VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Evropska komisija predlaže ukidanje viza za vlasnike srpskih pasoša na KiM

    Evropska komisija predlaže ukidanje viza za vlasnike srpskih pasoša na KiM

    Evropska komisija je predložila da vlasnici srpskih pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava za Kosovo i Metohiju mogu od januara bez viza da putuju u zemlje Evropske unije, potvrđeno je RTS-u u Briselu.

    U prijedlogu za ukidanje viza Evropska komisija navodi da stupanjem na snagu vizne liberalizacije za Kosovo više nema razloga da nosioci srpskih pasoša na Kosovu budu izuzeti iz bezviznog režima kojeg od 2009. godine uživaju ostali građani Srbije.

    Komisija navodi da bi očekivanim ukidanjem viza od 1. januara za Kosovo, srpski građani sa prebivalištem na Kosovu bili jedina kategorija stanovništva u regionu kojoj bi za putovanje u Šengen zonu bile potrebne vize.

    • Svi građani regiona Zapadnog Balkana treba da imaju koristi od bezviznog putovanja u šengenski prostor. Zato predlažemo da nosioci pasoša koje je izdala Koordinaciona uprava mogu da prelaze spoljne granice zemalja članica bez viza, za boravak ne duži od 90 dana u bilo kom periodu od 180 dana – navedeno je u prijedlogu u koji je uvid imao RTS.

    Portparol Evropske komisije Kristijan Vigand kaže da je prijedlog upućen Evropskom parlamentu i zemljama članicama, koji treba da donesu konačnu odluku i tako “dopune” odluku o ukidanju viza za Kosovo, koja stupa na snagu 1. januara 2024. godine.

  • Mišel: Proširenje EU će osigurati mir državama Balkana

    Mišel: Proširenje EU će osigurati mir državama Balkana

    Predsednik Evropskog savjeta Šarl Mišel rekao je da će proširenje EU učiniti blok bezbjednijim i naprednijim, ali će, takođe, osigurati stabilnost i mir državama Balkana.

    Mišel je po dolasku u Zagreb na sastanak sa premijerima Hrvatske, Malte, Poljske i Italije, istakao da je potrebno da članice EU ostvare jedinstvo po strateškim pitanjima.

    • Proširenje je ulaganje u mir i napredak u budućnosti. Moramo razgovarati o tome kako da se pripremimo za trenutak u kojem će u Evropskoj uniji biti više od 30 članica -dodao je Mišel, prenosi HRT.

    Hrvatski premijer Andrej Plenković je istakao da Hrvatska podržava proces proširenja Evropske unije.

    • Hrvatska je jedna od onih država članica koja podstiče proces proširenja, posebno za susjedne zemlje jugoistočne Evrope, ali jednako tako se zalažemo i za proces proširenja i na Ukrajinu i na Moldaviju, pa i perspektivu Gruzije koja je dobila pozitivan signal u zadnjem izveštaju Evropske komisije – rekao je Plenković.

    Plenković i Mišel su na konferenciji za novinare komentarisali izjavu ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog koji je upozorio da Rusija planira da izazove novi rat između dvie zemlje na Balkanu kao i da će to biti nova ruska distrakcija u svijetu.

    • Uvjeren sam da je evropski put za zemlje zapadnog Balkana najvažniji korak za mir ovdje – rekao je Mišel na novinarsko pitanje o izjavi Zelenskog.

    Plenković je naveo da je poruka Zelenskog jasna u kontekstu šire destabilizacije cijelog evropskog kontinenta.

    • Imamo nekoliko potencijalnih žarišta nestabilnosti. Politika Hrvatske je kako učiniti maksimalne napore da se međunarodna zajednica snažno angažuje na prostoru jugoistoka Evrope, stoga i zagovaramo proširenje EU na naše susjede – rekao je hrvatski premijer.

    Saglasivši se sa geopolitičkom značajem proširenja, italijanska premijerka Đorđa Meloni ukazala je na potrebu fokusiranja EU na glavne strateške teme.

    -Evropa mora da postane politički i nebirokratski gigant i da igra vodeću ulogu na globalnom nivou zahvaljujući svom identitetu i vrijednostima – rekla je ona, prenijela je agencija Nova.

    Prema njenim riječima, među pitanjima na kojima treba zajednički raditi u narednim godinama, pored izgradnje prave otvorene strateške autonomije, ona je ukazala na zajedničko upravljanje migracionim pojavama kroz izgradnju ravnopravnih partnerstava sa trećim zemljama.

    Mišel je odabrao Zagreb kao jedan od četiri glavna grada, uz Pariz, Berlin i Kopenhagen, u kojem se održava mini samit o strateškom programu Evropske unije.

    Premijer Plenković domaćin je na radnoj večeri na kojoj su uz Šarla Mišela i premijeri Poljske Mateuš Moravjecki, Malte Robert Abela, kao i italijanska premijerka Đorđa Meloni.

  • “EU je postala korisni idiot Vašingtona”

    “EU je postala korisni idiot Vašingtona”

    Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je 12. paket sankcija EU protiv Rusije deo “hibridnog rata” koji vodi Zapad.

    “Zbog beskrajnih sankcija protiv Rusije, EU je postala korisni idiot Vašingtona”, rekla je Zaharova na brifingu za novinare, prenosi Rojters.

    Dodala je da Sjedinjene Države koriste Evropu kao “štap” u, kako je navela, antiruskoj politici Vašingtona.

    Ona je ponovila da je učlanjenje Ukrajine u NATO neprihvatljivo za Rusiju.

    Zaharova je poručila da nove sankcije neće postići ništa i da neće ostati bez odgovora, dodavši da su sankcije Zapada štetu nanele samoj Evropskoj uniji.

    Evropska komisija (EK) je prethodno predložila zabranu uvoza dijamanata i tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije i pooštravanje kontrole ograničenja cene ruske nafte. Članice EU će o ovim i drugim merama diskutovati u petak 17. novembra.

    Zaharova je dodala i da Sjedinjene Države “šalju signale” o svojoj spremnosti da se uključe u dijalog sa Rusijom “iza kulisa” na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u San Francisku.

    “Počeli su da stižu signali o njihovoj spremnosti da vode pragmatičan, neformalni dijalog sa nama, doduše za sada iza kulisa”, rekla je ruska zvaničnica.

  • Šta je BiH uradila, a šta ne da ispuni 14 prioriteta na putu ka EU

    Šta je BiH uradila, a šta ne da ispuni 14 prioriteta na putu ka EU

    Na putu ka Evropskoj uniji (EU) pred Bosnom i Hercegovinom je još mnogo posla.

    To se može zaključiti u obrazloženju na dosadašnju realizaciju 14 prioriteta koje BiH treba da ispuni ukoliko želi da se pridruži EU, a u kojem, pored ostalog, piše da se nije uradilo gotovo ništa po pitanju Mehanizma koordinacije kada je riječ o EU integracijama, te da su BiH potrebne temeljne reforme koje se tiču ustavnog poretka, osiguranja jednakosti i nediskriminacije građana.

    U Izvještaju o napretku BiH za 2023. godinu, koji je nedavno predat Savjetu ministara BiH, izražena je i zabrinutost zbog političkog pritiska, zastrašivanja i prijetnji novinarima.

    Treba istaći i da je fokus izvještaja stavljen i na Kristijana Šmita, koga Srpska ne priznaje za visokog predstavnika, jer nije imenovan od strane Savjeta bezbjednosti UN. Naime, Kancelarija visokog predstavnika (OHR) pomenuta je već u prvom prioritetu, gdje je navedeno kako BiH treba da radi na tome da uskladi izborne okvire sa evropskim standardima i preporukama, ali da je dovedena u pitanje pravna sigurnost jer je “visoki predstavnik nametnuo nekoliko izmjena Izbornog zakona, uključujući i one tokom izborne noći (2. oktobra 2022. godine)”.

    Kako smo i kazali na početku, EK smatra da BiH nije radila na realizaciji Mehanizma koordinacije kada je riječ o EU integracijama, uključujući razvoj i usvajanje nacionalnog programa za usvajanje pravne tekovine EU.

    “Savjet ministara BiH trebalo je da izradi nacionalni program za ulazak u EU acquis (NPAA). Program za integraciju u EU, koji je pripremila DEI, još je u fazi izrade odobrenja Savjeta ministara. Savjet ministara treba da hitno imenuje nacionalnog IPA koordinatora (NIPAC) za IPA III”, naveli su iz Evropske komisije u izvještaju.

    Treća prepreka ka EU, a koja se odnosi na funkcionisanje Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, uspješno je prevaziđena, jer je krajem oktobra ove godine održana sjednica članova Odbora, koju osim predstavnika Parlamenta BiH čine i delegati iz Evropskog parlamenta. Ali zato bi prioritet broj četiri, a koji se odnosi na reforme za poboljšanje institucionalnog i ustavnog okvira BiH, mogao biti veliki problem.

    EK podsjeća da je u maju 2023. godine Republika Srpska usvojila Zakon o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda BiH, čime je, navode, prekršen ustavnopravni poredak. Insistiraće da se obezbijedi pravna sigurnost, a to podrazumijeva garant nezavisnosti pravosuđa, reformu Ustavnog suda i pitanje međunarodnih sudija, ali i sprovođenje odluka Ustavnog suda.

    Ni za test zvani vladavina prava EK u najvećoj mjeri nije dala pozitivnu ocjenu.

    Prvo kažu da je Parlament BiH u septembru 2023. usvojio izmjene i dopune Zakona o VSTS-u, ali sa izmenama u odnosu na verziju o kojoj je konsultovana Venecijanska komisija, što ometa rad u smislu prijavljivanja imovine i treba da bude izmijenjeno.

    “BiH treba da finalizuje i usvoji dva sveobuhvatna zakona o reformi pravosuđa, novi Zakon o VSTS-u i novi zakon o sudovima BiH”, stoji u izvještaju (prioritet šest).

    Kada je u pitanju sedmi zahtjev za BiH, EK smatra da je urađeno dosta toga kada je u pitanju terorizam i organizovani kriminal, ali da takav slučaj nije kada je u pitanju korupcija. Poboljšano je, kažu, i upravljanje migracijama, ali i dalje postoje prepreke za obezbjeđivanje efikasnog pristupa azilu, što se traži u osmom po redu prioritetu.

    Smatraju da zakoni o rodnoj ravnopravnosti i zabrani diskriminacije nisu usklađeni širom zemlje, a posebno su zabrinuti za brojne slučajeve femicida (deveti prioritet).

    Pohvala je stigla na to što je u potpunosti realizovan deseti prioritet, koji se odnosi na ukidanje smrtne kazne i donošenje izmjena Zakona o ombudsmanu za ljudska prava, ali ne i na to što je u Srpskoj usvojen nacrt zakona o tzv. stranim agentima, što se odnosi na 11. prioritetno pitanje.

    “I dalje postoji zabrinutost i zbog političkog pritiska, zastrašivanja i pretnji novinarima. U julu 2023. Republika Srpska ponovo je uvela krivične kazne za klevetu, sa nesrazmernim ograničenjima koja ozbiljno utiču na slobodu izražavanja i medija i predstavlja veliki korak unazad”, piše kao komentar na 12. prioritet.

    Što se tiče oblasti reforme javne uprave, koja je stavljena pod pitanje broj 14, pozitivno je ocijenjeno to što je usvojena strategija upravljanja javnim finansijama i što je usvojen Zakon o slobodi pristupa informacijama, a koji je, podsjećanja radi, Transparency International u BiH kritikovao da je nedovoljno transparentan.

    Prioritet 1 – Djelimično ispunjeno

    Šmit izmjenama Izbornog zakona ugrozio pravnu sigurnost

    Prioritet 2 – Neispunjeno

    Funkcionisanje Mehanizma koordinacije s EU

    Prioritet 3 – Ispunjeno

    Parlamentarni savjet za stabilizaciju i pridruživanje formiran, održao sjednicu

    Prioritet 4 – Neispunjeno

    Srpska usvojila Zakon o neprimjenjivanju odluka Ustavnog suda

    Prioritet 5 – Djelimično ispunjeno

    Političari i dalje povremeno izazivaju tenzije

    Prioritet 6 – Djelimično ispunjeno

    Usvojen zakon o VSTS-u, ali ne u skladu sa EU standardima

    Prioritet 7 – Djelimično ispunjeno

    U oblasti sigurnosti postignut napredak, ali ne i u borbi protiv korupcije

    Prioritet 8 – Djelimično ispunjeno

    Unapređenje upravljanja granicama i pitanjima migracija

    Prioritet 9 – Neispunjeno

    Neusklađena zaštita ljudskih prava, zabrinutost za pojavu femicida

    Prioritet 10 – Ispunjeno

    Mehanizmi za prevenciju mučenja i ukidanje smrtne kazne

    Prioritet 11 – Neispunjeno

    Srpska usvojila Zakon o tzv. stranim agentima

    Prioritet 12 – Neispunjeno

    Zakon o kleveti u Srpskoj, politički pritisci na novinare

    Prioritet 13 – Djelimično ispunjeno

    Zaštita prava manjina

    Prioritet 14 – Djelimično ispunjeno

    Usvojen Zakon o slobodi pristupa informacijama

  • Propada veliko obećanje EU

    Propada veliko obećanje EU

    Ministarstvo odbrane zemalja članica Evropske unije organizuje sastanak u Briselu na kojem će se razgovarati o nastavku slanja podrške Ukrajini.

    Pre toga će se desiti neformalni radni doručak sa glavnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom i sa Upravnim odborom Evropske obrambene agencije.

    U medije je procurila vest da neka od obećanja Unije da će podržati Ukrajinu oružjem i novcem nailaze na probleme.

    Pre svega, prošlogodišnje obećanje da će u roku od godinu dana Kijevu biti isporučeno milion artiljerijskih granata za pomoć u ratu protiv Rusije, a tu su i nove finansijske obaveze namenjene Ukrajincima.

    Anonimni visoki zvaničnik EU rekao je u petak da je Ukrajini do sada isporučeno 300.000 granata, ali to nije ni blizu obećane cifre od milion projektila.

    “Biće veoma teško postići cilj do sredine marta. To ne znači da smo odustali od zacrtanog cilja i da ćemo poslati još hiljade granata, ali naši kapaciteti nisu dovoljni”, priznaju u Evropskoj uniji.

    Međutim, potreba Ukrajine za novim zalihama municije je sve hitnija jer je Rusija povećala svoj budžet za odbranu za 2024. i izgleda da je uspela da nabavi više od milion granata od Severne Koreje, dok političke sukobe u Vašingtonu izazivaju smanjenje američke vojske podrška Kijevu .

    Takođe, objektivni problem je što se zemlje članice Evropske unije suočavaju sa nedostatkom eksploziva i baruta.

    A bez te dve komponente nije moguće povećati proizvodnju u kratkom roku, zbog čega je ugrožen plan snabdevanja Ukrajine obećanim milionima granata.

    U mnogim zemljama NATO-a zalihe granata su brzo iscrpljene, trenutna proizvodnja očigledno nije dovoljna da pokrije nastali deficit, a još manje da zadovolji rastuće zahteve Oružanih snaga Ukrajine.

    Ovo je posledica zapadne vojne strategije, jer NATO nije nameravao da ratuje protiv potencijalnih neprijatelja oslanjajući se na artiljeriju, već je doktrina pre svega podrazumevala široku upotrebu savremene avijacije.

  • Novi “non-paper” za Zapadni Balkan

    Novi “non-paper” za Zapadni Balkan

    Ministrima Savjeta ministara spoljnih poslova EU ponuđen je “non paper” za Zapadni Balkan iza kojeg stoje Hrvatska, Slovenija, Austrija, Češka, Grčka, Italija i Slovačka, saznaje N1.

    Prema saznanjima, ove države se zalažu da se Zapadni Balkan nađe na visokoj ljestvici prioriteta za EU, kao i da se pruži puna podrška putu država Zapadnog Balkana ka EU.

    Ističe se kako je ovaj region izložen raznim uticajem sa strane, ilegalnim migrantima, pa je potrebno uskladiti zajedničku vanjsku i bebzjednosnu politiku, kao i tješnje raditi na usklađivanju svojih stajališta sa EU standardima.

    Kroz ovaj novi dokument, saznajemo da se trebaju organizovati češće sastanci sa predstavnicima zemalja Zapadnog Balkana, te da bi ministri spoljnih poslova zemalja Z. Balkana trebali održavati redovnije sastanke sa ambasadorima zemalja EU.

    Suštinski, ono na čemu se kroz ovaj dokument najviše insistira je, kako saznajemo, pojačano prisustvo Evropske unije u zemljama Zapadnog Balkana i njihovo involviranje u ovaj prostor da bi se zemlje što prije pridružile EU.

  • Dodik: Srpska odlično zna šta treba da se uradi za napredak BiH ka EU

    Republika Srpska odlično zna šta treba da se uradi za napredak BiH ka EU, a to je ispunjavanje svih prioriteta, bez izuzetka, rekao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.

    To znači da nema stranih sudija, nema lažnog Šmita, dogovor predstavnika tri naroda je ključ svakog napretka. Sve ostalo je zavaravanje i priča za malu djecu – rekao je Dodik na društvenoj mreži Iks.

    Istakao je da EU u martu mora jasno reći da li želi BiH.

    • Sve bajke smo već pročitali, vrijeme je da vidimo tu dosljednost i tu EU koja nas tako želi i širom otvara vrata – kaže Dodik.
  • Klokić: Moguće vratiti poljuljano povjerenje građana u EU

    Klokić: Moguće vratiti poljuljano povjerenje građana u EU

    Ministar za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske Zlatan Klokić izjavio je da je, uprkos padu podrške građana Srpske za ulazak BiH u EU, koja se sa 54 svela na 38 odsto, poljuljano povjerenje moguće vratiti, ali je potrebno približiti ljudima šta je to dobro što EU može da donese građanima.

    Klokić tvrdi da su benefiti od ulaska u EU brojni, ali da je očigledno da građani nisu ostali ravnodušni na sankcije zvaničnicima Republike Srpske i sve jače pritiske Zapada na Srpsku.

    – Postoji u istraživanjima i određena doza zabrinutosti građana za opstanak Republike Srpske zbog pritisaka, ali moja je obaveza, ali i želja da kažem da su integracije i procesi neminovni, ali ništa neće biti na štetu Srpske i naroda, već isključivo na korist. Vlada Republike Srpske ostaje opredijeljena evropskom putu. Radimo isključivo ono što je dogovoreno u okviru mehanizma koordinacije, a to znači ne na bilo čiju štetu, već isključivo u zajedničkom interesu – rekao je Klokić za “Glas Srpske”.

    On je smatra da je mnogo informacija koje se objavljuju, pa se čini da do građana ne dopiru precizne poruke, te da dio odgovornosti za nedovoljnu promociju EU potencijala nosi i Direkcija za evropske integracije u BiH.

    – Što se nas tiče – pojačaćemo preciznije informisanje građana i nastaviti da koordinišemo republičke organe na putu ka punopravnom članstvu – istakao je Klokić.

    Govoreći o određenim benefitima ulaska u EU, Klokić je ocijenio da čak i trenutna faza sa kandidatskim statusom znači više novca, tačnije – više prilika za korištenje pretpristupnih fondova, posebno iz instrumenta pretpristupne pomoći IPA tri, koji nagrađuje rezultate.

    – Što smo bliže punopravnom članstvu, bliže smo strukturnim i kohezionim fondovima. Šta to znači? Hrvatska je, recimo, u prvih šest godina otkako je postala članica iz ovih fondova imala na raspolaganju 10,6 milijardi evra. Dovoljno je reći da kohezionom politikom EU do 2027. godine planira otvaranje 1,3 miliona novih radnih mjesta. To je ono u čemu i Republika Srpska vidi prednost –  naveo je Klokić.

    Kada je riječ o radu predstavništava Republike Srpske, Klokić je rekao da su ona ispunila svoju ulogu jer je Srpska imala koristi od njihovog rada, ali da uvijek može bolje.

    – U Grčkoj smo prvi put plasirali proizvode iz Srpske. U Beču organizujemo obuke za naše izvozno orijentisane privrednike s ciljem povezivanja sa austrijskim privrednicima. Njemačka kompanija MUBEA odabrala je baš Republiku Srpsku za svoju investiciju, kojom u narednih 10 godina želi da zaposli oko 800 radnika i uloži više od 45 miliona evra. To ne bismo mogli da postignemo bez pomoći predstavništava – rekao je Klokić.

    On je naveo da se nije odustalo od ideje osnivanja predstavništva u Mađarskoj, sa kojom Republika Srpska ima odličnu saradnju, te napomenuo da je nedavno osnovano predstavništvo u Kini.

    – Zajednički projekti i saradnja sa Kinom odavno traju. Mogućnosti za dodatno jačanje odnosa ima mnogo – zato je ovaj potez Vlade logičan korak koji nas svakako vodi u tom smjeru. U to sam se i lično uvjerio protekle sedmice u Kini. Delegaciju Republike Srpske u Šangaju su dočekali iskreni prijatelji Srpske, ali i partneri koji žele da ulažu u Republiku Srpsku, kao i da uvoze neke od naših proizvoda – zaključio je Klokić.

  • Borelj traži od zemalja Zapadnog Balkana da usaglašavaju politiku sa Briselom

    Borelj traži od zemalja Zapadnog Balkana da usaglašavaju politiku sa Briselom

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je danas da će na odvojenom sastanku sa ministrima zemalja Zapadnog Balkana razgovarati o nedavno usvojenom izveštaju o proširenju Evropske komisije.

    On je novinarima uoči ministarskog sastanka rekao da je EU pokazala koliko joj je važan taj region.

    -Razgovaraćemo o nedavnom izveštaju komisije za proširenje, insistiraćemo na potrebi za usaglašavanjem politike jer neke zemlje nisu to uradile i biće pun program danas – rekao je Borelj.

    Šta će biti posle ratova u Ukrajini i Izraelu?

    On je kazao da će tema današnjeg ministarskog sastanka biti Ukrajina, kao i Gaza.

    -Nećemo razgovarati samo o situaciji u Gazi već i o poslijeratnim rešenjima, šta će poslije biti, kako da se odnosimo prema Gazi i palestinskom pitanju. To je pravi politički problem koji morao da rešimo. To ne može da bude izolovano rešenje – rekao je Borelj.

  • Obećanje Ukrajini propalo?

    Obećanje Ukrajini propalo?

    EU veruje da je malo verovatno da će isporučiti svih obećanih milion artiljerijskih granata Ukrajini do marta 2024. godine, kako je prethodno dogovoreno.

    Prema planu koji je EU odobrila u martu, blok bi Ukrajini obezbedio milion granata u roku od godinu dana.

    Prvi korak programa podrazumeva nadoknadu zaliha iz sopstvenih zaliha država članica, a drugi korak je zajednička kupovina nove municije.

    Blumberg je u oktobru izvestio da je, pošto je više od polovine dodeljenog vremena prošlo, EU isporučila samo 30 odsto planiranih zaliha i rizikuje da ne uspe da ispuni svoj cilj.

    Ove nedelje je Evropska služba za spoljne poslove navodno rekla da isporuka najverovatnije neće biti završena do marta sledeće godine, rekli su ljudi upoznati sa tim.

    Neke od članica nisu bile voljne da otkriju detalje o svojim naporima u snabdevanju, a EU bi od njih mogla tražiti da dostave više informacija, rekli su izvori za novinsku kuću.

    Potreba Ukrajine za zalihama municije postala je sve hitnija jer Rusija povećava svoj budžet za odbranu za 2024. i navodno je uspela da obezbedi preko milion granata iz Severne Koreje, dok politički sukobi u Vašingtonu izazivaju smanjenje američke vojne podrške Kijevu.

    Zvaničnici Evropske unije su takođe rekli da su Ujedinjeni Arapski Emirati pristali da počnu da ograničavaju izvoz osetljivih materijala sa potencijalnom vojnom upotrebom u Rusiju, preneo je Blumberg pozivajući se na neimenovane izvore.

    Taj potez bi obuhvatio i reeksport. Prema Bloombergovim izvorima, Turska takođe razmatra sprovođenje slične mere.

    Evropska komisija i tursko ministarstvo trgovine odbili su da komentarišu, rekao je Blumberg.

    Iako su Rusiji uvedene široke sankcije od početka invazije, uključujući 11 paketa iz EU, Rusija je nastavila da prima komponente zapadne proizvodnje koje koristi u proizvodnji oružja i municije koja se koristi za napad na Ukrajinu.

    Konkretno, Rusija često koristi zemlje treće strane, kao što su UAE, kao sredstvo za prikrivanje da je krajnja destinacija sankcionisanih roba zapravo Rusija.

    Pored toga, tehnologije dvostruke upotrebe koje mogu imati i vojnu i komercijalnu upotrebu- ponekad mogu proći kroz rupe u sprovođenju sankcija.