VRBAS Media

Oznaka: EU

  • EU ima novi plan?

    EU ima novi plan?

    Na proleće iduće godine Evropska unija bi trebalo da usvoji novu doktrinu bezbednosne politike, tzv. “Strateški kompas”.

    Žozep Borel kaže da bi to bio to “povratak politici moći” – u kojoj bi veliku ulogu imala vojska.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pre dve godine najavila: “Evropa mora da nauči i govor sile”, rekla je Nemica prilikom preuzimanja dužnosti. EU mora biti sposobna da se dokaže i u odnosu s vodećim državama kao što su Kina, ali i SAD.

    Kako taj cilj sprovesti u praksi? To je sadržaj nove doktrine bezbednosne politike koja bi trebalo da bude formulisana do marta 2022. Prvi predlog tog “Strateškog kompasa” zemljama-članicama predstavio je komesar za spoljnu politiku Žozep Borel. Aktuelnu situaciju on procenjuje bez uvijanja: “Evropa je u opasnosti”, upozorava Borel i naglašava da Evropska unija ne može sebi da dozvoli da bude samo posmatrač u svetu koji je krajnje orijentisan na suparništvo.

    Uticaj EU slabi

    “Evropska unija mora da se pobrine za bezbednost svojih građana i mora da štiti svoje interese”, zahteva Borel i nabraja konkretna područja konflikata. U to spadaju ne samo vojne pretnje, već i nadmetanje oko globalnih standarda i borba za prevlast na području veštačke inteligencije, cloud computinga, poluprovodnika i biotehnologije. Spominje se i izazov širenja lažnih vesti i kibernetičkih napada.

    Nova politika sile ne služi se samo tradicionalnim vojnim sredstvima. Borel upozorava i na opasnost od tzv. “hibridnih pretnji”, kakvu EU upravo doživljava na svojoj spoljnoj granici prema Belorusiji. Zbog takvih pretnji, sve je teže razlikovati rat i mir. Evropska unija, čiji ekonomski i demografski značaj u svetu stalno opada, mora da se dokaže na tom području.


    Povratak politici moći

    Iako će konačni tekst nove doktrine biti gotov tek na proleće, već prvi predlog pokazuje jasnu promenu pogleda na svet. U poređenju s “Globalnom strategijom” koju je 2016. predstavila Borelova prethodnica na toj dužnosti Federika Mogerini, “meka moć” EU sada je osetno u drugom planu. “Povratak politici moći” – tako Žozep Borel naziva ideju po kojoj bi Brisel bio u stanju da reaguje i vojnim sredstvima.

    Iako Evropska unija još od 2007. ima sopstvene borbene jedinice, takozvane battlergroups, pokazalo se – recimo u Avganistanu – koliko je i danas njena sposobnost da vojno deluje mala. Pritom EU, prema tom konceptu battlergroups, već godinama raspolaže s dve stalno aktivne formacije, od kojih svaka ima po 1.500 vojnika. One bi trebalo da sprečavaju ratove u konfliktnim regionima, ali i da rade na pružanju humanitarne pomoći.

    Te jedinice se menjaju na svakih šest meseci, a na raspolaganje ih stavljaju različite zemlje EU. One, međutim, tokom 15 godina svog postojanja, nijednom nisu aktivirane u nekoj krizi. “Razlog za to što borbene jedinice iz tri do pet zemalja ne mogu da budu angažovane leži i u činjenici da uvek mora da postoji neka ‘vodeća nacija’, koja mora da snosi većinu tereta u materijalu i ljudstvu – ali i da snosi troškove. Države koje su na redu zbog toga se ustežu da koriste taj instrument”, objašnjava politikolog Joahim Kops sa Univerziteta Lajden u Hagu.

    Sporna interventna jedinica

    “Strateški kompas” sada donosi novi koncept za vojne jedinice. Do 2025. Evropska unija bi trebalo da formira Jedinicu za brzo raspoređivanje (Rapid deployment capacity – RDC) od 5.000 ljudi. Sastojala bi se od kopnenih, vazdušnih i pomorskih jedinica i bila bi veća nego sadašnjih trupa (3.000 ljudi). Pored toga, ona bi trebalo da bude sastavljena modularno, dakle u zavisnosti od svrhe angažmana.

    Za razliku od dosadašnjih, nova jedinica bi imala redovne zajedničke vežbe. Prvi takvi manevri trebalo bi da budu održani već 2023. Zacrtani cilj je da Evropska unija uz pomoć RDC može i bez SAD da interveniše u oružanim sukobima, da iz kriznih područja evakuiše ljude i samostalno da obezbeđuje aerodrome.


    Spor oko finansiranja

    Iako se u “Strateškom kompasu” naglašava da RDC ne bi trebalo da bude konkurencija postojećoj jedinici NATO za brze intervencije, neke članice EU još uvek su sumnjičave prema tom konceptu. Pre svih zemlje istočne Evrope strahuju od konkurencije Severnoatlantskom savezu.

    Evropska unija bi, zbog različitih pogleda na situaciju, ali i različitih prioriteta među članicama, trebalo kod vojnih misija da se poziva na član 44 Ugovora EU, koji omogućava stvaranje tzv. “saveza voljnih”. U slučaju načelne odluke, jedna grupa zemalja bi mogla da krene u intervenciju, a da u tome ne moraju da učestvuju sve članice EU. Sporno je, međutim, da li bi troškovi takve misije bili ravnomerno raspodeljeni na sve članice.

    Više novca za vojsku?

    U “Strateškom kompasu” prihvaćeno je više kompromisnih predloga dosadašnje nemačke ministarke odbrane Anegret Kramp-Karenbauer (CDU), a u Briselu sada čekaju da vide kako će se po tom pitanju postaviti nova nemačka vlada. U Koalicionom ugovoru, stranke nemačke vladajuće koalicije zalažu se za “stvarnu zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku u Evropi”. EU bi, naglašava se, morala da postane sposobnija da deluje na međunarodnom planu. Pritom se ukazuje i na važnost jače saradnje nacionalnih vojski i predlaže zajedničko civilno-vojno zapovedništvo.

    Da bi se ostvarili ciljevi navedeni u “Strateškom kompasu”, morali bi osetno da budu povećani izdaci za odbranu, ne samo u Nemačkoj. Već deo o izazovima na moru pokazuje da postoji velika potreba za investicijama. Kad EU u budućnosti definiše da je npr. neko morsko područje “od interesa”, recimo kao Hormuški moreuz, “Strateškim kompasom” je predviđeno da tamo onda koordinirano deluju evropske pomorske i vazdušne snage. To znači da bi i nemački vojnici mnogo češće morali da budu angažovani u inostranstvu nego danas.

    Vojska EU nije na vidiku

    U planu je još mnogo toga što EU danas još uvek nije u stanju da uradi. U to spada recimo i avio-transport na veće udaljenosti, kao i stvaranje kapaciteta za rukovođenje i planiranje. “Glavni problem EU jeste to da ona nema generalštab kao NATO, niti ima 70 godina iskustva u saradnji – već uvek mora da koristi nacionalne kapacitete”, kaže politikolog Kops. Ali, EU i tu napreduje. Nakon što su ministri odbrane pre nekoliko dana doneli odluku o još 14 programa, EU u međuvremenu koordinira 60 zajedničkih programa za oružje i vojne sposobnosti.

    Evropska vojska, koja se često spominje u svečanim govorima, nije cilj ovih nastojanja. Tome se suprotstavljaju još uvek različiti interesi i prioriteti 27 zemalja-članica. U ovom konceptu radi se pre svega o koordinaciji nacionalnih vojnih snaga i sinergiji. Cilj je da se zajedničkim vežbama postigne mogućnost da se bolje zajednički deluje, a time i da se omogući zajednički odlazak u vojne misije.

  • Nova njemačka vlada želi BiH i Balkan u EU

    Nova njemačka vlada želi BiH i Balkan u EU

    Nova koalicija u Njemačkoj, koja će vladati naredne četiri godine, potpisala je koalicioni sporazum u kojem su najavili da će raditi na ubrzanju evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana.

    Kao što smo prethodnih mjeseci i pisali, akcenat je mnogo značajnije stavljen na sprovođenje reformi i jačanje pravne države kao osnovni preduslov za napredak u evropskim integracijama nego što je to ranije bio slučaj.

    Naime, dosadašnja vlada, predvođena kancelarkom Angelom Merkel, u praksi nije previše insistirala na reformi pravne države, više se fokusirajući na ekonomsko približavanje zapadnog Balkana EU, kao što je, na primjer, inicijativa Berlinski proces, koja se u koalicionom sporazumu ne spominje.

    Što se tiče BiH, naglasili su da podržavaju opstanak zemlje i prevazilaženje etničkih podjela.

    “Podržavamo napore na održavanju trajnog mira u BiH, zasnovanom na očuvanju teritorijalnog integriteta”, naglasili su oni.

    U sporazumu nije spomenut visoki predstavnik Kristijan Šmit, pa ostaje da se vidi u narednim sedmicama kako će se nova vlada ponašati u tom smislu. Ono što se očekuje je da će nastaviti davati podršku visokom predstavniku, s obzirom na to da je i u odlazećoj vladi SPD, glavna stranka nove koalicije, držala resor spoljnih poslova.

    Kada se radi o zapadnom Balkanu, zanimljiv je još jedan detalj iz koalicionog sporazuma, u kojem ističu da će se proces pristupanja odvijati paralelno s procesom reformisanja spoljne politike EU. Ovaj stav se donekle razlikuje od stava odlazeće vlade, koja proširenje nije toliko eksplicitno stavljala u kontekst evropske spremnosti za proširenje. Ovaj stav je sličan stavu Emanuela Makrona, predsjednika Francuske, koji je tražio prvo reformisanje EU, pa tek onda nastavak proširenja.

    Nova vlada će, po svemu sudeći, uvesti i još jednu novinu u odnosu na dosadašnju, koja se na prvi pogled ne čini toliko značajnom, ali koja će u praksi imati veliki uticaj na dalje procese pristupanja. Naime, nova vlada želi reformu Evropskog savjeta na način da se odluke u vezi sa spoljnom i bezbjednosnom politikom više ne donose jednoglasno, već kvalifikovanom većinom. Ukoliko bi ovakva reforma prošla, to znači da bi za EU bilo puno jednostavnije da donosi mjere kad je u pitanju zapadni Balkan. Nova koalicija takođe želi da Kancelariju visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbjednost EU, u kojoj sada sjedi španski diplomata Žozef Borel, pretvori u ministarstvo spoljnih poslova EU, a takođe želi se ojačati uloga Evropskog parlamenta, koja je u sadašnjoj konfiguraciji uglavnom simbolične prirode.

    Za BiH i zapadni Balkan će još jedna predložena mjera imati velike posljedice. Naime, u koalicionom sporazumu stoji da će biti ukinuto ograničenje za doseljavanje radne snage sa zapadnog Balkana, kao i da će se olakšati ne samo migracije u Njemačku, već i dobijanje stalnog boravka i drugih povlastica za migrante.

    Tanja Topić, banjalučka analitičarka i dobra poznavateljka njemačke spoljne politike, smatra da će ovaj jači akcenat na vladavinu prava djelimično biti ostvaren i zahvaljujući činjenici da su uz SPD u vladu ušli i Zeleni.

    “Očekujem dublju posvećenost i više pažnje proširenju. To ne znači da će oni zatvarati oči pred svim demokratskim devijacijama unutar zemalja Balkana. Opredjeljenje nove vlade prema BiH je iskazano veoma jasno – očuvanje teritorijalnog integriteta i prevazilaženje etničkih podjela. Sve druge političke tendencije u BiH mogle bi se sudariti sa sankcijama ma koliko to unazadilo pristupanje BiH EU”, kaže ona.

    S obzirom na to da će nova ministarka spoljnih poslova biti Analena Berbok iz Zelenih, kao što smo prije nekoliko sedmica i pretpostavljali, može se očekivati veći akcent na jačanju pravne države.

  • Naredne godine putovanja u EU samo s trećom dozom vakcine

    Naredne godine putovanja u EU samo s trećom dozom vakcine

    Evropska komisija juče je predložila ažuriranje pravila o putovanjima unutar EU, koja su uvedena kao odgovor na pandemiju covid-19 i koja se tiču državljana tzv. trećih zemalja, a gdje spadaju i građani Bosne i Hercegovine.

    Prijedlog je da svi koji su se u proteklom periodu vakcinisali sa dvije doze protiv koronavirusa (ili jednom ako je u pitanju Johnson&Johnson) trebat će najkasnije 9 mjeseci nakon primanja druge doze primiti i treću dozu vakcine tzv. booster da bi mogli imati validnu covid-potvrdu priznatu u EU.

    To će biti preduslov za ulazak u zemlje Evropske unije, a ova odluka trebala bi stupiti na snagu 10. januara 2022. godine.

    Novi pristup Evropske komisije biće zasnovan “na osobi”. U prijevodu, osoba koja ima važeću EU digitalnu covid-potvrdu u principu ne bi trebala biti podložna dodatnim ograničenjima, kao što su testovi ili karantin, bez obzira na mjesto polaska u EU. Od osoba bez EU digitalne covid-potvrde moglo bi se tražiti da se podvrgnu testu prije ili nakon dolaska.

    Iz EK je saopšteno da se na ovaj način EU udaljava od pristupa koji je bio zasnovan do sada, a to je fokus na državi. Tako će se krenuti ka pojedinačnim pristupima što će značiti da svako ko je vakcinisan vakcinom koju je priznala Evropska agencija za lijekove (EMA) moći će putovati kroz EU.

    Evropska komisija predložila je da od 10. januara vakcinalne potvrde EU važe devet mjeseci nakon potpune imunizacije.

    Izvršna vlast EU također je predložila prihvaćanje svih vakcina koje je odobrila Svjetska zdravstvena organizacija u svrhe putovanja, što bi omogućilo “nebitna” putovanja u EU za ljude koji su vakcinisani kineskim vakcinama i vakcinama proizvedenim u Indiji.

  • Evropski parlamentarci pisali ministrima u EU kako bi zatražili uvođenje sankcija Dodiku

    Evropski parlamentarci pisali ministrima u EU kako bi zatražili uvođenje sankcija Dodiku

    Na inicijativu Evropske parlamentarke Tineke Strik, evropski parlamentarci, koordinatori za vanjske poslove i izvjestitelji za BiH četiri najveće grupe u EP, kao i predsjedavajući Delegacije EP-a za odnose sa BiH su poslali pismo ministrima u Evropskoj uniji. Cilj je pozvati ih na uvođenje sankcija Miloradu Dodiku i drugima koji krše Dejton.

    Oni snažno kritikuju popustljivu politiku EK prema onima koji krše Dejtonski sporazum i navode da je upravo takvo ponašanje razlog Dodike oštre retorike i secesionističkih namjera.

    Njihova kritika se odnosi uglavnom na diplomate i zvaničnike koji su zaduženi za vanjsku politiku i usmjereni na ovaj dio Evrope, a na prvom mjestu su to Oliver Varhelyi i Angelina Eichhorst, koji su nedavno i posjetili BiH, međutim nisu sa sobom donijeli značajne promjene.

    Na početku pisma oni se obraćaju ministrima govoreći im kako su sigurno svjesni toga da se BiH suočava sa najozbiljnijom političkom krizom otkako je završio rat i da je to sve izazvano ponašanjem člana Predsjedništva BiH iz reda srpskog naroda Milorada Dodika i njegove stranke SNSD.


    “Partijski neustavni bojkot legitimnih državnih institucija, koji je započeo prošlog jula zbog zakonitog usvajanja izmjena zakona kojim se zabranjuje negiranju genocida, pokazao se kao prvi korak u konkretizaciji njegove secesionističke agende za Republiku Srpsku. Tokom prošlog mjeseca, Narodna skupština Republike Srpske glasala je za jednostrano povlačenje iz Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH, a predviđena su i slična glasanja koja bi također jednostrano povukla RS iz državnih nadležnosti u oblasti poreza, pravosuđa i vojske, čime se krši ustavni poredak BiH”, rekli su oni.

    Ističu da “nedavna najava stvaranja entitetske vojske Republike Srpske i provokativna paravojna vježba koja je izvedena u blizini Sarajeva, pokazuju da g. Dodik ne odustaje i spreman je da koristi silu da ostvari svoje ciljeve”.

    Ističu i da se on osjeća osnaženim zbog direktne i indirektne podrške Srbije i Rusije, kao i zbog izostanka reakcije EU.


    Iako je prošlo više od dvije decenije od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, Bosna i Hercegovina je još uvijek pod međunarodnim nadzorom. Ovaj nadzor nosi i veliku odgovornost.

    “To uključuje potrebu da se reaguje i vrate odredbe Dejtonskog sporazuma, u slučaju da postoji prijetnja miru kroz uništavanje teritorijalnog integriteta i uspostavljenih zajedničkih struktura zemlje. Posljednjih mjeseci međunarodna zajednica, a posebno EU kolektivno nisu ispunili ovu odgovornost i do sada nisu uveli bilo kakve posljedice za teško kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma koje vodi političko rukovodstvo RS-a”, navode oni.

    Situacija u BiH razmatrana je prošlog ponedjeljka na Vijeću za vanjske poslove EU, ali bez konkretnog i snažnog rezultata.

    “Zaključcima je krajnje nedostajao osjećaj hitnosti. Osim toga, čak nisu bili u stanju navesti odgovorne političare i uzroke trenutne krize. Gospodin Dodik se očito osjeća ohrabrenim ovim nečinjenjem EU, što dokazuje činjenica da je na sam dan FAC-a potvrdio nastavak ranije navedenih glasanja u NSRS. Očigledno je da gospodin Dodik nije zainteresovan za izgradnju demokratskih institucija i inkluzivne, jedinstvene i mirne BiH. Potreban je ozbiljan međunarodni pritisak da bi se on zaustavio u igri traganja za svojom secesionističkom, etnonacionalističkom agendom. Stoga vas pozivamo da podržite uvođenje čvrstih sankcija gospodinu Dodiku i svim drugim osobama u rukovodstvu RS-a koji su odgovorani za podržavanje kršenja Dejtona”, naveli su.

    Zatim ističu: “Ovo je jedini održiv način očuvanja mira i teritorijalnog integriteta BiH. Jednostavnim nastavkom dijaloga sa ovim liderima, od kojih jedan od njih otvoreno prijeti secesijom, bez odgovarajućih posljedica, EU de facto dopušta kršenje Dejtona, a time i suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH. Hitno vas pozivamo da iskoristite Odluku Vijeća (CFSP) 2021/543 od 26. marta 2021. o izmjeni Odluke 2011/173/CFSP o restriktivnim mjerama s obzirom na situaciju u Bosni i Hercegovini”, napisali su oni pozivajući se oni na listu za sankcije koja je napravljena, a na koju je potrebno samo dodavati imena onih koji podrivaju suverenitet i ustavni poredak BiH.

    “S obzirom na to da djelovanje rukovodstva RS-a i njihovih pristalica ispunjava sve navedene kriterijume za sankcije, pozivamo vas da nastavite i predložite Vijeću za vanjske poslove da utvrdi listu lica odgovornih za krizu koja je u toku, kao i fizičkih ili pravnih lica povezanih s njima, uključujući, na primjer, zvaničnike, političare, sigurnosno osoblje, kompanije, sportiste i sportske federacije, na koje se odnose sankcije utvrđene prethodno navedenom Odlukom Vijeća”, zaključeno je u pismu.

    Pismo potpisuju Tineke Strik, Michael Gahler, Tonino Picula, Hilde Vautmans, Reinhard Bütikofer, Paolo Rangel, Dietmar Köster, Klemen Grošelj i Romeo Franz.

  • EU ukida listu bezbednih zemalja; Ko će moći da putuje?

    EU ukida listu bezbednih zemalja; Ko će moći da putuje?

    Evropska komisija ažurirala je pravila za neesencijalna putovanja u EU iz trećih zemalja, uključujući i Srbiju, a prioritet je dat vakcinisanim putnicima.

    Današnjim predlogom Komisije države članice su pozvane da prihvate i vakcine koje je odobrila SZO, osim onih koje su u upotrebi u EU, ali uz njih će biti neophodan i dokaz o negativnom PCR testu.

    ”Države članice trebalo bi da nastave da primaju putnike zaštićene vakcinama koje je odobrila EU. Od 10. januara 2022. države članice trebalo bi da se otvore i za sve koji su vakcinisani vakcinama sa spiska SZO za hitne slučajeve. Istovremeno u EU bi trebalo da mogu da putuju i oni koji su se oporavili od kovid a19 180 dana pre putovanja ili imaju EU digitalni kovid sertifikat ili sertifikat koji se smatra ekvivalentnim”, navode u Briselu.

    Buduća pravila za putnike iz Srbije uključuju i vremensko ograničenje od 9 meseci u kojem se prihvataju potvrde o vakcinaciji nakon primarne vakcinacije, a ažuriranje će takođe uključiti prihvatanje potvrda o vakcinaciji izdatih nakon dodatne (buster) doze.

    Revidirana pravila pojašnjavaju da bi deca između 6 i 17 godina trebalo da mogu da putuju u EU sa negativnim PCR testom urađenim pre polaska čak i ako nisu vakcinisana, dok test i vakcinacija nisu potrebni za decu mlađu od 6 godina.

    S obzirom na sve veći broj vakcinacija širom sveta, Komisija predlaže da se od 1. marta sledeće godine ukine lista zemalja iz kojih su dozvoljeni svi putnici bez obzira na status vakcinacije.

    Za period do 1. marta, EK predlaže da se izmene neka ograničenja za uključivanje zemalja na listu tako što će se sa trenutnih 74 na 100 prag novozaraženih povećati na 100.000 stanovnika, a nedeljne stope testiranja sa 300 na 600 ljudi takođe će se povećati na 100 hiljada stanovnika.

    ”U svetlu napretka u kampanjama vakcinacije širom sveta, Komisija predlaže pojednostavljen pristup od 1. marta 2022. koji u potpunosti zavisi od statusa putnika, a ne od zemlje polaska. Države članice treba da dozvole ulazak vakcinisanima, oporavljenima ili osobama na esencijanim putovanjima, a treba ukinuti spisak zemalja u dovoljno dobroj epidemiološkoj situaciji iz kojih bi trebalo da budu moguća sva putovanja”, navodi se u predlogu Komisije.

  • Za građane uskoro nova pravila za ulazak u EU: Nije samo vakcina

    Za građane uskoro nova pravila za ulazak u EU: Nije samo vakcina

    Evropska unija će preporučiti rok od devet meseci za validnost vakcinacije protiv kovida za putovanja u blok, a takođe će predložiti davanje prioriteta vakcinisanim putnicima, navodi se u dokumentu u koji je “Blumberg” imao uvid.

    Evropska komisija će predložiti da zemlje članice nastave da primaju sve putnike koji su vakcinisani cepivima koje je odobrio blok. Takođe poziva zemlje da se ponovo otvore od 10. januara za sve one koji su koristili vakcine koje je odobrila Svetska zdravstvena organizacija, navodi se u dokumentu.

    Predložena ažuriranja takođe uvode novo vremensko ograničenje za validnost vakcine, što sugeriše da će busteri biti potrebni nakon perioda od devet meseci.

    Očekuje se da će predlozi, koji pokrivaju putovanja izvan EU, biti objavljeni kasnije u četvrtak.

    Vlade EU traže da blok izednači razlike u pravilima kako bi se olakšala putovanja, nakon što su zemlje zauzele različite pristupe prema dužini važenja vakcine i buster dozama.

    Revidirana pravila bi takođe omogućila putovanje u EU za decu između 6 i 17 godina koja su imala negativan PCR test pre polaska čak i ako nisu vakcinisana. Zemlje EU mogle bi da zahtevaju dodatno testiranje nakon dolaska, kao i karantin ili samoizolaciju.

    Кao dodatan vid zaštite, dokaz o negativnom PCR testu bi bio potreban za sve putnike koji su vakcinisani cepivom koje je odobrila SZO, ali koju nije odobrio evropski regulator, kao i za one koji su se oporavili od korone.

    Podsetimo, SZO je odobrila vakcine kompanija Fajzer, Moderna, Džonson i Džonson, Astra Zeneka, Sinofarm, ali ne i rusko Cepivo Sputnjik V. Od navedenih vakcina Evropski agencija za lekove (EMA) nije odobrila onu koju proizvodi Sinofarm.

    O predlozima EK će dalje odlučivati Evropski savet.

    Državljani zemalja Zapadnog Balkana će morati da preko interneta ubuduće od Evropske unije zatraže dozvolu za ulazak u prostor Šengena iako im nije potrebna viza i da plate taksu od sedam evra, u sklopu mera koje EU uvodi za mnogo stroži nadzor spoljnih granica Unije

  • EU predlaže rok od devet mjeseci za validnost vakcinacije

    EU predlaže rok od devet mjeseci za validnost vakcinacije

    Evropska unija će preporučiti rok od devet mjeseci za validnost vakcinacije protiv kovida-19 za putovanja u evropskom bloku, a takođe će predložiti davanje prioriteta vakcinisanim putnicima, navodi se u dokumentu Evropske komisije u koji je njujorška agencija „Blumberg“ imala uvid.

    Evropska komisija će predložiti da zemlje članice nastave da primaju sve putnike koji su imunizovani vakcinama koje je odobrio evropski blok.
    Takođe poziva zemlje da se ponovo otvore od 10. januara za sve one koji su dobili vakcine koje je odobrila Svjetska zdravstvena organizacija.

    Predložene izmjene, takođe, uvode novo vremensko ograničenje za validnost vakcinacije protiv kovida, što sugeriše da će buster doze biti potrebne nakon perioda od devet mjeseci.

    Očekuje se da će prijedlozi, koji se odnose na putovanja izvan EU, biti objavljeni kasnije danas.

    Vlade EU traže da blok izjednači razlike u pravilima kako bi se olakšala putovanja, nakon što su vlade zauzele različite pristupe prema dužini važenja vakcine i buster dozama.

  • Makron traži hitan sastanak ministara EU nakon tragedije u Lamanšu

    Makron traži hitan sastanak ministara EU nakon tragedije u Lamanšu

    Francuski predsjednik Emanuel Makron zatražio je danas hitan sastanak ministara EU za imigraciju nakon utapanja 31 migranta tokom pokušaja da dođu do Velike Britanije.

    “Francuska neće dozvoliti da Lamanš postane groblje”, navodi se u saopštenju iz Kancelarije francuskog predsjednika.

    On je, takođe, zatražio hitno pojačanje Evropske agencije za granice – Fronteks.

    Lokalni zvaničnik Frenk Dersin rekao je nešto ranije da se najmanje 31 migrant utopio kada je potonuo gumeni čamac kojim su pokušali da pređu Lamanš iz Francuske u Veliku Britaniju.

  • Putin: Nove sankcije Bjelorusiji bi bile kontraproduktivne

    Putin: Nove sankcije Bjelorusiji bi bile kontraproduktivne

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je tokom telefonskog razgovora sa predsjednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom da su namjere Evropske unije da uvedu nove sankcije Bjelorusiji povodom migrantske krize – kontraproduktivne, saopštio je danas Kremlj, prenosi TAS S.

    “Jasno je da bi imalo svrhu da se uspostavi sistematska saradnja između Brisela i Minska, kako je i dogovoreno u telefonskom kontaktu između predsjednika Bjelorusije Aleksandra Lukašenka i njemačke kancelarke Angele Merkel”, preneo je Kremlj Putinovu izjavu.

    U tom kontekstu, Putin je ukazao da su namjere članica EU da Bjelorusiji uvedu nove kontraproduktivne, dodao je Kremlj.

  • EU objavila grafiku: Što je više vakcinisanih, to je manje umrlih

    Evropska komisija objavila je grafiku koja je je zasnovana na podacima ECDC-a, a koji pokazuje odnos vakcinisanih i umrlih u zemljama Evropske unije.

    Podaci o vakcinaciji odnosi se na odrasle građane, dakle sve starije od 18 godina. Podaci o umrlima odnose se na 14-dnevni period u novembru. “Podaci pokazuju da što je veća vakcinacija, to je manja smrtnost”, piše Evropska komisija u opisu grafike objavljenog danas na njihovom Twitter profilu.

    Irska na vrhu
    Tako je na vrhu vakcinisanosti Irska. Tamo je vakcinisano 93 odsto odraslog stanovništva. Na milion stanovnika imaju 15 umrlih u 14-dnevnom periodu.

    Slijedi Portugal. Kod njih je vakcinisano 92 odsto odraslih, a imaju 10 mrtvih od korone na milion stanovnika.

    Isti postotak vakcinisanih ima Malta. Ona bilježi 0 mrtvih od korone na milion stanovnika. Podsjetimo da se radi o 14-dnevnom periodu, prenosi portal Index.

    Sljedeća na listi je Danska s 89 odsto vakcinisanih i 10 umrlih na milion stanovnika u 14-dnevnom periodu.

    Manji izuzetak među vakcinisanima čini Belgija. Ona je vakcinisala 87 odsto odraslih, a ima 29 umrlih na milion ljudi u spomenutom periodu.

    Time zaključujemo listu najvakcinisanijih.

    Hrvatska, Bugarska i Rumunija najgore i po vakcinaciji i po umrlima

    U donjem dijelu tabele je puno veći postotak umrlih.

    Ovo je poredak najgorih EU zemalja po procijepljenosti.

    Poljska ima 62 odsto vakcinisanih odraslih i 49 odsto umrlih u 14-dnevnom periodu.

    Hrvatska je na 55 odsto vakcinisanih starijih od 18 godina te ima 168 umrlih od korone u istom periodu.

    Na dnu tablice je i Slovačka. Ona ima 54 odsto vakcinisanih, ali odudara po broju umrlih. Bilježi ih 29 na milion, znatno manje nego druge zemlje na dnu liste.

    Najgore su Rumunija i Bugarska. Rumuni su vakcinisani 43 odsto odraslih i imaju 267 umrlih na milion stanovnika. Bugari su debelo najgori s brojkama od 29 odsto vakcinisanih i 325 umrlih.

    Hrvatska četvrta najgora po vancinisanima i umrlima
    Hrvatska je, ponovimo, četvrta najgora po vakcinaciji. Iza nje su samo Slovačka, Rumunija i Bugarska.

    Četvrti su najgori u EU i po umrlima, sa 168 umrlih na milion ljudi. Iza nas su, redom, Letonija (266 umrlih na milion), Rumunija (267) i Bugarska (325).

    Hrvatska je prošle sedmice prešla brojku od 10.000 umrlih u pandemiji.