VRBAS Media

Oznaka: EU

  • EU odbila zahtjev Rusije

    EU odbila zahtjev Rusije

    Evropska unija odbila je danas da plaća gas u rubljama, saopšteno je iz Evropske komisije.

    Prethodno je objavljena juče slična odluka od strane zemalja G7, podseća Raša tudej.

    Grupa sedam najvećih privreda Evrope kolektivno je odbila da plaća za uvoz gasa iz Rusije u Rubljama, prema rečima nemačkog ministra energetike Roberta Habeka. “Plažanje u rubljama nije prihvatljivo”, rekao je nemački ministar dodavši da će se od kompanija tražiti da se “ne povinuju” zahtevu ruskog predsednika Vladimira Putina iznetom prošle nedelje.

    Evropski ekonomski blok smatra promenu uslova plaćanja kršenjem ugovora.

    Putin je juče naredio vladi, centralnoj banci i Gasprombanci da razviju neophodne metode za prebacivanje svih plaćanja za ruski gas od strane “neprijateljskih zemalja” na rublje a rok za to je 31. mart.

  • Evropa se “ogradila” od Bajdena – stala uz Putina?

    Evropa se “ogradila” od Bajdena – stala uz Putina?

    Izjava američkog predsednika o smeni režima u Rusiji udaljila ga je od svojih evropskih kolega. Samo jedna pogrešna reč može da uvede svet u još veći sukob.

    Dok američke diplomati pokušavaju da uvere javnost i partnere da izjava predsednika Džoa Bajdena o Vladimiru Putinu nije bila usmerena prema smeni režima u Moskvi, evropski lideri pokušavaju da se distanciraju a da ne ostave utisak da će takva izjava značiti početak raskola u dosad čvrstom savezu protiv Putina.Evropljani su se uglavnom javno distancirali od onog dela izjave američkog predsednika Bajdena u kojem spominje da Putin “ne sme biti na vlasti”, iako se ta izjava na engleskom može shvatiti i da “ne sme imati moć”. Sam američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je kako SAD “nema strategiju smene režima u Rusiji ili bilo gde drugde”.

    Mnogi Evropljani strahuju da takve izjave mogu poslati krive poruke da je cilj Zapada smena vlasti u Rusiji.

    Među evropskim liderima koji su se distancirali od Bidenovih izjava o tome da Putin, kojeg je nazvao “kasapinom”, ne bi trebao da bude na vlasti su francuski predsednik Emanuel Makron, britanski premijer Boris Džonson, i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i sigurnost Džozef Borel.

    “Na građanima je Rusije da o tome odlučuju, kada bi oni bili u stanju to da odlučuju. Ono što mi pokušavamo jest da zasutavimo Putinov rat, njegovu agresiju na Ukrajinu”, izjavio je visoki predstavnik Evropske unije.

    Evropska unija je uvek bila oprezna, nazvala je Putina autokratom, ali nikad nije dala naslutiti da bi njegova smena s vlasti bila cilj angažovanja EU. Francuski predsednik Makron, koji je u napetoj predizbornoj kampanji pa računa i što njemu odgovara, pozvao je na oprez jer, smatra, treba držati kanale komunikacije s Putinom. On posebno možda i najčešće od svih zapadnih lidera razgovara s ruskim predsednikom zbog čega je i pod pritiskom dela evropske javnosti jer dosad nije ništa postigao, a Putin je samo povećao intenzitet razaranja ukrajinskih gradova.

    “Ja ne bih koristio ovakve komentare. Ne bismo trebali rečima ili delima dodatno da eskaliramo situaciju”, rekao je Makron u razgovoru za francusku televiziju, najavivši da će on i dalje imati razgovore s Putinom te da je cilj zaustaviti rusku agresiju i osigurati povlačenje ruskih snaga iz Ukrajine.

    Poziv na oprez
    Osim Pariza, i Berlin nastavlja razgovore s Putinom i pozivanje na oprez, iako je i Nemačka od početka vojne operacije dramatično promenila smer. Godinama je sarađivala s Putinom, povećavala zajedničke projekte i tako postala jedna od država koja je više od drugih zavisna od ruskog uticaja, i to ne samo energetskom.

    Ugledni portal Politico, koji je delomično i njemački, u ponedeljak je objavio izrazito kritičan komentar o generacijama nemačkih političara, nazvavši ih “korisnim idiotima” jer su se godinama ponašali naivno prema Rusiji. Posebno je kritičan taj komentar bio prema bivšoj kancelarki Angeli Merkel, koja je nakon ruske aneksije Krima odobrila projekat Severni tok 2.

    Taj portal čak navodi da “Nemačkoj nije strano biti na krivoj strani istorije”, što je dosta neugodno za sadašnji politički establišment te zemlje.

    Evropska unija se tradicionalno distancira od bilo kakvih ciljeva smene režima, bez obzira na to jesu li takvi režimi prihvatljivi ili ne. Od Sirije do Venezuele i Kube, EU pokazuje kako otvoreno kritikuje takve režime, ali ne želi da se meša u unutrašnjapitanja kao što su smene režima.

    U slučaju Putinovog režima Evropljani su takođe oštri. Da su ruske snage počinile ratne zločine u Ukrajini, govori većina lidera evropskih institucija i država EU, iako oni dosad nisu za to izričito optužili posebno predsednika Putina.

    Diplomate u Briselu smatraju da treba nastaviti višestruki angažman u različitim smerovima. Prvi je pomoći Ukrajini da se brani, drugi pomoći milionima ukrajinskih izbeglica koji beže od rata, a treći je nastaviti snažne sankcije protiv Putina, od ekonomskih do političkih.

    “Ipak u našim naporima moramo ostaviti i kanale komunikacije s Moskvom jer će u suprotnom biti još teže osigurati prekid vatre i dostavu humanitarne pomoći te pomoći u pronalasku diplomatskog rešenja”, istakao je jedan diplomata EU, naglasivši da “ne želi da ulazi u rasprave je li Putin dobar ili ne jer ono što se događa u Ukrajini govori dovoljno samo po sebi”.

    Ratni zločini
    Kako su u poslednje vreme mnogi upoređivali ruskog predsednika Putina sa Slobodanom Miloševićem, koji je na kraju završio na Haškom sudu za ratne zločine, neke diplomate misle da bi i Putin mogao tako da završi.

    Međutim, mnogima se ta mogućnost čini nerealnom. Kada je u proleće 1999. godine tadašnja glavna tužiteljica Haškog suda Lujza Arbor podigla optužnicu protiv Slobodana Miloševića za ratne zločine, u vreme dok su trajali NATO-ovi napadi na Srbiju, a srpske snage činile ratne zločine na tlu na Kosovu, u NATO-u su mnogi krugovi bili zabrinuti. Govorili su kako se time Miloševića isključuje kao mogućeg sagovornika s kojim su ipak pokušavali da postignu dogovor.

    Nakon toga su se kao posrednici u razgovorima s Miloševićem angažirali finski predsednik Marti Ahtisari i ruski premijer Viktor Černomirdin. Uz njihovo je posredovanje došlo do takozvanog Kumanovskog sporazuma.

    Teško je očekivati da će ruski predsednik Putin nakon svega postati cenjen i ugledan partner zapadnih lidera u budućnosti. Ali, u ovom trenutku evropski lideri veruju da je mudro zadržati kanale komunikacije s njim, pogotovo zato što je bez sumnje on jedina osoba koja može doneti odluku o prestanku ruske operacije u Ukrajini.

  • Scholz: Svako odlaganje proširenja EU na Zapadni Balkan učiniće regiju ranjivijom

    Scholz: Svako odlaganje proširenja EU na Zapadni Balkan učiniće regiju ranjivijom

    Njemački kancelar Olaf Scholz sastao se danas s premijerkom Švedske Magdalenom Andersson s kojom je razgovarao o sitauciji u Ukrajini, ali i o proširenju Evropske unije.

    Na konferenciji za medije, Scholz je izjavio kako očekuje da će u Njemačku doći znatno više izbjeglica iz Ukrajine te je naglasio kako je do sada u Njemačku stiglo više od 300.000 izbjeglica.

    “To je samo početak. Što rat bude duže trajao, više ljudi će tražiti zaštitu. Ne možemo i ne želimo da se naviknemo na ovo ratno stanje. Pozivam Putina da konačno dogovori prekid vatre”, izjavio je Scholz.

    Osim situacije u Ukrajini, Scholz se osvrnuo na i na proširenje Evropske unije, naročito u kontekstu ukrajinske krize i nove geopolitičke situacije u Evropi.

    “Pregovori sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom o ulasku u Evropsku uniju moraju početi što je prije moguće. Svako odlaganje procesa učinit će Zapadni Balkan ranjivijim i izvan uticaja”, ističe njemački kancelar.

    Ipak, naglasio je kako je za proširenje Evropske unije potrebno izvršiti i unutrašnje reforme.

    “Švedska i Njemačk se slažu kako Evropska unija mora početi s institucionalnim i unutrašnjim reformama kako bi postala sposobna za proces proširenja”, zaključio je njemački kancelar Olaf Scholz.

  • Borel: Sve će biti odlučeno u narednih 15 dana

    Borel: Sve će biti odlučeno u narednih 15 dana

    Visoki predstavnik Evropske unije za vanjske poslove i bezbjednosnu politiku Džozef Borel pozvao je 27 zemalja EU da nastave naoružavati ukrajinsku vojsku jer će “sve biti odlučeno u idućih 15 dana”.

    “Ukrajinski otpor je izvanredan. Ruska vojska se ne uspijeva probiti na udaljenost veću od 200 kilometara od svojih logističkih baza te je izgubila puno vojnika i tenkova, što možemo vidjeti preko satelita. Ukrajinci lakim pješaštvom, naoružani raketnim bacačima i Stingerima, efikasni su protiv tenkova i aviona”, izjavio je Borel u intervjuu za špansku javnu televiziju TVE.

    Upitan trebaju li treće zemlje nastaviti slati oružje ukrajinskoj vojsci kako bi se nastavio taj njen navodni uspjeh, Borel je odgovorio: “To je najvažnije. Jer će sve biti odlučeno u idućih 15 dana.”

    Zamoljen da objasni taj konkretan rok, dodao je da “želi reći da to neće biti unutar 24 sata”.

    “Otpor će se nastaviti koliko je potrebno, ali cilj ruske invazije nije uspio”, napomenuo je španski bivši ministar spoljnjih poslova, prenosi Index.

    Borel je rekao da su Rusi ostali bez trećine vojnika u proteklih mjesec dana, koliko traje njihova, kako je naveo invazija na Ukrajinu.

    “Kada se zbroje poginuli, ranjeni i zarobljeni, ostali su bez 40.000 vojnika. To je procjena”, izjavio je.

    Borel tvrdi da je ukrajinski otpor razbio obruč oko Kijeva.

    “Neki gradovi su u očajnoj situaciji, poput Mariupolja, ali čini se da Rusi nisu nimalo sposobni zauzeti Kijev. Potrebno je stoga nastaviti pomagati (Ukrajincima) hitno da se nastave odupirati u nadolazećim danima. Zato su im potrebni Stingeri i protivoklopno oružje, potrebno im je pomagati kao što smo radili i dosad”, izjavio je šef evropske diplomatije.

    Napomenuo je da “Rusija trenutno ne želi pregovarati ni o čemu jer želi okupirati teritoriju”.

    “Na pregovore želi doći u boljoj situaciji. Želi zaokružiti zauzimanje obale (Crnog mora). Želi doći do istočne granice s Moldavijom i tako odvojiti Ukrajinu od mora. Ukrajina je spremna pregovarati u bilo kojem trenutku, ali s druge strane nema sagovornika”, rekao je, dodavši da bi se pregovaralo o prekidu vatre.

    “To je prva stvar koja se radi u ovakvim situacijama”, istakao je Borel.

    Nije htio govoriti o planovima NATO-a, rekavši da nije nadležan za taj vojni savez, ali je izjavio kako NATO namjerava poslati dodatne vojnike u svoje zemlje članice na istočnoj granici.

    “Ali na agendi nije nikakva intervencija u Ukrajini”, zaključio je.

  • Zelenski u iščekivanju: Samit u Briselu će pokazati ko je izdao Ukrajinu

    Zelenski u iščekivanju: Samit u Briselu će pokazati ko je izdao Ukrajinu

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski u video-obraćanju tokom noći rekao je da će se tokom samita G7, NATO i EU u Briselu razotkriti ko je izdao Ukrajinu zbog novca, a ko joj je prijatelj i partner.

    Vidjećemo ko je prijatelj, ko partner, a ko nas je izdao zbog novca – naveo je Zelenski.

    On je upozorio zapadne lidere, koji će se danas sastati u Briselu, da Rusija koristi svoju ekonomsku moć kako bi spriječila ukrajinske saveznike da se umješaju u rat, prenosi Tanjug.

    – Znamo da su Rusi već počeli da lobiraju za svoje interese. To su interesi rata. Znamo da oni rade s nekim partnerima. Naš čvrst stav biće predstavljen na ova tri samita – rekao je Zelenski.

    Zelenski je prethodno pozvao ljude širom sveta da javno protestuju danas kada je tačno, kako je rekao, mjesec dana od ruske invazije.

    On će se na NATO samitu obratiti putem video-linka, a očekuje se da će zatražiti da Ukrajina dobije naprednije naoružanje, uključujući avionske i protivvazdušne sisteme.

  • Stano: Nema sankcija protiv Srbije

    Stano: Nema sankcija protiv Srbije

    Portparol EU Peter Stano kaže za Tanjug da EU, uvođenjem sankcija protiv Rusije i Bjelorusije, nije ciljala Srbiju niti njen energetski sektor, a da se trenutno vode razgovori između Brisela i Beograda kojim bi trebalo da se “razjasne sve zabrinutosti Srbije u vezi s primjenom i posljedicama restriktivnih mjera”.

    “Nema sankcija EU protiv Srbije i nema planova za bilo kakve sankcije Srbiji. Sankcije EU u vezi s ruskom invazijom na Ukrajinu ciljaju na dvije zemlje koje su očigledno odgovorne za to, a to su Rusija i Bjelorusija, kao i na određeni broj pojedinaca i kompanija iz ovih zemalja. Trenutno smo u kontaktu sa srpskim vlastima da razjasnimo sve njihove zabrinutosti u vezi s primjenom i posljedicama restriktivnih mjera”, kaže Stano za Tanjug.

    Na pitanje da li EU ima u vidu posljedice koje sankcije nametnute Rusiji mogu da imaju na određene sektore u Srbiji, uključujući i trgovinu foslinim gorivima, i kako će to biti biti riješeno ili kompenzovano, Stano kaže da EU već radi na jačanju podrške regionu zapadnog Balakna u oblasti energetske bezbjednosti kroz obezbjeđivanje sredstava za investicije u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, izgradnju i rehabilitaciju Transbalkanskog elektroenergetskog koridora.

    “To sve radimo kako bismo smanjili zavisnost od fosilnih goriva i pomogli partnerima da bolje integrišu energetsku mrežu i pristupe energiji iz više izvora”, objašnjava Stano.

    U Briselu podsjećaju da je početak radova na gasnom interkonektoru Srbija – Bugarska u januaru 2022. godine, za koji je EU obezbijedila bespovratna sredstva od skoro 50 miliona evra, važan “zajednički korak EU i Srbije” ka obezbjeđivanju i diversifikaciji snabdijevanja Srbije gasom.

    “U bliskom kontaktu šmo i sa Sekretarijatom Energetske zajednice, pratimo i situaciju cijena, ali i sigurnosti snabdijevanja u regionu. Radimo sa svim našim partnerima na zapadnom Balkanu na ublažavanju uticaja rata na njihovu ekonomiju i društvo”, navodi Stano.

    U Briselu napominju da je EU najveći i najtransparentniji donator i trgovinski partner Srbije i da joj pruža ubjedljivo najviše podrške u razvoju za šta je izdvojeno tri milijarde evra bespovratnih sredstava za 13 godina.

    “I dolazi još”, poručuju iz Brisela.

  • Strateški kompas EU obuhvata i Zapadni Balkan, poseban osvrt na BiH

    Strateški kompas EU obuhvata i Zapadni Balkan, poseban osvrt na BiH

    Zapadni Balkan dobio je mjesto u Strateškom kompasu Evropske unije (EU) koji je jučer dobio zeleno svjetlo šefova diplomatija Unije na sastanku u Briselu, a u dokumentu se BiH i dijalog Beograda i Prištine posebno spominju.

    U dokumentu EU navodi se da proces pregovora o normalizaciji odnosa Prištine i Beograda „treba unaprijediti“, prenio je večeras Radio slobodna Evrope (RSE).

    Kada je reč o BiH navodi se da je od posebnog interesa da se podrži suverenitet, jedinstvo i teritorijalni integritet BiH, „zasnovan na principima ravnopravnosti i nediskriminacije svih građana i konstitutivnih naroda“, kao što je propisano Ustavom BiH, kao i reformski proces na svom evropskom putu.

    Ministri su dali danas zeleno svjetlo Starteškom kompasu, a na samitu lidera EU u četvrtak i petak biće zvanično potvrđen.

    “Bezbjednost i stabilnost na cijelom Zapadnom Balkanu još uvijek nije potpuna, takođe zbog sve većeg stranog miješanja, uključujući kampanje manipulacije informacijama, kao i zbog potencijalnog prelivanja iz trenutnog pogoršanja evropske bezbjednosne situacije”, dodaje se u dokumentu.

    Strateški kompas je buduća vojna strategija Evropske unije.

    Sa njim se države članice dogovaraju oko zajedničke strateške vizije o ulozi Unije u bezbjednosti i odbrani, i obavezuju se na niz konkretnih i širokih smjernica za postizanje tih ciljeva u narednih pet do deset godina.

    Kako se navodi, imajući taj cilj na umu, “EU prvo treba da procijeni svoje specifično strateško okruženje i prioritete”.

  • Dok EU razmišlja o uvođenju embarga Rusiji, cijene nafte rastu

    Dok EU razmišlja o uvođenju embarga Rusiji, cijene nafte rastu

    Početak sedmice donio je rast cijena nafte, s naftom Brent iznad 110 dolara po barelu, dok zemlje Evropske unije razmatraju pridruživanje Sjedinjenim Američkim Državama ruskom naftnom embargu.

    Dodatno uznemiravanje tržišta donio je napad pobunjenika Huta na rafineriju Saudi Aramco tokom vikenda, čime je privremeno bila prekinuta proizvodnja.

    Brent nafta je porasla za više od 3 dolara na 111,03 dolara po barelu, dok se američka laka nafta trguje po 107,88 dolara po barelu.

    Cijene su porasle uoči serije ovosedmičnih samita između vlada EU i američkog predsjednika Joea Bidena, na kojima će Evropljani razmotriti da li da uvedu embargo na naftu Rusiji.

    Moskovska berza zatvorena je tri sedmice nakon uvođenja zapadnih sankcija Rusiji, ali danas nastavlja ograničeno trgovanje obveznicama federalnog zajma.

    Evropske berze su prošle sedmice završile na višem nivou drugu sedmicu zaredom uprkos malim izgledima za prekid vatre između Rusije i Ukrajine, piše The Guardian.

    “Nivoi volatilnosti su se prilično smanjili u odnosu na nivoe koje smo vidjeli neposredno nakon ruske invazije na Ukrajinu, pri čemu su berze s obje strane Atlantika objavile najbolju sedmicu od 2020. godine. Čini se da postoji sve veća nepovezanost između onoga što tržišta rade i onoga što se dešava na terenu u Ukrajini i sve brutalnijih mjera koje ruske snage poduzimaju u pokušaju da smanje otpor svojoj okupaciji, uključujući upotrebu hipersoničnih projektila”, kazao je Michael Hewson, glavni tržišni analitičar u CMC Markets UK.

    Hewson kaže da, dok se čini da se tržišta fokusiraju na činjenicu da se mirovni pregovori vode, također je malo dokaza da oni zapravo vode bilo gdje, s obzirom na udaljenost između dvije strane u pogledu onoga što će prihvatiti, a ukrajinski predsjednik je rekao da Ukrajina neće odustati od Luganska ili Donjecka na istoku zemlje.

    Čini se da će evropska tržišta početi sedmicu niže, nakon mješovite azijske sesije gdje je japanski Nikkei zatvorio 0,65 posto više, hongkonški Hang Seng izgubio je 1,1 posto i šangajsko tržište se malo promijenilo.

    Cijene njemačkih proizvođača porasle su 25,9 posto do februara, uglavnom zbog viših cijena energenata, pokazuju jutros zvanični podaci.

    Cijene energije skočile su za 68 posto u odnosu na februar 2021. godine. Bez njih, proizvođačke cijene su i dalje bile više od 12,4 posto u odnosu na prethodnu godinu.

    “Američki i evropski fjučersi se stabilno trguju prvog dana trgovanja u sedmici. Trgovci su počeli da otklanjaju neizvjesnost oko tekućeg rata u Rusiji i Ukrajini. Oni se također osjećaju mnogo ugodnije zbog činjenice da je Fed sada počeo povećavati kamatnu stopu i nadaju se da će ovo povećanje kamatne stope pomoći višoj inflacionoj situaciji u SAD-u. Prošle sedmice smo vidjeli ozbiljan rast za tri glavna američka berzanska indeksa jer su zabilježili svoj najbolji učinak od novembra 2020. S&P 500 indeks je skočio za 6,1 posto prošle sedmice. Dow Jones Industrial Average je porastao za 5,5 posto, dok je Nasdaq indeks porastao za 8,1 posto – tehnološki sektor je još jednom nadmašio ostale”, osvrnuo se na berze Naeem Aslam, glavni tržišni analitičar u brokeru sa sjedištem u Dablinu AvaTrade.

    Veliko pitanje za trgovce je hoće li se nastaviti rast ove sedmice i hoće li berzanski trgovci moći odbraniti te dobitke. Odgovor na to će u velikoj mjeri zavisiti od tekućih geopolitičkih tenzija između Rusije i Ukrajine i ekonomskih podataka koji će biti objavljeni ove sedmice. Fokus će i dalje biti na lancu nabavke i zarade, pod uslovom da se situacija u Ukrajini nastavi smirivati. Trgovci s nadom gledaju na mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine.

    Međutim, u stvarnosti, šanse da oni postanu stvarnost su i dalje male jer je velika vjerovatnoća da Rusija neće stati u skorije vrijeme ako Rusija ne ostvari svoj cilj.

  • Delegacija EU: Nema planova za uvođenje bilo kakvih sankcija Srbiji

    Delegacija EU: Nema planova za uvođenje bilo kakvih sankcija Srbiji

    Nema sankcija Evropske unije protiv Srbije i nema planova za uvođenje bilo kakvih sankcija Srbiji, poručuju iz Delegacije EU u Beogradu, reagujući na različite informacije i izjave u domaćoj javnosti.
    Kako je FoNetu rečeno u Delegaciji, “sankcije EU, povodom ruske invazije na Ukrajinu, usmjerene su na dvije zemlje koja su jasno odgovorne za to, Rusiju i Bjelorusiju, kao i na određeni broj pojedinaca i kompanija u ovim zemljama“.

    Prema objašnjenju Delegacije, „ove sankcije su usmjerene na one koji su odgovorni za rat i za cilj imaju da osakate sposobnost predsjednika Putina da finansira invaziju Ukrajine”.

    “Trenutno smo u kontaktu sa srpskim vlastima kako bismo razjasnili sve zabrinutosti koje bi mogle da se odnose na primjenu restriktivnih mjera”, naglašavaju u Delegaciji EU.

    Podsjećaju da je EU jačala podršku u oblasti energetske bezbjednosti, obezbjeđivanjem sredstava za investicije u energetsku efikasnost, obnovljive izvore energije, izgradnju i rehabilitaciju Transbalkanskog elektroenergetskog koridora, da bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva, pomogla bolja integracija energetske mreže i pristup energiji iz više izvora.

    Kako ističu u Delegaciji, “početak radova na gasnom interkonektoru Srbija-Bugarska u januaru 2022. godine, za koji EU obezbjeđuje bespovratna sredstva od skoro 50 miliona evra, važan je zajednički korak EU i Srbije ka obezbjeđivanju i diversifikaciji snabdijevanja Srbije gasom”.

    “U bliskom kontaktu sa Sekretarijatom Energetske zajednice, takođe pratimo i situaciju cijena i dimenziju sigurnosti snabdijevanja u regionu”, dodaju u Delegaciji i zaključuju da EU radi sa svim partnerima na Zapadnom Balkanu radi na ublažavanju uticaja rata na njihove ekonomije i društva.

  • EU će kazniti Srbiju?

    EU će kazniti Srbiju?

    Oglasila se Evropska uniija o stavu Srbije da Moskvi ne uvede sankcije.

    Kako će EU reagovati na odluku Srbije da se u ovom trenutku ne uskladi s evropskim sankcijama uvedenim Moskvi i da li će to za posledicu imati usporavanje procesa pristupanja, zavisi na prvom mestu od odluke zemalja članica, kažu u Evropskoj komisiji.

    Na svakodnevna pitanja albanskih novinara da li će Srbiji biti uvedene sankcije zbog neusklađivanja sa merama EU prema Rusiji, u Briselu ponavljaju da je obaveza zemalja kandidata da se “postepeno”, tokom pristupnog procesa, usklade sa sa politikom EU i odlukama u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

    Objašnjavaju, međutim, i da ne postoji pravni osnov na osnovu kog bi EU mogla da sankcioniše Srbije zbog neusvajanja sankcija protiv Moskve.

    “Odluka o sledećim koracima zemalja u pristupnom procesu, konkretno o otvranju poglavlja i klastera, jeste u rukama zemlja članica. One tu odluku donose na osnovu izveštaja Evropske komisije o proširenju”, kaže portparolka EK Ana Pisonero.

    Prema njenim rečima, EU i dalje čini napore sa zemljma kandidatima ali i svim drugim partnerima da im objasni zašto su uvedene sankcije i zašto je važno da se smanji snaga “ratne mašinerije koja je na raspolaganju Kremlju”.

    Srbija prema Pregovarčkom okviru koji su usvojile sve zemlje članice, a kojim se rukovodi Evropska komisija u pristupnom procesu, nema obavezu da se stoprocentno uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU sve do njenog ulaska u članstvo.

    Istovremeno, u Briselu ocenjuju da je trenutna situacija na evropskom kontinentu ”bez presedana još od kraj Hladnog rata” i da samim tim očekivanja od Srbije prevazilaze usvojene pravne norme.

    Ovakav stav prvenstveno zastupaju zemlje članice koje se direktno osećaju ugroženim ruskim postupcima, kao što su baltičke zemlje, ali i zemlje koje su ranije imale tvrde pozicije po pitanju pristupnog procesa.

    U radnim telima Saveta EU trenutno se radi na usaglašavanju pozicija za otvaranje klastera 3 sa Srbijom, a u diplomatskim izvorima napominju da, ukoliko se u narednih par meseci ne promeni situacija u Ukrajini, ali prvenstveno pozicija Beograda, neke od članica bi mogle da blokiraju otvaranje klastera očekivano u junu.

    Ovakovoj situaciji treba dodati i činjenicu da u EU nema preteranog entuzijazma za ubrzanje procesa proširenja bilo kada je reč o Istočnim parnerima ili zemljama Zapadnog Balkana.

    Kada je reč o Crnoj Gori, koja se stoprocentno uskalđuje sa spoljnopolitičkim odlukama EU, u Briselu kažu da ”pozdravalju i cene jasne pozicije Podgorice”, ali i nagalšavaju da očekuju da u praksi vide ono na šta se Podgorica obavezala, a to je primena sankcija prema Rusiji.

    ”Vrlo cenimo konzistentno i stoprocento uslađivanje Crne Gore sa EU spoljnom politikom. Implementacija je na nacionalnim vlastima gde očekujemo robusnu primenu i brzo usvajanje relevantnih odluka u skladu sa dosadašnjim rezutatima Crne Gore i u skladu sa njihovim snažnim stavom u odbrani međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine”, kaže portparol EU, Peter Stano.

    Kada je u pitanju Turska, koja je zemlja kandidat a nije uvela sankcije protiv Moskve, u Briselu pohvaljuju angažman Ankare navodeći da je ona mnogo učinila u oblasti diplomatije i posredovanja u ukrajinskom sukobu.