Francuski ministar finansija Bruno Le Mer izjavio je danas da je u toku izrada propisa o embargu na uvoz ruske nafte na nivou Evropske unije.
Le Mer je rekao za radio “Evropa 1” da taj potez traži francuski predsednik Emanuel Makron, prenosi Rojters.
“Nadam se da ćemo u narednim nedeljama ubediti naše evropske partnere da prestanu da uvoze rusku naftu”, dodao je on.
EU planira sankcionisati najvećeg ruskog zajmodavca Sberbank i druge ruske finansijske kompanije u svom sljedećem krugu sankcija, izjavila je predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen za njemački list Bild am Sontag.
Naredni krug sankcija koje EU namjerava uvesti Rusiji uključivat će sankcionisanje Sberbanke putem koje su se do sada plaćali računi za plin i naftu.
“Dalje gledamo na bankarski sektor, posebno na Sberbanku, koja čini 37 posto ruskog bankarskog sektora”, rekla je von der Leyen za Bild am Sonntag na pitanje o predstojećoj šestoj rundi sankcija.
SAD su ranije u aprilu uvele ‘oštre sankcije’ Sberbanci i još jednom ruskom kreditoru, Alfa banci. Velika Britanija je također sankcionirala Sberbanku i obavezala se da će ukinuti sav uvoz ruskog uglja i nafte do kraja 2022. godine.
Ali EU je do sada poštedjela Sberbanku i drugog velikog ruskog zajmodavca, Gazprombanku, jer su oni bili glavni putevi za plaćanje ruskog gasa i nafte.
Von der Leyen je rekla da EU radi na ‘pametnim mehanizmima’ za uključivanje nafte u sljedeće sankcije, prenosi Reuters.
U petoj rundi kazni, EU je najavila niz ograničenja, uključujući potpunu zabranu transakcija za četiri banke koje su predstavljale 23 posto ruskog bankarskog sektora.
Na granici Poljske i Bjelorusije stvorio se ogroman red kamiona dok ruski i bjeloruski vozači pokušavaju napustiti EU nakon isteka roka koji je propisan sankcijama.
Nakon isteka roka u subotu u ponoć, kolona se produžila na 80 km, a neki vozači tvrde da čekaju više od 33 sata.
EU je zabranila kamionima iz Rusije i Bjelorusije – osim onih koji prevoze lijekove, poštu ili naftne derivate – ulazak ili boravak na svom teritoriju.
Međutim, nejasno je šta će se dogoditi sa hiljadama drugih kamiona iz dvije zemlje za koje se procjenjuje da se trenutno nalaze na teritoriji EU.
Prema tvrdnjama poljskih zvaničnika izgledna je mogućnost da će ih zaplijeniti nacionalne vlasti.
Poljski zvaničnik koji predstavlja transportne grupe izrazio je zabrinutost da bi takav potez mogao dovesti do sličnih mjera protiv poljskih kamiona koji prolaze Rusiju i Bjelorusiju na povratku kući.
Predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je zemlje EU da što prije isporuče još oružja Ukrajini, usljed ruske specijalne vojne operacije u toj zemlji.
“Sve države članice koje mogu treba brzo da isporuče oružje, jer samo tada Ukrajina može da preživi u svojoj akutnoj defanzivnoj borbi protiv Rusije”, rekla je Fon der Lajenova za njemački list “Bild am zontag”.
Ona je istakla da treba učiniti sve moguće da se pomogne okončanju sukoba u Ukrajini, iako bi oni mogli potrajati mjesecima ili čak gorinama, u najgorem slučaju, prenio je “Sputnjik”.
Fon der Lajenova je naglasila da Ukrajina mora da dobije ono što joj treba za odbranu i čime može da upravlja i dodala da “ne pravi razliku između teškog i lakog naoružanja”.
Visoki komesar EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je nakon zajedničke posjete Kijevu sa Fon der Lajenovom ranije ovog mjeseca da će rat u Ukrajini “biti dobijen na bojnom polju” i ponovio nepokolebljivu privrženost Unije pružanju vojne podrške Kijevu.
Preliminarna pravna analiza Evropske komisije, pokazala je da bi plaćanja uvoza ruskih energenata u rubljama prekršila sankcije EU. Advokati Evropskog vijeća, institucije koju čine čelnici 27 država članica, saglasili su se sa ovakvom ocjenom.
EU bi mogla pokrenuti de facto embargo na uvoz ruskih energenata nakon što su pravni timovi sastavili preliminarni izvještaj da bi mehanizam, kojim predsjednik Vladimir Putin zahtijeva plaćanje isporuke u rubljama, prekršio sankcije EU.
Zemlje članice EU, uključujući Njemačku, još uvijek ispituju početnu procjenu da bi Putinov zahtjev prekršio sankcije uvedene zbog invazije na Ukrajinu. Holandija je poručila svojim energetskim kompanijama da odbiju zahtjev za novim sistemom plaćanja nakon izvršene pravne analize.
Moskva izvlači iz Evrope otprilike milijardu eura dnevno za kupovinu energije, što joj je pomoglo da se izoluje od utjecaja koji sankcije imaju.
Ako Rusija ispuni svoju prijetnju da će prekinuti isporuku plina kupcima koji se ne pridržavaju njenih zahtjeva, to bi predstavljalo ozbiljnu prijetnju za EU, koja 40 posto svog gasa dobija iz ove države. EU pokušava pronaći alternativne izvore energije, ali za takvu će tranziciju biti potrebno vrijeme. EU radi na uvođenju šestog paketa sankcija Rusiji.
Prema zajedničkoj prognozi državnih ekonomskih instituta, Njemačka bi se mogla suočiti sa smanjenjem proizvodnje od 220 milijardi evra tokom naredne dvije godine ako se isporuka gasa odmah prekine. To je ekvivalent godišnjem smanjenju proizvodnje od 6,5 posto i moglo bi zemlju dovesti u recesiju od više od dva posto sljedeće godine.
Njemačka odbacuje predlog Evropske unije o zabrani uvoza ruske nafte u ovom trenutku, izjavio je danas portparol Ministarstva ekonomije.
Takođe je i dalje protiv plaćanja ruskih energenata u rubljama,
On je, kako prenosi Rojters, rekao da njemačke kompanije nastavljaju da plaćaju isporuke ruskog gasa u evrima.
Ruski predsednik Vladimir Putin zapretio da će prekinuti isporuke gasa ukoliko strani kupci ne budu plaćali u rubljama, nastojeći da uzvrati udarac na oštre zapadne sankcije koje su uvedene ruskim bankama, kompanijama, biznismenima i saradnicima Kremlja kao odgovor na ruski napad na Ukrajinu.
Šef diplomatije EU Žosep Borelj kaže da su sankcije protiv Rusije i dalje “na stolu, uključujući naftu i gas”.
Upozorava i da se Ukrajini sada hitno mora pomoći u nabavci naoružanja kako bi se odbranila od predstojeće ruske invazije na Donbas.
“Rat koji se trenutno dešava i bitke koje će se voditi narednih dana i nedelja dogodiće se bez obzira na naše sankcije. One imaju više srednjoročni uticaj. Ali narednih nedelja, ratna mašinerija Rusije biće ista i imaće ista sredstva za ratovanje kao i do sada. Zato se moramo skoncentrisati na hitnu pomoć u odbrani Ukrajine i ne treba imati iluzije da ako danas zaustavimo gas da će to zaustaviti rusku vojsku”, poručio je Borelj.
Šef diplomatije EU je nakon sastanka ministara spoljnih poslova poručio da Savet EU danas nije donosio konkretne odluke o mogućim novim sankcijama protiv Rusije i ocenio da je i dalje ”sve na stolu, uključujući i sankcije na gas i naftu”.
Borelj ukazuje da EU četiri puta više plaća za rusku naftu nego za gas i naglašava da je ”važno da se počne sa sankcijama za naftu, jer je to veći račun i lakše ga je zameniti”.
On istovremeno upozorava da će eventualne sankcije na ruske energente različito pogoditi zemlje članice, pri čemu će najteže biti pogođene zemlje centralne Evrope.
Istovremeno, šef diplomatije EU upozorava da se ruska vojska, nakon, kako je ocenio, velikog neuspeha u pohodu na Kijev, sprema za novu veliku invaziju na Donbas, i poziva EU i zemlje članice da sada prvenstveno pomognu ukrajinskoj vojsci izdvajanjem zajedničkih i nacionalnih sredstava za naoružanje. Žosep Borelj ponavlja da EU neće ”učestovati u ratu u Ukrajini”, ali naglašava da je spremna da pomogne Ukrajini da se odbrani u suočavanju sa novom bitkom.
Ministri spoljnih poslova EU sastaju se danas u Lukemburgu, a fokus razgovora redovnog aprilskog Savjeta EU i ovoga puta biće na Ukrajini uz upozorenje šefa diplomatije EU Žosepa Borelja da se očekuje nova ruska ofanziva na Donbas, ali i kriza na globalnom nivou kada je riječ o energentima i hrani.
Žosep Borelj je dolazeći na sastanak Savjeta EU najavio da će ministri razgovarati sa generalnim tužiocem Međunarodnog krivičnog suda Karimom Kanom i ukrajinskom tužiteljkom Irinom Venediktovnom o prikupljanu dokaza o ratnim zločinim počinjenim na teritoriji Ukrajine, a razmotriće se i predlog šefa dioplomatije EU da se za naoružanje ukrajinske vojske izdvoji dodatnih 500 miliona evra iz EU Instrumenta za mir.
Iz EU pred ovaj sastanak poručuju da danas neće biti donošene odluke o novim sankcijama, uključujući i one koje se odnose na sve češće pominjani embargo na rusku naftu, ali šef diplomatije EU pred ministraski sastanak napominje da su sankcije ”uvijek na stolu”.
Žosep Borelj dodaje da će Moldavija i Gruzija, koje će danas dobiti tzv ”Upitnik” Evropske komsije o zahtevu za kandidatski status, morati da prođu ”normalnu porceduru” kao i druge zemlje
On dodaje da će Savjeta EU danas razgovarati i o evropskom planu za ”Globalno povezivanje” i upozorava na krizu koja se približava.
Članstvo u EU je vlastiti strateški cilj Srbije i ona u mnogim pogledima ostvaruje napredak u tom smjeru, ocijenio je specijalni američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
On je u intervjuu za N1 Hrvatska na pitanje da li misli da bi politika Srbije trebalo da bude odlučnija, u smislu da treba da odluči da li naginje prema Istoku ili Zapadu odgovorio da je to pitanje za srpski narod, ali da je članstvo u EU strateški cilj Srbije.
Eskobar je rekao da je Srbija evropska zemlja istorijski, kulturološki, a sve više i ekonomski.
– Mislim da srpski narod to shvata i da će to očekivati. Stoga doista mislim da je Srbija sve zainteresovanija za svoj odnos s Evropom nego sa Istokom – dodao je Eskobar.
Odgovarajući na pitanje koji je vremenski okvir za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, on je rekao da bi trebalo ubrzati integracijske napore i ocijenio da su sve zemlje koje su ušle u EU postale demokratskije, stabilnije i prosperitetnije, uz gotovo nikakav trošak za ostale.
– Upravo to želimo za sve zemlje zapadnog Balkana, uključujući Srbiju. Nadam se da će sve te zemlje imati jasan put u Europu, otvorena vrata, te da će moći dovršiti svoj proces u razumnom vremenskom roku – istakao je Eskobar.
Objasnio je da stvarni vremenski rok zavisi od njihovog odnosa sa EU, ali da ih SAD ohrabruju da ostvare napredak, a da ohrabruju i evropske partnere da daju jasan signal da su te zemlje dobrodošle.
Kineska misija pri Evropskoj uniji saopštila je da NATO, a ne Peking, destabilizuje međunarodnu bezbjednost, prenosi Kineski međunarodni radio pozivajući se na saopštenje Misije objavljeno u Njuzviku.
Kineska misija pri EU je, povodom izjave generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da Kina nije voljna da osudi rusku agresiju, istakla da je “od izbijanja ukrajinske krize Kina uvijek zadržala objektivan i pošten stav, ostala posvećena promovisanju mirovnih pregovora i uložila pozitivne napore ka deeskalaciji situacije”.
U saopštenju se navodi da je ono što je Kina uradila “u suprotnosti sa pokušajima raspirivanja vatre i dolivanja ulja na vatru, kao što to rade neke organizacije”, jer je, kako se ukazuje, dobro poznato da je NATO poslao oružje Ukrajini, nakon što je počeo sukob Rusije i Ukrajine.
Kineska misija pri EU ocjenjuje da je NATO ostatak Hladnog rata i da je “ne samo propustio da razmisli o svojoj ulozi kao takvoj, već je nastavio da širi svoj geografski obim i opseg operacija i sve više cilja na Kinu”.
“Ovo je ozbiljan izazov sa kojim se suočavaju globalni mir i stabilnost”, navedeno je u saopštenju Misije.