VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Ništa od šestog paketa sankcija Moskvi

    Ništa od šestog paketa sankcija Moskvi

    Lideri Evropske unije sastaće se danas kako bi pružili stalnu podršku Ukrajini, međutim razgovori će biti zasjenjeni njihovim neuspjehom da se dogovore o novom paketu sankcija Moskvi.

    Tokom dva dana, čelnici 27-članog bloka treba da razgovaraju o tome kako najbolje pomoći Ukrajini četiri mjeseca nakon invazije Rusije i kako se nositi s posljedicama sukoba: visokim cijenama energije, predstojećom nestašicom hrane i odbrambenim potrebama EU.
    Ali nacrt zaključaka sastanka, piše Reuters, pokazao je da, iako će EU biti velikodušna sa verbalnom podrškom vladi u Kijevu, neće biti mnogo novih odluka o bilo kojoj od glavnih tema.

    “Nakon napada na Ukrajinu, vidjeli smo šta se može dogoditi kada Evropa bude ujedinjena. S obzirom na sutrašnji samit, nadajmo se da će se ovako nastaviti. Ali već počinje da se urušava i ruši”, rekao je juče njemački ministar ekonomije Robert Habeck.

    Najopipljivija će biti politička podrška lidera za paket EU zajmova od 9 milijardi evra, sa komponentom malih grantova za pokrivanje dijela kamata, tako da Ukrajina može održati svoju vladu i isplatiti plaće oko dva mjeseca.

    Ali i tu će odluka biti donesena tek naknadno, nakon što Evropska komisija da prijedlog kako prikupiti novac.

    Uprkos naporima od početka maja, vlade EU ne mogu da se dogovore oko šestog paketa sankcija Moskvi jer jedan od elemenata – embargo na kupovinu ruske nafte – nije prihvatljiv za Mađarsku i predstavlja veliki problem za Slovačku i Češku.

    Nacrt zaključaka samita pokazao je da će lideri EU podržati stvaranje međunarodnog fonda za obnovu Ukrajine nakon rata, bez detalja, i da žele da razmotre mogućnost konfiskacije zamrznute ruske imovine u tu svrhu.

    Ali pažljivo formulisanje je namjerno jer je pitanje pravno teško, rekli su zvaničnici.

    Lideri će se obavezati da će ubrzati rad na pomoći Ukrajini da premjesti svoje žito iz zemlje svjetskim kupcima putem željeznice i kamiona, jer ruska mornarica blokira uobičajene pomorske rute i da će poduzeti korake da brzo postane neovisna od ruske energije.

    Nacrt je pokazao da su lideri spremni da istraže načine za obuzdavanje rastućih cijena energije, uključujući izvodljivost uvođenja privremenih ograničenja cijena, da smanje birokratiju oko uvođenja obnovljivih izvora energije i ulažu u povezivanje nacionalnih energetskih mreža preko granica kako bi bolje pomogli jedni drugima.

  • Njemački ministar ekonomije: Jedinstvo EU počinje da se urušava zbog sankcija Rusiji

    Njemački ministar ekonomije: Jedinstvo EU počinje da se urušava zbog sankcija Rusiji

    Njemački ministar ekonomije Robert Habeck je danas izrazio svoju zabrinutost zbog toga što, prema njegovim riječima, jedinstvo Evropske unije (EU) počinje da se ruši jer se države članice ne mogu dogovoriti oko naftnog embarga na rusku naftu.

    Lideri EU sastat će se u ponedjeljak i utorak kako bi razgovarali o novom paketu sankcija protiv Rusije koji bi, između ostalog, mogao uključivati embargo na naftu u i program koji ima za cilj ubrzanje okončanja ovisnosti o fosilnim gorivima, uključujući ruski plin.

    “Nakon ruskog napada na Ukrajinu, vidjeli smo šta se može dogoditi kada Evropa bude ujedinjena. S obzirom na sutrašnji samit, nadajmo se da će se ovako nastaviti. Ali već počinje da se urušava jedinstvo EU”, rekao je Habeck.

    U petak su se evropske zemlje “borile” da postignu sporazum o embargu na pomorsku isporuku ruske nafte.

    Podsjetimo, EU je predložila djelomičnu zabranu uvoza ruske nafte uz ograničen uvoz iz ključnog naftovoda kako bi se uvažio prigovor Mađarske i postigao sporazum o EU sankcijama Rusiji.

    Evropska komisija poslala je vladama zemalja članica revidirani prijedlog sankcija koji ne obuhvata isporuke nafte bloku kroz naftovod Druzhba, kroz koji se Mađarska snabdijeva sirovom naftom, prenosi Bloomberg.

    Prijedlog predviđa da zemlje članice postepeno smanjuju uvoz sirove nafte u narednih šest mjeseci, te naftnih derivata u vremenskom okviru od osam mjeseci.

  • “Potrebno je pojačati sankcije Rusiji”

    “Potrebno je pojačati sankcije Rusiji”

    Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je danas da je imao telefonski razgovor sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom, tokom kojeg su se složili da je potrebno pojačati evropske sankcije Rusiji.

    Pozvao sam Dmitrija Kulebu prije samita EU. Složili smo se da je potrebno pojačati sankcije Rusiji – napisao je Borelj na svom Tviter nalogu, prenosi Interfaks.

    On je dodao da će lideri zemalja članica EU na predstojećem samitu razgovarati o tome „kako podržati izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine“, navodi Interfaks.

  • Gasprom: Povećanje količina gasa za EU preko Ukrajine

    Gasprom: Povećanje količina gasa za EU preko Ukrajine

    Ukrajina je odbila zahtjev da se snabdijevanje gasom obavlja preko drugog velikog kraka Sohranovka, saopštio je Gasprom.
    Ruska kompanija Gasprom saopštila je da današnje isporuke gasa za Evropu preko Ukrajine krakom gasovoda Sudža iznose 44,1 milion kubnih metara (mcm).
    To je za 0,14 mcm više u poređenju sa 43,96 mcm koliko je isporučeno juče, saopštili su iz Gasproma, prenosi Rojters.

  • Fon der Lajen: Prekid kupovine ruske nafte može da dovede do rasta cijena nafte

    Fon der Lajen: Prekid kupovine ruske nafte može da dovede do rasta cijena nafte

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da bi potpuni prekid kupovine ruske nafte mogao da dovede do porasta cijena tog energenata, što bi omogućilo Rusiji da dobija veći profit i da preusmjerava ta sredstva na jačanje svoje vojne moći.
    „Ako mi sada potpuno prekinemo da kupujemo rusku naftu, predsjednik Rusije Vladimir Putin će vjerovatno naftu koju ne proda Evropskoj uniji prebaciti na svjetsko tržište, gdje će cijene skočiti, i za nju će dobiti još veći novac“, rekla je Fon der Lajen američkoj kablovskoj televiziji MSNBC, prenosi Sputnjik.

    Ona je istakla da bi to dodatno popunilo Putinovu vojnu kasu, zbog čega Evropska unija o tom pitanju mora da razmišlja strateški.

    Fon der Lajen je kazala i da bi Evropska unija trebalo da bude fleksibilnija po pitanju prekida kupovine ruskih energenata, kako bi se izbjegla moguća ekonomska šteta njenih članica.

  • EU razmatra kompromis za rusku naftu

    EU razmatra kompromis za rusku naftu

    Člance Evropske unije razmatraju kompromisni plan za uvođenje zabrane kupovine ruske nafte, koji ostavlja mogućnost nabavke tog energenta preko naftovoda, dok nafta koja iz Rusije stiže tankerima ubuduće ne bi smela da se kupuje.

    Na taj način bi se zaštitile države koje ne izlaze na more i one bi i dalje mogle da kupuju rusku naftu, koja im dolazi naftovodima, ali bi mogla da je kupuje i Nemačka, preneo je Politiko.

    Čelnici Evropske unije veruju da bi na taj način Mađarska pristala na uvođenje šestog paketa sankcija Rusiji, ali bi to bio delimični poraz predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja snažno zagovara potpuni embargo na rusku naftu, navodi Politiko.

    Diplomatski sagovornici portala Politiko kažu da će svaki kompromisni plan zavisiti od detalja i ukazuju da bilo koje izuzeće mora da bude što je moguće više precizno.

    Ne možemo imati embargo koji je u suštini zasnovan na izuzecima. Ukoliko naftovode izuzmemo iz embarga, to bi značilo da će mali broj država članica snositi najveći teret uticaja energetskih sankcija, rekao je jedan diplomata.

    Uprkos nedostacima tog predloga, većina članica EU izgleda da bi ga podržala, jer su svi frustrirani višenedeljnim neuspešnim pregovorima i ubeđivanjima Mađarske da odustane od veta.

    Razgovori o tome biće nastavljeni tokom vikenda, a ostaje da se vidi da li će plan moći da se usaglasi do samita lidera EU, koji je zakazan za 30. i 31. maj.

  • Evropska unija kupuje vakcine i pilule protiv majmunskih boginja

    Evropska unija kupuje vakcine i pilule protiv majmunskih boginja

    Evropska unija odlučila se za kupovinu vakcina i antivirusnih pilula za borbu protiv majmunskih boginja, virusa koji je endemski u Africi i obično rijedak na drugim mjestima, izjavio je koordinator za vakcine Švedske Richard Bergstrom.

    “Nakon nekoliko sastanaka odlučeno je da ćemo kupiti i vakcinu i antivirusne pilule”, naveo je.

    Kako je saopćeno, EU će kupiti vakcine Imvanex kompanije Bavarian Nordic i antivirusne pilule Tecovirimat kompanije Siga Technologies, prenosi Al Jazeera.

    Bergstrom je rekao da EU još nije potpisala ugovor ni sa jednom firmom, ali da će to ubrzo uraditi.

    “Trebalo bi da imamo gotov ugovor za sedam dana i možda neke ograničene isporuke u junu”, naveo je on.

    Imvanex je vakcina protiv malih boginja, koje su slične majmunskim boginjama.

    Zdravstveni zvaničnici širom svijeta su od početka maja pratili više od 200 sumnjivih i potvrđenih slučajeva obično blage virusne infekcije u 19 zemalja.

    Varijanta majmunskih boginja povezana sa trenutnom epidemijom ima stopu smrtnosti od oko jedan posto, a do sada nije zabilježen nijedan smrtni slučaj.

  • Novac za oporavak BiH pod znakom pitanja

    Novac za oporavak BiH pod znakom pitanja

    Bosna i Hercegovina bi mogla imati ozbiljnih problema u ekonomskom oporavku jer je u Evropsku komisiju kasno podnijela Ekonomski reformski program 2022-2024. godina, stoji u Izvještaju o ekonomskom i finansijskom dijalogu Savjeta EU, koji je Sekretarijat Savjeta poslao zemljama članicama koje treba da odluče o odobravanju programa.

    Naime, da bi program ekonomskog oporavka mogao biti usvojen, moraju ga podržati i Evropska komisija i Savjet EU, a s obzirom na to da je svoj program BiH podnijela sa značajnim zakašnjenjem, u Briselu ukazuju da neće biti dovoljno vremena za sve potrebne mjere iz ekonomske pomoći EU.

    “Zbog toga je sada potrebno provesti značajne razgovore kako bi se na pravi način odgovorilo na predložene planove i počelo se baviti velikim ekonomskim izazovima s kojima se zemlja suočava. Osim toga, konstantno kršenje procedura koje su dogovorene podižu sumnju u iskrenu posvećenost onih koji snose odgovornost za kašnjenja u usvajanju i podnošenju Ekonomskog reformskog programa”, upozorava se u izvještaju.

    Poseban problem su, kako je istaknuto, stanje javnih finansija, ali i nereformisanih preduzeća u većinskom državnom vlasništvu. Zbog neuređenosti knjigovodstvenih standarda, istaknuto je da je pitanje kolika je tačnost zvaničnih statističkih podataka.

    “Kao rezultat toga, i deficit i odnos javnog duga mogli bi biti značajno veći od onog što je predstavljeno”, upozoreno je.

    Što se tiče reformi, glavni izazovi su, kako se ističe, poboljšanje poslovne klime kroz koordinaciju svih nivoa vlasti, jačanje efikasnosti javnog sektora uključujući poboljšanje poslovanja, transparentnosti i odgovornosti preduzeća u državnom vlasništvu, te poboljšanje zaposlenosti, posebno mladih i žena.

    Što se tiče zaposlenosti, naglašavaju da je došlo do oporavka od kovida zahvaljujući vladinim mjerama jačanja rasta, ali da je nastavljen “odliv mozgova”.

    Posebno se insistira na jačanju digitalne agende i temeljnoj modernizaciji javne uprave.

    “BiH je, nažalost, malo napredovala u harmonizaciji sistema za elektronski potpis i identitet u cijeloj zemlji. Potrebno je uraditi više u unapređenju digitalnih usluga koje će dovesti do održive ekonomije, boljih javnih usluga za privredu i građane i implementiranje zakona u vezi s carinama kako bi došlo do pojednostavljivanja procedura radi usklađivanja s Digitalnom agendom za zapadni Balkan i Ekonomski investicioni plan”, ističu oni.

    Koliko je neispunjavanje obaveza oko carinskih procedura za EU ozbiljan problem, vidi se u činjenici da su iznijeli i preporuku šta očekuju od BiH da se taj problem riješi. Naime, istakli su da očekuju da će državne institucije pružiti vitalnu podršku Upravi za indirektno oporezivanje BiH.

    “Nakon što Zakon o carinskoj politici iz 2015. godine jednom stupi na snagu, potrebno je implementirati novi kompjuterizirani tranzitni sistem na nacionalnom nivou, kao i uvesti koncept autorizovanog ekonomskog operatora”, naglasili su oni.

    Ratko Kovačević, portparol UIO BiH, za “Nezavisne novine” je potvrdio da će taj zakon, nakon više odlaganja, konačno stupiti na snagu u avgustu ove godine, čime će ovaj problem biti otklonjen.

    “Kako UIO nije mogla više čekati da neko u BiH postane certifikovano tijelo za izdavanje digitalnog kvalifikovanog potpisa, Uprava je sama ušla u postupak dobijanja ovog statusa, a na putu da postanemo certifikovano tijelo veliku pomoć UIO je dobila od Delegacije EU u BiH, koja je putem Instrumenata pretprisutpne pomoći sve finansirala”, rekao je Kovačević.

    Istakao je da će novi elektronski provozni sistem značiti obradu carinskih deklaracija bez papira.

    “Konkretno ovo znači da će se cijeli postupak provoza robe odvijati puno brže i uz manje troškove”, rekao je on.

  • Finska ne podržava: “Nema izuzetka za Ukrajinu”

    Finska ne podržava: “Nema izuzetka za Ukrajinu”

    Helsinki ne pozdravlja ustupke na putu Ukrajine ka Evropskoj uniji, rekla je danas finska premijerka Sana Marin u intervjuu za portal Ile.

    “Ne mislim da treba da pravimo izuzetke za Ukrajinu, neophodno je da se ispoštuju kriterijumi”, rekla je Marin.

    Dodala je da ne vidi ništa loše u statusu kandidata za Ukrajinu, uz napomenu da takav status ne znači da će ta zemlja “sutra postati članica EU”, prenosi RIA Novosti.

    “Naravno da će članstvo zahtevati mnogo rada”, poručila je Marin.

    Ranije je premijer Holandije Mark Rute rekao da su male šanse da Ukrajina uskoro dobije status kandidata za članstvo u EU.

    Slično mišljenje ima i ministar-delegat u francuskom Ministarstvu spoljnih poslova za evropske poslove Kleman Bon, koji je upozorio da proces pridruživanja Ukrajine EU može trajati 15-20 godina.

    Portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolajenko rekao je ranije da Ukrajina očekuje da u junu dobije status kandidata za pridruživanje Evropskoj uniji.

  • EU pokreće vojsku?

    EU pokreće vojsku?

    Nije prvi put da Brisel razmišlja o svojim vojnim snagama, ali je, po rečima Đozepa Borelja sada vreme za akciju. Ulaganja u odbranu imaju ozbiljne nedostatke, istakao je evropski šef diplomatije, dodavši da je “u pitanju poziv na buđenje”. EU mora da deluje i da brzo reaguje na trenutnu situaciju, a saradnja članica da bude od industrijske do operativne, poručio je Borelj.

    Evropski šef diplomatije je istakao da EU, da bi podržala Ukrajinu, mora prvo da poveća sopstvene kapacitete i da “preuzme više odgovornosti za svoju bezbednost.” Istakao je da trenutno najvažniji problem praktične prirode.

    “Moramo da dopunimo naše zalihe, naš vojni materijal, jer pružamo veliku podršku Ukrajini u municiji, transportu, zaštiti snaga. Moramo da kupujemo zajedno, kao što smo radili sa vakcinama i kao što to želimo sa gasom” kazao je Borelj.

    “Evropljanima je bilo udobno pod kišobranom SAD i NATO. Poruka je sada da moramo učiniti više.”

    Zato je predloženo stvaranje Zajedničke radne grupe za nabavku, a EU je predvidela finansijske podsticaje za države članice koje u tome učestvuju.

    Naveo je da su razlike između SAD i Evrope u izdvajanju za naoružanje očigledne i da taj trend nedovoljnih investicija i smanjenja budžeta mora da se prekine. Imajući u vidu da je pitanje odbrane u domenu nadležnosti država članica, istakao je da postoje značajni troškovi dupliranja logistike. Na srednjoročnom planu poručio je da je potrebno povećanje postojećih kapaciteta i u kvalitetu i u kvantitetu. Naglasio je da su potrebni moderna protivvazdušna odbrana, bespilotne letelice, sposobnosti za punjenje gorivom u vazduhu, tenkovi i oklopna vozila, obalska odbrana, ojačane sajber i kosmičke sposobnosti. Poručio je i da treba da se osnaži evropska vojna industrija.

    OPASNOST

    “Kad smo predstavili “Strateški kompas”, naslov je bio “Evropa je u opasnosti”. U to vreme, pre ruske agresije na Ukrajinu, ljudi su se smejali. Sada je, nažalost, opasnost veoma očigledna, a nemilosrdni napad Rusije na Ukrajinu pokazao je svim evropskim građanima da je rat na našim granicama “, poručio je Borelj.