VRBAS Media

Oznaka: EU

  • EU: Bez reformi BiH, ni zapadni Balkan, ne mogu dobiti novac

    EU: Bez reformi BiH, ni zapadni Balkan, ne mogu dobiti novac

    Evropska unija trebala bi u prvoj polovini naredne godine doznačiti i Bosni i Hercegovini prva sredstva iz novog Plana rasta za zapadni Balkan.

    Radi se o ukupno 6 milijardi evra. Novac bi trebao biti direktno uplaćivan na budžete šest država našeg regiona.

    Prema okvirnom planu Brisela, Bosna i Hercegovina bi trebala dobiti nekih milijardu eura u naredne tri godine. No, može se desiti da bezmalo ništa ne “legne” na račun BiH, ako reforme izostanu.

    Novac (ni)je tu

    Iako je BiH – po okvirnoj raspodjeli EU – druga na listi država po veličini planiranih doznaka sredstava, bitne reforme preduslov su za “otključavanje” novca.

    Ana Pisonero-Hernandez, portparolka Evropske komisije, za Politicki.ba objasnila je neke osnovne planove Brisela u ovom kontekstu.

    Predsjednica Evropske komisije Ursula Von der Leyen najavila je novi paket vrijedan 6 milijardi evra za reforme. Kakve reforme?

    • Predložena sredstva kao dio Instrumenta za reformu i rast za zapadni Balkan, sa 2 milijarde evra bespovratne podrške (grantova) i 4 milijarde evra povoljnih zajmova, bit će puštena nakon donošenja Reformskih agendi zasnovanih na društveno-ekonomskim reformama i osnove koje će naši partneri sa zapadnog Balkana morati izraditi.

    Ovi reformski programi će se zasnivati na postojećim preporukama, uključujući iz godišnjeg paketa proširenja i zaključcima Ekonomskog i finansijskog dijaloga, na osnovu Programa ekonomskih reformi (ERP) zemalja.

    Naravno, reformske agende će se razlikovati od partnera na zapadnom Balkanu, ali kako je naznačila predsjednica Von der Leyen tokom svoje posjete Sarajevu 1. novembra, za Bosnu i Hercegovinu neki primjeri su poboljšanje poslovnog okruženja, digitalizacija, razvoj vještina i stvaranje bosanskohercegovačkog energetskog tržišta spremnog za zelenu tranziciju.

    Komisija će konsultovati agendu, ocijeniti je i usvojiti. Sve treba odobriti i provesti u djelo između 2024. i 2027. godine.

    Reformska agenda će identifikovati ograničen skup prioritetnih reformi i povezanih investicija razbijenih na kvalitativne i kvantitativne korake, koji će služiti kao uslovi plaćanja. To znači da će postizanje ovih uslova plaćanja pokrenuti oslobađanje sredstava u okviru novog Instrumenta za reformu i rast prema unaprijed određenom vremenskom okviru.

    Uslovi plaćanja će biti povezani sa specifičnim socio-ekonomskim reformama za otključavanje potencijala nacionalnog i regionalnog rasta, kao i sa specifičnim reformama koje se odnose na osnove procesa proširenja, uključujući vladavinu prava, demokratiju, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda.

    Makrofinansijska stabilnost, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor budžeta su opšti uslovi plaćanja koji se moraju ispuniti za svako oslobađanje sredstava.

    Da li je jedan od preduslova za dobijanje novca puna implementacija sva tri sporazuma o mobilnosti iz Berlinskog procesa?

    • Kao dio Berlinskog procesa, sporazumi o mobilnosti su inicijative za jačanje ekonomske integracije unutar zapadnog Balkana kroz zajedničko regionalno tržište, što je drugi stub Plana rasta. Naš nedavno usvojeni Plan rasta za zapadni Balkan prepoznaje važnost izgradnje zajedničkog regionalnog tržišta, koje može otključati ekonomski potencijal regiona, stvoriti prilike za poslovanje i radnike i učiniti zapadni Balkan privlačnijim evropskim investitorima.

    Zajedničko regionalno tržište je takođe odskočna daska za jedinstveno tržište jer se zasniva na pravilima i standardima EU. Kao dio ovog plana rasta, zemlje zapadnog Balkana su pozvane da se ponovo obavežu na punu implementaciju Zajedničkog regionalnog akcionog plana tržišta. Svaka zemlja koja ne sprovodi konstruktivno CRM akcioni plan može sebi blokirati pristup jedinstvenom tržištu. Implementacija CRM-a nije preduslov za finansiranje.

    Kriteriji raspodjelje

    Znamo li koliko će od ovih 6 milijardi evra biti dato Bosni? Koliko znam, BiH će biti druga na listi za distribuciju. To je tačno?

    • Svaka raspodjela je okvirna i uslovljena: Instrument za reformu i rast će raditi na sistemu zasnovanom na rezultatima. To znači da će sredstva koja će zemlja dobiti biti direktno povezana sa poduzetim reformama. Komisija je predložila metodologiju za indikativnu raspodjelu na osnovu broja stanovnika i BDP-a po glavi korisnika, kao dio svog zakonskog prijedloga koji moraju usaglasiti suzakonodavci.

    Von der Leyen je tokom svoje posljednje posjete Sarajevu rekla da će novac doći ako se reforme obave. Šta (u slučaju BiH) ako reformi nema ili su nedovoljne?

    • Neophodno je garantovati fleksibilnost i programabilnost u pružanju podrške Unije zapadnom Balkanu. U tu svrhu sredstva u okviru Linije trebaju se oslobađati prema fiksnom polugodišnjem rasporedu, na osnovu zahtjeva za oslobađanje sredstava koji su podnijeli korisnici i nakon provjere Komisije o zadovoljavajućem ispunjenju oba opšta uslova koja se odnose na makrofinansijska pomoć, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor budžeta i specifične reforme u vezi sa osnovama, uključujući vladavinu prava.

    U slučaju da uslovi plaćanja nisu ispunjeni, Komisija će od uplate odbiti odgovarajući iznos. Ukoliko se uslovi i nakon godinu dana ne ispune, sredstva će biti preraspodijeljena drugim zemljama.

    Korisnici će imati godinu dana da ispune uslove, inače će se iznos preraspodijeliti među ostalima u narednim godinama.

    Povezanost s Budžetom EU

    Koji je vremenski okvir za implementaciju tih 6 milijardi evra?

    • Komisija bi željela vidjeti raspoloživa sredstva što prije tokom 2024. godine. To će zahtijevati brzo usvajanje prijedloga od strane suzakonodavaca: Vijeća i Parlamenta EU. Paralelno, naši partneri sa zapadnog Balkana će morati pripremiti svoje reformske agende. Ako oba budu postignuta početkom sljedeće godine, Komisija će procijeniti napredak u reformama i pokrenuti prve isplate u okviru ovog instrumenta do sredine 2024. godine. Predloženi objekat bi trajao do 2027. godine, u skladu sa budžetom EU.

    Je li ovo novi novac – pored prethodnih 9+ i do 21 milijardu eura? Neki kažu da je većina “novog” novca “stara”, iz prethodnih paketa pomoći EU za zapadni Balkan.

    • Da, to je novi novac. Komisija je predložila finansiranje Plana rasta sa dopunom (2 milijarde eura za dio grantova) u kontekstu srednjoročne revizije budžeta EU, o kojoj trenutno raspravlja Vijeće EU, a za koju je potrebna saglasnost Parlamenta EU. To su dodatna sredstva (i 2 milijarde evra u grantovima i 4 milijarde eura u povoljnim zajmovima), komplementarna IPA instrumentu.
  • BiH ne radi ništa, datum za pregovore moguć zbog interesa EU

    BiH ne radi ništa, datum za pregovore moguć zbog interesa EU

    Iako je Evropska komisija početkom novembra preporučila otvaranje pregovora sa BiH, uz uslov sprovođenja reformi, do danas na tom pitanju u BiH nije urađeno ništa, a s obzirom na to da ulazimo u izbornu godinu, gotovo je sigurno da će evropske integracije biti u drugom planu, što opet ne mora da znači da će BiH u martu ostati bez datuma za početak pregovora jer će EU gledati prije svega svoj interes.

    “Da je do nas i političara u BiH, te reforme ne bi dočekali ni naši praunuci, a ovako je realno očekivati da se zbog samog postupka širenja, i geopolitičkih dešavanja, evropskih, a samim tim i američkih interesa, da bi EU mogla da nas ‘proguta'”, rekao je Nebojša Tojagić, analitičar, dodajući da su u BiH sljedeće godine izbori i da tema sasvim sigurno neće biti EU i integracije.

    Kao i u BiH, izbori će biti održani i u samoj Evropskoj uniji i to za Evropski parlament, tako da će fokus administracije u Briselu, sasvim sigurno, biti na tome, a ne na proširenju.

    Inače, Evropska komisija u svom godišnjem izvještaju početkom novembra poručila je da će, kada ocijeni da je BiH postigla neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, a posebno da je ispunila ključne prioritete, preporučiti otvaranje pregovora o pristupanju EU. Rok koji je na neki način postavljen pred BiH je mart naredne godine, a Evropska komisija će se fokusirati na implementaciju 14 ključnih prioriteta BiH.

    “SNSD je postavio neke svoje uslove, traži da se u paketu rješavaju zakon o sudovima i zakon o sprečavanju pranja novca. Uz zakon o sprečavanju sukoba interesa, smatram da bi to bio dovoljan iskorak koji bi nam omogućio da dobijemo odluku Evropske komisije o otvaranju pregovora. Imamo situaciju da u ovoj varijanti sada mi blokiramo. Zavisi iz kojeg ugla gledate. Nije iscurilo vrijeme za dogovor koji bi nam osigurao pozitivan odgovor iz Brisela. Ako bismo to napravili što prije, vjerujem da bi se u ovoj godini otvorila vrata za pregovore. Ako ne, mi ćemo i dalje nastaviti da radimo, do marta bi se to moglo. Imamo zaista prijatelje u EU koji se bore kao da se radi o njima samima”, rekao je Nermin Nikšić, premijer Federacije BiH.

    Podsjećanja radi, BiH je prije više od tri godine dobila 14 prioriteta koje treba da riješi kako bi napredovala na putu u EU, ali do prije nekoliko mjeseci ništa nije radila na tom pitanju. I pored toga, krajem prošle godine dobila je status kandidata za članstvo u EU, što potvrđuje izjavu Tojagića da EU odluke o proširenju donosi zbog geopolitičkih interesa.

    U ovoj godini BiH je uspjela da usvoji pet zakona koji se odnose na 14 prioriteta, što je bilo dovoljno da dobije pozitivnu ocjenu Evropske komisije nedavno u Briselu. O putu BiH ka EU biće govora i na predstojećem sastanku koji će okupiti lidere vladajućih stranaka u Briselu, ali do tada vjerovatno ništa novo neće biti dogovoreno kada je riječ o 14 prioriteta.

    Karoline Edštadler, ministarka za Evropsku uniju i ustavna pitanja Austrije, rekla je nakon sastanka sa Josipom Brkićem, zamjenikom ministra spoljnih poslova BiH, da je izvještaj Evropske komisije o proširenju jedan od najboljih i da su u njemu navedeni jasni ciljevi, a to je kako da se dođe do sljedeće faze, odnosno otvaranja pregovora o članstvu.

    “Na evropskom nivou predstoje jako važna savjetovanja. Evropski ministri i ministarke koje ja zastupam u Briselu pripremiće zaključke za šefove država i vlada i tu ćemo se savjetovati o daljem postupanju u kontekstu pristupnih pregovora sa BiH, ali i sa Ukrajinom i Moldavijom. Sada je trenutak u kojem je ključno da BiH još jednom dokaže da želi da ispuni reforme, da će kontinuirano nastaviti reformske aktivnosti kako bi postigla zacrtane ciljeve”, kazala je Edštadlerova.

    Ona je navela da se na nivou EU proširila podrška proširenju, te da je važno da se “suverenitet i teritorijalni integritet i ustavni poredak u BiH zadrži”, ali da tempo reformi određuje sama BiH.

  • EU zavisna od ruskog nuklearnog goriva?

    EU zavisna od ruskog nuklearnog goriva?

    Evropska unija je ponovo povećala tokom 2023. godine uvoz ruskog nuklearnog goriva i usluge za blok reaktore konstruisane u Rusiji, u poređenju sa 2021.

    To je saopštila Agencija Euratoma za snabdevanje (ESA).

    Iako takav uvoz ne podleže sankcijama koje je Brisel uveo Moskvi, EU je postavila cilj da smanji zavisnost od Rusije, prenosi Rojters.

    U tom smislu njen ukupan uvoz iz ruske nuklearne industrije ostao je stabilan prošle godine, uprkos rastućoj tražnji za nuklearnom energijom izazvanoj visokim troškovima energenata i naporima da se smanje emisije ugljenika, navodi britanska agencija.

    Međutim, uvoz pet zemalja EU, koje koriste takozvane VVER reaktore, verovatno će ove godine ponovo premašiti nivo iz 2021, nakon porasta i tokom 2022. godine, rekao je Stefano Čikarelo, vršilac dužnosti direktora ESA, u intervjuu za Rojters.

    Ovaj trend naglašava izazove sa kojima se EU suočava u postizanju svog dugoročnog cilja, postizanja samodovoljnosti VVER gorivom.

    “Uvoz zemalja koje koriste VVER reaktore ruske proizvodnje porastao je u 2022. u poređenju sa 2021. i verovatno će se povećati 2023. u poređenju sa tom godinom, pre ruske invazije“, objasnio je Čikarelo.

    Prošle godine je tih pet zemalja, Bugarska, Češka Republika, Finska, Mađarska i Slovačka, kupilo 30 odsto više usluga konverzije od Rusije i 22 odsto više obogaćivanja, navela je ESA u svom godišnjem izveštaju u oktobru. Čikarelo nije naveo konkretne brojke za ovu godinu i rekao je da je prerano za ocenu da li će i 2023. uvoz biti veći nego prošle godine.

    Od pet zemalja EU koje su se do sada u potpunosti oslanjale na rusko snabdevanje, samo Mađarska još treba da potpiše ugovore za alternativno gorivo, navodi ESA. Ranije ove godine, u Ukrajini, američka kompanija Vestinghaus je prvi put koristila alternativno gorivo za VVER reaktor, ali bi za prebacivanje većeg obima bile potrebne godine, navodi Rojters.

  • Orban: Razgovori o prijemu Ukrajine u EU tek nakon…

    Orban: Razgovori o prijemu Ukrajine u EU tek nakon…

    Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da bi bila greška da Evropska komisija insistira da se prijem Ukrajine u Evropsku uniju stavi na dnevni red.

    Dodao je da bi evropski blok prvo trebalo da potpiše strateško partnerstvo sa Kijevom na period između pet i deset godina.

    Orban je rekao za državni mađarski radio da ove pripreme ne treba da znače da se “nešto tek stavi na papir što će svi pročitati”, već da EU treba da razgovara sa svim članicama, kako bi se uskladili svačiji interesi.

    “Jednom kada vidimo da možemo da sarađujemo, onda možemo da stavimo na dnevni red pitanje članstva. To može da bude moguće za mnogo godina od danas”, istakao je Orban, preneo je MTI.

    Mađarski premijer je rekao da pravni i politički sistemi zemlje u ratu funkcionišu drugačije i da stoga nije moguće da se kaže da li Ukrajina ispunjava uslov EU, a to je vladavina prava.

    On je, takođe, rekao da se ne može odrediti koliko je velika teritorija Ukrajine, rekavši da je deo pod ruskom kontrolom, dodajući da ne može da se kaže ni koliko stanovnika ima ta zemlja jer mnogi konstantno odlaze u inostranstvo.

    Kada je reč o pomoći Ukrajini, Orban smatra da bi podrška Kijevu trebalo da se pruži van budžeta Evropske unije, na transparentan način.

    On je napomenuo da bi trebalo napraviti poseban fond sa međuvladinim sporazumom za podršku Ukrajini, u koji bi svaka zemlja uplaćivala sredstva.

    “Dali smo mnogo novca Ukrajini, više od 100 milijardi evra, delimično kroz oružje, a delimično u novcu. Da se taj novac trošio na evropski razvoj, evropska ekonomija bi bila u mnogo boljem stanju”, naglasio je Orban.

    On je dodao da, umesto rata, treba postići primirje.

    “Umesto rata, treba finansirati prekid vatre, a onda i mir”, rekao je Orban.

  • Zbog Orbana se razmatra “nuklearna opcija”

    Zbog Orbana se razmatra “nuklearna opcija”

    Mađarski premijer Viktor Orban redovno gura EU do ivice, a diplomate se sada boje da će njegovo neprijateljstvo prema Ukrajini gurnuti blok u konačnu provaliju.

    EU planira da sredinom decembra na samitu donese istorijsku odluku o primanju Ukrajine i time zapečati ključni dogovor i Kijevu baci slamku spasa od 50 milijardi evra. Takođe, taj sastanak bi trebalo SAD-u da pošalje poruku da je, uprkos ratu na Bliskom istoku, EU i dalje u potpunosti predana Ukrajini.

    Ali, kako ocenjuje Politiko, te bi planove mogao bi pokvariti Viktor Orban. Naime, Orban zahteva da se čitav proces zaustavi dok se zvaničnici ne slože s opštom revizijom podrške Evropske unije Kijevu.

    To zvaničnicima EU zadaje veliku brigu, jer iako Mađarska predstavlja samo dva odsto stanovništva EU, Orban celu Uniju može držati kao taoca. Podseća se da je bio najglasniji protivnik sankcija protiv Rusije još od Putinove aneksije Krima 2014. godine.

    “Idemo prema velikoj krizi”, rekao je za Politiko jedan zvaničnik EU-a pod uslovom da ostane anoniman, dok je drugi, koji takođe nije želeo da se njegovo ime pominje, rekao da bi to mogao biti jedan od najtežih Evropskih saveta.

    Peter Kreko, direktor Instituta za politički kapital sa sedištem u Budimpešti, kaže da je Orban čekao da Evropa shvati da ne može dobiti rat u Ukrajini i da Kijev mora učiniti ustupke. “Sada oseća da njegovo vreme dolazi jer u mnogim zemljama EU javno mnjenje pokazuje da su ljudi umorni od Ukrajine”, dodaje Krekó.

    Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ranije ove sedmice otputovao je u Budimpeštu na dvosatnu raspravu s Orbanom.

    Kazniće ga?
    EU sada važe kako se nositi s mađarskim prijetnjama.

    Zvanični Brisel bi teoretski mogao da pokren tzv. postupak EU-a prema članku 7 protiv Mađarske. To se koristi kada se smatra da je zemlja u opasnosti od kršenja temeljnih vrednosti Unije.

    Neki to zovu “nuklearnom opcijom” jer predviđa najozbiljniju sankciju koju blok može nametnuti nekoj zemlji članici: suspenziju prava glasa o odlukama EU-a.

    Ipak, u Briselsu se boje da bi pokretanje članka 7 protiv Mađarske moglo izazvati kontraefekat i dovesti do izlaska Mađarske iz EU.

    Ipak, brojni analitičari smatraju da je Orban skloniji tome da potkopava EU iznutra, a ne da iz nje izađe, a sve više oseća vetar u leđa, posebno nakon nedavnih izbornih rezultata u Slovačkoj i Holandiji.

    “Orban igra dugu igru. S Vildersom, još jednim ili dvojicom krajnje desničarskih čelnika u Evropi i potencijalnim povratkom Trampa u SAD-u, on bi uskoro mogao biti manje izolovan nego što mislimo, rekao je za Politiko jedan zvaničnik EU.

  • Borel: Važna razmjena mišljenja o situaciji na Balkanu

    Borel: Važna razmjena mišljenja o situaciji na Balkanu

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj rekao je da su šefovi diplomatija članica NATO-a na današnjem sastanku u Briselu imali važnu razmjenu mišljenja o situaciji na Balkanu.

    “Šefove diplomatija upoznao sam o napretku dijaloga koji je pokrenula EU. Potreban je napredak učesnika u dijalogu”, napisao je Borelj na društvenoj mreži “Iks”.

    On je ukazao i na važnost da BiH iskoristi momenat za odlučan napredak na putu ka članstvu u EU.

  • Neke zemlje EU se bune protiv sankcija Rusiji

    Neke zemlje EU se bune protiv sankcija Rusiji

    Nekoliko država EU želelo bi da suzi listu sankcionisanih kategorija robe, čiji izvoz u Rusku Federaciju preko trećih zemalja može biti ograničen u 12. paketu antiruskih ograničenja zajednice koje je ranije predložila Evropska komisija (EK).

    Ističe se, pozivajući se na izvore, da je nekoliko diplomatskih predstavnika iz različitih zemalja EU izrazilo zabrinutost koliko su takvi predlozi EK legalni i izvodljivi u praksi.

    Vlade zemalja koje predstavljaju diplomate želele bi da “suze obim liste sankcionisanih dobara” i oštrinu kontrole nad sprovođenjem planiranih ograničenja od strane trećih zemalja.

    EU strahuje da bi uvođenje dodatnih strogih zabrana ponovnog izvoza u Rusku Federaciju firmama iz trećih zemalja moglo da uplaši strane poslovne partnere, što će dovesti do gubitka konkurentskih prednosti kompanija iz EU, napominje agencija, prenosi Politika.

    Nacrt 12. paketa sankcija EU protiv Rusije koji je pripremila Evropska komisija podnet je prošle nedelje na odobrenje zemljama EU. Brisel očekuje da će to stupiti na snagu pre kraja godine.

  • Orban: Ukrajinci neće pobijediti i nema rješenja na bojnom polju, a 2014. smo učinili pravu stvar

    Orban: Ukrajinci neće pobijediti i nema rješenja na bojnom polju, a 2014. smo učinili pravu stvar

    Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da Ukrajina neće moći poraziti Rusiju na bojnom polju.

    “Gdje se trenutno nalazimo, očito je da Ukrajinci neće pobijediti. Nema rješenja na bojnom polju. Rusi neće izgubiti. Neće biti političkih promjena u Moskvi. To je realnost”, rekao je Orban.

    Podsjetio je kako je 2014. godine Evropska unija reagovala ispravno tako što je lokalizovala konflikt i ograničila ga na manje područje.

    “Sada smo uradili potpuno suprotno, globalizirali smo konflikt”, kazao je Orban.

    Ovo nije prvi put da Orban izjavljuje da Ukrajina navodno gubi rat. U maju je rekao da Ukrajina ne može dobiti rat protiv Rusije.
    Ukrajinsko ministarstvo vanjskih poslova tada je Orbanu odgovorilo da bi se Kremlj trebao radovati jer je mađarski premijer oslobodio Rusiju odgovornosti za agresiju na Ukrajinu.

    Nedavno je mađarski premijer Viktor Orban zaprijetio da će blokirati svu pomoć EU Ukrajini. Takođe želi spriječiti Ukrajinu da uđe u EU.

  • “EU je čvrsto solidarna sa Ukrajinom”

    “EU je čvrsto solidarna sa Ukrajinom”

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj poručio je da je EU čvrsto solidarna sa Ukrajinom.

    “EU je čvrsto solidarna sa Ukrajinom, u trenutku kada je Rusija izvela najveći napad dronom na Kijev, što je izazvalo široko rasprostranjena razaranja, posejalo strah među stanovništvom i poremetilo živote ljudi“, napisao je Borelj na platformi X (Tviter).

    Najmanje pet civila je ranjeno u višesatnom napadu dronovima na Kijev, glavni grad Ukrajine koja je danas bila na meti najintenzivnijih ruskih napada dronovima od početka rata 2022. godine.

    U višesatnom napadu na Kijev oštećeno je nekoliko zgrada, uključujući i obdanište. Napad na Kijev počeo je u četiri sata ujutru po lokalnom vremenu, nastavljajući se u talasima više od šest sati i izazvao je nestanak struje u 77 stambenih zgrada i 120 institucija.

    Pored Kijeva, na meti su bili i Sumska, Dnjepropetrovska, Zaporoška, Nikolajevska i Kirovogradska oblast.

  • Vašington i Berlin “guraju” Kijev u pregovore

    Vašington i Berlin “guraju” Kijev u pregovore

    SAD i Njemačka tajno pokušavaju da prisile ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog da pregovara sa Rusijom, piše list “Bild”.

    Pozivajući se na neimenovane izvore list navodi da Vašington i Berlin smanjuju isporuke oružje u nadi da će Kijev shvatiti da ne može povratiti izgubljene teritorije.

    List, takođe, ističe da Berlin i Vašington daju Kijevu količinu oružja dovoljnu samo da drže liniju, ali ne i da vrate izgubljene teritorije.

    “Bild” navodi, pozivajući se na “Vladine krugove”, da Njemačka sada pokušava da stavi Ukrajinu u “strateški dobru pregovaračku poziciju” radi eventualnih razgovora sa Rusijom. Ovaj stav dijele i SAD, ističe list.

    Međutim, kako navodi “Bild”, nijedna zemlja neće otvoreno gurati Kijev ka dijalogu. Umjesto toga, Vašington i Berlin navodno koriste kao svojevrsnu polugu svoju poziciju dva najvećih snabdjevača oružjem.

    Plan je da se Ukrajini obezbijedi dovoljno naoružanja da zadrži trenutnu liniju fronta, ali ne i da napravi bilo kakav značajan prodor.

    Izvor iz Vlade je rekao da se očekuje da će ovo navesti Zelenskog do zaključka da njegova zemlja ne može da pobijedi u vojnom smislu, već da treba da pregovara o miru sa Rusijom, prenosi “Srna”.

    Takođe, list ističe da zapadne sile imaju “plan B”, koji predviđa zamrzavanje neprijateljstava bez ikakvog formalnog mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva.