Počeo je Orban, nastavio Kačinjski, drugi su tu i tamo probali da ih kopiraju. Evropska unija ima problem sa demagozima u sopstvenim redovima, piše Dojče vele.
Stvar komplikuje to što obe strane imaju veliki ucenjivački potencijal.
Letos je francuski predsednik Emanuel Makron konstatovao da problemi EU sa pojedinim istočnoevropskim zemljama ne mogu da se svedu na spor sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom, već da je problem mnogo dublji.
Makron je to nazvao fundamentalnim istočno-zapadnim evropskim raskolom.
Izgleda da se ta dijagnoza potvrdila prilikom nedavne posete novog nemačkog kancelara Olafa Šolca u Varšavi. Njega su dočekali plakati na kojima su on i njegova prethodnica Angela Merkel stavljeni u isti niz sa Adolfom Hitlerom i nacističkim ministrom propagande Jozefom Gebelsom.
Istovremeno se Nemačkoj prigovaralo „bezakonje“ jer Poljskoj navodno ne želi da plati ratnu odštetu. To su bile otvorene provokacije.
Koliko su iliberalne snage jedinstvene?
Neki analitičari su bili krajnje zabrinuti kada je letos populista Janez Janša kao premijer Slovenije preuzeo predsedavanje Savetom EU. Janša vređa novinare na Tviteru, voli provokacije i zove Orbana „prijateljem“.
Na početku slovenačkog predsedavanja najvažnijim telom Evropske unije, Janša se pobrinuo za novi skandal, jer je na fotografijama zaokruživao slovenačke sudije koje smatra „komunističkim“ i problematičnim.
Posle toga se ponašao uglavnom neupadljivo. Ali, Janša je bio na Orbanovoj strani u sporu Brisela i Budimpešte u vezi sa jednim zakonom koji diskriminiše homoseksualce, kao i na strani Varšave u sporu oko poljskog razgrađivanja pravne države.
„Smatram da je ukupno držanje ove alijanse antievropsko. Ima naznaka da oni uspostavljaju neku vrstu nove Gvozdene zavese“, kaže Marko Milosavljević, profesor za nauku o medijima na ljubljanskom Univerzitetu.
Ipak, Janšina manjinska vlada ne sedi baš čvrsto u sedlu. Narednog proleća su izbori na kojima opozicija ima dobre izglede.
I nedavni izbori u Pragu su pokazali da populisti mogu biti smenjeni na izborima. Andrej Babiš je smenjen kao premijer i novu većinu čini široka proevropska koalicija. I u Bugarskoj je u trećem pokušaju na vlast došla proevropska vlada, a u Rumuniji socijaldemokrati, koji vladaju u koaliciji sa antievropskim snagama, nisu uspeli da prošire svoju bazu.
Ekspert fondacije Karnegi za Evropu Štefan Lene smatra zbog toga da se kriza EU uglavnom svodi na Poljsku i Mađarsku, i „nije karakteristična za ukupni region“. On stoga ne kaže da se može govoriti o pogoršavanju odnosa između istoka i zapada Evropske unije. Dodaje da bi fondovi za obnovu mogli odigrati pozitivnu ulogu protiv produbljivanja podela.
Mađarska kao kolovođa
Kada je sredinom decembra predsednik Sedinjenih Država Džozef Bajden održao „samit demokratije“, predstavnici Mađarske nisu bili pozvani. Time je Budimpešta svrstana u „otpadničke režime“.
Mađarska opozicija je to upotrebila za napade na Viktora Orbana. Vođa opozicije Peter Marki-Zai je rekao da „međunarodna zajednica Orbana tretira kao neki virus“. On je dodao da je Orban dugo i naporno na tome radio, razvijajući odnose sa Kinom, Rusijom i Azerbejdžanom.
Orban otvoreno zagovara „iliberalnu demokratiju“ u koju spada stalna kulturološka borba protiv vrednosti koje preovlađuju u EU. „Mi smo liberalnu demokratiju koja doživljava brodolom zamenili hrišćanskom demokratijom 21. veka, a ona kao ciljeve ima tradiciju i bezbednost“, objasnio je Orban.
Strateška greška nemačkih Demohrišćana je što su godinama omogućavali Orbanu izgradnju autoritarnog sistema pod pokroviteljstvom Evropske narodne partije, najjačeg poslaničkog kluba u Evropskom parlamentu. Orban je iza njihovih leđa pretvorio Mađarsku u „kidnapovanu državu“, razarajući slobodu medija i nezavisnost pravosuđa, institucionalnu sigurnost i slobodu civilnog društva.
Nezaustavljiva poplava državne propagande trebalo bi da obezbedi indoktrinaciju stanovništva i da opravda taj način vladavine. U Budimpeštu rado dolaze populisti iz celog sveta, iz Francuske Marin Lepen, iz SAD Majkl Pens.
Preti li izlazak Poljske iz EU?
Poljski predstavnici su, za razliku od mađarskih, dobili pozivnicu od američkog predsednika Bajdena da učestvuju na njegovom okupljanju u decembru. Da li je autokratsko preuređenje države tamo manje uznapredovalo nego u Mađarskoj?
Vladajuća poljska stranka Pravo i pravda od osvajanja vlasti 2015. kopira mađarski model. Suzbijaju se medijske slobode, podriva se nezavisno pravosuđe, vodi borba protiv prava homoseksualaca i prava na abortus, uz naglašeni nacionalizam.
Ali veliki sukob sa Briselom je izbio u oktobru kada je poljski Ustavni sud odlučio da su poljski zakoni iznad zakona Evropske unije. Time je Varšava posredno postavila pitanje ostanka Poljske u Evropskoj uniji. Jaroslav Kačinjski je to odmah demantovao, a proevropske demonstracije u Poljskoj su pokazale da javnost još uvek nije „dovedena na liniju“ onako kako bi to htela vladajuća partija.
Evropski sud je u međuvremenu doneo presude protiv načina izbora poljskih ustavnih sudija i promene u zakonima o sudstvu. Ova najviša sudska instanca u EU sa sedištem u Luksemburgu kaznila je Poljsku sa milion evra dnevno, jer poljska vlada ne želi da povuče uvedena pravila.
Možda pomogne finansijski pritisak
„Iluzorno je verovati da se demokratija i vladavina prava mogu nametnuti iz Brisela“, rekao je Štefan Lene i dodao da je to jedino moguće na demokratskim izborima. On kaže da ima nade jer su i u Poljskoj i u Mađarskoj glavni gradovi u međuvremenu u rukama opozicije. U Mađarskoj postoji uverljiv kandidat opozicije Marki-Zai, sa solidnim izgledima da pobedi Orbana.
Lene se zalaže da evropske pravne sankcije prerastu u finansijske. „Najveći adut je pristup Fondu za obnovu ekonomije od posledica pandemije“, kaže on i dodaje da novac neće teći iz Brisela za Varšavu od sredine naredne godine, jer tvrdolinijaši iz ministarstva pravosuđa u Varšavi blokiraju svaki kompromis. A u Mađarskoj Orban ne želi da bilo šta menja uoči izbora.
Uprkos izvesnom optimizmu u pogledu dejstva finansijskog pritiska, ovaj politikolog vidi i „znatnu opasnost“ od eskalacije spora. Poljska bi prema njemu mogla da uvede protivmere blokiranja drugih prihvaćenih evropskih zakona i propisa, recimo u oblasti klimatskih promena i tada bi „EU imala veliki problem“.
Prema proceni Štefana Lenea, trenutno se nalazimo u „interesantnoj fazi između eskalacije i izvesnih kompromisa, koji bi celu stvar mogli dovesti do smirivanja“. Izgleda da je ucenjivački potencijal na obe strane značajan.
