VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Šta se krije iza ponude liderima Zapadnog Balkana

    Šta se krije iza ponude liderima Zapadnog Balkana

    Francuska inicijativa o stvaranju Evropske političke zajednice ne predstavlja ništa drugo do pokušaj da se zemlje Balkana i istočne Evrope, koje nisu članice EU, pokušaju održati van granica ruskog uticaja.

    To za Srpskainfo tvrde stručnjaci za geopolitiku i iskusne diplomate. Oni ističu da uprkos obećanjima o tobožnjem “nastavku evropskog puta”, koje je u regiju ovih dana donio predsjednik Evropskog savjeta, Šarl Mišel, BiH nikad nije bila dalje od Brisela.

    Naime, naš portal je prije desetak dana već objavio da ideja francuskog predsjednika Emanuela Makrona o stvaranju Evropske političke zajednice, koja bi okupljala zemlje koje “dijele evropske vrijednosti, a nisu članice EU”, prema brojnim mišljenjima, predstavlja pokušaj pravljenja zamjene za članstvo.

    Nemoćna EU
    Nakon što je predsjednik Evropskog savjeta o istoj ideji prije par dana pričao sa članovima Predsjedništva BiH, a dan ranije i s predsjednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, sagovornici Srpskainfo smatraju da je sada sve jasnije da francuska inicijativa, zapravo, predstavlja pokušaj da se Balkan i istočna Evropa “otrgnu” od Rusije.

    – Novi Makronov koncept govori jedino o tome da EU nema sposobnosti, kao ni snage i moći da bilo šta pametnije osmisli kako bi spriječila buduće prekomponovanje snaga u svijetu. Rat koji se vodi u Ukrajini samo je dodatno oslabio EU i pitanje je šta će se s njom dalje događati i kakva joj je sudbina – kaže za Srpskainfo Srđan Perišić, profesor geopolitike.

    On ističe da bi u “viziji” francuskog predsjednika o evropskoj političkoj zajednici tamo trebalo da se nađu BiH, Srbija, Sjeverna Makedonija, Albanija, tzv. Kosovo, Ukrajina, Moldavija…

    – Odnosno, to su sve zemlje koje SAD, Velika Britanija i EU pokušavaju da odvoje od ruskog uticaja, ali ne pada im na pamet da im daju članstvo u Uniji. Makron je savršeno svjestan slabosti EU i još u vrijeme kad je postajao predsjednik Francuske govorio je o tome da nema daljeg proširenja. Sada je svjestan toga da će događaji u Ukrajini dodatno oslabiti EU, pa želi da ovaj prostor, koji tamo i ovako ne može da uđe, Zapad kontroliše nekim mehanizmima kako bi spriječio njegovo približavanje Rusiji – smatra Perišić.

    Kontrola prostora
    Zaključuje da je francuska inicijativa “klasična geopolitička ideja”, koja, prema njegovom mišljenju, ne donosi bilo kakvu korist zemljama kojima je ponuđena.

    – Mi ćemo i dalje biti prostor s kojeg se ljudi iseljavaju, tržište jeftine radne snage, a Zapad će nastaviti da ovdje plasira svoju robu. Kontrola prostora je jedino što mogu da nam ponude. Članstva u EU nema i to je svima jasno. S druge strane, sigurno je da ni EU poslije ovog rata neće izgledati isto. Vidimo šta se dešava s Mađarskom, pa i Poljskom. Varšava ima loše odnose s Briselom i traži savezništvo sa SAD, kao i Velikom Britanijom, koja nije u EU. Nije isključeno da u doglednoj budućnosti vidimo izlaske pojedinih zemalja iz EU, a ne njeno proširivanje – procjenjuje Perišić.

    Inače, prilikom nedavnog sastanka sa članovima Predsjedništva BiH, Miloradom Dodikom i Šefikom Džaferovićem, predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel, između ostalog, rekao je da je u Sarajevo došao kao bi “potvrdio opredjeljenje BiH na putu ka EU”.

    – Vrijeme je za jedan novi zamah u smislu EU integracija. Zapravo, cilj nam je da osmislimo proces pristupanja na novi način, koji će donijeti konkretne ekonomske, socijalne i druge benefite u toku procesa pregovaranja. Jednu novu dinamiku proširenja. A tu novu dinamiku proširenja treba pratiti snažnije zagovaranje reformi u svim zemljama regiona. I evo, moram vrlo jasno reći: mi smo išli s prijedlogom da u junu, u okviru Savjeta, razgovaramo na temu jedne geopolitičke zajednice, geopolitičkog formata ili platforme koja, kao što je rečeno vrlo jasno, neće ni na koji način zamijeniti proces EU integracija – rekao je Mišel.

    Novi savezi
    S druge strane, bivši ambasador BiH u Briselu, Draško Aćimović, podsjeća na to da se još ranije pojavila ideja o stvaranju novih savezništava između pojedinih evropskih država.

    – Prije se pričalo o što bližoj saradnji Velike Britanije, Poljske i Ukrajine, a sada se pojavila ideja koju ovih dana regionalnim liderima predstavlja Šarl Mišel. Mislim da oko toga moramo pričekati neko vrijeme, jer smo svjedoci da se mijenja kompletna geostrategija Evrope. Doći će do velikih promjena i do stvaranja novih saveza. EU će, po mom mišljenju, ostati kao nekakav centralni faktor, ali će se stvari podijeliti na više različitih grupa. Pretpostavljam da ćemo mi na Balkanu ostati u okviru Otvorenog Balkana, Berlinskog procesa, koji su, manje-više, jedan identičan projekat i u suštini ne bi nas trebalo nešto posebno zabrinjavati, osim da se posvetimo rješavanju naših unutrašnjih problema – kaže Aćimović za Srpskainfo.

    On, između ostalog, smatra da BiH trenutno ne samo da nije ni blizu evropskih integracija, već je voljom njenih političkih vođa, kako ističe, “potpuno ugašena sa evropskog puta”.

    – BiH zaista ne postoji u bilo kakvim evropskim planovima. Nema je nigdje i jednostavno se samo održava situacija da ne dođe do nekih konflikata većih dimenzija. Što se tiče evropskog puta, ta priča je s trenutnim vlastima u ovoj zemlji sigurno završena. S nekim drugim ljudima vjerujem da bi se taj proces mogao deblokirati i da bi mogli početi da koristimo novac iz EU fondova u ovim teškim vremenima. To je jedini put. Sve ostalo nas vodi u duboku provaliju, posebno zbog rata u Ukrajini koji će se, po mom mišljenju, dalje proširivati – upozorava Aćimović.

  • Zalažu se za embargo, a postali su najveći evropski uvoznik ruske nafte

    Zalažu se za embargo, a postali su najveći evropski uvoznik ruske nafte

    EU pokušava da smisli kako da smanji veliku zavisnost od ruskih energenata i raspravlja o uvođenju embarga na rusku naftu.

    Ipak, na terenu se dešavaju zanimljiivi preokreti, pa je Italija toliko povećala uvoz ruske sirove nafte da je psostala najveći evropski pomorski “hab” za dopremanje ruske nafte tankerima, pretekavši na toj poziciji Holandiju.

    Podaci koje je objavila kompanija Kpler, a prenosi ih Financial Times, pokazuju da je Rusija ovog meseca dnevno izvozila u Italiju 450.000 barela, što je četiri puta više nego u februaru, te najviše još od 2013. godine, a uglavnom je nafta stizala preko sicilijanske luke Augusta, ali i Trsta.

    O čemu se radi? U blizini luke Augusta je rafinerija ISAB koja je u vlasništvu Lukoila te, budući da Lukoil nije pod evropskim sankcijama, sada joj doprema povećane količine nafte na preradu. Naime, ta je rafinerija inače dopremala naftu iz različitih izvora, koristeći za finansiranje tih transakcija kredite evropskih banaka, ali otkako su ti krediti usled nametnutih finansijskih sankcija zbog rata u Ukrajini postali nedostupni, rafinerija se okrenula ruskoj nafti, prenosi Jutarnji list.

    Tako se dogodio paradoks da je, umesto smanjivanja uvoza nafte iz Rusije, u Italiji njen uvoz povećan, kako za britanski dnevnik kaže lokalni sindikalni poverenik, koji iznosi i podatak da je pre nametanja sankcija samo 30 odsto sirove nafte u rafineriju ISAB dolazilo iz Rusije, a sada je to 100 odsto.

    ISAB obrađuje do 22 odsto sirove nafte u Italiji i izvozi u desetak zemalja, a u tom delu Sicilije je jedan od najvećih poslodavaca, te sindikati i lokalni političari upozoravaju da bi embargo na rusku naftu doveo do zatvaranja te rafinerije jer ne bi imala šta da prerađuje.

    Istovremeno, italijanski premijer Mario Dragi nastoji da smanji zavisnost Italije od ruskog gasa, a zalaže se i za to da EU uvede embargo na rusku naftu, ali nije jasno šta bi vlada u Rimu bila spremna da učini da ne dođe do zatvaranja sicilijanske rafinerije. Iako neki pominju mogućnost nacionalizacije ISAB-a, u italijanskom Ministarstvu privrede kažu da ta opcija trenutno nije na stolu.

    Inače, uvoz ruske nafte je skočio i u tršćanskoj luci koja je pak povezana preko naftovoda sa dve rafinerije u Nemačkoj koje su u delimičnom vlasništvu Rosnjefta. Većina sirove nafte se doprema u Evropu tankerima, ali do rafinerija u Belorusiji, Poljskoj, Nemačkoj, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj, dolazi i iz Rusije preko naftovoda Družba.

  • Josep Borrell: Zbog podrške Ukrajini Evropa je istrošila svoje vojne zalihe

    Josep Borrell: Zbog podrške Ukrajini Evropa je istrošila svoje vojne zalihe

    Visoki predstavnik Evropske unije za vanjsku politiku Josep Borrell izjavio je kako je rat u Ukrajini tektonski pomjerio evropski sigurnosni pejzaž te je naglasio kako bi EU trebala preuzeti više odgovornosti za svoju sigurnost.

    Iako je Evropska unija prema riječima Borrella djelovala brzo i snažno te je pružila podršku Ukrajini u borbi protiv ruske invazije, Borrell naglašava kako su Evropi i dalje potrebne evropske oružane snage.

    “Novo sigurnosno okruženje pokazuje da EU treba preuzeti više odgovornosti za svoju sigurnost. Za to su nam potrebne interoperabilne evropske oružane snage. Istrošene zalihe koje su rezultat vojne podrške koju smo pružili Ukrajini su najočitiji primjer naših nedostataka”, rekao je Borrell.

    Također, naglasio je kako države nisu ulagale veća sredstva u vojni razvoj prije svega zbog budžetskih rezova i nametnutih politika štednje.

    “Od 1999. do 2021. godine, kombinovana potrošnja EU za odbranu porasla je samo za 20 posto. U SAD-u je to iznosilo 66 posto, u Rusiji 292 posto, a u Kini 592 posto. Naravno, treba uzeti u obzir početni nivo vojnih kapaciteta, ali brojke pokazuju veoma različite trendove”, mišljenja je Borrell.

    Uprkos činjenici da su brojne evropske države najavile veća izdvajanja za odbranu, Borrell ističe kako se taj novac mora pametno rasporediti.

    “Mnoge zemlje članice EU najavile su povećanje svojih izdataka za odbranu. Ovo je veoma pozitivno. Međutim, kao što sam već i rekao, ključno je da ne troše samo više, već i zajedno kako bismo spriječili dalju fragmentaciju”, ističe diplomata.

    Na kraju, on je naglasio kako se jačanjem evropskih odbrambenih mogućnosti jača i sam NATO.

    “Vrijeme je da evropsku odbranu gurnemo naprijed. Moramo da ojačamo evropsku odbrambenu industrijsku bazu i da budemo operativni sa potrebnim vojnim kapacitetima. Sve to moramo raditi kako bismo povećali naše kapacitete za odbranu, ojačali NATO i podržali naše partnere kad god je to potrebno”, zaključio je Josep Borrell.

  • EU ima plan za oslobađanje od Rusije

    EU ima plan za oslobađanje od Rusije

    Evropska unija od početka rata u Ukrajini traži način da se brzo oslobodi zavisnosti od energenata iz Rusije.

    Evropska komisija je predstavila plan kako to može da izgleda. Jedno je na prvi pogled sigurno – mnogo će da košta.

    Komisija je procenila da za odbacivanje ruskih energenata do 2030. mora da uloži do 300 milijardi evra. Osim što izbacuje Rusiju kao izvor energije, plan treba da ubrza tranziciju sa fosilnih goriva na klimatski neutralne obnovljive izvore.

    “Moramo hitno da smanjimo zavisnost od Rusije,” rekla je predsednica Komisije Ursula fon der Lajen predstavljajući nacrt plana u Briselu. “Za to ćemo mobilisati do 300 milijardi evra.”

    Program treba da vodi uštedi potrošnje energije, ubrza istupanje iz fosilnog goriva i podstakne ulaganja.

    “Ovim će naš, evropski ‘Zeleni dogovor’ uključiti turbo,” dodala je nemačka političarka. Jedan od konačnih ciljeva je da EU tokom ove decenije može potpuno da zaustavi uvoz ruskih energenata.

    To podrazumeva uštedu potrošnje sa sadašnjih devet na 13 odsto do 2030. i povećanje udela obnovljivih izvora u proizvodnji energije sa 40 na 45 odsto.

    Sa zakonodavne strane, EU treba da ubrza proceduru odobravanja projekata obnovljive energije, uvede obaveznu ugradnju krovnih solarnih panela na novim zgradama i počne da uvozi više vodonika, goriva koje sagorevanjem ne stvara štetne gasove.

    Investiciono, EU mora da razvije elektromrežu, ali i gasovode i naftovode, jer postojeća mreža uglavnom vodi do Rusije. Samo Mađarska treba da uloži do dve milijarde evra da se odvoji od ruskog gasa.

    Program će se finansirati iz kredita i budžetskih uplata članica.

    Mnoge od mera iz nacrta tek treba da odobre države EU i Evropski parlament.

  • SAD: Tarife EU na rusku naftu – alternativa za potpuni embargo

    SAD: Tarife EU na rusku naftu – alternativa za potpuni embargo

    Zvaničnici američkog ministarstva finansija najavili su danas da će predložiti na sastanku (G7) ove nedjelje da evropske zemlje uvedu tarife na rusku naftu kao bržu alternativu potpunom naftnom embargu, javlja Rojters.

    Tarifni mehanizam bi bio osmišljen tako da ruska nafte ostane na tržištu, ali da se ograniči iznos prihoda koji Moskvi može da ostvaruje od tog izvoza, rekli su zvaničnici Ministarstva finansija SAD novinarima u Briselu, uoči sastanka ministara finansija G7 i guvernera centralnih banaka koji će se održati kasnije ove sedmice.

    Zvaničnici Evropske unije trenutno razmatraju plan o postepenom prekidu uvoza ruske nafte kao odgovor na rat Moskve u Ukrajini, ali zabrinutost istočnoevropskih zemalja članica Unije u pogledu snabdijevanja predstavlja veliku prepreku za realizaciju takvog plana, dodaje britanska agencija.

  • Džonson: Trgovinski rat Velike Britanije i EU – malo vjerovatno

    Džonson: Trgovinski rat Velike Britanije i EU – malo vjerovatno

    Trgovinski rat sa Evropskom unijom je malo vjerovatan, izjavio je danas britanski premijer Boris Džonson.

    “Mislim da to nije vjerovatno, ali ono što moramo da riješimo su problemi s političkom situacijom u Sjevernoj Irskoj, odgovorio je Džonson na pitanje da li bi Velika Britanija mogla da priušti trgovinski rat sa EU, prenosi Rojters.

    On je ranije saopštio da je situacija u vezi s Protokolom o Sjevernoj Irskoj “veoma ozbiljna” i dodao da će britanska vlada preduzeti mjere da zaštiti mir i stabilnost ako to bude potrebno.

  • Lavrov: EU se postepeno spaja sa NATO i to ne krije

    Lavrov: EU se postepeno spaja sa NATO i to ne krije

    Nakon što je Olaf Šolc došao na vlast Berlin je izgubio sve znake svoje nezavisnosti, ocijenio je danas ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    “Nakon što je aktuelna vlada došla na vlast Njemačka je izgubila posljednje znake nezavisnosti”, poručio je šef ruske diplomatije, prenosi agencija TAS S.

    Prema njegovim riječima, u Evropskoj uniji jedino francuski predsjednik Emanuel Makron pokušava da govori o strateškoj autonomiji Unije.

    “EU se postepeno spaja sa NATO. Štaviše, to ne krije”, kazao je Lavrov.

  • Putin: Odbijanje ruske nafte – ekonomsko samoubistvo za EU

    Putin: Odbijanje ruske nafte – ekonomsko samoubistvo za EU

    Evropska unija, odbijajnjem ruskih energente, predsatvlja ekonomsko samounistvo za EU, izjavio je danas predsjednik Ruske Federacije Vladimir Putin na sastanku o situaciji u naftnom sektoru.

    “Danas vidimo da iz apsolutno političkih razloga, zbog sopstvenih ambicija i pod pritiskom američkog gospodara, evropske zemlje uvode nove sankcije tržištima nafte i gasa. Sve to vodi ka rastu inflacije i umjesto da priznaju svoje greške, traže krivce sa strane”, rekao je Putin, prenose RIA Novosti.

    On je istakao da će Evropa dugoročno postati region s visokim cijenama energenata.

    Prema njegovim riječima, zapadna politička klasa spekuliše s “apsolutno prirodnom zabrinutošću mnogih ljudi u vezi s elektranama i klimatskim pitanjima”, pri čemu umanjuju značaj tradicionalnih, ugljovodoničnih izvora energije, dok istovremeno precjenjuju ulogu alternativne energije.

    To je, kako je rekao, doprinijelo izazivanju energetske krize za koju zapadni zvaničnici sada pokušavaju da okrive Rusiju.

    Rekao je da će “nedvosmisleno, zajedno s ruskim energetskim resursima, i ekonomska aktivnost otići iz Evrope u druge regione svijeta.

    “Takav ekonomski autogol, ili samoubistvo, naravno da je unutrašnja stvar evropskih zemalja. Mi moramo da postupamo pragmatično i da polazimo prvenstveno od sopstvenih ekonomskih interesa”, naglasio je Putin.

    On je pozvao ruske vlasti da “djeluju proaktivno” u uslovima”bezumnih i haotičnih” postupaka koje preduzimaju neki od zapadnih “partnera” i da to preokrenu u korist Moskve, ali je istovremeno upozorio da Rusija ne može da očekuje da će te zemlje praviti takve greške “u nedogled”.

    Ruski predsjednik je obećao da će država učiniti “sve što od nas zavisi” da stvori odgovarajuće uslove za rad energetskih kompanija, počev od poboljšanja logističkih kapaciteta do obezbjeđivanja sistema plaćanja u nacionalnim valutama partnerskih zemalja i poboljsanja dostupnosti kreditnih i usluga osiguranja….

    Putin je dodao da ruske naftne kompanije ne bi trebalo da drže zarodbljena sredstva – prihode ostvarene od rasta cijena energenata, poručivši da su promjene kroz koje prolazi globalno tržište nafte “tektonske prirode” i da “poslovanje kao ranije, po starom modelu, naravno, izgleda malo vjerovatno”.

    “U novim uslovima važno je ne samo vaditi naftu, već izgraditi cijeli vertikalni lanac do krajnjeg potrošača”, zaključio je Putin.

  • Borelj poručio da razumije da na Balkanu postoje problemi kada je Moskva u pitanju

    Borelj poručio da razumije da na Balkanu postoje problemi kada je Moskva u pitanju

    Šef diplomatije EU Žozep Borelj pozvao je danas Srbiju da “što je prije moguće” ubrza svoje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU i primijeni sankcije koje su EU i ostale zemlje zapadnog Balkna usvojile u vezi sa Ukrajinom.

    Ministri spoljnih poslova EU izrazili su jasno očekivanje od partnera i budućih članica EU da se posvete zajedničkim vrijednostima i zajedničkoj spoljnoj i bezbjednosnoj politici, rekao je Borelj.

    On je dodao da oni koji to nisu još uradili, a Srbija je jedna od njih, trebalo bi što je prije moguće da ubrzaju svoje usklađivanje i primijene sankcije, prenosi Tanjug.

    – Mi razumijemo poteškoće i vrednujemo činjenicu da su svi oni glasali protiv Rusije u Generalnoj skupštini UN, ali mi očekujemo od kandidata i naših partnera da se u poptpunosti usklade sa našom spoljnom politikom – poručio je Borelj.

    On je naveo kako u EU “razumiju” da na zapadnom Balkanu, kada je Moskva u pitanju, postoje “problemi, veze i javno mnjenje”, ali je ponovio i da “postoje i stvari koje ne mogu ići zajedno”.

    Veći broj ministara poručio je da EU mora da se drži svojih obećanja prema regionu, ali i da region mora da se opredijeli, prenosi RTS.

    – Želimo jasnu poziciju zapadnog Balkana jer je i ovaj konflikt sasvim jasan – rekao je ministar spoljnih poslova Slovačke Ivan Korčak.

    Ako zemlje zapadnog Balkana kažu da hoće da budu dio zajednice, Korčak kaže da je “sada trenutak da pokažu gdje pripadaju i koje vrijednosti zastupaju”.

    Mađarski ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Peter Sijarto poručio je da bi trebalo da je Srbija odavno zaslužila članstvo u EU.

    – Trebalo je još juče da je primimo, ali možemo slobodno i sutra. Nije fer od EU da više traži od kandidata nego što može da im da. Tražimo od njih da usklade svoju politiku, a zauzvrat im ne dajemo ništa. Da smo Srbiju juče primili u Uniju, sada usklađivanje politike ne bilo na dnevnom redu – rekao je Sijarto, prenosi RTS.

    Šef srpske diplomatije Nikola Selaković rekao je da je Sijarto zatražio da se Srbiji odmah ponudi članstvo.

    – Neke države članice, među kojima su Poljska i baltičke zemlje, iskoristile su priliku da na vrlo eksplicitan način stave do znanja da se od nas očekuje usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, što podrazumeva i uvođenje sankcija Rusiji – izjavio je Selaković.

    Selaković je rekao da je ponovio poznati stav da oružano rješavanje problema nema podršku Srbije i naglasio da Beograd poštuje teritorijalni integritet i nezavisnost međunarodno priznatih država.

    Borelj je rekao da EU još nije postigla dogovor o šestom paketu sankcija protiv Rusije, da i dalje ne postoji neophodan konsenzus o predloženoj zabrani uvoza ruske nafte.

  • Orban: Moguća “era recesije” u Evropi

    Orban: Moguća “era recesije” u Evropi

    Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da postoje izgledi za dolazak “ere recesije” u Evropi pošto se kontinent bori s rastućim cijenama energije i visokom inflacijom zbog rata u Ukrajini.

    Orban je u obraćanju u parlamentu, gdje je položio zakletvu kao predsjednik Vlade naklon pobjede na izborima u aprilu, rekao da Budimpešta neće blokirati sankcije Evropske unije uvedene Rusiji zbog napada na Ukrajinu sve dok one ne predstavljaju rizik po energetsku bezbjednost Mađarske, prenosi Rojters.

    Mađarski premijer je takođe naveo da će vlada raditi na suzbijanju inflacije u zemlji, pri čemu će preduzimati oprezne korake u pogledu regulisanja cijena.

    Dodao je da će vlada koordinisati svoje korake s centralnom bankom.