Urusula fon de Lajen zapretila je Rusiji novim sankcijama ako se nastavi sa ugrožavanjem Ukrajine.Ove pretnje dolaze u vreme pojačanih tenzija između dve zemlje i migrantske krize na poljsko – bjeloruskoj granici.
Oznaka: EU
-
Menjaju sve: Evro kakav poznajemo odlazi uskoro u istoriju
Novčanice na koje su svi već navikli u Evrozoni, a i šire, doživeće redizajniranje.
Naime, predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard zatražila je od 19 stručnjaka iz članica Evrozone, po jednog iz svake zemlje, da do 2024. godine izaberu novi dizajn novčanica te valute, piše The Telegraph.
Trenutno se na novčanicama nalaze prozori, vrata i mostovi.
ECB kaže da su bazirani na različitim epohama i stilovima.
Novi dizajn će osmisliti panel savetnika koji će biti sazdan od eksperata iz mnogih područja – od umetnika i dizajnera do fizičara i arheologa, a novčanicama će se promeniti izgled kako bi postale pristupačnije Evropljanima svih starosnih grupa i kultura.
Nakon što panel osmisli nova vizuelna rešenja, ECB će ih dati na javnu raspravu. Uslijediće konkurs nakon kojeg će se održati dodatne konsultacije, a konačnu odluku o izgledu novih evro novčanica doneće Upravno veće ECB-a, telo koje inače donosi odluke o kamatnim stopama i sličnim pitanjima.
Novčanice se neće ukinuti
Odluka o redizajnu dolazi nakon što je odluka ECB-a o mogućnosti implementacije novog digitalnog evra zabrinula mnoge i potencijalno nagovestila smrt fizičkog novca.
Lagardova je naglasila da se novčanice neće ukinuti.
“Novčanice ostaju. One su taktilni i vidljivi simbol zajedničke Europe, pogotovo u vremenima krize, a još su uvek izuzetno tražene. Nakon 20 godina, vreme za reviziju izgleda naših novčanica kako bismo ih učinili pristupačnijima Evropljanima svih starosnih skupina i kultura“, rekla je Lagardova.
Trenutno je u opticaju 27,6 milijardi evro novčanica koje vrede više od 1,5 biliona evra.
Najviše je novčanica od 50 eura, kojih ima 13,4 milijardi, a slede ih novčanice od 20 evra, kojih ima 4,5 milijardi. Novčanica od 100 evra ima dve milijarde, a isto je toliko i novčanica od 10 i pet evra. Novčanice od 200 i 500 su ređe, a svakih ima po jednu milijardu.
Centralne banke zemalja Evrozone prestale su 2019. godine da izdaju novčanice od 500 evra jer je postojala bojazan da ih kriminalci koriste za efikasno prebacivanje velikih količina gotovine.
-
Novo pravilo Evropske unije – ne koristiti reč “Božić”
Da li je najnovija preporuka Brisela udar na hrišćanske temelje kontinenta? Ili tek politička korektnost bez dubljih korena?
Ne slavi svako hrišćanske praznike. Takve rečenice mogu biti stresne, zato treba govoriti “praznično vreme”, preporučuje se u dokumentu evropske komesarke za ravnopravnost Helene Dali, odnosno priručniku Evropske komisije.
Poručuje se da reč “Božić” ne treba koristiti ni u jednom kontekstu.
Umesto izraza “krsno ime” treba koristiti neutralno “prvo ime”. Ne preporučuje se oslovaljavanje sa “dame i gospodo” i “gospođa” ili “gospođica” zbog rodne korektnosti. I sve te preporuke stižu baš uoči rimokatoličkog i pravoslavnog Božića. Usledile su žestoke reakcije pa su preporuke hitro povučene na doradu.
“Kuda ide to jedno ludilo koje je u suštini antihrišćansko vidimo danas i u Evropskoj uniji, ali vidimo i drugde. Mi smo imali slučaj prošle nedelje u Kanadi gde je škola zabranla bivšoj seksualnoj robinji Islamske države da govori o svom iskustvu jer bi, zaboga, ukoliko ona priča o tome šta joj se dešavalo studenti mogli da pomisle da ima nešto pogrešno u islamu”, kazao je istoričar Aleksandar Raković.
Pokušaj inkluzije na platformi multikulturalizma je po priznanju Angele Merkel propao, ali mondijalsti ne odustaju. Politička korektnost i kontrola jezika nova su sredstva za kontrolu ljudskog uma i spečavanje kritičkog mišljenja.
“Nikada se ne zna gde može da izbije neka nova ideološka revolucija. Na Zapadu to može da se dogodi. Oni su uvek imali potencijale za ideoloiške revolucije koje će se suprostviti tim lažnim političkim korektnostima koje u stvari od ljudi treba da naprave smo minione, a minioni videli smo kako izgledaju. To je jedan kolektiv gde čovek ne može da funkcioniše kao slobodno biće nego samo kao deo nekog kolektiva”, objasnio je Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Iskustvo je pokazalo da se kulturni ratovi neminovno preslikavaju i kod nas.
“Oni se preslikavajui sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Mi znamo rod kao gramatičku kategoriju koja nema nikavo uporište u nauci, a onda se ovde nama preko zakona nametnula nama kao kategorija koju treba svi da poštujemo. Vremenom će nam se sve više nametati jer dokle god mi ovde imamo snage koje se zalažu za ulazak u Evropsku uniju one će nužno morati da prate taj antihrišćanski rat koji dolazi odnosno se odigrava u samoj EU”, rekao je Raković.
Sasvim je moguće da će se Srbija jednog dana naći pred izborom, Božić ili Evropska Unija.
-
Posle Angele Merkel – Makron traži svoju šansu; Brisel igra, ali bez golova; kome će pripasti evropski tron?
Nova Vlada u Njemačkoj trebalo bi da bude formirana za nekoliko dana.
Socijaldemokrate budućeg kancelara Olafa Šolca i Liberali, već su potvrdili Koalicioni ugovor, Zeleni bi to trebalo da učine u ponedeljak.
Angela Merkel već se oprostila od Nemaca, ali i Evropska unija od svoje liderke. Ta pozicija, iako neformalna, sada je upražnjena, piše RTS.
U rimskoj palati Kvirinal premijer Italije i predsednik Francuske potpisali su bilateralni sporazum – na polju odbrane, fiskalne politike, sve do zajedničkog svemirskog programa. I već se tumači – Kvirinalski sporazum mogao bi da lansira novi italijansko-francuski dvojac na čelu Evrope.
Po ispraćaju Angele Merkel, dok nemačka Semafor koalicija, uspostavi red u unutrašnjem političkom saobraćaju, upadljive su ambicije Marija Dragija i Emanuela Makrona.
“Sporazum koji je potpisan između Italije i Francuske pokazuje da je Italija spremna da se priključi vodećem dvojcu, da ima tu želju i činjenica je da su svi postupci koje je Italija i italijanska vlada pod vođstvom Marija Dragija povukla, stvorila određenu vrstu optimizma i da su ambicije Rima porasle”, navodi Stefan Vladisavljev iz Fondacije BFPE.
Dok je bio prvi čovek Evropske centralne banke, obraćanja “maestra Marija Dragija”, kako ga je španski kolega nazvao, slušala su se u tišini. Što je retkost. Na čelu Italije je od februara i već je, nizom mera izvlačeći zemlju iz haosa usled pandemije kovida, stekao titulu najpoštovanijeg političara. Italijani tome nisu skloni.
“On ima veliko iskustvo, zna kako funkcioniše EU, zna i koje su određene rupe u sistemu, koje se mogu iskoristiti i zapravo najveća opasnost po njega samog ostaje to da li će Vlada u samoj Italiji ostati dovoljno dugo stabilana pošto je, ako je Italija zaista po nečemu poznata, veoma, veoma često menjaju Vlade što zapravo prouzrokuje i probleme po samu državu da se pozicionira kao akter”, napominje Vladisavljević.
U nameri da se pozicionira u Evropi, Emanuel Makron je još na početku mandata 2017. u govoru na Sorboni, Uniju nazvao slabom, sporom, neefikasnom. Na kraju mandata, pitanje je da li je na putu njegove ambicije stajalo samo moćno prisustvo Angele Merkel. I kakva će biti uloga Olafa Šolca. Prihvaćen je kao političar kontinuiteta, iako bez harizme i više okrenut Nemačkoj.
“Binom Francuska-nemačka ne postoji, u stvarnosti postoji samo Nemačka, odnosno nemačka elita koja koristi dominantan položaj da upravlja procesima i realizuje interese unutar”, ukazuje Ivica Mladenović, urednik “Mond diplomatika” na srpskom jeziku.
Makron traži svoju šansu
Predsedavanje EU, od januara pripada Francuskoj. Makron već pokazuje nameru da se do aprila, do kada mu predstoji i trka za reizbor, predstavlja i kao lider Unije, primećuje Mladenović.“Biće megalomanskih inicijativa jer je Francuska na međunarodnom planu nekoliko puta ozbiljno ponižena, skandal oko prodaje podmornica Australiji je samo poslednje poniženje. Makron će u naredna četiri meseca pokušati na diskursnom planu, jer se suštinski ništa neće promeniti, da iskoristi situaciju francuskog predsedavanja da bi stvorio privid značaja Francuske u međunarodnim okvirima dok će mu glavni cilj biti reizbor za predsednika”, dodaje Mladenović.
U evropskim okvirima, Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador u Londonu i Berlinu, uočava da je odlaskom Merkel, makar za sada, okončana era liderstva u Evropi. Zameniće je menadžeri, zajedničkim snagama.
“Tu poziciju će zauzeti predstavnici Francuske, Nemačke, Poljske i Italije kao najvažnijih i najuticajnijih zemalja u EU. Poljsku nikada ne treba zaboraviti s obzirom na njen veliki strateški značaj”, ukazuje Pribićević.
Slabo utvrđena pozicija EU u svetskim okvirima time dodatno gubi na značaju. Pribićević podseća na neispunjena očekivanja evropskih državnika od Bajdena, kome nije bilo druge nego da nastavi Trampovim putem – Amerika – Amerikancima.
Brisel igra, ali ne daje golove
Dok se Sjedinjene Države povlače, London posle Bregzita dodatno otežava Briselu. Između ostalog, slanjem izaslanika na Zapadni Balkan, svodeći ga u ravan sa Ukrajinom, po pitanju odnosa sa Rusijom.“I gde je tu EU? Ona je ustvari samo posmatrač i navijač, ali nije akter, ko su akteri? Oni su s jedne strane Rusija, a sa druge SAD i Velika Britanija. E, to je problem liderstva – da, i ovi novi lideri, oni su dobri upravljači, ali pored dobrog upravljanja, potrebna je i vizija i pitanje je da li je oni imaju”, smatra Pribićević.
Brisel ima novu inicijativu – Globalna kapija. Opredelili su 300 milijardi evra za infrastrukturne projekte i zajmove van granica Unije, sa namerom, kako se tumači, da pariraju kineskom Pojasu i putu. Najavila ga je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Ako zajedničke evropske institucije ni tako ne uspeju da se pozicioniraju, pogledom ćemo kada govorimo o Uniji, i dalje, umesto Brisel, tražiti Berlin, Pariz, možda i Rim.
-
Milanović: Da migrante dočekujemo balalajkama?
Hrvatski predsjednik Zoran Milanović oštro je danas kritikovao najnoviji izvještaj Odbora Savjeta Evrope o postupanju hrvatske policije prema migrantima na granici i upitao da li bi Hrvatska trebalo da štiti svoju granicu tako što bi ilegalne migrante dočekala balalajkama.
U Izvještaju SE navodi se, između ostalog, da su neki migranti prisiljeni da hodaju bosi kroz šumu, a neki su vezanih ruku bili bačeni u Koranu.
Navodi se i da su neki migranti naveli da su ih vraćali u BiH samo u donjem rublju, a u nekim slučajevima čak i gole.
Nekoliko osoba je takođe izjavilo da su, dok su uhapšeni ležali licem na tlu, a da su pojedini policajci pucali u tlo pored njih.
Komentarišući izvještaj Milanović je rekao da je riječ o “štetočinama koje stalno zabadaju nos i dijele lekcije”.
“Ti ljudi nisu normalni, takvim arogantnim odnosom prema svima ugrožavaju evropski projekt. Ja sam čovjek s nekakvom istorijom bolesti i zdravlja, dakle s nekoliko saradnika smo omogućili prolazak preko pola miliona ljudi kroz Hrvatsku, dakle imam neku empatiju prema tome”, rekao je predsjednik.
Pojašnjavajući takav izvještaje, Milanović je rekao:
“Vidite ovih dana da izdaju nekakve smjernice o tome kako treba nazivati praznike. Nema Božića, nego su to praznici. Dakle, to sve dolazi iz iste prljave kuhinje. Dakle, ljudi koji su sa strane, veliki ideolozi i veliki moralisti, svima nabijaju komplekse manje vrijednosti, svi su surovi, necivilizovani, divlji, ono, samo što ne glođu kosti, oni znaju kako je dobro”.
Upitao je kako da Hrvatska zaštiti svoju granicu i odgovorio:
“Da balalajkama dočekujemo ilegalne migrante? To je nemoguće. Dakle, naprosto policija mora primijeniti određenu vrstu sile. To se sad događa i na poljskoj granici, nakon ove završne manipulacije Lukašenka”, rekao je Milanović, prenose hrvatski mediji.
Za sebe je rekao da je lijevo-liberalni političar, ali ova kuhinja pametnjakovića iz Brisela, koja, kako kaže, svu tradiciju koju Evropa ima pokušava da pretvori u kulturu totalne različitosti, je štetna.
“Evropa je kontinent koji ima svoju istoriju. Božić u Evropi je Božić, Hanuka je Hanuka, Kurban-bajram je Kurban-bajram. Kad imate smjernice EK da se ne spominje Božić…. Šta da se spominje? Oktobarska revolucija? Božić je Božić, Evropa je kulturološki hrišćanski kontinent. Temelji dobrog i lošeg u Evropi su hrišćanski”, rekao je Milanović.
-
EU prognozira: Omikron bi mogao da zauzme mesto delta soju
Agencija za javno zdravlje Evropske unije (ECDC) je saopštila danas da bi omikron varijanta korona virusa, u roku od nekoliko meseci, mogla da bude odgovorna za više od polovine svih infekcija kovida 19 u Evropi.”Na osnovu matematičkog modeliranja koje je sproveo Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC), postoje indikacije da bi omikron mogao da izazove više od polovine svih infekcija SARS-CoV-2 u EU/EEA u narednih nekoliko meseci”, saopštio je ECDC, a prenosi agencija Rojters.Za sada nema ubedljivih dokaza o prenosivosti omikrona, ali čelnica Svetske zdravstvene organizacije za kovida 19 Marija van Kerkhove navodi da se podaci o tome očekuju kroz nekoliko dana.
Evropa je do sada zabeležila više desetina infekcija omikron varijantom, koja je prvi put otkrivena u južnoj Africi prošlog meseca.
Glavni naučni savetnik francuske vlade Žan-Fransoa Delfresi je ranije danas rekao da bi omikron mogao da zauzme deltino mesto već do kraja januara.
-
SAD, EU, Velika Britanija i Kanada uveli nove sankcije Bjelorusiji
Sjedinjene Američke Države, Evropska unija, Velika Britanija i Kanada uvele su nove sankcije bjeloruskim pojedincima i pravnim subjektima.
SAD je uveo ograničenja koja se odnose na 20 pojedinaca i 12 subjekata, navodi se na web stranici američkog Ministarstva finansija, prenose agencije pozivajući se na Reuters.
Evropska unija je uvela sankcije državnom bjeloruskom avioprevozniku Belavia, optužujući kompaniju da koristi prebacivanje migranta kao taktiku za destabilizaciju evropskih država.
Nove sankcije EU-a su odobrene prošlog mjeseca, a stupile su na snagu u četvrtak, nakon objavljivanja u Službenom listu EU-a.
Vlasti EU-a stavile su na crnu listu 17 pojedinaca i 11 privrednih entiteta, među njima sudije i visoke bjeloruske zvaničnike, a sankcije podrazumijevaju zamrzavanje sredstava i zabrane putovanja.
Sankcije Belaviji znače da kompanije iz EU-a više ne mogu iznajmljivati avione bjeloruskoj aviokompaniji, rekli su zvaničnici EU-a.
Još nije poznato da li će Belavija morati vratiti 17 aviona iznajmljenih od aviokompanija u Irskoj.
Belavia, kojoj je već zabranjeno da saobraća iznad EU-a ranije ove godine, leti za destinacija kao što su Egipat, Jordan, Ujedinjeni Arapski Emirati, Armenija, Gruzija, Azerbejdžan, Uzbekistan i Kazahstan.
Velika Britanija je uvela nove sankcije bjeloruskim individuama i pravnim subjektima i zamrzla imovinu jednog od najvećih svjetskih proizvođača potašnog đubriva, OJSC Belaruskali.
“Ove sankcije nastavljaju da imaju za cilj važne izvore prihoda za režim Aleksandra Lukašenka i postavljaju ozbiljna ograničenja onima koji su odgovorni za neke od najgorih antidemokratskih akata u Bjelorusiji”, navela je britanska ministrica vanjskih poslova Liz Truss u saopćenju.
Kanada je uvela nove sankcije bjeloruskim zvaničnicima i subjektima u koordinaciji s međunarodnim partnerima u znak protesta protiv, kako je navela, napada na ljudska prava i djela represije, saopćila je Ottawa.
Kanadsko Ministarstvo vanjskih poslova je navelo da djeluje zajedno sa SAD-om, Evropskom unijom i Velikom Britanijom.
-
Objavljena nova korona-karta EU: Loše vijesti za Italiju
Boje za pojedina područja se određuju kombinacijom potvrđenih slučajeva zaraze u proteklih 14 dana na 100.000 stanovnika i procenta testirane populacije, a na osnovu ove karte svaka zemlja može da pooštri uslove ulaska.
Što se tiče ovonedeljne karte, i dalje se nijedna zemlja ne nalazi u zelenoj zoni, a situacija se još pogoršala.
Kao i u prethodnom periodu, preovlađuju crvena i tamnocrvena zona, dok se malobrojni delovi Evrope nalaze u narandžastoj zoni.
Međutim, za razliku od prošle nedelje kada je veći deo Italije bio u narandžastoj zoni, ove nedelje je nekoliko regija prešlo u crvenu zonu.
-
EU bi mogla razmatrati uvođenje obavezne vakcinacije: Treba li i BiH?
Zemlje Evropske unije trebale bi razmotriti obaveznu vakcinaciju za borbu protiv koronavirusa i varijante omikron, rekla je čelnica Evropske komisije Ursula von der Leyen.
Ursula von der Leyen je rekla da će vakcina biti ključna u borbi protiv “vrlo zarazne” nove varijante.
Dvadesetak zemalja prijavilo je slučajeve omikrona, a EU je pooštrila ograničenja putovanja otkako je prvi put prijavljena ova varijanta ranije ovog mjeseca.
Evropske zemlje također se suočavaju sa većim porastom slučajeva.
Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) je u međuvremenu rekla da su rani znakovi da je većina slučajeva omikron varijante bila “blaga” i da nije imala teže simptome.
Von der Leyen je rekla u srijedu da je razumljivo da članice EU razgovaraju o obaveznoj vakcinaciji protiv koronavirusa s obzirom da je trećina stanovništva Unije nevakcinisana, javlja BBC.
“Kako možemo potaknuti i potencijalno razmišljati o obaveznoj vakcinaciji unutar Evropske unije? O tome je potrebna rasprava. Za to je potreban zajednički pristup, ali mislim da se to mora voditi”, rekla je na konferenciji za novinare u Briselu.
Neke države EU već poduzimaju korake u tom smjeru.
Austrija je najavila obaveznu vakcincaiju protiv Covida od februara sljedeće godine, dok Grčka kažnjava sve nevakcinisane starije od 60 godina sa 100 eura mjesečno.
-
Postoje tri kandidata koja bi mogla voditi Evropu nakon Angele Merkel
Odlazak njemačke kancelarke Angele Merkel s političke pozornice nakon 16 godina neće samo uvesti Njemačku u novo doba, nego i zatresti ravnotežu snaga u Evropskoj uniji.
Njezin nasljednik na čelu najveće evropske privrede, ministar finansija Olaf Scholz, te francuski predsjednik Emmanuel Macron i italijanski premijer Mario Draghi smatraju se kandidatima za preuzimanje njezina plašta evropskog ‘monarha’.
No analitičari upozoravaju da niko od njih nije za to u ovome trenutku sposoban, s obzirom na mnoštvo neriješenih izazova s kojima se EU suočava, od internih sporova oko vladavine prava do rizika od geopolitičke marginalizacije i posljedica brexita, piše Hina.
Hvaljena zbog čvrste ruke u vođenju Unije kroz sve krize, Merkel, koja će otići iz politike kada Scholz u decembru bude službeno izabran za kancelara, odlazi s pozornice iako je i dalje jako popularna kod kuće i u inozemstvu.
U 16 godina na dužnosti, bila je izložena kritikama jer se tvrdoglavo držala svojih planova unatoč protestima partnera, ali i hvaljena što nije popuštala.
“Angelu Merkel smatra se jednom od najznačajnijih političarki u generaciji, kao de facto vođu vuropske unije i ‘vođu slobodnog svijeta”, rekao je Sebastian Reiche iz španjolske poslovne škole IESE.
U nedavnom istraživanju Evropskog vijeća za vanjske odnose (ECFR), 41 posto evropskih građana kazalo je da bi, da mogu, glasali za Merkel. S druge strane, samo ih je 14 posto izabralo Macrona.
Suverena Evropa
No kritičari ističu da je njezina politika “stabilnosti”, koja se sastojala u čekanju da krize prođu i davanju prioriteta gospodarskim interesima čak i u odnosima s Rusijom i Kinom, samo oslabila evropsku integraciju i poticala inerciju.
Njezin odlazak mogao bi utrti put drugoj polovici evropskog motora – Macronu – da preuzme kormilo.
Čini se da su mu i zvijezde naklonjene: Francuska od januara predsjedava EU-om, a s obzirom na to da na vlast u Njemačkoj dolazi koalicija predvođena socijaldemokratima, čini se da će popustiti i poslovična njemačka proračunska disciplina jer izgleda da će najveće evropsko gospodarstvo put izlaska iz koronakrize tražiti u potrošnji.
Kad je u pitanju obrana, Njemačka, nekoć udobno sklupčana ispod “američkog štita”, nije više tako sigurna nakon što je bivši američki predsjednik Donald Trump prisilio političke elite u Berlinu da prestanu biti uljuljkane i počnu razmišljati drugačije.
Ilustrirajući tu promjenu, Scholzova koalicija socijaldemokrata, Zelenih i liberala (FDP) istaknula je u koalicijskom sporazumu da im je zadaća kao gospodarski snažnoj i gusto naseljenoj zemlji u srcu kontinenta da “promiču suverenu Evropu”.
Kancelarkin odlazak “može omogućiti francuskoj viziji snažne Evrope da se razvije, to je ambicija koju Macron zagovara od dolaska na vlast”, rekao je Alexandre Robinet-Borgomano s Instituta Montaigne.
Macron vodi u utrci za Merkeličin plašt, rekla je Helen Thompson s Cambridgea, premda su njegovi “samozvani pokušaji da Evropskoj uniji da eksplicitno političku svrhu do sada bili osujećeni”.
Merkelizam je ‘out’
Usred promjene vlasti u Berlinu, Macron je nedavno potpisao novi bilateralni sporazum o saradnji s Italijom.
Premda ambiciozni 43-godišnji predsjednik tvrdi da Pariz ne želi zamijeniti francusko-njemačku osovinu, sporazum dolazi u trenutku kada se EU preslaže nakon brexita.
Francuskog vođu, međutim, očekuju izbori 2022. uoči kojih jača krajnja desnica.
Kakav god bio njihov ishod, Francuska bi neko vrijeme mogla biti zauzeta domaćom politikom, što će joj smanjiti prostor za razvoj grandiozne vizije za Evropu.
Scholz (63), iskusni političar koji je bio član dvije vlade Angele Merkel, mogao bi iskoristiti priliku da postane i njezin evropski nasljednik.
No analitičari upozoravaju da su se vremena promijenila i da “merkelizam” možda neće biti primjeren za novo doba.
“Politika neutralnosti i izbjegavanje teških rješenja za europske poteškoće ne izgledaju kao pravi pristup za izazove koji se nalaze pred nama”, kazali su Piotr Buras i Jana Puglierin iz ECFR-a.
“Merkelizam vjerovatno neće nadživjeti Merkel…. jer će EU trebati više vizionarsku i hrabriju Njemačku da učvrsti svoje temelje i obrani svoju poziciju u svijetu”.
Još se ne zna hoće li Scholz, koji se u predizbornoj kampanji prikazivao kao druga Merkel, čak i kopirajući njezine gestikulacije rukama, izići iz njezine sjene i krenuti radikalnijim putem.
Budući da će oba ključna europska igrača vjerojatno trebati vremena za prilagodbu, pojavio se novi stup stabilnosti na nekoć dugovima sputanom jugu kontinenta.
Stagnacija?
Zvan Super Mario tijekom svojeg mandata na čelu Europske središnje banke, talijanski premijer Mario Draghi donio je stabilnost zemlji koja je nekoć bila sinonim za politička previranja i skandale.
Draghi bi “mogao popuniti vakuum koji ostavlja Angela Merkel kao graditelj konsenzusa u Evropskom vijeću”, rekao je Nicoletta Pirozzi iz Instituta za međunarodne odnose iz Rima.
“Isto tako, u odnosu na njezin oprezni pristup, on bi mogao donijeti novu dinamiku u ključnim sektorima europske integracije, od reforme gospodarskog upravljanja do vanjske politike i obrane u suradnji s Francuskom i novom njemačkom vladom”.
Ali Pirozzi napominje da će puno toga ovisiti o tome hoće li talijanski premijer (74) uspjeti provesti europski plan za gospodarski oporavak.
Talijanski predsjednički izbori početkom iduće godine “mogli bi radikalno promijeniti sliku” jer se Draghija smatra “jednim od najvjerodostojnijih potencijalnih kandidata” u toj utrci.
Dok ne se pojavi novi lider, neki analitičari Uniji prognoziraju mračniju budućnost.
“Evropa možda ide u smjeru razdoblja neizvjesnosti i potencijalne slabosti”, upozorio je Reiche.
Thompson s Cambridgea također je pesimistična.
“Sputana nadmetanjem Amerike i Kine i duboko iznutra podijeljena, Europska unija živi u svijetu koji se razlikuje od razdoblja kojim je dominirala Merkel”, smatra.
“Realnost, da budemo iskreni, jest takva da ni novi njemački kancelar niti francuska vlada ne mogu voditi Evropu”.
“A bez takvog vodstva Evropa se kreće prema stagnaciji”, zaključila je.