VRBAS Media

Oznaka: EU

  • “Vidjećemo novi proces proširenja EU u bliskoj budućnosti”

    “Vidjećemo novi proces proširenja EU u bliskoj budućnosti”

    Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocijenio je danas u Briselu da će se u bliskoj budućnosti vidjeti novi proces proširenja EU, što je, kako je naglasio, veoma važno za Srbiju.

    Hil je rekao da je Vašington na raspolaganju Briselu, ukoliko želi njegovu pomoć u procesu dijaloga Beograda i Prištine, ali da tim pitanjem u suštini treba da se bavi EU.

    Ambasador, koji je u Briselu učestvovao na Samitu EU-Zapadni Balkan, u organizaciji tink tenka “Prijatelji Evrope”, ocijenio je da je prilično jasno da je EU “veoma ozbiljna u vezi sa novom fazom proširenja” i da je ta politika poznata već nekoliko mjeseci.

    – Mislim da je to veoma važno za Srbiju jer mislim da je ovo prava prilika. Srbija je dugo čekala. Ljudi pričaju o razvijanju evropske perspektive Srbije. Mislim da jeste (to uradila), ali smatram da ono što ćemo vidjeti u bliskoj budućnosti, ne u novoj generaciji, već za samo nekoliko mjeseci i godina, to je novi proces proširenja. Mislim da je to veoma važno za Srbiju – naveo je Hil.

    “Nadam se da će iskoristiti ovu priliku”

    Ad
    Report this ad as:
    Animated
    Offensive
    Misleading
    On je dodao da je na srpskom narodu da odluči da li će Srbija biti dio EU, ali je naglasio da je njegov lični stav, i da je iz njegove perspektive, to “veoma važno za Srbiju”.

    – Nadam se da će iskoristiti ovu priliku – poručio je Hil.

    Na pitanje kako SAD mogu da sarađuju sa EU kako bi se ostvario napredak u dijalogu Beograda i Prištine, za koji su mnogi američki i evropski zvaničnici više puta istakli da je važan za put Srbije ka EU, kao i da li postoji mogućnost većeg angažovanja SAD, Hil je naglasio da je dijalog, prije svega, proces koji se u osnovi obavlja uz organizaciju EU.

    – Ako EU želi našu pomoć, naravno da smo dostupni. Ali u suštini, to treba da uradi Evropa, jer je ovaj dijalog od suštinskog značaja za sveukupno pitanje aspiracija Srbije ka (pridruživanju) Evropskoj uniji – naveo je Hil.

    “Evropske aspiracije Beograda ne zavise od Prištine”
    On je ocijenio da je ono što je veoma važno u vezi sa dijalogom to da je EU “na neki način stvorila situaciju da jedna strana ne može da stavi veto na težnje druge”, odnosno da ako Beograd uradi ono što EU od njega traži, to će “definitivno pomoći evropskim aspiracijama Beograd”.

    – To ne zavisi od Prištine. Na isti način funkcioniše za Prištinu – naveo je Hil.

    On je ocijenio da obje strane u dijalogu “imaju izvjesno jasno razumijevanje” o tome kako treba da napreduju u dijalogu.

    – Mislim da je napredak u tome veoma važan za Srbiju – podvukao je ambasador.

    On je rekao da je u Briselu, gdje je razgovarao “sa mnogim ljudima o Srbiji”, stvorio utisak da postoji naklonost prema Srbiji, ali da ljudi “nemaju veliku naklonost prema problemima Srbije”.

    Na pitanje da li SAD planiraju bilo kakvu podršku ili saradnju sa Srbijom u ekonomskom pogledu, kako bi podstakli proces integracije Srbije u EU, Hil je ukazao na podršku koju SAD pružaju Srbiji, ne samo kada je riječ o njenim težnjama da se pridruži EU, već i u drugim naporima Srbije, naročito u ekonomskoj sferi.

    – Mislim da trenutno bolje, da prilično dobro razumijemo potrebu da se riješi situacija u Ukrajini. Veoma sam zadovoljan što smo vidjeli da je ostvaren napredak između Srbije i Ukrajine. Bilo je sastanaka na najvišem nivou. I zato mislim da postoji pravi napredak – zaključio je Hil.

  • Usvojiti nekoliko reformskih zakona i otvoriti pregovore o članstvu u EU

    Usvojiti nekoliko reformskih zakona i otvoriti pregovore o članstvu u EU

    Šef Delegacije EU u BiH Јohan Satler poručio je danas u Sarajevu članovima kolegijuma oba doma Parlamentarne skupštine BiH da bi BiH u narednih nekoliko mjeseci trebala da iskoristi priliku, usvoji nekoliko reformskih zakona i pripremi se za odluku o otvaranju pregovora o punopravnom članstvu u EU.

    Satler je tokom sastanka sa članovima kolegijuma predstavio ovogodišnji Izvještaj Evropske komisije o BiH u kojem je data preporuka za otvaranje pristupnih pregovora sa BiH nakon postizanja potrebnog stepena usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, saopšteno je iz parlamenta BiH.

    Ocjenjujući Izvještaj Evropske komisije kao dobar, sveobuhvatan i uravnotežen prikaz situacije u BiH, Satler je posebno istakao napredak koji je postignut u institucijama BiH usvajanjem paketa reformskih zakona, te usklađivanjem spoljne i bezbjednosne politike sa politikom EU.

    Govoreći o postignutom napretku, koji je prepoznat u Izvještaju, Satler je zahvalio rukovodstvu oba doma parlamenta za direktan doprinos u uspostavljanju i aktiviranju Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje između Parlamentarne skupštine BiH i Evropskog parlamenta, čime je ispunjen jedan od 14 prioriteta Evropske komisije.

    Satler govorio je i o sredstvima iz Plana rasta EU za zemlje Balkana, ističući da je BiH već dostavila Plan reformi čije bi ispunjavanje omogućilo povlačenje sredstava iz ovog plana, izražavajući želju da BiH povuče milijardu evra, što bi značajno doprinijelo snažnijem ekonomskom rastu zemlje.

    Sastanku su prisustvovali predsjedavajući Doma naroda Kemal Ademović, zamjenik Nikola Špirić, dok je drugog zamjenika, Dragana Čovića, predstavljala predsjedavajuća Kluba hrvatskog naroda Marina Pendeš, a prisutni su bili i predsjedavajući Predstavničkog doma Marinko Čavara sa zamjenicima Nebojšom Radmanovićem i Denisom Zvizdićem.

    Članovi kolegijuma oba doma zahvalili su Satleru za angažman Delegacije EU u BiH i doprinos daljem kretanju BiH na evropskom putu.

    Oni su u izlaganjima istakli da bi odluka o otvaranju pregovora predstavljala snažan podstrek za sve institucije i građane BiH, te naglasili potrebu da se, u češćim razgovorima sa zvaničnicima EU, zajedno radi na postizanju konsenzusa unutar zemalja članica EU oko nastavka procesa proširenja na zemlje Balkana.

    Iznoseći impresije sa Drugog političkog foruma na visokom nivou između EU i BiH, koji je u utorak, 5. decembra, održan u Briselu, najviši zvaničnici parlamenta BiH rekli su da postoji raspoloženje da do marta bude napravljen kredibilan iskorak s ciljem otvaranja pristupnih pregovora o članstvu BiH u EU.

    • Oni su istakli da kako bi zaustavljanje evropskog puta BiH imalo negativne efekte na raspoloženje građana BiH, te otvorilo prostor za uticaje drugih u zemljama Balkana – navedeno je u saopštenju.

    Članovi rukovodstva oba doma parlamenta BiH su, izražavajući uvjerenje da BiH i Balkan, kako je rečeno, predstavljaju unutrašnje dvorište EU i da neće ostati u evropskoj čekaonici, apelovali na pozitivan i uravnotežen pristup svih članica EU u vezi sa nastavkom procesa proširenja i daljim kretanjem BiH na putu ka EU.

  • Krišto Varheljiju uputila radnu verziju “Plana reformi za BiH”

    Krišto Varheljiju uputila radnu verziju “Plana reformi za BiH”

    Predsjedavajuća Savjeta ministara Borjana Krišto uputila je danas evropskom komesaru za proširenje Oliveru Varheljiju inicijalnu radnu verziju dokumenta “Plan reformi za BiH”.

    Ovaj dokument je pripremilo ad hok tijelo Savjeta ministara i sadrži četiri prioriteta, a to su – “Zelena i digitalna tranzicija”, “Razvoj privatnog sektora i poslovnog okruženja”, “Razvoj i zadržavanje ljudskog kapitala” i “Vladavina prava”, saopšteno je iz Savjeta ministara.

    Na osnovu ovih prioriteta sačinjena je indikativna lista projekata i prioriteta, koja će se dalje razvijati u dijalogu sa Evropskom komisijom do marta sljedeće godine, kada bi trebala biti usaglašena i finalna Reformska agenda u kojoj bi bile pobrojane sve reforme i uslovi koji su potrebni za odobravanje sredstava i investicionih projekata.

    Nakon toga će ovaj proces do okončanja voditi stalni radni tim, kojeg će naknadno u 2024. godini imenovati Savjet ministara.

    U pismu, uz koje je uručila dokument “Plan reformi”, Krištova je istakla da novi Paket rasta za zapadni Balkan otvara nove mogućnosti investiranja u privredu BiH, integraciju sa tržištem EU i pristup dobrobitima članstva u Uniji, koje su do sada bile nedostupne zemljama kandidatima za članstvo.

    Krištova je rekla da je pred BiH značajan izazov pripreme konačnog “Plana reformi”, koji je važan dio “Plana rasta za zapadni Balkan”.

    Ona je istakla da je izuzetno važno da u tom procesu bude zadržano razumijevanje i podrška Evropske komisije kako bi proces bio sproveden i uspješno završen, uz apsolutnu uključenost i podršku svih ustavno nadležnih nivoa vlasti u BiH.

    Krištova je zahvalila Varheljiju za Drugi politički forum na visokom nivou između BiH i EU u Briselu.

  • Varhelji: BiH posvećana reformama

    Varhelji: BiH posvećana reformama

    Oliver Varhelji, komesar za proširenje EU, uoči sastanka na visokom nivou napisao je na društvenoj mreži X da EU vidi posvećenost i pozitivan razvoj događaja kada se radi o neophodnim i dugo čekanim reformama u BiH.

    “Mnogo toga se desilo od našeg prethodnog sastanka u Sarajevu. Vidimo posvećenost. Vidimo poztivna dešavanja u vezi sa toliko potrebnim i dugo čekanim reformama”, naveo je Varhelji.

    Inače, u Briselu je počeo sastanak na visokom nivou između BiH i EU. Osim Varheljija, sastanku prisustvuju i Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta minsitara BiH, zatim entitetski premijeri, zvaničnici drugih nivoa vlasti, parlamentarci itd..

    Ferdinand Kenig, portparol Delegacije EU u BiH rekao je da se očekuje da će učesnici razgovarati o napretku na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije, reformskim koracima najavljenim kad je BiH dobila kandidatski status i reformama u vezi sa novim Planom rasta za zapadni Balkan.

    Konferencija za novinare Krištove i Varheljija održaće se u 13.45 časova.

  • “Nećemo tolerisati Kinu”

    “Nećemo tolerisati Kinu”

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekal je danas da EU neće tolerisati trgovinski jaz između tog bloka i Kine zauvek.

    “Imamo sredstva da zaštitimo svoje tržište”, rekla je Von der Lajen za AFP, “ali preferiramo da do rešenja dođemo pregovorima.”

    Komentar predsednice EK došao je samo par dana pred posetu delegacije EU Pekingu (7. decembra), gde će predsednik evropskog saveta Šarl Mišel imati sastanke sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćijangom, prenosi teletrejde

  • Završen sastanak u Briselu: Put u EU nije sporan, mora se poštovati Ustav BiH

    Završen sastanak u Briselu: Put u EU nije sporan, mora se poštovati Ustav BiH

    Evropski put BiH nije sporan nikome u BiH, međutim Republika Srpska insistira na tome da se na tom putu mora poštovati Ustav i da odluke moraju donositi domaći akteri, a ne stranci.

    Ovo se u suštini može zaključiti nakon sastanka lidera političkih partija iz BiH sa Oliverom Varheljijem, evropskim komesarom za proširenje, koji je završen u Briselu.

    Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a rekao je da se Ustav BiH mora poštovati te da odluke autonomno treba da donose lokalni faktori u smislu da se opredjeljuju za EU, a ne da to čine stranci.

    “Sastanak je bio prilika za razgovore o važnim planovima i predstojećem zasjedanju Evropskog savjeta u decembru na kojem će raspravljati o mogućnosti da se u BiH odobri otvaranje pregovora sa EU”, rekao je Dodik koji je i predsjednik Republike Srpske, a prenosi RTRS.

    Dodik je istakao da u BiH postoji ozbiljan zastoj i to o pitanju Ustavnog suda BiH.

    “Imamo ozbiljne zastoje u dinamici. Donijeli smo pet ili šest zakona i kada je došlo do Ustavnog suda BIH tu je nastao zastoj. Možemo da razgovaramo, a to je da Apelaciono vijeće ima sjedište u Banjaluci i uz to Zakon o sprečavanju pranja novca, to bi se moglo završiti. Varhelji je imao pozitivan pristup, apelujući da se ovo što prije završi”, rekao je Dodik dodajući da je u Evropskoj komisiji iskazana volja i planovi za podsticanje u smislu paketa razvoja za infrastrukturne projekte.

    Elmedin Konaković, lider Naroda i pravde, rekao je da će razgovori biti nastavljeni i da su se dotakli tema oko kojih još nema konsenzusa, ali da je najbitnije da se razgovara.

    On je nakon sastanka sa Varheljijem rekao da bi se nakon povratka iz Brisela brzo trebao organizovati sastanak koalicije kako bi se teme koje su otvorene konkretizovali.

    Konaković je rkeao da BiH nema drugu opciju nego Evropsku uniju u koju izveze 75 posto svojih proizovda, i pored toga što neko ima simpatije prema nekim “drugim geografijama”, te da je jedna jedina putanja integracija BiH ka Briselu.

    Nakon sastanka lidera političkih stranaka sa Varheljijem, počeo je sastanak na visokom nivou kojem prisustvuju osim Varheljija i Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta ministara BiH, zatim entitetski premijeri i predstavnici drugih nivoa vlasti. Na ovom sastanku trebalo bi se razgovarati o “operativnijim temama” u kontekstu 14 prioriteta, pomoći zapadnom Balkanu itd…

  • Dodik: Evropski put BiH nije sporan za Srpsku, ali mora se poštovati Ustav

    Dodik: Evropski put BiH nije sporan za Srpsku, ali mora se poštovati Ustav

    Evropski put BiH nije sporan za Republiku Srpsku, ali na tom putu ima mnogo izazova i mora se poštovati Ustav, rekao je danas predsjednik Srpske Milorad Dodik u Briselu.

    Mora se poštovati Ustav BiH i činjenica da EU traži prilagođavanje kroz reforme, a to je da odluke autonomno donose lokalni faktori u smislu da se opredjeljuju za EU, a ne da to čine stranci bez obzira u čije i kakvo ime – rekao je Dodik nakon sastanka lidera političkih stranaka iz BiH sa evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem.

    Dodik, koji je lider SNSD-a, rekao je da je sastanak bio prilika za razgovore o važnim planovim i predstojećem zasjedanju Evropskog savjeta u decembru na kojem će raspravljati o mogućnosti da se BiH odobri otvaranje pregovora s Evropskom unijom.

    On je istakao da u BiH postoji ozbiljan zastoj i to o pitanju Ustavnog suda BiH.

    • Imamo ozbiljne zastoje u dinamici. Donijeli smo pet ili šest zakona i kada je došlo do Ustavnog suda BiH tu je nastao zastoj. Možemo da razgovaramo, a to je da Apelaciono vijeće ima sjedište u Banjaluci i uz to Zakon o sprečavanju pranja novca, to bi se moglo završiti. Varhelji je imao pozitivan pristup, apelujući da se ovo što prije završi – rekao je Dodik.

    Odgovarajući na pitanje da li je na sastanku razgovarano i o navodnim prijatnjama disolucijom, Dodik je rekao da stranci prave BiH koja ne može opstati.

    • Očigledno Republika Srpska bez vidljivosti neće moći biti dio paketa saglasnosti za EU, ako bude eliminisana. Mi to pratimo. Imate neke parlamentarce koji su izlobirani, koji to komentarištu. Moje pitanje njima je kakvo je to vladavina prava, ako je visoki predstavnik nelegitimno tu. Nisu upoznati sa detaljima u BiH, ali diskutuju o tome. BiH se zasniva na Ustavu, a ne da se razgrađuje na Ustavu. Želim da BiH bude ustavna, ali ako to nije to, nije prihvatljivo. Mi smo rekli da smo za evropski put, optimista nisam, ali racionalan jesam, da treba taj put pratiti – rekao je Dodik.

    Dodik je naveo da je u Evropskoj komisiji iskazana volja i planovi za podsticaje u smislu paketa razvoja za infrastrukturne projekte.

    Podsjećamo, u Briselu će danas biti održan sastanak u okviru Političkog foruma na visokom nivou između EU i BiH o napretku u evropskim integracijama BiH.

  • Orban traži da se ne odlučuje o pristupanju Ukrajine u EU

    Orban traži da se ne odlučuje o pristupanju Ukrajine u EU

    Mađarski premijer Viktor Orban zatražio je danas da se na predstojećem samitu lidera Evropske unije sledeće nedelje izbegne donošenje odluke o početku pregovora Ukrajine za članstvo u EU.

    Orban je taj zahtev izneo u pismu predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, i naveo da na samitu ne treba da bude doneta odluka o planiranom budžetu koji uključuje 50 milijardi evra ekonomske podrške Kijevu.

    Kako prenosi Rojters, takav stav je u suprotnosti sa stavom Evropske komisije, koja je prošlog meseca dala preporuku da lideri EU daju ”zeleno svetlo” Ukrajini da započne pregovore o pridruženju, ali da bi se takva odluka usvojila, potrebna je jednoglasna podrška zemalja čanica.

    ”S poštovanjem vas pozivam da ne tražite da Evropski savet odluči o ovim pitanjima u decembru jer bi očigledan nedostatak konsenzusa neizbežno doveo do neuspeha. Evropski savet mora da izbegne ovaj kontraproduktivni scenario zarad jedinstva, naše najvažnije prednosti”, napisao je Orban u pismu Mišelu.

    Britanska agencija navodi da je pristupanje EU od velike važnsoti za Ukrajinu, usled rata protiv Rusije koji je počeo u februaru 2022.

    Diplomate iz zemalja EU koje podržavaju Ukrajinu izrazile su zabrinutost da bi nedostatak dogovora o pregovorima o članstvu i finansijskoj pomoći na samitu bio veliki politički udarac Kijevu usred rata i da bi to mogao biti vid podrške Rusiji.

  • Velika delegacija BiH u Brisel putuje sa malim očekivanjima

    Velika delegacija BiH u Brisel putuje sa malim očekivanjima

    Očekivanja uoči Drugog političkog foruma na visokom nivou o evropskim integracijama BiH, koji će se danas održati u Briselu, nisu velika, posebno nakon što je iz Holandije stigla informacija da su oni protiv otvaranja pregovora sa BiH.
    “U Briselu ćemo vidjeti i koliko je Evropa ozbiljna prema nama. Ako se odstupi od ranijih najava, a vidimo da bi se to moglo desiti, to onda znači da nisu dovoljno iskreni prema BiH. Teško je biti optimista, naročito ako vidimo koliko neke od članica koje se protive otvaranju pristupnih pregovora ne razumiju prilike i odnose u BiH. Optužbe koje od Holandije dolaze na račun Srpske pokazuju koliko ne poznaju strukturu BiH i njen Ustav, pa predstavnike Srpske optužuju da ‘podrivaju’ i nepostojeće institucije”, rekao je Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske, dodajući da je Republika Srpska ozbiljan i konstruktivan partner koji doprinosi ubrzanju evropskog puta.

    On je kazao da put BiH ka EU mogu srušiti samo “takozvane bosanske patriote”, te da će Republika Srpska ostati na svojim pozicijama, a to je da BiH može ući u EU samo bez stranog faktora.

    Kako je najavljeno, na sastanku u Briselu biće govora o ispunjavanju 14 ključnih prioriteta, zatim otvaranju pregovora, te o reformama povezanim s novim planom rasta za zapadni Balkan, za koji je izdvojeno oko šest milijardi evra. U Briselu će danas boraviti Borjana Krišto, predsjedavajuća Savjeta ministara BiH, zatim njeni zamjenici u Savjetu ministara, članovi Zajedničkog kolegijuma Parlamentarne skupštine BiH, predsjednici klubova poslanika i delegata, direktor Direkcije za evropske integracije, predsjednici vlada Republike Srpske i Federacije BiH, kao i premijeri deset kantona i gradonačelnik Brčko distrikta.

    Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova, rekao je da se nada da učesnici foruma odlaze sa željom da se o nečemu dogovore i da, ako bude tako, ne sumnja da će se napraviti dodatni pomaci koji će prevagnuti u korist BiH i formalnog otvaranja pregovora o članstvu. Međutim, ako odlaze da se ne dogovore, Konaković ističe da se onda može očekivati neka nova politička šarada koja ništa dobro nikome ne donosi.

    “Mi idemo spremni na konkretna rješenja i nadam se da ćemo biti na tragu takvih rješenja. Opozicija do sada nije pokazala ni minimum želje da se BiH kreće ka Evropskoj uniji. Kritikovali su sve što smo uradili, osudili sve zakone i akte koje smo donijeli i, naravno, Evropska komisija im je jasno stavila do znanja da nisu bili u pravu i verifikovali su sve zakone koje smo usvojili kao napredak”, rekao je Konaković, dodajući da očekuje i da se vladajuća koalicija vrati tamo gdje se nalazila.

    Ono što je činjenica, jeste da gotovo svi učesnici sastanka ističu da BiH ne treba da zaostaje na evropskom putu i da nikome nije u interesu usporavanje BiH, te da je stav Nizozemske, koja još nije za otvaranje pregovora sa BiH, greška.

    “Taj stav može biti promijenjen, ali on je u ovom trenutku čisto tehnokratski, bez ikakvog političkog konteksta i prilično neiskren, što smatram da je pogrešno”, rekao je Saša Magazinović, šef Kluba poslanika SDP-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.

    Čedomir Stojanović, šef Srpskog kluba u Predstavničkom domu, kazao je da status Republike Srpske ne smije biti doveden u pitanje, te da se nada da će na današnjem sastanku biti razumijevanja za takav stav.

    “Sa naše strane je dat jedan pozitivan impuls jer smo, uprkos neslaganjima po brojnim pitanjima, u ovoj godini uspjeli usvojiti pet zakona koji se odnose na 14 prioriteta koje je EU postavila”, rekao je Stojanović.

    On kaže da je EU već više od godinu dana zamrzla oko 600 miliona evra zbog suspenzije dodjele sredstava za infrastrukturne projekte, te da ta politika nije dala rezultate i da štetu na kraju trpe građani, prenose Nezavisne.

    “Osim ukidanja suspenzije, ubrzavanjem reformi mogli bismo povući značajna sredstva”, istakao je Stojanović.

  • Šta se dešava u Evropi?

    Šta se dešava u Evropi?

    I kako ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku mijenjaju naš kontinent?

    Zovu ih desničarskim strankama. Kažu da su retrogradni. I da ne žele da vode Evropu tamo gdje su oni to zamislili.

    To su danas stranke koje pobjeđuju na izborima širom Evrope. Vilders je pobijedio u Holandiji. Mari Le Pen je na pragu vlasti u Francuskoj. Fico u Slovačkoj. Orban je neprikosnoven u Mađarskoj. Melonijeva nije na liniji liberala, a njima je sve što za vrijednosti imaju porodicu, hrišćanske vrijednosti, brak i državu desnica.

    Vrlo je vjerovatno da su ratove u Ukrajini, ali i na Bliskom istoku izazvali upravo ti neoliberali, globalisti. Oni koji žele svijet po svom obliku. Međutim, bumerang ovakve politike u Evropi je veoma jak.

    Borba Evrope da stavi pod kontrolu nelegalne migracije i krizu troškova života nije ništa novo. Međutim, ono što je novo jeste rat Izraela i Hamasa, koji raspiruje civilizacijske napetosti u srcu mnogih evropskih zemalja s velikim muslimanskim stanovništvom, kažu analitičari i visoki politički operativci.

    Demonstracije se šire u sviom zemljama, a Vilders se zapitao “odakle ovi ljudi i da li je ovo moja Holandija”? Bijesan je zbog protesta narušenih navodnim antisemitskim incidentima. Le Pen se istodobno udvarala zabrinutoj francuskoj jevrejskoj zajednici, bučno podržavajući Izrael i pojavljujući se na maršu protiv antisemitizma, unatoč neslavnoj istoriji svoje stranke. Za to vrijeme, u Švedskoj demokrate poziva na rušenje džamija i novi krstaški rat.

    Rat u Ukrajini polako je izašao sa naslovnih strana, a ova zemlja prestaje da postoji. Procjene govore da je polovina stanovništva već napustilo Ukrajinu. Zapadom pomognut Zelenski je odavno izgubio sve konce i pritisnut Amerikancima ne želi pregovore. Rusija mudro vodi ovaj rat i sasvim je sigurno da će da odbrani svoje interese. Ko će da kupuje i za koliko novaca plodne, ali i prazne ukrajinske ravnice nakon toga, biće vrlo brzo poznato. Činjenica da je i ovaj rat promijenio dobranu sliku moderne Evrope. Cijene gasa, struje i namirnica su skočile u nebo. Evropa se zatvara i štedi. Norveška i Njemačka su ušle u recesiju. Sve se to odražava na političkoj sceni. Mnogi ne žele rat na svojim vratima, niti izbjeglice , koje su u prvim mjesecima predstavljali jeftinu radnu snagu. Danas već oni mijenjaju stare evropske navike.

    “Stvari su otišle dalje od imigracije, javlja se osjećaj sukoba civilizacija, osjećaj da postoje trvenja između Islama i Zapada. To je strah izražen na desnom krilu konzervativaca, gdje se Islam smatra suprotnim evropskom načinu života i gdje se smatra da je Evropa izgubila kontrolu nad svojim granicama”, rekao je Žan-Iv Kami, stručnjak za krajnje desničarske pokrete u Evropi u Fondaciji Žan Žare u Parizu. Za manje od godinu dana birači će izabrati novi Evropski parlament, a ova opojna mješavina – koja miješa migracijsku krizu s obnovljenim strahovima od političkog Islama – tjera stranke establišmenta da se znoje.

    U sedmicama koje su prethodili izborima u Holandiji, Vilders nije vodio kampanju na antiislamskoj platformi, niti je raspirivao bijes protiv propalestinskih protesta u evropskim gradovima, nego se usredotočio na životna pitanja.

    Za birače koji su možda zabrinuti za stanovanje i navodni sukob civilizacija, on se pokazao kao očiti izbor.

    Stvar je vrlo prosta. Izbor sužen.

    Prema Milanu Niču, istraživaču njemačkog savjeta za vanjske odnose, protesti su igrali ulogu u Vildersovoj pobjedi, ali njegova je pažnja zapravo bila usmjerena drugdje. Pokreti krajnje desnice postaju “pametni sa strategijom”, rekao je Nič:

    “Ako su uvjereni da neće izgubiti svoje temeljne glasove, pomaknuće se u centar, kako bi dobili nekoliko dodatnih postotnih bodova”.

    Nakon Vildersa, najočitiji primjer političarke koja se nada da će iskoristiti dobrobiti svog političkog brenda je Marin Le Pen.

    Nakon što je provela mnogo godina upozoravajući na “masovnu migraciju” i “fundamentalistički islam”, ona više ne mora jako da udara po tim retoričkim bubnjevima kako bi biračima dala do znanja kako se osjeća.

    “Više ne moramo da budemo da bi se čuli. Vilders nije izveo nikakve velike vratolomije u s kampanji. Što se više približavate moći, to više morate biti realistični, pragmatični”, rekao je savjetnik Marin Le Pen.

    I upravo je u ovim riječima sva suština. Neoliberali i globalisti su izgubili tlo pod nogama. Njihovi planovi kao da nisu računali na islamsku filozofiju. Muslimani, zbog teških uslova života, bježe iz svojih zemalja u Evropu, a onda žele da evropske zemlje mijenjaju u islamske.

    U Njemačkoj najeklatantniji javni primjeri antimuslimanske i antimigrantske retorike datiraju iz 2016. i 2017. godine, kada je stranka Alternativa za Njemačku usvojila eksplicitno antiislamski manifest. Ali nastojanje da se stranka normalizuje nije zaustavilo njezin uspon. AfD je sada druga najveća stranka u Njemačkoj, daleko ispred socijaldemokrata kancelara Olafa Scholza i iza konzervativnog CDU-a.

    Proevropske, centralističke stranke dosad nisu uspjele pronaći pravi odgovor, bilo izbjegavajući teška pitanja ili pokušavajući da oponašaju ekstremnu desnicu. U Holandiji je stranka desnog centra VVD žestoko vodila kampanju na obećanjima o smanjenju imigracije i uvidjela da se njena pozicija u anketama pogoršavala.

    “Ako u kampanji ističete pitanja migracija, kako možete da pobijedite Vildersa? A sve druge krajnje desničarske stranke bile su kopije, pa je mogao iz njih isisati podršku”, rekao je Nič iz Njemačkog savjeta za spoljne odnose.

    Niko nije optimista više. Evropa mijenja svoje lice, ali i naličje. Dobra vremena su prošla, ali su ostavili slabe ljude. Razmažene, sklone konformizmu, pa su migracije i američko insistiranje na ratu u Ukrajini doveli sukob civilizacija u srce stare dame. Sa kakvim ishodom? To će prije svega da zavisi od odnosa SAD-a i njihovih satelita prema geopolitici. A tamo vladaju oni koji smatraju da su izgubili četiri godine sa predsjednikovanjem Donalda Trampa.

    Dolazi zima-rekli bi u Igri prestola.