VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Orban: Da je Srbija već primljena u EU, svi bismo bili bezbjedniji

    Orban: Da je Srbija već primljena u EU, svi bismo bili bezbjedniji

    Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da bi EU trebalo da štiti granice Šengena još južnije i da bi svi bili bezbjedniji da je Srbija već primljena u EU.

    Orban je tokom obilaska mađarsko-srpske granice u društvu češkog premijera Andreja Babiša rekao da je Srbija već trebalo da postane članica i EU i zone Šengena, prenose mađarski mediji.

    On je rekao da bi bez ograde na toj granici, milioni migranata ušli u zonu Šengena i da bi u Evropi bilo više kriminala i terorističkih napada.

    Orban je upozorio da će se Mađarska uskoro suočiti sa rastućim migrantskim pritiskom na svojoj južnoj granici, jer tu, kako je naveo, ljudi koji bježe iz Avganistana pokušavaju da uđu u EU.

  • EU uputila Vučiću novi predlog

    EU uputila Vučiću novi predlog

    EU uputila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću nov predlog za razrešenje napetosti na KiM.

    Vučić je u utorak izjavio, nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, da je dobio predlog od zemalja Kvinte i EU za razrešenje napetosti na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, nastalih zbog ukidanja registarskih oznaka iz Srbije, a koji je odbio.

    Prema rečima Vučića, Srbiji je tada ponuđen kompromis, kako je rekao, malo više na strani Srbije, ali da prihvati odluku Prištine. “E, neću i tako će ostati”, rekao je predsednik Srbije i ponovio da nije reč o kompromisu i da nema više ucenjivanja Srbije.

    Međutim, kako prenose agencije, danas je Vučiću upućen nov predlog.

    Kako se navodi, šef diplomatije EU Žosep Borelj i specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak su u telefonskim kontaktima sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i s premijerom tzv. Kosova Aljbinom Kurtijem.

    Cilj je hitno smirivanje napete situacije na severu Kosova i Metohije i eventualno održavanje sastanka Vučića i Kurtija u Briselu, saznaje Tanjug iz izvora u EU.

    ”Specijalni predstavnik EU Miroslav Lajčak se vratio iz Beograda u Brisel i svi naši napori su usmereni na spuštanje tenzija i povratak dijalogu”, rečeno je Tanjugu u diplomatskim izvorima u Briselu.

    U EU napominju da su spremni da posreduju dijalogu dva lidera koji bi se održao u Briselu, čija bi osnovna tema bila rešavanje trenutne situacije na KiM.

    Kada je reč o primeni Briselskog sporazuma, u krugovima bliskim šefu diplomatije EU za Tanjug naglašavaju da su svi do sada postignuti dogovori u dijalogu Beograda i Prištine ”na stolu” i da ih ”niko nije povukao”.

    Dodaje se da su EU, ambasadori Kvinte i SAD potpuno jedinstveni u svojoj poruci da je u interesu i Beograda i Prištine da se situacija na terenu smiri, a da su u suprotnom obe strane na gubitku.

  • EU bi Bosni i Hercegovini mogla ukinuti status sigurne zemlje, a odraziće se na putovanja

    EU bi Bosni i Hercegovini mogla ukinuti status sigurne zemlje, a odraziće se na putovanja

    Svake sedmice Evropska unija ažurira svoju kartu “sigurnih zemalja” za putovanja tokom pandemije koronavirusa, a s obzirom na porast broja novozaraženih u Bosni i Hercegovini postoje velike šanse da se ne nađemo na karti koja će biti dopunjena sutra.

    “Sigurne zemlje” su one koje imaju do 75 zaraženih na 100.000 stanovnika u posljednjih 14 dana, a prema posljednjim podacima Ministarstva civilnih poslova od prije sedam dana, Bosna i Hercegovina ima više od 200 zaraženih na 100.000 stanovnika što znači da definitivno ne ispunjava najvažniji uslov Evropske unije za putovanje u zemlje članice saveza.

    Sutra, 22. septembra, će ambasadori članica EU glasati za novi prijedlog liste “sigurnih zemalja” koje je izradila Slovenija, a prema saznanjima Radija Slobodna Evropa iz diplomatskih izvora u Briselu, Bosni i Hercegovini će biti ukinut status sigurne zemlje.

    Ranije tokom septembra je svim zemljama regiona postepeno ukinut ovaj status što znači da državljani regiona (a uskoro i BiH) više ne mogu putovati u Evropsku uniju bez važnog razloga, odnosno vraćene su restrikcije na turistička putovanja.

    Restrikcije na putovanja državljanima trećih zemalja je Evropska unija uvela na proljeće 2020. godine prilikom izbijanja pandemije koronavirusa,a njihov cilj bio je smanjenje širenja zaraze.

  • EU se “okreće”: Da li postoji sumnja u SAD?

    EU se “okreće”: Da li postoji sumnja u SAD?

    Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel kritikovao SAD zbog nedostatka transparentnosti i lojalnosti prema transatlanskim partnerima.

    On je naveo da to pokazuju jednostrane odluke Vašingtona da se povuče iz Avganistana i američki bezbednosni pakt sa Australijom i Velikom Britanijom.

    Mišel je rekao da su ove odluke SAD pokazale “očigledan nedostatak transparentnosti i lojalnosti” iako je, kako je naglasio, američki predsednik Džozef Bajden ranije ove godine objavio da se “Amerika vratila” nakon što je njegov prethodnik Donald Tramp četiri godine zastupao politiku “Amerika na prvom mestu”.

    On je, obraćajući se grupi novinara u Njujorku, gde se održava Generalna skupština UN, ponovio da je transatlanski savez “najvažniji savez za nas u EU”, prenosi AP.

    “Ne dovodim u pitanje ovaj savez, ali pitam: Da li postoji sumnja u SAD o značaju ovog saveza sa Evropom?”, upitao je Mišel.

    On je upozorio da će najava novog saveza između SAD, Velike Britanije i Australije i odluka SAD da zajedno sa Velikom Britanijom proda podmornice na nuklearni pogon Australiji, a čime je okončan raniji dogovor izmedju Francuske i Australije, imati posledice.

    Australija, SAD i Velika Britanija su 15. septembra sklopile bezbednosni pakt AUKUS, kojim će Kanbera dobiti tehnologiju da izgradi osam podmornica na nuklearni pogon.

    Australija je nakon ulaska u pakt odustala od kupovine podmornica od Francuske, zbog čega je Pariz optužio Kanberu zbog laži i povukao ambasadore iz Vašingtona i Kanbere.

  • EU: Odmah spustiti tenzije između Beograda i Prištine

    EU: Odmah spustiti tenzije između Beograda i Prištine

    Portparol EU, Peter Stano, pozvao je Beogrda i Prištinu da odmah spuste tenzije i da se uzdrže od jednstranih poteza.

    On dodaje da se specijalni predstavnik EU, Miroslav Lajčak, trenutno nalazi u Beogradu gdje će se u 14 časova sastati se predsjednikom Vučićem, kao i da se Lajčak posljednjih sati čuo sa političkim liderima na Kosovu povodom situacije.

    Stano je odgovarajući na pitanje Tanjuga o situaciji na administrativnim prelazima između sjevera KiM i Centralne Srbije, poručio da je sloboda kretanja jedna od osnova EU i da se od Beograda i Prištine očekuje da promoivišu tu slobodu u regionu.

    “Pozivamo obe strane da se uzdrže od jedonstranih akcija i da spuste tenzije, odmah. Takođe, pozivamo obe strane da svim pitanjima bave kroz dijalog u Briselu i da ga koriste kao platformu za rješavanje svih otvorenih pitanja koje imaju međusobno, uključujuci i slobodu kretanja i tablice”, kaže Stano.

    “EU očekuje da Kosovo i Srbija izgrade atmosferu pogodu za pomirenje , regionalnu saradnju i dobrobit garađana. To je ključno za postizanje sveobuhvatnog pravnoobavezujućeg sporazuma kome posredujemo i koji će omoguciti konačnu normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova”, zaključio je Stano.

    Na pitanje Tanjuga zašto EU uvek koristi formulaciju “obe strane” kada poziva na uzdržanost od jednostranih akcija, kada je očigledno ko takve akcije sprovodi, portparol EU kaže da je svaka tenzija nastala kao “akcija ili reakcija na nešto”.

    “Kroz istoriju dijaloga i odnosa Beograda i Prištne vidjeli smo međusobna optuživanja. Zato naglašavamo da se sva otvorena pitanja rješavju kroz dijalog kome posreduje EU i to se odnosi na obe strane. To je jedni put naprijed. U suprotom biće stalno konfrontacija, a mi to ne želimo u našem neposrednom susjedstvu”, zaključuje Stano.

  • Kurc: EU mora da ispuni svoja obećanja na Balkanu

    Kurc: EU mora da ispuni svoja obećanja na Balkanu

    Austrijski kancelar Sebastijan Kurc istakao je tokom nedavne posjete Beogradu, da se njegova zemlja snažno zalaže za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, koja mora da ispuni svoje obećanja na Balkanu kako to ne bi iskoristili konkurenti poput Turske ili Kine.

    U intervjuu za “Blic”, Kurc je naglasio pitanje važnosti dijaloga Beograda i Prištine, vojne neutralnosti, srpske spoljne politike koja nije uvijek u saglasnosti sa Briselom, a govorio je o mogućim posljedicama ako Evropa odustane od svoje posvećenosti regionu zapadnog Balkana, gdje bi drugi poput Turske ili Kine popunili vakuum koji bi tada nastao.

    On je rekao da je Srbija sidro stabilnosti na zapadnom Balkanu i da je pokrenula mnoge ekonomske reforme i da se nada da će uskoro doći do otvaranja klastera koje će dozvoliti da se približavanje Srbije EU nastavi u mnogim oblastima.

    Kurc smatra da to nije samo u interesu Srbije, već da mora biti i u interesu Evropske unije.

    Austrijski kancelar je poručio da Evropa mora da ispuni svoje obaveze i nastavi da svim zemljama zapadnog Balkana nudi vjerodostojne perspektive za pridruživanje, a da je u isto vrijeme važno da sve države regiona uključujući i Srbiju ambiciozno nastave s reformama.

    Kurc je potvrdio da će Austrija nastaviti da znanjem podržava Srbiju u reformama i da će se dosljedno zalagati u EU za pristupanje svih zemalja zapadnog Balkana, što je, kako je izjavio, evropski konsenzus i biće tema neformalnog Evropskog savjeta u Ljubljani početkom oktobra.

    Po njegovim riječima, dalji napredak u dijalogu Beograda i Prištine je neophodan za napredak u procesu pridruživanja i da je važno vratiti više dinamike u ove pregovore, što je obaveza obje strane.

    On je poručio i da bi tokom približavanja EU trebalo usvojiti i spoljnopolitičke stavove Unije, u kontekstu spoljne politike Srbije prema Rusiji i Kini, ali smatra da su dobri odnosi i sa Briselom i Pekingom i dalje mogući, na jednakim osnovama, bez stvaranja odnosa zavisnosti.

    Kurc je mišljenja i da je vojna neutralnost Srbije ostvariva u okvirima Unije na osnovu dosadašnjih iskustava, ako to bude odluka srpske vlade.

  • Orban poručio da Mađarska mora ostati u Evropskoj uniji zbog pristupa jedinstvenom tržištu

    Orban poručio da Mađarska mora ostati u Evropskoj uniji zbog pristupa jedinstvenom tržištu

    Mađarski premijer Viktor Orban je poručio da Mađarska mora ostati članica Evropske unije kako bi osigurala stalan pristup njenom jedinstvenom tržištu.

    On je rekao da je Mađarska među posljednjim zemljama koje bi napustile blok u slučaju dezintegracije. Istakao je da je za Mađarsku glavni razlog ostanka u EU nije novac koji dolazi iz Brisela.

    Prema njegovim riječima, ovosedmična prodaja duga pokazala je da Mađarska finansijski stoji na čvrstom tlu.

    “Ako pogledate cijelu godinu, iz Brisela dobijamo više novca nego što plaćamo. Ali ako oduzmete iznos novca koji zapadne kompanije vraćaju iz zemlje svake godine, saldo je negativan”, naglasio je Orban za državni radio.

    On je napomenuo da je Unija važna za Mađarsku jer joj pruža tržište.

    “Moramo se zauzeti za EU ​​i ostati u njoj. Zato kažem bez obzira na to kako škripi i pucketa, mi ćemo biti među rijetkima koji su još uvijek u Uniji i ako se blok raspadne”, naveo je on.

    Orban, koji se sljedeće godine suočava sa novim izborima, iskoristio je stopu korporativnog poreza od devet posto da privuče velika ulaganja u automobilski i proizvodni sektor koji su podigli privredni rast i zaposlenost, pomažući mu da stekne imidž snažnog ekonomskog upravljanja.

    Mađarski premijer dodao je da će ovogodišnji privredni rast vjerovatno premašiti 5,5 posto, otvarajući put nizu mjera za podršku ključnim glasačkim grupama uoči parlamentarnih izbora koji će biti održani na proljeće 2022. godine.

    Mađarska i Poljska sukobile su se s Briselom oko pitanja koja se kreću od prava LGBT osoba do slobode štampe. Evropska komisija pokrenula je u julu pravni postupak protiv ove dvije države zbog mjera za koje kaže da diskriminišu LGBT osobe.

    Mađarska državna agencija za dug (AKK) prikupila je ove sedmice ekvivalent od 4,4 milijarde eura na globalnim tržištima, daleko više nego što se očekivalo radi pokrivanja vjerovatnog kašnjenja novca EU za oporavak od pademije koronavirusa.

    Orban će se na inauguracijskom jesenjem zasjedanju parlamenta u ponedjeljak, 20. septembra, obratiti zastupnicima u vezi sa planovima vlade.

  • Evropski parlament dao zeleni svijetlo za IPA3 od 14, 2 milijardi evra

    Evropski parlament dao zeleni svijetlo za IPA3 od 14, 2 milijardi evra

    Evropski parlament danas je na plenarnoj sjednici u Strazburu dao “zeleno svijetlo” za novu generaciju pretpristupnog instrumenta finansiranja koji će pomoći zemljama u procesu evrointegracija da se bolje pripreme za ispunjavanje obaveza budućeg članstva u EU.

    Instrument pretpristupne pomoći 2021-2027 (IPA3) vredan je 14,2 milijarde evra, a podržaće sprovođenje reformi vezanih za EU u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sjevernoj Makedoniji, Turskoj i na tzv. Kosovu.

    “Opšti cilj IPA3 je da podrži ove zemlje u usvajanju i sprovođenju političkih, institucionalnih, pravnih, administrativnih, društvenih i ekonomskih reformi, neophodnih za usklađivanje sa vrijednostima Unije i za postepeno usklađivanje sa pravilima, standardima i politikama EU”, navodi se u saopštenju EP.

    EP posebno naglašva činjenicu da će u okviru IPA3 postojati klauzula o smanjenju, odnosno obustavi pomoći, ako se ne poštuje vladavina prava u zemljma u procesu evrointegtracija.

    Dodaje se da će Evropski parlament imati povećanu kontrolu kroz definisanje nekih ciljeva instrumenta i tematskih prioriteta.

    “Sa IPA3 i njenim istorijskim budžetom većim od 14 milijardi evra, EU potvrđuje svoju stalnu posvećenost putu ovih zemalja ka evropskim integracijama. Programiranje i upravljanje instrumentom poboljšani su kako bi se olakšalo raspoređivanje ulaganja u neophodne reforme i stvorila mogućnosti za otvaranje novih radnih mjesta, poboljšanje infrastrukture i osiguranje bezbjednosti i stabilnosti u regionu”, izjavila je poslanica EP i suizvijestilac za IPA, Željana Zovko.

    Nakon dobijenih saglasnosti od Savjeta EU i EP, uredba EU o Instrumentu pretpristupne pomoći IPA3 biće potpisana i primjenjivaće se retroaktivno od 1. januara 2021. godine.

  • Stanje EU: Ocjene i prognoze Ursule fon der Lajen

    Stanje EU: Ocjene i prognoze Ursule fon der Lajen

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocjenjuje kao uspjeh to kako se u Evropskoj uniji upravljalo tokom pandemije korone, ali istovremeno poziva i na dodatne napore.

    Sa više od 70 odsto potpuno vakcinisanih među odraslom populacijom, EU je među vodećim regionima u svijetu, uprkos svim kritikama, rekla je Fon der Lajen u svom govoru o stanju Evropske unije u Evropskom parlamentu u Strazburu. Osim toga, naglašava Fon der Lajen, EU je bila jedini region koji je distribuirao više od 700 miliona doza vakcina u više od 130 zemalja svijeta, piše DW.

    Predsjednica Evropske komisije osvrnula se istovremeno i na globalnu neravnotežu kada je riječ o vakcinaciji. Prioritet, kaže, mora biti ubrzanje vakcinacije širom svijeta, jer stepen neravnoteže je očigledan. Njemačka političarka je najavila da će EU do sredine 2022. donirati još 200 miliona doza.

    Pomoć siromašnima u zaštiti klime
    U govoru u Strazburu Fon der Lajen je ujedno pohvalila napore na zaštiti klime i istovremeno pozvala bogate države da učine više kako bi novac za klimatsku politiku bio dostupan i siromašnim zemljama. Velike ekonomske sile obavezale su se da će do 2025. godišnje izdvajati oko 100 milijardi američkih dolara, i EU je to ispunila sa svojih 25 milijardi dolara, rekla je Fon der Lajen. Ostali, međutim, nisu.

    Sto miliona evra za Avganistan
    Predsjednica Evropske komisije osvrnula se i na ulogu EU nakon povratka talibana na vlast u Avganistanu. U tom kontekstu, ona je najavila dodatnih 100 miliona evra humanitarne pomoći za tu zemlju. EU će Avganistance u toj zemlji i regionu i dalje podržavati, jer glad i humanitarna katastrofa moraju da se spriječe.

    Posljedica događaja u Avganistanu je i to što se Fon der Lajen sada u Strazburu založila za formiranje “Evropske odbrambene unije”. Ona je takođe iznijela ideju o zajedničkom “Centru za analizu situacije”, predlaže oslobađanje od PDV-a prilikom kupovine opreme za odbranu koja je razvijena i proizvedena u Evropi i iznosi prijedlog novog evropskog zakona o kibernetičkoj bezbjednosti.

    Zalažući se za formiranje snaga EU za reagovanje u slučaju kriza, o čemu je i ranije bilo riječi, Ursula fon der Lajen ukazuje na osnovno pitanje: “Možete da imate najrazvijenije oružane snage na svijetu, ali čemu one služe ako nikada niste spremni da ih upotrijebite?” Ono što je Evropsku uniju do sada kočilo nije samo nedostatak kapaciteta, već i nedostatak političke volje. “Ako razvijemo tu političku volju, možemo učiniti mnogo toga na nivou EU.”

    Odlučna u sporu s Poljskom
    Ursula fon der Lajen iskazuje odlučnost u sporu oko kontroverznih poljskih reformi pravosuđa.

    “Pravo na nezavisno sudstvo, na jednak tretman pred zakonom – svuda u Evropi ljudima se mora omogućiti da se oslone na ta prava”, rekla je ona pred poslanicima Evropskog parlamenta. Zbog zabrinutosti po pitanju vladavine prava u Poljskoj i Mađarska, Evropska komisija tim zemljama još nije odobrila sredstva iz Fonda za pomoć osnovanom zbog korone.

    Evropska komisija prošle sedmice podnijela je Evropskom sudu pravde zahtjev da se protiv Poljske uvedu i finansijske sankcije, podsjetila je Fon der Lajen. Razlog je prije svega to što Poljska disciplinska komora nastavlja da kažnjava sudije u toj zemlji. Evropski sud pravde izdao je privremeni nalog da to tijelo prestane s radom, ali se Varšava toga ne pridržava. Predsjednica Evropske komisije naglašava da su presude tog suda obavezujuće.

  • Borelj: Nemamo druge opcije osim dijaloga sa talibanima

    Borelj: Nemamo druge opcije osim dijaloga sa talibanima

    EU nema druge opcije osim razgovora sa talibanima u Avganistanu, rekao je danas evropski visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj.

    Borelj je u obraćanju poslanicima Evropskog parlamenta u Strazburu istakao da će Brisel pokušati da koordiniše sa ostalim članicama EU kako bi organizovali diplomatsku prisustvo u Kabulu.

    “Kriza u Avganistanu nije završena. Da bi imali ikakvu šansu da utičemo na bilo šta, nemamo druge opcije sem da se uključimo u razgovore sa talibanima”, naglasio je Borelj.

    On je naveo da će EU ukazati na značaj poštovanja ljudskih prava.