Lideri EU postigli su dogovor o izdvajanju 50 milijardi evra u okviru makrofinansijske pomoći Ukrajini, saopštio je predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel.
On je naveo da je time potvrđeno postojano, dugoročno i predvidljivo finansiranje za Ukrajinu.
Mađarska je dobila garancije da njena nezamrznuta sredstva iz fondova EU neće biti poslata Ukrajini i pristala je na prijedlog EU da se razvije mehanizam za provjeru razumnog korišćenja sredstava dodijeljenih Ukrajini, izjavio je mađarski premijer Vitkor Orban.
Prema njegovim riječima, Mađarska je brinula zbog dvije stvari: da će novac koji se Budimpešti duguje iz fondova EU biti poslat Kijevu i da će EU odlučiti da dodijeli novac Ukrajini “na predug period bez provjere”.
Lideri svih 27 država EU postigli su dogovor o izdvajanju paketa makrofinansijske pomoći Ukrajini u iznosu od 50 milijardi evra, saopštila je pres služba Evropskog savjeta.
Kancelarija EU u BiH reagovala je na usvajanje izmjena Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu Zakona o državnoj službi.
Zbog neusvajanja Zakona o sprečavanju pranja novca izrazili su nezadovoljstvo navodeći da je ukupno gledajući riječ samo o djelimičnom uspjehu.
“Pozdravljamo usvajanje amandmana na Zakon o VSTS i ZDS. Očekujemo drugo čitanje ZDS u februaru. Nažalost, Dom naroda nije usvojio Zakon o sprečavanju pranja novca. Komisija uskoro izvještava o napretku u 14 ključnih prioriteta. Ključno je da BiH demonstrira rezultate”, naveli su.
Pomirenje Rusije i Ukrajine i prekid neprijateljstava bili bi greška, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.
“Ponovo dolazimo u iskušenje za pomirenje. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine i ostale su pogrešne i danas. Ne smemo dozvoliti da one oblikuju našu politiku prema Ukrajini“, napisao je evropski zvaničnik u autorskom tekstu za francuski list ”Nuvel observater”.
Prema njegovim rečima, 2024. godina počela je “pljuskom ruskih dronova i projektila koji su pali na Ukrajinu”, a ruski predsednik Vladimir Putin je tvrdio da Ukrajina ne može da se odupre ruskom napadu i da će unutrašnje podele i energetska zavisnost sprečiti Evropsku uniju da joj priskoči u pomoć.
“Pripremio se za rat koji će trajati samo nekoliko dana. Mnogi Evropljani su bili blizu toga da misle isto. Međutim, stvari su se ispostavile sasvim drugačije. Putin nije mogao da zamisli da će dve godine kasnije Ukrajina i dalje pružati otpor.”, naveo je Borelj.
On je dodao da su ukrajinske oružane snage pobedile u bici za Kijev i Herson i oslobodile više od polovine teritorije koju je zauzela Rusija. Takođe, prekinule su blokadu crnomorskih luka i primorale Rusiju da povuče najveći deo svoje flote sa okupiranog Krima, piše Borelj.
“Međutim, ukrajinska kontraofanziva prošlog leta nije dala očekivane rezultate i ruski agresori vrše pritisak na Ukrajinu, nastavljajući sa intenzivnim bombardovanjem. Rusija u 2023. godini gotovo da nije napredovala na bojnom polju, ali je Putin i dalje spreman da pošalje stotine hiljada mladih Rusa da ginu da bi osvojili Kijev. Njegova vojska i njegov narod pate, ali on ne zna put nazad”, ocenio je šef evropske diplomatije.
On je pozvao da se Kijevu obezbede sredstva neophodna za okupaciju teritorija, uključujući rakete dugog dometa i druge moderne sisteme naoružanja. Borelj je naveo i potrebu jačanja protivvazdušne odbrane Ukrajine.
Paralelno sa ovim merama potrebno je razvijati evropski sektor vojne industrije, napisao je Borelj i dodao da je ova industrija daleko od spremnosti da reši probleme sa kojima se suočava.
“Kao rezultat toga, ponovo čujemo da Ukrajina ne može da pobedi i da podrška Zapada neće izdržati. I ponovo se pojavljuju iskušenja pomirenja. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine, a pogrešne su i danas. Ne smemo dozvoliti da oni kroje našu politiku prema Ukrajini. Kao što je Sem Grin, stručnjak za Rusiju na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao: ‘Putin možda želi pregovore, ali ne želi da pregovara'”, naveo je Borelj.
On je dodao da ruski predsednik želi da što pre okonča sukob, ali samo pod njegovim uslovima.
“Putin govori o ‘denacifikaciji’, ‘demilitarizaciji’, ‘demontaži’. Tri reči koje znače samo jedno: kapitulacija. On je već u brojnim prilikama pokazao da nikada ne pregovara u dobroj veri i da ne poštuje postignute dogovore. A danas, manje od godinu dana pre američkih izbora, za koje veruje da bi mogli da idu u prilog njegovim imperijalističkim ambicijama, ko može ozbiljno da veruje da Vladimir Putin traži kompromis?”, zapitao je šef evropske diplomatije.
Kako je ocenio, Putin je pogrešio u pogledu sposobnosti svoje vojske, otpora Ukrajinaca i u pogledu evropskog jedinstva.
Pobeda Ukrajine pred ruskom agresijom je najbolja garancija bezbednosti za Evropu, rekao je on i zaključio da uz pomoć EU, “Ukrajina može da vrati imperijalne ambicije Rusije na smetlište istorije”.
Еvropska unija planira da sabotira mađarsku ekonomiju, ako Budimpešta blokira novu isporuku finansijske pomoći Ukrajini na samitu lidera ЕU ove nedjelje, prenosi Fajnenšel tajms pozivajući se na povjerljivi plan koji je izradio Brisel.
U dokumentu koji su sastavili zvaničnici ЕU, a za koji Fajnenšal tajms navodi da je imao uvid, Brisel je predstavio strategiju kojom planira da eksplicitno cilja ekonomske slabosti Mađarske, dovede u opasnost njenu valutu forintu i izazove kolaps povjerenja investitora u pokušaju da nanese štetu radnim mjestima i privrednom rastu Mađarske, ako Budimpešta ne odustane od veta na pomoć ЕU Ukrajini.
Mađarski premijer Viktor Orban obećao je da će na vanrednom samitu lidera ЕU u četvrtak blokirati korišćenje budžeta ЕU kako bi se obezbijedila finansijska pomoć Ukrajini od 50 milijardi evra.
Ukoliko ne odustane od svojih namjera, dodaje se u dokumentu Brisela, drugi lideri ЕU trebalo bi da javno obećaju da će Budimpešti trajno ukinuti sva finansijska sredstva ЕU, sa namjerom da “zastraše tržišta”, izazivajući pad forinte i porast troškova u zaduživanju u forintama.
“Ovo je Еvropa koja govori Viktoru Orbanu ‘dosta je bilo: vrijeme je da se stane u red. Možda imate pištolj, ali mi imamo bazuku”, rekao je direktor za Еvropu konsultantske kuće “Eurasia Group” Mudžtaba Rahman.
U dokumentu se navodi da bi u slučaju da ne bude postignut dogovor na samitu 1. februara, drugi šefovi država i vlada javno izjavili da, u svjetlu, kako se navodi, “nekonstruktivnog ponašanja mađarskog premijera”, ne mogu da zamisle da bi Budimpešti bila obezbjeđena sredstva ЕU.
Kako se dodaje, bez takvog finansiranja, “finansijska tržišta i evropske i međunarodne kompanije mogli bi da budu manje zainteresovani za ulaganja u Mađarsku”.
Takva kazna bi, napominje se, mogla brzo da izazove dalje povećane troškova finansiranja javnog deficita i pad mađarske valute.
U dokumentu, za koji FT navodi da je izradio zvaničnik u Savjetu ЕU, čije ime nije objavljeno, izlažu se ekonomske ranjivosti Mađarske, uključujući “veoma visok javni deficit”, “veoma visoku inflaciju”, slabu valutu i najviši nivo otplate duga u ЕU srazmjerno bruto domaćem proizvodu.
Navodi se da radna mjesta i privredni rast u velikoj mjeri zavise od stranih finansija koje su zasnovane na visokim nivoima finansiranja ЕU.
Mnoge zemlje podržale su plan Brisela, reklo je troje neimenovanih diplomata ЕU za FT.
Mađarski ministar za ЕU Janoš Boka naveo je za FT da Budimpešta nije upoznata sa finansijskom prijetnjom ЕU i poručio da njegova zemlja ne podleže pritiscima.
“Mađarska ne pravi vezu između podrške Ukrajini i pristupa fondovima ЕU i odbacuje da druge strane to rade”, rekao je on i dodao da će Mađarska nastaviti da konstruktivno učestvuje u pregovorima.
Boka je naveo da je Budimpešta u subotu poslala novi prijedlog Briselu, koji podrazumijeva da je Mađarska otvorena da se koristi budžet ЕU kako bi se obezbijedio paket za Ukrajinu i da se izda zajednički dug za finansiranje tog paketa, ako bi se dodale napomene kojima se Budimpešti daje prilika da se kasnije predomisli.
On je dodao da Budimpešta želi da “istraži mogućnost konstruktivnijeg i evropskog rješenja” i da je predložila da bi mogla da podrži plan od 50 milijardi evra pomoći Ukrajini, ako bi dobila mogućnost ulaganja veta na godišnjem nivou na isplate.
Kako navodi FT, druge zemlje ЕU već su odbile ovaj prijedlog jer strahuju da bi Orban pokušavao da blokira pomoć Ukrajini svake godine i da bi izvukao dodatne ustupke.
Jedan od diplomata ocijenio je da “nema šanse” da Orban dobije veto na finansiranje.
“Mađarska neće podleći ucjenama”
Mađarska vlada neće podleći ucjenama, izjavio je danas mađarski ministar za za evropske poslove Janoš Boka komentarišući navode Fajnenšel tajmsa da ЕU planira da sabotira mađarsku ekonomiju i uskrati finansiranje Budimpešti, ako se na samitu lidera Unije 1. februara ne usvoji odluka o finansijskoj pomoći Ukrajini.
“Budimpešta neće podleći ucjenama ЕU po pitanju Ukrajine”
Boka je na Fejsbuku naveo da ovakvi izvještaji “podržavaju tvrdnju mađarske vlade da Brisel koristi pristup finansiranju za vršenje političkog pritiska”.
On je istakao da Budimpešta ne povezuje podršku Ukrajini sa pristupom fondovima ЕU i odbacuje mogućnost da drugi to učine, prenosi mađarski MTI.
“Mađarska je bila konstruktivan učesnik u pregovorima i neće popustiti pred ucjenama”, poručio je Boka.
Glavni politički savjetnik mađarskog premijera Viktora Orbana, Balaž Orban dodao je da je Mađarska otvorena za korišćenje budžeta Еvropske unije za predloženi paket pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra.
Predsjednik Evropskog vijeća Charles Michel odustao je od planova o prijevremenom napuštanju funkcije i kandidiranja za Evropski parlament, a glavni “krivac” za sve je mađarski premijer Viktor Orban.Iako je Michel ranije objavio kako će se kandidovati za člana Evropskog parlamenta, činjenica da bi ga, bar na kraći period, na mjestu predsjedavajućeg Evropskog vijeća mogao zamijeniti Viktor Orban, predstavljala je alarm za sve u Briselu.
Očigledno, sve veći pritisak političkih zvaničnika koji su bili u strahu od eventualnog dolaska Orbana na ovu poziciju, bio je i glavni razlog da se Michel predomisli, a svoju odluku obrazložio je na zvaničnom Facebook profilu.
“U junu će izbori za Evropski parlament označiti početak političkog kraja ovog institucionalnog ciklusa i početak tranzicije ka novom mandatu. Evropa je oduvijek zauzimala posebno mjesto u mom srcu. Zbog toga, činilo mi se prirodnim, kao i svakom lideru koji želi da nastavi služiti svojoj zemlji, da se stavim pred birače i promovišem evropski projekat. Rano objavljivanje moje odluke osiguralo je transparentnost i dalo Evropskom vijeću dovoljno vremena da pripremi tranziciju”, rekao je Michel.
Ipak, nakon pažljivih konsultacija, kako ističe, smatrao je da je izborna kampanja kompatibilna sa vršenjem političkog mandata koji se bliži kraju.
“Moj izbor je izazvao intenzivnu medijsku pažnju. Predvidio sam nešto od toga, s obzirom na neviđenu, a neki bi rekli i hrabru prirodu mog pristupa. To je dovelo i do ekstremnih reakcija unutar Evropskog vijeća, ali i izvan njega”, objašnjava briselski zvaničnik.
Poručio je kako ne želi njegova odluka potkopa evropske institucije.
“Pozdravljam sve kritike i legitimne argumente. Iz svih razloga, da bih održao fokus svoje misije, neću biti kandidat na izborima za Evropski parlament. Posvetit ću sve svoje napore trenutnim obavezama sa nepokolebljivom odlučnošću. Uvijek ću biti vatreni zagovornik Evrope koja je demokratska, jaka, ujedinjena i gospodar svoje sudbine. Na kraju ovog mandata, razmislit ću o prirodi i smjeru svojih budućih obaveza”, zaključio je Charles Michel.
Nema prečice za put ka Evropskoj uniji, glasila je jedna od poruka delegacije iz Brisela, koja je u utorak u Sarajevu razgovarala sa institucionalnim zvaničnicima BiH, a takva poruka, kažu sagovornici “Nezavisnih novina”, pokazuje da je EU zainteresovana da završi ovaj posao sa Bosnom i Hercegovinom, ali isto tako da će trnje na tom putu morati da raskrče bh. političari, i to što je prije moguće.
A podsjetimo, oni će imati pune ruke posla, jer je rok za donošenje nekoliko suštinskih reformskih zakona, poput onog o suzbijanju pranja novca, sukobu interesa i zakonu o sudovima, mart ove godine, kada bi Evropska komisija, sa Ursulom fon der Lajen na čelu, trebalo da podnese izvještaj Savjetu Evrope.
Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka u Banjaluci, smatra da se iz posjete evropskih zvaničnika može gledati optimizam u smislu da će ipak Evropska komisija predložiti BiH, odnosno da će EU u cjelini prihvatiti da započne kandidatske pregovore sa BiH, što bi za domaće političare bio poen da su nešto uradili.
Međutim, on smatra da je u vezi s pitanjem reformi i procesa, BiH i dalje daleko od onoga što je traženo od nje.
“Tu ne mislim samo na opšte principe koje je EU postavila za socijalističke zemlje, već i na onih 14 prioriteta koje su nam dali, gdje smo veoma sporo to radili. Sve se to nekako više svodi na prihvatanje forme da smo u evropskom procesu, što na neki način treba i EU, jer i ona u suštini bilježi neuspjeh u procesu proširenja, a sa druge strane, treba i našim političarima da pokažu da su nešto radili, pogotovo u godini u kojoj idu lokalni izbori, koji ipak imaju mnogo šire značenje sada nego obično”, mišljenja je Šolaja.
Na pitanje – vjeruje li da će do marta politički predstavnici uspjeti da usvoje neki od formalnih prioriteta, koji se traže od BiH, odgovara da je to veoma teško reći. u vezi sa Ustavnim sudom BiH, ne vjerujem da će moći da se govori o ispunjavaju uslova i ostaćemo na repu”, kaže Šolaja, koji nije optimističan ni u mišljenju da bi BiH dobila precizan datum početka pregovora za članstvo u EU, sve i da ispuni prioritete do marta.
“I to kad bude urađeno, onda će to biti više uslovni i formalni čin otvaranje pregovora, bez nekih preciznih datuma, koraka i svega, što znači da i dalje ostaje taj naporni proces unutrašnjih promjena, prilagođavanja i reformi, a kada će to suštinski ići u tom pravcu članstva u EU, u ovom trenutku je nemoguće reći. Bilo je mnogo datuma koji su propali, tako da i sada ne možemo licitirati datumom kada bi BiH mogla postati članica”, naglasio je Šolaja.
Novinar Dejan Šajinović smatra da posjeta delegacije iz Brisela pokazuje da izjave evropskih zvaničnika proteklih mjeseci o namjeri da BiH bude dio evropskih integracija nisu bile samo deklarativne.
“Zbog rata u Ukrajini i geostrateških posljedica koje taj rat ima, EU je shvatila da je zapadni Balkan njen ‘meki trbuh’ i evropskim integracijama regiona želi da se politički, ekonomski i bezbjednosno osnaži na tom području”, ističe Šajinović.
Dodaje da je iz posjete i poslatih poruka jasno da su problemi isključivo na bh. strani.
“Očigledno je da je došlo do zastoja reformi, a suštinski razlog zašto je to tako jeste da većina političkih lidera jednostavno ne želi da BiH ikada bude dio EU, ali se ne usuđuju to javno da kažu na taj način, pa onda se deklarativno predstavljaju da su za evropske integracije, a suštinski čine sve da do njih nikada ne dođe”, zaključio je Šajinović.
EU nema dogovor o konfiskaciji imovine ruske centralne banke.
Mala je verovatnoća da će Evropska unija konfiskovati imovinu ruske centralne banke koja je zamrznuta u Evropi, uprkos planovima G7 da razgovaraju o legalnosti takvog poteza na sastanku u februaru, rekli su visoki zvaničnici EU.
Razgovori dolaze u trenutku kada se američki predsednik Džo Bajden suočava sa protivljenjem republikanaca njegovom zahtevu za još 60 milijardi dolara pomoći Ukrajini, dok se EU takođe bori za odobrenje novog paketa pomoći za Ukrajinu od 50 milijardi evra, čemu se protivi Mađarska.
Konfiskacija ruske imovine i njena predaja Kijevu ublažila bi pritisak na Zapad da finansira ukrajinske ratne napore, ali evropski zvaničnici to odbacuju kao previše pravno rizično.
“Oduzimanja kapitala ruske imovine neće biti. O tome nema dogovora među državama članicama EU”, naveo je neimenovani visoki evropski zvaničnik.
Evropski zvaničnici zabrinuti su ne samo za zakonitost konfiskacije suverene imovine bez presedana, već i za potencijalne posledice po valutu evro. Investitori bi mogli da se povuku iz evro imovine zbog zabrinutosti da bi i njihov novac jednog dana mogao da bude zaplenjen.
Pored toga, Moskva je upozorila da će uzvratiti konfiskacijom zapadne imovine u Rusiju, za koju neki izveštaji procenjuju da vredi 288 milijardi dolara.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je danas tokom službene posjete BiH da očekuje ispunjenje suštinskih zahtjeva i napredak BiH na evropskom putu.
Fon der Lajenova, koja je u posjeti BiH sa premijerima Holandije i Hrvatske Markom Ruteom i Andrejem Plenkovićem, navela je da je cilj posjete ohrabrenje BiH da ostvari napredak na evropskom putu.
U Sarajevu je održan sastanak delegacija Savjeta ministara, koju predvodi predsjedavajuća Borjana Krišto, te EU, koju predvodi Fon der Lajenova. U delegaciji Savjeta ministara je i zamjenik predsjedavajuće Savjeta ministara Staša Košarac, ministar odbrane Zukan Helez, kao i ministar inostranih poslova Elmedin Konaković.
Potom je predviđen sastanak delegacije iz EU sa članovima Zajedničkog kolegijuma oba doma Parlamentarne skupštine BiH, te konferencija za novinare.
Ministri spoljnih poslova članica EU postigli su “principijelan dogovor” da uspostave operacije pomorske bezbjednosti u Crvenom moru, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj.
“Crveno more bilo je visoko u našoj diskusiji, u principu smo se saglasili da uspostavimo operacije EU pomorske bezbjednosti i razgovaramo o različitim opcijama ovih misija”, rekao je Borelj na konferenciji za novinare.
Jemenski Huti počeli su da gađaju komercijalne teretne brodove u Crvenom moru kao znak solidarnosti sa militantnim pokretom Hamas u ratu sa Izraelom u Pojasu Gaze.
Napadi su ugrozili međunarodni pomorski saobraćaj i veoma važnu rutu za svjetsku trgovinu i lance snabdijevanja i nabavki.