VRBAS Media

Oznaka: EU

  • EU usvojila šesti paket sankcija

    EU usvojila šesti paket sankcija

    Ambasadori zemalja članica usaglasili su tekst šestog paketa sankcija protiv Ruske Federacije.

    U diplomatskim izvorima u Briselu navode da je iz teksta šestog paketa sankcija izostavljen poglavar Ruske pravoslavne crkve patrijarh Kiril, na čemu je insistirala Mađarska.

    Šesti paket sankcija EU protiv Ruske Federacije obuhvata delimični embargo na izvoz ruske nafte u EU, isključivanje najveće ruske banke, Sberbanke iz SWIFT sistema transkacija, zabranu emitovanja tri državana ruska medija u EU i proširenu listu sankcionisanih osoba na kojij je trebalo da se nađe i patrijarh Kiril.

  • Kremlj: EU obećanjima gura Ukrajinu u ambis

    Kremlj: EU obećanjima gura Ukrajinu u ambis

    Evropska unija namerno gura Ukrajinu sve bliže ambisu, podržavajući njene ratoborne ambicije beskrajnim, nejasnim obećanjima o evropskim integracijama, navodi se u današnjem saopštenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

    “EU konačno gubi svoju nezavisnost i miroljubivu objedinjujuću panevropsku agendu, koju su u nju uneli očevi osnivači ujedinjene Evrope“, istaknuto je u saopštenju, prenosi TAS S.

    Sva odgovornost za zaoštravanje prehrambenih i energetskih problema u svetu koje izaziva Evropska unija pašće isključivo na Brisel i njegove američke sponzore, dodaje se u saopštenju ruskog Ministarstvo spoljnih poslova.

    “Rezultati samita Evropske unije održanog u Briselu 30. i 31. maja ove godine postali su još jedan dokaz transformacije EU u instrument podrivanja Rusije u skladu sa smernicama SAD i NATO-a”, navodi se u saopštenju, prenosi ruska agencija.

  • EU demonstrirala jedva postignuto jedinstvo

    EU demonstrirala jedva postignuto jedinstvo

    Samit Evropske unije u Briselu udovoljio je Mađarskoj i doneo odluku o polovičnom naftnom embargu protiv Rusije.

    Jedinistvo Unije s mukom je očuvano.

    Šta se može dalje očekivati?

    Kompromis je postignut tokom noći: do kraja godine bi EU trebalo da prestane da kupuje rusku naftu koja se isporučuje preko morskih luka.

    Mađarska, Slovačka i Češka će u početku biti izuzete od embarga EU na rusku naftu – koja se isporučuje naftovodom. Uzgred, Bugarska i Hrvatska su takođe za sebe tražile i dobile izuzetke – duže prelazne periode za naftni embargo.

    Najvažniji rezultat za šefove država i vlada na samitu u Briselu: očuvano je jedinstvo EU i zadržana sposobnost delovanja. Olakšanje na sve strane.

    Dobar poker

    Bio je to „tipičan pregovarački poker EU koji na kraju ipak uspe“, umiruju neke diplomate EU. Drugi vide prilično jasne pukotine u jedinstvu EU.

    Čini se gotovo bizarnim da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski morao da opomene samit EU da se reši spor oko embarga na naftu. „Interni sporovi samo dovode do toga da Rusija povećava pritisak na Evropu“, rekao je Zelenski u svojoj video-poruci za sastanak u Briselu.

    Mađarski premijer, Viktor Orban, povukao je pretnju vetom – i time je oslobođen put do šeste runde drastičnih sankcija Rusiji, koja već tri meseca vodi rat u Ukrajini. Orban je ovog utorka imao rođendan i zauzvrat dobio veliki politički poklon od EU. On je nedeljama uspešno odolevao oštrijim sankcijama Rusiji jer je njegova zemlja potpuno zavisna od gasovoda „Družba“ kojim je Sovjetski Savez snabdevao bivše bratske komunističke države. To ime danas deluje prilično zastarelo.

    Letonski premijer Krisjanis Karins kaže da je jasno da bi Rusija bila pogođena samo potpunim energetskim embargom.

    „Potrebne su nam potpune i hitne sankcije za ugalj, naftu i gas. Zajedno idemo napred što je brže moguće. Važno je da ostanemo zajedno, da smo jedinstveni.“ Karins je govorio o „fantastičnom koraku“ u pravom smeru kako bi Rusiji otežalo finansiranje rata.

    Ukrajinski ambasador u Nemačkoj Andrij Melnjik nazvao je naftni embargo „pola koraka“. Ukrajinski političari neprestano kritikuju da previše novca od energetskih poslova nastavlja da teče u rusku ratnu kasu.

    Efekat sankcija na Rusiju i EU

    Međutim, efekat ovog embarga koji se odnosi samo na tankere – je ograničen. U potpunosti će stupiti na snagu do kraja godine, čime bi Rusija izgubila dve trećine izvoza nafte u EU i što bi, prema proračunima agencije Blumberg, rezultiralo gubitkom od oko deset milijardi dolara za Rusiju.

    Ruski izvoz nafte će se smanjiti na 10 odsto prethodnog obima – tek kada Nemačka i Poljska dobrovoljno prestanu da kupuju sirovu naftu iz „naftovoda Družba“ – kao što su već najavile.

    Mihail Krutihin, stručnjak za naftu iz Osla, za DW procenjuje da će gubitak prihoda za ruski državni budžet biti još veći: Rusija bi od sledeće godine ostala bez oko 25 odsto prihoda – oko 50 milijardi dolara. Teško je prodati naftu Aziji.

    Drugi ekonomisti ističu da ne postoji direktna veza između energetskog biznisa i finansiranja ruskog agresorskog rata. Vojnici i oružje proizvedeno u Rusiji i dalje se plaćaju u rubljama koje Kremlj može da štampa preko centralne banke.

    Ono što je, međutim, izvesno je da će zbog ovog embarga – cene energenata za potrošače u Evropi nastaviti da rastu i da inflatorni pritisak neće jenjavati.

    Kada je u pitanju energija, stvari postaju ozbiljne

    Predstoje dalji testovi jedinstva u EU – jer, što je više sankcija u energetskom sektoru, to su teže posledice po države EU.

    Viktor Orban poziva da se pažljivo razmisli o posledicama sankcija. „Energija je ozbiljna stvar. To nije dečja igra. To znači da su nam najpre potrebna rešenja pa onda sankcije. Do sada smo se uvek opredeljivali za sankcije, a onda razmišljali o posledicama i mogućim rešenjima. Ali energija je rizična. Ovo je ozbiljna stvar.“

    Sada je odlučeno o postepenom ukidanju uvoza ruskog uglja i ruske nafte. Međutim, kada je reč o sankcijama na uvoz prirodnog gasa, Austrija, Italija, a pre svega Nemačka, izjavljuju da će, bez nanošenja ozbiljne štete sopstvenoj privredi, od ruskog gasa moći potpuno da se oproste tek za nekoliko godina.

    Međutim, Poljska i baltičke države, i naravno Ukrajina, zahtevaju da se odmah prekine sa uvozom ruskog gasa.

    Prema informacijama Saveta ambasadora EU, sedmi paket sankcija je već u pripremi – ali ne uključuje prirodni gas, već više trgovinskih barijera i prepreka za ruske kompanije i banke.

    Afrika zabrinuta zbog žitarica

    Predsednik Afričke unije (AU), senegalski predsednik Meki Sal, koji je bio gost samita putem video veze, takođe je pozvao da se razmotre posledice sankcija.

    Odluka da se državna ruska „Sberbanka“ isključi iz platnog sistema SWIFT, afričkim zemljama otežava plaćanje uvoza žitarica ili đubriva iz Rusije. Prema Salovim rečima, to će pogoršati prehrambenu krizu u Africi, koja će nastati zbog izostalih isporuka žita iz Ukrajine. Sal je pozvao EU da sa Afrikom radi na pronalaženju rešenja.

    Kancelar Olaf Šolc je na konferenciji za novinare Makiju Salu indirektno odgovorio: ne treba mešati uzrok i posledicu. Sankcije su neophodne. „Postoji razlog za to što mnogi građani u svetu imaju poteškoća da se prehrane – to je ruski agresorski rat u Ukrajini. Odgovornost za opasnosti koje nam prete očigledno snosi Rusija i njen predsednik. Zato je toliko važno da pojačamo naše napore da omogućimo izvoz žita iz Ukrajine.“

    EU i Afrička unija stoga podržavaju inicijativu Ujedinjenih nacija da se za izvoz žitarica otvore ukrajinske crnomorske luke koje blokira Rusija. Evropska unija radi na alternativnim kopnenim putevima ka zapadu kako bi izvukla žito iz Ukrajine. U tom cilju za uvoz iz Ukrajine treba svesti na minimum carinske formalnosti za kamione, što do sada u praksi nije funkcionisalo glatko na granicama EU sa Ukrajinom.

    Sporna tačka za sledeći samit

    Na sledećem samitu EU krajem juna, šefovi država i vlada žele da odluče da li, kako i kada Ukrajina, Gruzija i Moldavija mogu da budu primljene u zajednicu.

    Istočne zemlje članice EU su tu za brzu akciju. Veliki neto davaoci za fondove EU poput Nemačke, Francuske i Italije imaju tendenciju da usporavaju stvari. Biće to još jedan test sposobnosti EU da postigne konsenzus.

  • BiH nikada nije bila dalja od Brisela

    BiH nikada nije bila dalja od Brisela

    BiH nikada nije bila dalja od Brisela, jer ni za tri godine nije uspjela da ispuni svih 14 uslova koje je pred nju postavila Evropska unija, a upućeni kažu da je put ka toj zajednici ostao samo fraza koja se koristi u dnevnopolitičke svrhe i o kojoj se priča kada zatreba novca iz Brisela.

    Evropska komisija je u maju 2019. dala pozitivno mišljenje o zahtjevu BiH za dobijanje kandidatskog statusa za članstvo, a odluku o davanju statusa kandidata treba da donesu zemlje članice. U mišljenju je dato 14 uslova koji treba da budu sprovedeni u djelo.

    Član Zajedničke komisije za evropske integracije Parlamenta BiH Lidija Bradara rekla je da bi domaće vlasti ispunjenjem svih tih uslova pokazale kredibilni napredak na putu ka EU.

    – Žao mi je što se zastalo u ostvarivanju tih uslova. To bi moglo biti mnogo brže kada bismo imali politički i društveni dogovor i konsenzus. Vjerujem da bismo tada imali napretka. Problem u BiH je što većina političara misle da su oni ti koji treba to sve da predlažu i donose odluke o tome – kazala je “Glasu Srpske” Bradara.

    Naglasila je da su ostala četiri uslova koje treba ispuniti, te da je među njima i izborni zakon, iako to bošnjački dio političke scene zanemaruje.

    – Tu su i zakoni o javnim nabavkama, te sukobu interesa, ali i o Visokom sudskom i tužilaštvom savjetu BiH – pojasnila je Bradara.

    Profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja rekao je za “Glas Srpske” da u BiH nema unutrašnjeg političkog konsenzusa, niti političkog dogovora da se zaista sprovedu reformski procesi i da se ide prema evropskoj porodici.

    – Evropska unija ostala je samo fraza, retorika koja služi u dnevne svrhe, dok istinskog napora da se određene stvari prilagode i ispuni 14 postavljenih uslova koji su samo okvir – nema. Najvažnije je sve procese dovesti do kraja, a mi ne možemo čak ni to što se postavlja kao uslov, a na uslove smo pristali sami jer smo htjeli da idemo u EU. Dobrovoljno smo se opredijelili za to. Treba ozbiljno promisliti o društvu u BiH i naći aktere koji žele da u okviru postojećih uslova BiH povedu ka EU – istakao je Šolaja.

    Predsjednik Evropskog pokreta u BiH Predrag Praštalo rekao je da političari u BiH koriste EU kako im odgovara i kada treba.

    – Međutim, kada treba da ispune određene uslove, onda zakažu. Iako se već deset godina kunu u evropske integracije i ubjeđuju glasače da žele u Evropu, to nije tačno – kazao je “Glasu” Praštalo.

    Ističe da odgovorno tvrdi da 90 odsto političara u BiH ne žele EU, već samo njene fondove i novac, odnosno profit za sebe i svoje stranke.

    – Nemamo jednu jedinstvenu državnu strategiju o evropskim integracijama – naglasio je Praštalo.

    Posljednje proširenje EU bilo je 2013. godine, kada je Hrvatska postala dio evropske porodice.

    Ekonomska moć
    Predrag Praštalo je rekao da je EU još uvijek, i pored slabosti i političke nemoći koju ima, jedna od najznačajnijih ekonomskih institucija na svijetu.

    – Sa druge strane, nikada tu snagu nije postigla na političkom i diplomatskom nivou. Sami smo svjedoci da EU može da finansira sve obaveze koje ima, ali, nažalost, još uvijek atomske sile imaju veći ugled od Evropske unije – rekao je Praštalo.

  • Evropska komisija 15.juna o zahtjevu Ukrajine za članstvo u EU

    Evropska komisija 15.juna o zahtjevu Ukrajine za članstvo u EU

    Evropska komisija će 15. juna objelodaniti mišljenje o zahtjevu Ukrajine za status kandidata za članstvo u EU, izjavila je francuski ministar spoljnih poslova Katerin Kolona.

    Ona je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa poljskim ministrom spoljnih poslova Zbignijevom Rauom u Varšavi rekla da je sa njim razgovarala o mjestu Ukrajine u “evropskoj porodici”, te da će se o tom pitanju razgovarati tokom sastanka Savjeta Evrope 23. i 24. juna.

    “Konkretno, tamo će se razgovarati o zahtjevu Ukrajine za priznavanje te države kao kandidata za članstvo u EU. Čekamo mišljenje Evropske komisije u vezi sa tim. Tek treba da ga dobijemo, a to će biti 15. juna”, istakla je Kolona.

    Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski potpisao je pomenuti zahtjev 28. februara, a predsjednik Evropske komisije Urusla fon der Lajen je tokom posjete delegacije EU Kijevu 8. aprila predala ukrajinskom lideru upitnik radi započinjanja procesa pristupanja te zemlje Uniji i izjavila da je taj dokument “baza za razgovore u narednim mjesecima”, podsjeća RIA “Novosti”.

    Zelenski je predao upitnik ambasadoru EU u Ukrajini Mati Masikas 18. aprila i dokument trenutno pregleda Evropska komisija.

  • Milanović: Cijenu sankcija Rusiji će platiti građani Evrope

    Milanović: Cijenu sankcija Rusiji će platiti građani Evrope

    Predsjednik Hrvatske Zoran Milanović kaže da je Mađarska prepoznala uvoz ruske nafte kao svoj interes, a da će cijenu sankcija platiti građani Evrope.

    Komentarišući sankcije EU na rusku naftu Milanović je upitao: “Zašto ne uvedu plinski embargo? Sankcije ne funkcionišu, niti je rublja pala, niti Rusija to osjeća”.

    On je ocijenio da će cijenu sankcija platiti evropski građani, a da će se predsjednik Rusije Vladimir Putin “zadovoljno smješkati”, što je, tvrdi, realnost, prenio je Indeks.

    Milanović je dodao da u svemu tome nije Hrvatska ključna.

    • Hrvatska je nebitna. Zaradićemo neku lipu na protoku nafte – rekao je Milanović.
  • Stigla prva reakcija iz Moskve

    Stigla prva reakcija iz Moskve

    Rusija je uzvratila na poslednju rundu sankcija EU, rekavši da će Moskva pronaći druge uvoznike svoje nafte.

    Stalni ruski predstavnik pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov oglasio se na Tviteru, komentarišući izjavu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

    “Kako je juče ispravno rekla, Rusija će naći druge uvoznike. Važno je napomenuti, ona sada protivreči svojoj jučerašnjoj izjavi. Vrlo brza promena načina razmišljanja ukazuje da EU nije u dobrom stanju”, napisao je Uljanov na Tviteru u utorak u odgovoru na tvit u kom se najavljuje delimični embargo na naftu.

    Podsećanja radi, čelnici država članica postigli su dogovor o zabrani uvoza ruske nafte koja se doprema brodovima, objavio je noćas predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

    “Ovo se odmah odnosi na više od dve trećine uvoza nafte iz Rusije čime se prekida značajan izvor finansiranja ruske vojne mašinerije”, napisao je Mišel na Tviteru.

    Predsednik Evropskog saveta dodao je da će se pristisak na Rusiju nastaviti do završetka rata u Ukrajini.

    On je dodao da šesti paket EU sankcija uključuje i ukidanje swift transakcija sa najvećom ruskom Sberbankom, zabranu emitovanja programa još tri medija u državnom ruskom vlasništvu i sankcionisanje osoba odgovornih za ratne zločine u Ukrajini.

  • Borel: EU treba da postane vojna sila

    Borel: EU treba da postane vojna sila

    Sukob u Ukrajini jasno je stavio do znanja da meka moć nije dovoljna, tako da Evropska unija treba da postane vojna sila, izjavio je danas šef diplomatije EU Žozep Borel po dolasku na drugi dana samita lidera EU u Briselu.

    “Ono što smo naučili iz ukrajinskog rata je da trgovina nije dovoljna, vladavina prava nije dovoljna, nije dovoljno biti dobra civilna sila, moramo biti i vojna sila”, istakao je Borel, prenosi agencija TASS.

  • Zabranjuje se uvoz nafte iz Rusije

    Zabranjuje se uvoz nafte iz Rusije

    Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, objavio je nešto pre ponoći da je na sastanku lidera EU 27 u Briselu postignut dogovor o zabrani uvoza ruske nafte.

    ”Ovo se odmah odnosi na više od dve trećine uvoza nafte iz Rusije čime se prekida značajan izvor finansiranja ruske vojne mašinerije”, napisao je Mišel na Tviteru.

    Predsednik Evropskog saveta dodaje da će se pristisak na Rusiju nastaviti do završetak rata u Ukrajini.

    On dodaje da šesti paket EU sankcija uključuje i ukidanje swift transakcija sa najvećom ruskom Sberbankom, zabranu emitovanja programa još tri medija u državnom ruskom vlasništvu i sankcionisanje osoba odgovornih za ratne zločine u Ukrajini.

  • EU koči sredstva iz IPA programa za BiH

    EU koči sredstva iz IPA programa za BiH

    BiH bi se, po svemu sudeći, zbog loše političke situacije mogla naći pod neformalnim sankcijama EU, jer, nakon što su suspendovana dva projekta u RS, sredstva iz treće komponente iz Instrumenata pretpristupne pomoći EU i dalje nisu dostupna za implementaciju projekata, i to ne samo u RS, već i u cijeloj BiH.

    Iako nezvanično, u Direkciji za evropske integracije (DEI) BiH govore o neformalnim sankcijama protiv BiH od strane EU, zvanično su nam u odgovoru naglasili da zasad niko u EU u službenoj komunikaciji sa DEI sankcije ne spominje.

    Ipak, kako se čini, EU je odobrila znatno manje projekata od prijedloga koje je DEI uputila Delegaciji EU, a i ono što je odobreno do daljeg se nalazi na čekanju.

    “Prvi prijedlog IPA 2021. programa koji je upućen Evropskoj komisiji u martu 2021. godine iznosio je 157.500.000 evra. Nakon prvobitne procjene strateške relevantnosti, a potom i tehničke zrelosti, Evropska komisija je usvojila IPA 2021. državni akcioni plan za BiH u decembru 2021. godine u iznosu od 73 miliona evra. Sredstva mogu biti na raspolaganju Delegaciji EU za ugovaranje nakon što bude potpisan partnerski sporazum između EU i BiH o IPA III, te finansijski za IPA 2021. program”, objasnili su u DEI za “Nezavisne novine”.

    Napomene radi, DEI nema nadležnost da sprovodi IPA projekte, a njihove mogućnosti da pomognu u pripremi projekata su sistemski ograničene, dok je odgovornost uglavnom na ostalim nivoima vlasti.

    Slično ističu i u Delegaciji EU, koja je i dalje zadužena za implementaciju odobrenih projekata iz IPA.

    “U ovoj fazi nije moguće potpisati sporazum o finansiranju za IPA 2021. Preliminarni korak je usvajanje Sporazuma o finansijskom okvirnom partnerstvu (FFPA) između Evropske komisije i BiH, koji će definisati buduću saradnju i saradnju za period od 2021. do 2027. godine. Ovaj sporazum je već potpisan od strane Evropske komisije i BiH treba da ga takođe potpiše. Kada obje strane odobre FFPA, tada se mogu usvojiti sporazumi o finansiranju godišnjih programa”, objasnili su “Nezavisnim novinama” u Delegaciji EU.

    Dodatni problem za BiH predstavlja činjenica da bi se već trebalo ozbiljno raditi i na IPA III za narednu godinu, ali, zbog trenutne loše situacije, ni to nije slučaj.

    “Razgovori o aktivnostima programiranja IPA 2022. su počeli, ali u ovoj fazi ništa nije odobreno”, rekli su nam oni.

    Napomene radi, od ove godine za zemlje zapadnog Balkana je na raspolaganju IPA III, koji, za razliku od prve dvije komponente IPA, nema precizan iznos za svaku zemlju, već se novac dijeli prema kvalitetu projekata, a budžet je fiksno određen za svaki od sektora. To znači da svaka od zemalja u regionu konkuriše protiv drugih zemalja za projekte po sektorima, tako da kvalitet projekata presuđuje koja zemlja će uspjeti povući sredstva.

    Kako kažu u DEI, IPA III će za naredni sedmogodišnji period imati budžet od 14,2 milijarde evra i biće podijeljen u pet oblasti, odnosno sektora. Zemlje korisnice će se moći kandidovati za projekte iz oblasti vladavine prava i jačanja demokratije, dobre uprave, zelene agende i održivog razvoja, konkuretnost i inkluzivnost, te za teritorijalnu i prekograničnu saradnju. Najviše novca će, kako nam je rečeno, biti odvojeno za zelenu agendu, na koju će u narednom sedmogodišnjem periodu otići gotovo polovina novca od raspoloživih 14 milijardi, dok će po 15 odsto otići za dobro upravljanje i vladavinu prava.

    Problem za BiH predstavlja činjenica da je napravljen izuzetno mali napredak u reformama, posebno u ispunjavanju 14 ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije za dobijanje kandidature.

    Visoki zvaničnik EU nam je nedavno rekao da se sada ulažu napori da se stanje dalje ne pogorša, umjesto da se svi fokusiraju na to kako stvari popraviti.