VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Makron: Zapadni Balkan ne može u EU po sadašnjim pravilima

    Makron: Zapadni Balkan ne može u EU po sadašnjim pravilima

    Zapadni Balkan ima svoje mjesto u EU, ali to ne može funkcionisati ako EU ostane sa sadašnjim pravilima, rekao je Emanuel Makron, predsjednik Francuske, u Evropskom parlamentu povodom preuzimanja predsjedavanja te zemlje EU.

    On je istakao da su Evropa i zapadni Balkan međusobno povezani i istorijom i zajedničkom budućnošću, te da je potrebno da EU ponovo razmisli o odnosima sa zemljama zapadnog Balkana koje znači pružanje jasne i prepoznatljive perspektive za članstvo u EU.

    “To znači pristup projektima s jasnim rokovima. Modernizovali smo proteklih mjeseci metodologiju prisutpanja, ali mi moramo jasno i konkretno reći da u sadašnjem obliku EU ne može funkcionisati sa 31 ili 32 zemlje. To jednostavno nije moguće. Mi imamo zadatak da preispitamo pravila unutar EU da možemo brže da donosimo odluke. To je Evropa u kojoj zapadni Balkan ima svoje mjesto”, rekao je Makron i dodao da je to tema koju će Francuska pokrenuti na konferenciji EU sa zemljama zapadnog Balkanam, koja je planirana za maj mjesec ove godine.

  • “Zemlje EU da razgovaraju sa Rusijom”

    “Zemlje EU da razgovaraju sa Rusijom”

    Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je danas u Evropskom parlamentu da evropske države moraju da prazgovaraju sa Rusijom.

    “Zemlje Evropske unije moraju zajedno da rade na novom sporazumu o stabilnosti i bezbednosti o kojem bi potom mogle da razgovaraju sa Rusijom”,izjavio je Makron.

    Makron je u obraćanju Evropskom parlamentu u Strazburu povodom početka francuskog šestomesečnog predsedavanja EU, poručio da Evropa želi da pronađe politički odgovor na sukob u Ukrajini i pozvao Rusiju da se suzdrži od “napora za destabilizaciju” na kontinentu, prenosi agencija Rojters.

    “Bezbednost našeg kontinenta je nedeljiva”, istakao je Makron i dodao da Evropa mora da definiše sopstvene bezbednosne garancije.

    Takođe je dodao da Evropa mora da “bude u poziciji u kojoj bi se uverila da bezbednosne garancije mogu da budu i ispoštovane”.

    Dodao je da Francuska i Nemačka treba da nastave razgovore sa Ukrajinom i Rusijom u normandijskom formatu o ukrajinskoj krizi.

    Makron je pozvao i na “snažnu i nezavisnu Evropu” koja može da odgovori na klimatske, tehnološke, digitalne izazove.

    “Treba nam nezavisna Evropa koja će odlučivati sama o svojoj budućnosti i neće zavisiti od drugih sila”, rekao je Makron, prenosi Hina.

    Prioriteti francuskog predsedanja su i reforma šegenskog prostora, zaštita granica i borba protiv ilegalnih migracija, zelena i digitalna tranzicija, a Makron se založio i da EU i Velika Britanija pronađu put poverenja posle bregzita.

    “Demokratija, napredak i mir, obećanja na kojima počiva Evropa, dovedeni su u pitanje i potrebno je raditi na tome da se održe”, rekao je Makron.

    Francuski predsednik rekao je i da je “vladavina prava dragocena, a one zemlje koje to ne poštuju treba uveriti da to ponovno čine”, što se najviše odnosi na Mađarsku i Poljsku.

  • Ukrajinski ambasador u EU: Rusija treba prestati da sanja obnovu Sovjetskog saveza

    Ukrajinski ambasador u EU: Rusija treba prestati da sanja obnovu Sovjetskog saveza

    Rusija treba ići naprijed i prestati sanjati o obnovi Sovjetskog Saveza, rekao je istaknuti ukrajinski diplomata za CNBC dok napetosti s Moskvom eskaliraju.

    “Rusija se treba ponovno osmisliti kao moderna država i prestati se pridržavati, recimo, ideje rekonstrukcije Sovjetskog Saveza”, rekao je Vsevolod Čencov, ukrajinski ambasador pri EU.

    “To je već nestalo”, rekao je o sovjetskom bloku koji se raspao 1991. godine.

    Odnosi između Kremlja i njegovih evropskih kolega pali su na najniži nivo 2014. kada je Rusija anektirala ukrajinski Krim. I podržao je proruski ustanak na istoku zemlje gdje se od tada nastavljaju borbe na niskoj razini između ukrajinskih snaga i proruskih snaga.

    Sada, američki dužnosnici upozoravaju da bi Rusija mogla razmišljati o potencijalnoj invaziji na bivšu sovjetsku republiku Ukrajinu, s Kremljom koji će 100.000 vojnika premjestiti blizu granice. Geopolitički analitičari sugerišu da bi akcije Moskve, kao i svaki upad, bili pokušaj jačanja ruskog utjecaja u drugim dijelovima regije.

    Američki republikanski senator Mitt Romney rekao je da vjeruje da ruski predsjednik Vladimir Putin želi ponovno uspostaviti “tip Sovjetskog Saveza” i “da se to ne može dopustiti”.

    Evolucija stava EU

    Drugi stručnjaci sugeriraju da Kremlj umjesto toga pokušava destabilizovati Evropsku uniju, blok s kojim dijeli nekoliko granica. Čencov, koji blisko surađuje s Briselom, rekao je da, ako je ovo Putinov plan, onda ne funkcionira.

    “Postoji više jedinstva među državama članicama i više razumijevanja ruskih akcija”, dodao je.

    “Svjedoci smo postupne evolucije stava EU-a prema Ukrajini, prema krizi”, rekao je, spominjući različite izjave i posjete europskih dužnosnika Kijevu.

    Njemačka ministrica vanjskih poslova Annalena Baerbock, koja je nedavno posjetila Ukrajinu, izjavila je u utorak u Moskvi da nema “nema razumljivog razloga” za jačanje ruske vojske u blizini Ukrajine.

    Dodala je kako je “teško” ovaj potez ne doživljavati kao “prijetnju”. U međuvremenu, ukrajinski dužnosnici žalili su se na nevoljkost Njemačke da pošalje obrambeno oružje u pomoć Kijevu.

    “Željeli bismo imati veću pomoć. Također materijalnu pomoć naših partnera poput Njemačke”, rekao je Čencov, dodajući da namjera nije napad na Rusiju, već da se zaštiti Ukrajina u slučaju daljnje vojne agresije.

    Na pitanje je li Kijev priznao da bi potencijalna njemačka odluka o slanju oružja Ukrajini mogla dodatno eskalirati napetosti s Rusijom, Čencov je rekao: “Ne dijelimo tu logiku da bi to pogoršalo situaciju.”

    Dodao je da se nada da će Berlin promjeniti stav.

    Govoreći u ponedjeljak u Kijevu, njemačka ministrica Baerbock umanjila je izglede da se Berlin predomisli, navodno rekavši da će njemačka vlada podržati Ukrajinu “na druge načine”.

    Njemački stav u suprotnosti je s najavom Velike Britanije u utorak u kojem se navodi da će Kijev opskrbljivati ​​obrambenim oružjem. Britanski ministar obrane Ben Wallace rekao je da ovo oružje ima “kratki domet” i da ne predstavlja prijetnju Rusiji.

  • Evropska unija bi mogla zabraniti intenzivno rudarenje kriptovaluta

    Evropska unija bi mogla zabraniti intenzivno rudarenje kriptovaluta

    Najveći finansijski regulatori Evropske unije ažurirali su poziv za zabranu za ključne oblike rudarenja bitcoina, upozoravajući na povećanje udjela obnovljive energije posvećene rudarenju kriptovaluta.

    Erik Thedéen, potpredsjednik Evropske uprave za vrijednosne papire i tržišta, rekao je za Financial Times da je rudarenje bitcoina postalo nacionalni problem u njegovoj rodnoj Švedskoj i da kriptovalute predstavljaju rizik za postizanje ciljeva Pariškog sporazuma o klimatskim promjenama.

    Evropski regulatori su rekli kako postoje dva modela: jedan je Proof of work (Dokaz rada) koji je manje energetski intenzivan, a drugi je Proof of stake (Dokaz udjela) – model za smanjenje ogromne količine električne energije koja se koristi u sektoru.

    Bitcoin i eter, dvije najveće kriptovalute po obimu, oslanjaju se na model Proof of work, zahtijevajući od svih učesnika u digitalnoj knjizi blockchain da potvrde transakcije. Rudari koji koriste ogroman podatkovni centar pun brzih kompjutera za rješavanje složenih zagonetki nagrađeni su snimanjem transakcija s tek iskovanim novčićima. Ovo zahtijeva mnogo više energije od modela Proof of stake, koji ima mnogo manje strana koje odobravaju transakciju.

    “Rješenje je zabraniti model Proof of work. Dokaz energetskog profila uloga je znatno niži”, rekao je Thedéen, sekretar Uprave za finansijske usluge Švedske i predsjedavajući za održive finansije međunarodne organizacije Iosco.

    Prema Blockchain.com, rudarenje je postalo vrlo profitabilan i konkurentan posao sa rekordnom računarskom snagom posvećenom procesima. Kina je zabranila ovaj proces u maju, ali aktivnosti su rasprostranjene širom svijeta, a sada postoji nekoliko kompanija koje su na berzi fokusirane na ovu praksu, poput kanadske Hut 8.

    “Moramo razgovarati o prelasku industrije na efikasniju tehnologiju, a moramo imati u vidu da su finansijska industrija i mnoge velike institucije trenutno aktivne na tržištu kriptovaluta”, rekao je Thedéen, dodajući da ne insistira na potpunoj zabrani kriptovaluta.

    Njegovi komentari su izneseni nakon što su švedske vlasti prvi put istakle ideju o zabrani te prakse, a u novembru prošle godine primijećeno je povećanje količine obnovljive energije posvećene kriptovalutama.

    Rudarenje kriptovaluta je brzo preraslo u profitabilnu globalnu industriju, zajedno sa nekoliko kompanija koje su na berzi i koje koriste ogromne centre podataka.

    Rudarenje kriptovaluta dobija sve više kritika zbog uticaja na životnu sredinu. Ova praksa čini 0,6 posto ukupne svjetske potrošnje energije, a prema podacima iz Cambridge Bitcoin indeksa potrošnje električne energije, svake godine potroši više struje od Norveške.

    Suočeni sa sve većim kritikama, zabrana u Kini, rudari su povećali svoj udio u obnovljivoj energiji koju koriste za napajanje svojih kompjutera, premještajući ih u zemlje bogate vjetrom i solarnom energijom kao što su Švedska i Norveška.

    “Bitcoin je sada nacionalno pitanje u Švedskoj zbog količine obnovljive energije koja se troši rudarskoj industriji”, rekao je Thedeen.

    Švedski regulatori koji se pozivaju na procjene Univerziteta Cambridge kažu da rudarenje jedne jedinice bitcoina troši istu količinu energije kao vožnja električnog vozila srednje veličine od 1,8 miliona kilometara.

  • Ruski gas za Kinu: Dodatno zavrtanje ventila EU ili iznuđen potez Moskve?

    Ruski gas za Kinu: Dodatno zavrtanje ventila EU ili iznuđen potez Moskve?

    Gasovod koji povezuje Rusiju i Kinu, znači da će Moskva povećati izvoz gasa u ovu zemlju.

    Da li će taj korak značiti i dodatno zavrtanje ventila za potrošače u Evropskoj uniji, ili će možda naškoditi Moskvi?

    Rusija je odavno planirala povećanje izvoza gasa u Kinu, pošto Evropa namerava da diverzifikacijom izvora snabdevanja smanji zavisnost od ruskog gasa. A kineske potrebe za gasom rastu srazmerno s potrebom da ublaži potencijalne energetske trgovinske ratove sa Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskom unijom i Australijom.

    Peking je sebi zacrtao cilj da redukcijom emisije ugljen-dioksida postigne klimatsku neutralnost svoje emisije do 2060. Zato se sve više energetski usmerava na gas. Kina je već sada najveći svetski potrošač gasa, a 43 odsto svojih potreba pokriva uvozom. Radi se o uvozu 89 milijardi kubnih metara tečnog gasa i 46 milijardi kubnih metara gasa iz cevi.

    Godišnja potrošnja gasa u Evropi je, sa 541 milijardu kubnih metara, veća od one u Kini koja iznosi 331 milijardu kubnih metara. Ali do 2030. se predviđa rast kineske potrošnje gasa do 526 milijardi kubnih metara. Konsultantska kuća Mekinzi procenjuje da će se kineska potreba za gasom udvostručiti do 2035, a do 2050. će gas potisnuti naftu na drugo mesto kao vodeći energent.

    Ruski Gasprom i Kineska nacionalna petrolejska kompanija (CNPC) potpisali su 2014. ugovor vredan 35 milijardi evra o izgradnji gasovoda u dužini od 3.000 kilometara na ruskoj i 5.000 kilometara na kineskoj strani. Ana Mikulska, stručnjakinja za energetska pitanja sa Univerziteta Rajs u Hjustonu o tome kaže:

    „Vreme sklapanja sporazuma nije bilo slučajno, već se poklapa sa uvođenjem sankcija zapadnih zemalja protiv Rusije, nakon ruske vojne intervencije u Ukrajini i pripajanja Krima”.

    Gasovod je završen krajem 2019. Kada 2025. dostigne pun kapacitet, trebalo bi da Kinu godišnje snabdeva sa 38 milijardi kubnih metara gasa. Gasprom je svojedobno izdao saopštenje da očekuje da će 2021. ovim gasovodom isporučiti Kini deset milijardi kubnih metara gasa.

    Za razliku od evropskih gasovoda koji prolaze kroz više zemalja, ovaj vodi direktno u zemlju koja je krajnji potrošač. Kris Miler, asistent na katedri za međunarodnu istoriju Tafsovog univerziteta u Bostonu kaže da fokus Rusije na Kinu, kada je u pitanju izvoz gasa, proizilazi delom iz geografskog položaja i ekonomije, a delom iz politike.

    „Kina planira da odustane od uglja, a u tom slučaju mora da troši više gasa, i mora obezbediti snabdevanje i u kriznim vremenima”.

    Ukupna ruska investicija u razvoj sibirskih nalazišta gasa i u gasovod prema Kini procenju se na 55 milijardi američkih dolara. Ništa se ne finansira kineskim kreditima, ali postoji pisana garancija Pekinga o kupovini 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje, po dogovorenoj formuli za formiranje cene.

    Ruska strana je 2016. ponudila Kinezima da učestvuju u finansiranju eksploatacije istočnosibirskih naftnih polja, ali kineske kompanije su to odbile. To je nagovestilo veoma tvrde pregovore sa Pekingom. Istovremeno je Peking najavio da će biti prvi strani kupac ruskog protivraketnog sistema S-400.

    Snaga Sibira 2

    Predsednik Rusije je odobrio planove za gradnju drugog gasovoda pod nazivom Snaga Sibira 2, koji će povezati Kinu sa područjem poluostrva Jamal gde su najveće ruske zalihe gasa. Tim gasovodom trebalo bi godišnje kroz Mongoliju do Kine dopremiti 50 milijardi kubnih metara gasa. Gas bi od 2030. počeo da stiže u najnaseljeniji, severoistočni deo Kine.

    Putinov spoljnopolitički savetnik Jurij Ušakov izjavio je da taj projekat ima centralno mesto u odnosima dve zemlje. Gasprom je registrovao svoju podružnicu u Mongoliji i započeo studiju izvodljivosti. Krajem oktobra prošle godine su se Mongolija i Gasprom oglasili saopštenjem da su se dogovorili oko tačne rute gasovoda, a mongolska vlada smatra da bi gradnja mogla početi 2024.

    Mikulska kaže da je Peking vešto iskoristio zapadne sankcije prema Rusiji da ojača svoju pregovaračku poziciju, pa zato trenutno gas plaća najverovatnije manje nego Nemačka. „Neki veruju da Rusija uopšte ništa ne zarađuje na gasu koji isporučuje Kini, kada cena nafte padne ispod 60 ili 70 dolara po barelu, ali se svakako Snaga Sibira 1 Rusija gleda kao prvi korak”.

    Tečni gas i Polarni put svile

    Kina svoje potrebe podmiruje i tečnim gasom koji se transportuje brodovima kroz Malajski moreuz. Napetost u odnosima s glavnim proizvođačima ovog gasa, Australijom i Sjedinjenim Američkim Državama čine ruski gas još atraktivnijim za Peking. Rusija namerava da poveća svoje isporuke tečnog gasa prema Evropi i Aziji arktičkim morskim putem.

    Na poluostrvu Jamal su proširena postrojenja za proizvodnju tečnog gasa. Kina je sebi postavila cilj da razvije „Polarni put svile” arktičkim vodenim putem. To je u proseku 20 dana kraći put do Evrope u poređenju sa putem preko Sueckog kanala.

    Rusko preduzeće Novatek je završilo izgradnju postrojenja za tečni gas na Jamalu uprkos američkim i evropskim sankcijama, jer su u izgradnju ulagale kineske firme, koje sada imaju 20 odsto udela u vlasništvu.

    Ključno pitanje povezuje Moskvu i Peking

    „Kineske i ruske energetske ambicije i potrebe uklapaju se jedne u druge“ rekao je Albreht Rothaher, stručnjak za istočnu Aziju i dipolomata Evropske unije. „Gas iziskuje izgradnju gasovoda i dugoročne obaveze, do sada to dve strane nisu uspele. Kinezi veoma brutalno pregovaraju. Privredno i demografski ta igra ima odnos 10 prema 1. Rusija razumljivo ne voli ulogu manjeg partnera“, objašnjava Rothaher.

    „U odnosu prema Evropi Rusi mogu da zavrću i odvrću ventil i veoma su dobri u tome”, rekao je on. „Kina je od samog početka bila za volanom diktirajući uslove”, slaže se Mikulska. „Rusija to ne voli, ali mora da igra tu igru da bi preživela”, dodaje ona.

  • Borrell: Evropska unija mobilizuje sve resurse kako bismo pomogli Ukrajini

    Borrell: Evropska unija mobilizuje sve resurse kako bismo pomogli Ukrajini

    Ministri vanjskih poslova Evropske unije održali su danas u Francuskoj neformalni sastanak povodom početka francuskog šestomjesečnog predsjedavanja Evropskom unijom.

    Dvodnevni sastanak omogućio šefovima diplomatija evropskih država da u neformalnim susretima razmjene mišljenja i komentare o brojnim evropskim, ali i svjetskim temama uoči početka zvaničnih aktivnosti pod francuskim predsjedanjem koje bi trebale početi sjednicom ministara zakazanom za kraj januara.
    Nakon današnjeg susreta ministara vanjskih poslova, ali i jučerašnjeg sastanka ministara odbrane, šef evropske diplomatije Josep Borrell i ministar vanjskih poslova Francuske Jean-Yves Le Drian održali su zajedničku konferenciju za medije na kojoj su otkrili detalje razgovora ministara.
    Između ostalog, kao što se i očekivali, ministri su se najviše fokusirali na trenutnu situaciju između Ukrajine i Rusije, a Borrell je naglasio kako EU želi dodatno pomoći Ukrajini.

    Borrell se osvrnuo i na današnje cyber napade na stranice ukrajinskih ministarstava te je naglasio kako se boji da ovakva aktivnost neće biti posljednja.


    “Mobiliziramo sve naše resurse kako bismo pomogli Ukrajini da se izbori sa ovakvom vrstom cyber napada”, rekao je Borrell.

    Šef evropske diplomatije je također izjavio kako su ministri upozorili Rusiju da će bilo kakva invazija na Ukrajinu proizvesti snažan odgovor Evrope.

    “Rusija je pokušala da nas ignoriše tokom ovih pregovora, kao da ne postojimo. Ignorišući nas, pokušala je da stvori podjele među nama. Međutim, Amerika nije prihvatila takvu igru i od prvog dana su nas uvjeravali da se o evropskoj sigurnosti neće razgovarati bez koordinacije sa EU i učešća Evropljana u razgovorima”, poručio je Borrell.

    Francuski ministar vanjskih poslova s druge strane je govorio o predsjedavanju ove države Evropskom unijom te je naglasio kako šefica njemačke diplomatije i on planiraju zajedničku posjetu Ukrajini.

    “Baerbock će otputovati u svoju prvu posjetu Ukrajini, a zatim će pripremiti teren za zajedničku njemačko-francusku posjetu liniji razgraničenja. Francuska i Njemačka će nastaviti svoje napore na implementaciji sporazuma iz Minska”, rekao je Le Drian.

  • Erdogan: Pojedine članice Evropske unije blokiraju pristupanje Turske bloku

    Erdogan: Pojedine članice Evropske unije blokiraju pristupanje Turske bloku

    Predsjednik Turske Recep Tayyip Erdogan kritizirao je Evropsku uniju te je naglasio kako pojedine članice organizacije blokiraju pokušaje Turske da se pridruži Evropskoj uniji.

    U razgovoru s ambasadorima u Ankari Erdogan je rekao kako je lično svjedočio nastojanjima pojedinih država da onemoguće pristup Turske Evropskoj uniji.

    “Turska, koja je geografski i historijski dio Evrope, posvećena je svom cilju da postane članica EU uprkos nepravdama”, rekao je Erdogan.

    Turski predsjednik je napomenuo kako Turska ulaže konstantne napore u pregovorima te je dodao da se nada kako će se EU osloboditi “strateške sljepoće” te da će hrabrije djelovati u kontekstu razvijanja odnosa s Ankarom.

    “Koristili su taktiku odgađanja protiv nas u mnogim pitanjima, uključujući i carinsku uniju. Ono što zaista treba uzeti u obzir jeste činjenica da je volju cijelog bloka zarobilo nekoliko država”, rekao je turski predsjednik.

    Ne imenujući nijednu zemlju, Erdogan je rekao da neke zemlje članice probleme s Ankarom pokušavaju rješavati putem institucija Evropske unije.

    “Evropska unija treba spriječiti pokušaje sabotiranja Turske i EU pod izgovorom međublokovske solidarnosti”, ističe predsjednik Turske.

  • Lavrov o odnosu Brisela prema situaciji na Kosmetu

    Lavrov o odnosu Brisela prema situaciji na Kosmetu

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je da nesposobnost Brisela da pomogne u rješavanju situacije na Kosovu i Metohiji pokazuje nemoć EU.EU je pokazala nesposobnost da pomogne u postizanju rješenja u veoma teškoj situaciji, a prištinske vlasti su rekle da neće ispuniti dogovor iz 2013. godine, iako je sve potpisano uz posredovanje EU. Od tad se manifestuje nemoć EU – rekao je Lavrov.

    On je naglasio da je tada dogovorena zajednica srpskih opština predviđala davanje Srbima autonomnih prava koja u velikoj mjeri podsjećaju na ono što je obuhvaćeno Minskim sporazumima za Donbas, samoproglašene Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, prenosi “Sputnjik”.

    – U oba slučaja EU je imala odlučujuću ulogu. Oba ova sporazuma tiču se prava Slovena, pravoslavaca i u oba slučaja EU neće ni prstom da mrdne da zemlja, koja blokira te sporazume, ispuni svoje obaveze – ukazao je Lavrov.

  • Delegacija EU: BiH rizikuje da izgubi pomoć EU ako nastavi s blokadom institucija

    Delegacija EU: BiH rizikuje da izgubi pomoć EU ako nastavi s blokadom institucija

    Druga tranša makrofinansijske pomoći Bosni i Hercegovine nije odgođena, ali zemlja rizikuje da je izgubi ukoliko se nastavi s trenutnom blokadom državnih institucija i nedostatkom napretka, rečeno je Feni iz Delegacije Evropske unije i Kancelarije specijalnog predstavnika EU u BiH.

    Kako su naveli, Evropska unija će u narednim mjesecima izvršiti procjenu ispunjavanja uslova koji su postavljeni za isplatu druge i posljednje tranše makrofinansijske pomoći.

    “Ovi uslovi precizirani su Memorandumom o razumijevanju između BiH i Evropske komisije, a uključuju mjere politika u oblastima ekonomskog upravljanja i izgradnje institucija, stabilnosti finansijskog sektora, transparentnosti i borbi protiv korupcije, te boljeg funkcionisanja tržišta rada”, naglašeno je u odgovoru.

    Mediji su juče objavili da će Evropska unija odgoditi isplatu druge tranše finansijske pomoći za BiH od 125 miliona evra jer vlasti u BiH nisu ispunile obaveze koje su prihvatile kada je potpisan ugovor o isplati pomoći zbog virusa korona u visini od 250 miliona evra.

    Taj ugovor potpisan u decembru 2020. godine, a BiH je u oktobru prošle godine primila prvu tranšu, jer su institucija u BiH tek u julu ratifikovale sporazum s Evropskom unijom.

    Nakon što su ta sredstva postala operativna, trebalo je uslijediti ispunjavanje uslova za dobijanje druge tranše, a u pitanju je zajam pod povoljnim uslovima.

    Međutim, blokada rada državnih institucija još je aktuelna i traje posljednjih gotovo šest mjeseci otkako je bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko nametnuo izmjene Krivičnog zakona kojima je kao kivično djelo definisano negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

    Od tada predstavnici Republike Srpske odbijaju učestvovati u radu državnih institucija, što je uzrokovalo jednu od najtežih političkih kriza u BiH od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma.

    Između ostaloga, godina je završila bez usvojenog državnog budžeta, funkcionišući samo na odlukama o privremenom finansiranju.

  • EU će zahtijevati od Poljske da plati 70 miliona eura kazni zbog disciplinskog kažnjavanja sudija

    EU će zahtijevati od Poljske da plati 70 miliona eura kazni zbog disciplinskog kažnjavanja sudija

    Evropska komisija zahtijevat će u narednim sedmicama od Poljske da plati 70 miliona eura kazne zbog spornog sistema koji uključuje disciplinsko kažnjavanje sudija u ovoj državi, prenosi Reuters.

    Glasnogovornik Evropske komisije izjavio je kako je Komisija dobila novo objašnjenje Poljske povodom sistema koji primjenjuje ova država.
    Prema ranijem dogovoru, Poljska je trebala do 11. januara Evropskoj komisiji dostaviti i plan koji uključuje detalje o tome kada i kako planira raspustiti disciplinsko vijeće poljskog vrhovnog suda, tijelo za koje je ocijenjeno da nije u skladu s pravilima EU.

    “Evropska unija ima načine da osigura plaćanje kazni i od Poljske”, rekao je glasnogovornik.


    Varšava je već ranije odbila realizovati odluku Evropskog suda pravde, koja se odnosi na raspuštanje disciplinskog vijeća, zbog čega ova država mora plaćati milion eura kazne na dnevnom osnovu.

    “Ukoliko odgovor Varšave ne zadovolji Komisiju, izvor iz Evropske komisije je rekao kako će Brisel poslati Varšavi fakturu s rokom plaćanja od 45 dana. Do tada, kazna bi iznosila oko 70 miliona eura, a poziv za plaćanje kazni trebao bi uslijediti vrlo brzo”, prenosi Reuters.


    O cjelokupnom slučaju oglasio se i zamjenik poljskog ministra pravosuđa, koji je prošle sedmice optužio Evropsku uniju da postavlja nezakonite zahtjeve te je još jednom naglasio kako Poljska neće popustiti pred ucjenama Brisela.