VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Dodik: Očekujem od EU da odredi precizan datum za pregovore

    Dodik: Očekujem od EU da odredi precizan datum za pregovore

    Republika Srpska ostaje konstruktivan partner u svim procesima na putu BiH ka Evropskoj uniji. I ovaj put idemo s povjerenjem da će predstavnici “trojke” ostati posvećeni zajedničkom cilju u vezi s kojim postoji konsenzus svih strana, a to je evropski put, rekao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.

    Naveo je da je to jedini put kojim BiH može ići naprijed.

    • Јasno je da optužbe koje dolaze od strane SDA prave problem “trojki”, ali interes svih stranaka trebalo bi da bude na reformama koje će je učiniti funkcionalnijom i stabilnijom – istakao je Dodik.

    Naveo je da su dijalog i dogovor osnova za tu stabilnost i funkcionalnost, a to je ono što je SDA godinama pokušavala da zaobiđe.

    • Nismo naivni da mislimo da i predstavnici “trojke” ne bi pokušali nešto slično, ali jasno je da nemaju kapacitet za tako nešto, te da su u tom kontekstu svjesniji da ne mogu više proći priče o dominaciji Bošnjaka nad druga dva konstitutivna naroda i to se vidi u njihovoj spremnosti na razgovor – izjavio je Dodik.

    Dodik je rekao da je svoje prave namjere SDA pokazala najavljenim blokadama.

    • Ali to nas neće spriječiti da i dalje aktivno radimo i učinimo sve da se potrebne reforme sprovedu. Izjave Bakira Izetbegovića pokazuju njegov očaj, jer je dotakao dno. Nazivati kriminalca Mehmedagića patriotom može samo ili zabludnjeli čovjek, ili onaj koji je u velikom strahu od toga šta bi se sve moglo otkriti u narednom periodu. Taj patriota, kako ga naziva Izetbegović, radio je po njegovom nalogu – naveo je predsjednik Srpske.

    Kaže da su od zajedničkih institucija napravili SDA institucije i svojim opasnim djelovanjem rasturali su BiH, a za sve to imali su podršku stranaca.

    • Sada su ovdje neki novi ljudi, koji su bili dio tih struktura, i kod njih primjećujemo izjave koje su na tragu vremena kada se SDA za sve pitala, ali oni nemaju taj kapacitet niti mogu ići toliko daleko ni uz podršku stranaca, jer SNSD je pobjedom na prošlim izborima obezbijedio da glas Srpske bude nezaobilazan. Želimo da se dogovaramo i uradićemo to, ali na ovom prostoru Bošnjaci nikada neće dominirati i sporvoditi svoj plan. Tu im neće pomoći ni Amerika, ni Britanija, ni Njemačka, kao ni pravi, a ni lažni predstavnici stranog faktora. I ne zato što to kažem ja, nego zato što tako piše u Ustavu i u svim dokumentima na kojima se BiH održava i na kojima počiva pravo – naveo je Dodik.

    Dodik podsjeća da se februar približava, te dodaje da je posljednji sastanak dao dovoljno prostora za optimizam.

    • Republika Srpska će ostati pri svojim stavovima, a nadamo se da “trojku” neće obeshrabriti optužbe iz SDA. BiH je bila predugo zarobljena i zaglavljena zbog njihovog opasnog djelovanja i predstavnici Bošnjaka mogli su da nauče nešto iz toga – rekao je Dodik.

    Poručo je da je lažna građanština potrošen projekat i iluzija u BiH.

    • Republika Srpska želi da Federacija jednako uspješno funkcioniše, da dobiju budžet, da se stvari pokrenu, da se rade projekti i u jednom i u drugom dijelu, da sarađujemo i da se poštujemo. Želim da vjerujem da je uspješna saradnja zasnovana na uzajamnom poštovanju moguća i da će napor koji pokazuju svi predstavnici stranaka na vlasti prepoznati i EU. Učinjeno je dosta toga i Evropa će ovaj put svojim odlukama pokazati da li je ozbiljna prema BiH. Očekujem od EU da odredi precizan datum za pregovore i učini proces kredibilnim. Sve drugo bi ojačalo nepovjerenje – zaključio je Dodik.
  • Borel: Od sada više neću govoriti o mirovnom procesu, već o dvodržavnom rješenju

    Borel: Od sada više neću govoriti o mirovnom procesu, već o dvodržavnom rješenju

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel izjavio je danas da humanitarna situacija u Pojasu Gaze “ne može biti gora” i poručio da od sada više neće govoriti o mirovnom procesu, već o dvodržavnom rješenju.

    “Humanitarna situacija ne može biti gora. Nema reči da se objasni kakva je situacija, sa stotinama hiljada ljudi bez ičega, bez hrane, bez lekova i pod bombama. Svaki dan je veliki broj ubijenih civla. Mnogi ministri su rekli da ih ima previše. Pa pitanje je koliko je previše?”, rekao je Borel novinarima, uoči sastanka Saveta za spoljne poslove EU, tokom kojeg će biti održani razgovori sa palestinskim i izraelskim ministrom spoljnih poslova.

    On je dodao da će tokom današnjeg sastanka ministara spoljnih poslova EU iznijeti sveobuhvatan pristup ovom pitanju i poručio da smatra da je potrebno prestati govoriti o miru i mirovnom procesu, a konkretnije razgovarati o procesu dvodržavnog rješenja, prenosi Tanjug.

    “Jer mir može biti mnogo različitih dijelova. O kakvom miru govorite? Hajde da razgovaramo o tome šta želimo da uradimo, a ono što želimo da uradimo je da izgradimo dvodržavno rješenje. Hajde da pričamo o tome onda. Važan je način imenovanja. Od sada neću govoriti o mirovnom procesu već o procesu dvodržavnog rješenja”, poručio je Borelj.

    On je dodao da je potrebno proučiti osnovne uzroke koji sprečavaju primjenu takvog rješenja, a Hamas je, kako je naveo, jedan od njih.

    “Ali postoje i drugi”, rekao je Borelj i dodao da se o sveobuhvatnom pristupu mora razgovarati i da se on mora proučiti, kao i da treba sarađivati sa arapskim svetom.

    “Naša moralna obaveza je da pokušamo da damo sve od sebe da tražimo rješenje. Od sada pričajte o procesu dvodržavnog rješenja”, rekao je Borelj.

    On je dodao da zna da Izrael ima drugačiji stav i tom kontrekstu podsjetio da je generalni sekretar UN Antonio Gutereš juče rekao da je neprihvatljivo izraelsko odbijanje tog rješenja.

    “To je rješenje koje su odobrile UN. Cijela međunarodna zajednica stoji iza toga”, rekao je Borel.

    Borelj je istakao da, ako Izrael nije saglasan po tom pitanju, mora da se o tome razgovara i dodao da će se ispitati to koja druga rješenja Izrael ima na umu.

    “Koja su druga rješenja koja imaju na umu? Da natjeraju sve Palestince da odu?Da ih pobiju? Već 25.000 (stradalo je) u Gazi, a 70 odsto su žene i djeca”, rekao je Borel.

    On je osudio napade Hamasa, ali je ocenio da način na koji Izrael pokušava da uništi Hamas “nije način na koji to radi jer seje generacijsku mržnju”.

    “Ali mir i stabilnost se ne mogu izgraditi samo vojnim sredstvima”, rekao je Borelj i naglasio da to kaže uz puno poštovanje prema žrtvama terorističkih napada Hamasa.

    On je dodao da će i Ukrajina biti na dnevnom redu današnjeg sastanka.

    “To je prva tačka dnevnog reda. To što smo angažovani u traženju rješenja na Bliskom istoku ne znači da ne nastavljamo da podržavamo Ukrajinu”, rekao je Borel.

    On je dodao da će se sa ministrima razgovarati o kontinuiranoj podršci Ukrajini i poručio Ukrajincima da ne moraju da brinu jer je evropska podrška snažna kao i uvijek.

    “I nastaviće se”, poručio je Borel.

    Kako je ranije najavljeno iz EU, tokom današnjeg sastanka Savjeta za spoljne poslove EU održaće se neformalni razgovori, prvobitno sa izraelskim ministrom spoljnih poslova Izraelom Kacem, potom sa generalnim sekretarom Arapske lige Ahmedom Abulom Geitom i ministrima spoljnih poslova Saudijske Arabije, Egipta i Jordana, a popodne i sa palestinskim minitstrom spoljnih poslova Rijadom Al Malikijem.

  • Pet članica EU traže jedno

    Pet članica EU traže jedno

    Pet država članica Evropske unije, Bugarska, Poljska, Mađarska, Rumunija i Slovačka su zatražile uvođenje carina na ukrajinske žitarice.

    Ove zemlje su uputile zajedničko pismo Evropskoj komisiji (EK) u kome su zatražile uvođenje carina na ukrajinske žitarice zbog neloajalne konkurencije, objavilo je danas Ministarstvo poljoprivrede Mađarske.

    Poljoprivrednici u pomenutih pet zemalja su “pretrpeli značajnu štetu” otkako je Evropska unije suspendovala uvozne kvote i carine na žito iz Ukrajine, navodi se u pismu, prenosi Rojters.

    “Izvoz žitarica iz Ukrajine potiskuje poljoprovrednike iz zemalja Evropske unije sa njihovih tradicionalnih izvoznih tržišta”, istakli su ministri u pismu koje je upućeno komesaru EU za trgovinu Valdisu Dombrovskisu i komesaru za farme Janušu Vojčehovskom.

    Ministri pet zemalja istovremeno traže od Evropske komisije da preispita sa li su ukrajinske proizvodne smernice u skladu sa standardima EU.

  • Šta znači Dodikov ultimatum Evropskoj uniji

    Šta znači Dodikov ultimatum Evropskoj uniji

    Ako EU prihvati nametanje Izbornog zakona BiH od strane Kristijana Šmita, znači da je evropski put BiH završen, poručio je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.

    Ma koliko Dodikova prijetnja zvučala ozbiljno, činjenica je da sintagma „evropski put BiH“ zvuči ozbiljnije nego što stvarno jeste u praksi.

    BiH jeste dobila uslovni status kandidata, što su neki u Sarajevu i Briselu proslavili uz šampanjac, ali ono što je daleko važnije – otvaranje pristupnih pregovora – nije ni na vidiku.

    Malčice je drukčije u praksi
    Moguće je da se desi ako „jednog lijepog proljećnog dana“ ispunimo brojne uslove, od kojih je 14 najvažnijih. I tako se priključimo zemljama koje su, po mišljenju briselske administracije, odmakle ispred nas – Ukrajini i Moldaviji.

    S druge strane, tema izbornog zakonodavstva u BiH mnogo je ozbiljnija u praksi nego što zvuči u političkim izjavama. Dogovori o uvođenju novih tehnologija u izbore zapeli su u Domu naroda BiH, sa malim šansama da budu usvojeni. Kristijan Šmit je sve bliže nametanju svoje verzije izmjena Izbornog zakona BiH koje RS ne bi priznala. Umjesto toga, Srpska sprema svoj izborni zakon koji ne bi priznao Šmit, a vjerovatno ni Ustavni sud BiH, čije odluke opet ne priznaje RS…

    Sve to se dešava u godini lokalnih izbora, kada se očekuje pravna sigurnost umjesto neizvjesnosti, ne samo u kampanji, nego i nakon nje, kada neko treba da utvrdi i prizna rezultate izbore. U domaćim i međunarodnim okvirima.

    Daleko od evropskog puta
    Komentarišući Dodikov ultimatum EU, bivši ambasador BiH u Belgiji Draško Aćimović naglašava da BiH i nije na evropskom putu.

    – Ništa u suštini nije urađeno od stvari koje su se trebale uraditi jer mi smo dobili uslovljeni kandidatski status. Sada molimo da nam otvore pregovore bez da je bilo šta urađeno. Vidjeli smo da su se iz EU trudili da pokažu da je najveći uspjeh to što je formiran Savjet ministara i usvojen budžet BiH. Ako su to najveće stvari na evropskom putu, onda mi zaista nismo nigdje – kaže Aćimović za Srpskainfo.

    Kada je reč o mogućem nametanju Izbornog zakona, Aćimović naglašava da je cjelokupni sistem trenutno pod znakom pitanja.

    – Ako se već sada ne priznaju odluke visokog predstavnika na teritoriji Republike Srpske, onda se neće priznati ni ta odluka. Ako se ni ta odluka ne priznaje u RS, a priznaje samo u FBiH, to znači da nema više zajedničkog evropskog puta. A, odvojenog puta, kao što znamo, nema. To je zaista trenutno pitanje svih pitanja – upozorava Aćimović.

    Opozicija ne uzima Dodika za ozbiljno
    U opoziciji u Srpskoj ne pridaju mnogo značaja Dodikovim izjavama.

    Poslanik liste Za pravdu i red Đorđe Vučinić tvrdi da smo i prošle izbore, nažalost, imali zahvaljujući Kristijanu Šmitu, jer je on nametnuo odluku o finansiranju izbora, a potom u izbornoj noći mijenjao pravila koja se tiču raspodjele vlasti u FBiH.

    Đorđe Vučinić, narodni poslanikFOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER
    – Očigledno je da Dodika dobro boli i žulja ako bi se u tehničkom smislu izmijenio Izborni zakon BiH, a to znači da se iole urede fer i pošteni izbori, da dobijemo skenere i kamere na svim biračkim mjestima. On očigledno pokušava na još jedan način da zaustavi to donošenje. U svakom slučaju, Predstavnički dom PS BiH je usvojio tehničke izmjene Izbornog zakona i mislim da one samim tim imaju legitimitet. Borim se za fer i poštene izbore, a to što Dodik priča mislim da ovaj narod sve manje uzima za ozbiljno – kaže Vučinić za Srpskainfo.

    Od miljenika Zapada do nacionaliste
    Poslanik SDS u NSRS Ognjen Bodiroga takođe tvrdi da Dodika „slobodni ljudi ne smatraju ozbiljno“ jer svakodnevno mijenja stavove.

    ognjen bodiroga poslanik sds u skupštini republike srpske FOTO: SINIŠA PAŠALIĆ/RINGIER
    – Prvo je bio miljenik Zapada, pa je priznao genocid u Srebrenici, da bi postao nacionalista koji svake godine po nekoliko puta obećava nezavisnost Republike Srpske. Radi se o čovjeku čija je stranka učestvovala vjerovatno u više od 90 odsto prenosa nadležnosti sa RS na BiH. I sada se Dodik nalazi u situaciji koja mu ne garantuje bezbjednu budućnost, mislim na ostanak na čelu RS. Rezultat njegove vladavine svi znamo; to je demografski, ekonomski i moralno opustošena zemlja; dovoljno je reći da imamo više od 280.000 penzionera. Dodik ujutru priča jedno, danju drugo, predveče treće. Nezrele su i u neku ruku tragikomične njegove izjave – zaključuje Bodiroga.

    Čemu žurba?
    Podsjećamo, Dodik je naglasio da ne može EU od BiH tražiti demokratske standarde, a aplaudirati kolonijalnom statusu.

    – Ako prihvate da je u BiH normalno ono što kod njih niko ne smije ni da pomisli, jasno će poručiti da BiH nije država, već eksperiment – objavio je Dodik na društvenoj mreži X.

    On je dodao da je EU organizacija suverenih država i da u njima za eksperimente nema mjesta.

    – Nego, sve vreme razmišljam, čemu tolika žurba?! Neka je teška nužda, ili su neke velike pare – istakao je Dodik.

    “Samo papir i olovka”
    Dodik je ranije izjavio „ili je smrt za vrat“ ili su u igri velike pare, te je Šmit toliko zapeo da BiH dodatno ponizi i još više je učini “zemljom s posebnim potrebama”, namećući joj nešto što nema ni u jednoj zemlji u Evropi?!

    Dodik je podsjetio da različiti oblici elektronskog glasanja postoje u 11 zemalja u Evropi, a koristi se samo u četiri države članice EU. Ali, korištenje biometrije na glasačkom mjestu, tvrdi on, ne postoji ni u jednoj evropskoj državi, nego u nekim zemljama Afrike i Južne Amerike.

    – Prema trenutno dostupnim informacijama, najveći broj država u Evropi je, posebno nakon izbora 2016. i 2017. u SAD, Francuskoj i Velikoj Britaniji i navoda o uplitanju drugih država u izbore, zadržao samo način glasanja “papir i olovka”. Stav OEBS je izričit – korištenje biometrije u izbornom procesu je neprihvatljivo. Stvar je vrlo jednostavna – kada očitate biometriju i očitate listić negdje ostane memorisano za koga je birač glasao. I nemojte reći da je sistem zaštićen, jer nije. Čim postoji server, postoji i memorija – objavljeno je na X nalogu predsjednika RS.

  • BiH zaglavljena bez reformi, od evropskog plana će profitirati drugi

    BiH zaglavljena bez reformi, od evropskog plana će profitirati drugi

    Crna Gora, Sjeverna Makedonija, a možda i Albanija biće prve tri zemlje koje bi u 2024. godini izvjesno mogle najviše profitirati od novog Plana za rast EU za region zapadnog Balkana.

    Srbija bi, ukoliko dođe do napretka u dijalogu između Beograda i Prištine, mogla naknadno da se pridruži, a BiH je i dalje zaglavljena u nedostatku reformi, smanjivanju medijskih i građanskih sloboda i nepostojanju političke volje da dođe do napretka u evropskim integracijama.

    Kako kažu u Evropskoj komisiji, plan koji je predstavljen u novembru težak je šest milijardi evra, a sadrži četiri komponente: jačanje ekonomskih integracija regiona u zajedničko tržište EU, stvaranje jedinstvenog tržišta među državama na zapadnom Balkanu, ubrzavanje reformi koje se tiču temeljnih ljudskih prava i finansijska pomoć za sprovođenje svih ovih reformi.

    Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, kaže za “Nezavisne” da EU i ključne zemlje članice smatraju da je ovaj plan dobra i poštena ponuda za region i ne očekuje da će Brisel ponuditi neke drugačije ili dodatne benefite.

    “U tom smislu razgovarati o tome da će EU u ovoj godini za region izaći s nekom većom ponudom s obzirom na to da imamo izbore za Evropski parlament, ali i neke važne nacionalne izbore je nerealno ukoliko ne dođe do nekih dramatičnih promjena u regionu”, smatra on. Pod dramatičnim promjenama Ćerimagić smatra ili upadanje regiona u negativnu spiralu nasilja ili smanjenja bezbjednosti, što bi automatski natjeralo EU da redefiniše svoj plan, ili da dođe do drugačije političke ponude iz samog regiona.

    “Zasad su poruke koje stižu iz Beograda, Skoplja i Sarajeva da je Program za rast odličan i da je dobro što je donesen i zato je teško očekivati da će EU izaći sama s nečim puno većim ako već same zemlje ne traže više”, smatra on.

    I Ćerimagić smatra da su zasad Crna Gora, Sjeverna Makedonija i možda Albanija zemlje koje imaju najviše šansi da prihvate plan.

    “Mišljenje EU je da sada za region postoji dobra ponuda i da će one zemlje koje žele da provode reforme kao što su Crna Gora, potencijalno Sjeverna Makedonija nakon izbora i sve češće spominjana Albanija, raditi na provođenju plana. EU očekuje da će na osnovu toga plan pokrenuti ne samo te zemlje, nego naknadno i ostatak regiona”, smatra on.

    U regionu se i dalje najveća debata vodi o tome da li će se regionalne evropske integracije sprovesti kroz ‘Otvoreni Balkan’, inicijativu koju su započele Srbija, Sjeverna Makedonija i Albanija, ili kroz Berlinski proces, koji je inicirala Angela Merkel, njemačka kancelarka, prije nekoliko godina.

    Berlinski proces obuhvata sve zemlje u regionu, ali je manje napredovao od “Otvorenog Balkana”, koji, međutim, obuhvata samo tri zemlje.

    Staša Košarac, ministar za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose, rekao je da će pozvati privrednike u FBiH da zajedno lobiraju u Sarajevu da se BiH priključi “Otvorenom Balkanu”.

    “Vidljivo je da privrednici Sjeverne Makedonije, Albanije i Srbije imaju određene benefite, a naši nemaju. Јa ću tu uložiti dodatne napore, prije svega sa privrednicima iz FBiH, da to pitanje otvorimo. U nekim razgovorima oni su jasni u stanovištu da to treba da uradimo, ali žao mi je što postoje neki otpori u Predsjedništvu BiH da to stavimo u fokus”, rekao je Košarac.

    Edi Rama, premijer Albanije, koji je prije nekoliko mjeseci rekao da je “Otvoreni Balkan” ispunio svoju svrhu, sada tvrdi da je bio pogrešno shvaćen.

    “Nikad nisam rekao da sam zatvorio ‘Otvoreni Balkan’, to je smiješan izraz. Rekao sam nešto sasvim drugo što je rečeno u određenom kontekstu i izričito sam rekao da je to ispunilo svoju misiju u tom kontekstu, ali da je sama inicijativa poput drugih inicijativa i koju ja ne zatvaram niti otvaram”, rekao je Rama na novogodišnjoj pres-konferenciji u Tirani.

  • “Evropa je nesposobna za rat”

    “Evropa je nesposobna za rat”

    Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio u intevjuu za Kijev independent da je Evropa nesposobna za rat.

    Prema njegovim rečima, Rusija je izgradila veoma sofisticirane lance snabdevanja, uz angažovanje svojih obaveštajnih operativaca kako bi obezbedila isporuke rezervnih delova, dok je pomoć EU Kijevu zaustavljena.

    Ipak, on je uveren da će Ukrajina tu pomoć na kraju dobiti, kao i blokirana sredstva iz SAD, samo je, kako kaže, “vremenski okvir još uvek u vazduhu”.

    Kada je reč o efikasnosti sankcija i nastojanjima Zapada da ometa rusku vojnu industriju, Kuleba je manje samouveren. Takođe, govoreći o sposobnosti Evrope da proizvodi oružje za Ukrajinu, kao i za sebe, ministar je bio veoma kritičan.

    “Evropa ne zna da vodi ratove. Proizvodnja oružja nije najpopularnija oblast poslovanja”, istakao je Kuleba. Dodao je: “Nažalost, naši prijatelji su proveli previše vremena razmišljajući o tome kako i kada da povećaju proizvodnju oružja i municije”, dodaje on.

    Kijev independent navodi da je Ukrajina, od početka invazije Rusije, dobila ogromnu pomoć, kako u vojnoj opremi i naoružanju, tako i u finansijama, a u čemu su svakako prednjačile SAD. Tako su se na ukrajinskom frontu našli veliki i skupi sistemi, oklopna vozila, razna artiljerija, o kojoj su do tada Ukrajinci mogli samo da sanjaju.

    Ipak, nije poznato da li će Zapad biti u stanju da održi tempo obezbeđivanja Ukrajine modernim oružjem i municijom za vođenje skupog rata kojem se ne vidi kraj.

    Rusija trenutno posvećuje oko 35 odsto svog budžeta za ratne napore i aktivno nabavlja vojna sredstva iz savezničkih država, Belorusije, Irana i Severne Koreje. Oni su Kremlju obezbedili jeftine, ali smrtonosne dronove i preko milion granata.

    Prema rečima Kulebe, Rusija je uspela da se uspešno transformiše u ratnu ekonomiju.

    “Odbrambena industrija u Rusiji je u državnom vlasništvu. U uslovima autoritarne vladavine i državne kontrole industrije, lakše je. Čak i dok uživa status najviše sankcionisane zemlje na svetu, ona će i dalje lakše staviti svoju industriju u ratnu oblast i povećati proizvodnju”, kaže Kuleba.

    “Evropa očigledno ima prednost u svojoj tehnologiji. Ali problem i izazov sa kojima se suočavaju je povećanje proizvodnje te tehnologije. Žao mi je što to moram da kažem, ali to neće biti dovoljno ako se situacija ne promeni. A Rusija će biti ispred nas…”

    Prema Kulebinim rečima, zemlje članice EU, SAD i druge zapadne zemlje sve su više podeljene kada je u pitanju proizvodnja oružja, a protekcionizam koči ukupnu proizvodnju.

    “Ukrajina je danas u igri u ovoj debati ili u naporima za izgradnju kapaciteta danas. Ali šta je sutra u pitanju? To je njihova bezbednost – bezbednost evropskih zemalja. Jer ako neko veruje da se Putin neće usuditi da napadne zemlju NATO-a, ta osoba je ili naivna, ili u ovom diskursu ostvaruje ruske interese”, naveo je Kuleba.

  • Evropska unija priprema “Plan B” za Orbana

    Evropska unija priprema “Plan B” za Orbana

    Nakon što je Mađarska na sastanku zemalja članica EU stavila veto na isplatu pomoći Ukrajini, čini se kako je Brisel pronašao “Plan B” za pomoć ovoj državi.
    Prema pisanju Financial Timesa, Evropska unija priprema rezervni plan vrijedan 20 milijardi eura za Ukrajinu koristeći metode koje će u odlučivanje uključiti i Mađarsku.

    “Zvaničnici koji su učestvovali u razgovorima rekli su da se jedan model kojim bi se Ukrajina finansirala iz duga pokazao kao najpraktičniji način pružanja podrške. Ovaj plan bi uključivao i to da države članice daju garancije budžetu EU, što bi omogućilo Evropskoj komisiji da pozajmi do 20 milijardi eura na tržištima kapitala Kijevu”, navodi britanski list.

    Aranžman koji se planira je sličan strukturi koja se koristila 2020. godine kada je Evropska komisija osigurala do 100 milijardi eura zemljama EU za kratkoročne programe podrške na radu tokom pandemije koronavirusa.

    Jedan od nedostataka ovog plana, u poređenju sa originalnim prijedlogom, jeste i taj što bi bio ograničen na zajmove i ne bi uključivao grantove.

    “Još jedna rezervna opcija koja se razmatra uključuje vraćanje strukture finansiranja koja je korištena ove godine prema kojoj je EU dala 18 milijardi eura zajmova Ukrajini sa rokom otplate od nekoliko mjeseci pa do nekoliko godina”, pojašnjava se.

  • EU odgovorila Kurtiju: Priština imala 10 godina da izradi nacrt Statuta ZSO

    EU odgovorila Kurtiju: Priština imala 10 godina da izradi nacrt Statuta ZSO

    Portparolka EU Nabila Masrali poručila je premijeru privremenih prištinskih institucija Aljbinu Kurtiju da je Priština imala 10 godina da napiše Statut Zajednice srpskih opština.

    Ona je tako reagovala na Kurtijevu nedavnu izjavu da on može da napiše moderan evropski nacrt statuta.

    “Kosovo je imalo priliku posljednjih 10 godina da podnese prijedlog za ZSO. U ovoj poodmakloj fazi procesa u kojoj se očekuje da uskoro počne uspostavljanje ZSO, Kosovo je pozvano da ponudi svoje komentare i sugestije za nacrt na stolu”, rekao je portparolka za Reporteri.

    Istovremeno, Evropska unija je ocijenila da je nacrt statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, koji su njeni predstavnici predstavili 21. oktobra, najbolji mogući, odnosno da je nacrt Statuta koji je već predstavljen Kurtiju moderan.

    “Kao što smo više puta rekli, evropski nacrt statuta, koji su 21. oktobra predstavili premijeru Kurtiju predstavnik EU Miroslav Lajčak i diplomatski savjetnici francuskog predsjednika, njemačkog kancelara i italijanskog premijera, zajedno sa američkim izaslanikom Gabrijelom Eskobarom predstavlja moderan evropski način rješavanja osjetljivog pitanja zaštite manjina. EU i njeni partneri smatraju da je to najbolji mogući način za rješavanje pitanja obje strane. Očekujemo da obje strane nastave razgovore na osnovu tog nacrta”, navode iz EU.

  • “Putin će pobijediti, ako ne mobilišemo sve”

    “Putin će pobijediti, ako ne mobilišemo sve”

    “Rusija će pobijediti u ratu u Ukrajini ako Evropska unija ne mobiliše sve svoje mogućnostI”, rekao je šef evropske diplomatije, Žozep Borel.

    “Ako brzo ne promijenimo kurs, ako ne mobilišemo sve svoje sposobnosti, to će omogućiti Putinu da pobijedi u ratu u Ukrajini”, rekao je on u intervjuu britanskom listu “The Guardian”.

    Borel je Rusiju nazvao velikom silom koja navodno ugrožava evropsku demokratiju.

    “Važno je šta možemo da uradimo da spriječimo Rusiju da pobijedi u ratu. Šta smo spremni da uradimo? Da li smo zaista spremni da uradimo sve što je potrebno? To je pitanje koje moramo sebi da postavimo”, rekao je šef diplomatije EU.

    Borel je u više navrata govorio o nastavku vojne podrške Kijevu sa Zapada. Konkretno, u junu je izrazio bojazan da će se bez strane pomoći, sukob u Ukrajini vrlo brzo okončati.

    Prije nekoliko dana se požalio da sve zemlje EU ne vide Rusiju kao “stratešku prijetnju”, ma koliko se on trudio da ih ubijedi u to.

    Kremlj je više puta isticao da nikada nije odbio dijalog sa Kijevom. Ali, kako je primjetio predsjednički sekretar za štampu, Dmitrij Peskov, za to sada nema preduslova, pošto je kretanje ka miru apsolutno isključeno i od Kijeva i od kolektivnog Zapada.

    Ipak, prema njegovim riječima, situacija može da ide u mirnom pravcu, ali samo ako se uzme u obzir de fakto situacija i nove realnosti, a svi zahtjevi Moskve su poznati, prenosi “b92”.

  • Dodik: Delegacija EU da poštuje demokratski izabrane institucije Srpske

    Dodik: Delegacija EU da poštuje demokratski izabrane institucije Srpske

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je da bi bilo pristojno od Delegacije EU u BiH da u saopštenjima u kojima komentariše političke procese pokaže i poštovanje prema demokratski izabranim institucijama Srpske, kao što je Narodna skupština.

    Ako se već javljaju, a bilo bi bolje da se nisu ni javljali, o usvajanju Nacrta zakona u Narodnoj skupštini za koji tvrde da može da ugrozi vladavinu prava, onda bi trebalo da objasne o kakvoj to oni vladavini prava pričaju – naveo je Dodik na svom profilu na društvenoj mreži Iks.

    Dodik je zapitao kako se može istovremeno podržavati da neizabrani stranac može donositi odluke o proglašenju zakona gazeći elementarne demokratske principe na koje se pozivaju u Delegaciji EU, a osporavati pravo izabranim poslanicima u Narodnoj skupštini Srpske da donose zakone.

    • O kakvim dvostrukim principima se ovdje radi? Kako u Delegaciji EU mogu da pozivaju na očuvanje suvereniteta BiH i ustavnog poretka ako podržavaju lažnog visokog predstavnika, koji se ponaša kao kolonijalni upravnik, dok istovremeno osporavaju pravo Republici Srpskoj da brani svoju ustavnu poziciju u BiH? – dodao je Dodik.

    Dodik je istakao da su evropski predstavnici upravo kreiranjem neustavnih rješenja doveli do toga da je BiH postala potpuno neodrživa.

    • Ukazivanje na takvo antiustavno djelovanje nije i ne može biti nikakva provokativna i retorika podjela, već jasan politički stav da podržavamo evropski put, ali na tom putu Srpska mora biti jasno vidljiva u kapacitetu koji je predviđen Ustavom BiH, a Narodna skupština je bila i ostaće mjesto u kojem se donose zakoni u interesu Republike Srpske – poručio je Dodik.

    Kancelarija EU u BiH saopštila je da su nacrti zakona o imunitetu i referendumu i građanskoj inicijativi u Republici Srpskoj, koji su usvojeni juče u prvom čitanju, suprotni evropskom putu BiH.