VRBAS Media

Oznaka: EU

  • Šolc: Evropska unija bi trebalo da pojednostavi proces pristupanja

    Šolc: Evropska unija bi trebalo da pojednostavi proces pristupanja

    Evropska unija trebalo bi da pojednostavi pristupanje, kazao je njemački kancelar Olaf Šolc za agenciju dpa u nedavnom intervjuu u kojemu je rekao da želi podstakne Evropsku uniju da osavremeni svoje procese.
    Za proširenje Evropske unije treba da se pripreme i zemlje kandidati i sama Evropska unija, kazao je.

    „Kako bi to moglo da se dogodi, trebalo bi modernizovati svoje strukture i proces donošenja odluka. Nećemo sve odluke o kojima danas odlučujemo jednoglasno moći na isti način da donosimo u budućnosti“, kazao je.

    Šolc je rekao da se nada da će svoje prijedloge moći da predstavi na samitu EU u četvrtak i petak.

    Čelnici 27 zemalja članica na sastanku će morati da razmotre prijave za članstvo u EU Gruzije, Moldavije i Ukrajine, samo nedjelju dana nakon što je Evropska komisija dala preporuku da Moldavija i Ukrajina postanu zvanični kandidati za članstvo, sa čime se slaže i Šolc.

    Trenutno o pitanjima statusa kandidata mora jednoglasno da se složi svih 27 zemalja članica, međutim već dugo unutar EU se raspravlja o načinima ublažavanja ovoga pravila. Ipak, bilo kakve reforme procesa mogu se primijeniti samo ako se sve zemlje jednoglasno slože.

  • BiH crveno, Ukrajini zeleno svjetlo za kandidatski status

    BiH crveno, Ukrajini zeleno svjetlo za kandidatski status

    Evropska komisija preporučila je Evropskom savjetu, vrhovnom tijelu EU sastavljenom od šefova država i vlada, da naredne sedmice odobri kandidatski status Ukrajini i Moldaviji, a da za Gruziju potvrde evropsku perspektivu, rekla je Ursula fon der Lejen, predsjednica Evropske komisije.

    Istovremeno, kako je na istoj pres-konferenciji rekao Oliver Varheji, evropski komesar za proširenje, Evropska komisija neće preporučiti Savjetu da odobri kandidatski status za BiH, jer zemlja nije ispunila reforme koje su sadržane u Mišljenju iz 2019. godine, a posebno u 14 ključnih prioriteta iz tog dokumenta.

    “Mi i dalje čekamo da BiH ispuni te reforme. Ako bismo ponovo pregovarali o uslovima koji su bili jasno postavljeni, onda bi to značilo da popuštamo, a to ne želimo raditi”, rekao je Varheji. Istovremeno, kako je rekao, nema promjena kada je u pitanju Sjeverna Makedonija, odnosno zbog blokada iz Bugarske, neće moći početi pregovore o članstvu.

    “Nema pregovaračkog okvira, nego ima potpuni zastoj u Sofiji zbog unutrašnje politike u toj zemlji zbog koje je u pitanju kredibilitet EU”, rekao je Varheji.

    Što se tiče Ukrajine, Fon der Lejenova je istakla da je zemlja usvojila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 2016. godine i da je od tada Ukrajina usvojila 70 odsto pravne stečevine EU. Ako je ovaj podatak tačan, to znači da je Ukrajina od 2016. do danas napravila veći napredak ka EU nego što je BiH, kojoj je, podsjećanja radi, trebalo osam godina da usvoji Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.

    I ne samo to, s obzirom na to da su Marsej Popovski, vršilac dužnosti generalnog direktora u Direktoratu za proširenje Evropske komisije, i Johan Zatler, specijalni predstavnik EU u BiH, prošle sedmice potvrdili da je BiH u posljednjih godinu dana nazadovala na svom evropskom putu. I Fon der Lejenova je na pres-konfereciji rekla da su “neke zemlje” u procesu proširenja nazadovale i da su vraćene unazad kad je pregovarački proces u pitanju, odnosno da su još udaljenije od kandidatskog statusa, iz čega se može jasno iščitati da je mislila na BiH, iako je nije pomenula.

    Što se tiče Ukrajine, rekla je da je ta zemlja od 2016. usvojila antikorupcijsku legislativu, olakšala građansku participaciju i napredovala u borbi protiv korupcije, iako je 2018. i 2019, kako je istakla, došlo do nazatka koji je kasnije korigovan.

    Iz svega što je rečeno, može se reći da će za BiH kriterijumi biti još stroži, jer Evropska komisija želi da demonstrira da “ne gleda kroz prste” Ukrajini i da će pregovarački proces biti zasnovan na ispunjavanju reformi.

    Da li će Ukrajina i Moldavija dobiti kandidatski status, zavisi od političke odluke šefova država i vlada. Za odluku je potrebno jedinstvo 27 šefova, a neki su već jasno naglasili da neće glasati za ukrajinski kandidatski status ako taj status ne dobije i BiH.

    Primjera radi, Karl Nehamer, austrijski kancelar, kaže da mu je nezamislivo da glasa za ukrajinski status, a da isti status ne bude odobren BiH. Slično smatra i Zoran Milanović, predsjednik Hrvatske, kao i Borut Pahor, predsjednik Slovenije, koji je takođe od Šarla Mišela, predsjednika Evropskog savjeta, zatražio da BiH kandidaturu dobije bezuslovno.

    Ukoliko Evropski savjet popusti i postupi suprotno mišljenju Evropske komisije i zajedno s Ukrajinom dodijeli status kandidata BiH, to će dovesti u pitanje izjave zvaničnika Komisije da BiH ne samo da ne sprovodi reforme, već da nazaduje. U tom slučaju, moguće je i da Ukrajina ostane bez kandidature ako lideri zemalja koji žele isti tretman za BiH odluče da glasaju protiv želje Kijeva da se priključi EU.

    Volodimir Zelenski, predsjednik Ukrajine, na pres-konferenciji nakon posjete lidera Njemačke, Francuske, Italije i Rumunije apelovao je na zemlje zapadnog Balkana da podrže Ukrajinu, za koju je rekao da je žrtva ruske agresije i da bi Ukrajinu kandidatski status još više motivisao da pobijedi Rusiju.

  • Eskobar bez dileme: Zapadni Balkan bi trebalo da bude dio EU

    Eskobar bez dileme: Zapadni Balkan bi trebalo da bude dio EU

    Zapadni Balkan bi trebalo da bude dio Evropske unije, izjavio je danas u Ohridu specijalni izaslanik SAD za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar.
    Eskobar, koji prisustvuje Prespanskom forumu, je najvažnijim ocijenio pitanje evropskog proširenja, prenosi RTK2.

    – Kada govorimo o izazovima zapadnog Balkana, njih je mnogo, ali moramo da se fokusiramo na mogućnosti koje imamo ovdje. Moramo da idemo naprijed sa pitanjima sa kojima se suočavamo u regionu – rekao je Eskobar.

    Američki diplomata je rekao da je zapadni Balkan geografski usklađen sa svim ostalim standardima i trebalo bi da bude dio EU i prilika za nove generacije.

    On je, govoreći o inicijativi “Otvoreni Balkan”, rekao da ta inicijativa sve dok je usmjerena ka evropskim integracijama, “oni su tu da je podrže”.

  • Ukrajina dobila “DA”

    Ukrajina dobila “DA”

    Kako se i očekivalo, Evropska komisija je dala zeleno svijetlo da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

    Evropska komisija je preporučila da se Ukrajini i Moldaviji dodeli status kandidata kao simboličan korak na dugom putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

    Od Gruzije će biti zatraženo da ispuni određene uslove pre nego što dobije taj status, preneo je danas Rojters.Evropska komisija predlaže da se Ukrajini da status kandidata za članstvo u EU, izjavila je danas predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i dodala da to podrazumeva i da Ukrajina sprovodi niz reformi.

    “Ukrajina je jasno pokazala težnju i odlučnost zemlje da živi u skladu sa evropskim vrednostima i standardima”, rekla je ona novinarima u Briselu.

    Ona je navela i da je Ukrajina već primenila oko 70 odsto pravila normi i standarda EU, ali da ipak ostaje da se uradi važan posao u oblasti vladavine prava, borbi protiv korupcije i oligarha i osnovnih prava.

    “Proces je zasnovan na zaslugama, tako da proces u potpunosti zavisi od Ukrajine”, naglasila je Ursula fon der Lajen.

    Tokom davanja izjave za javnost, Ursula fon der Lajen je nosila boje Ukrajine, žuti sako preko plave košulje, navodi britanska agencija.

    Rojters podseća da se pojedine zemlje EU, među kojima Holandija i Danska, protive da još zemalja dobije status kandidata za članstvo, a da je zahtev ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog juče dobio podršku Francuske, Nemačke, Italije i Rumunije, čiji su lideri posetili Kijev.

  • Putin: Moskvi ne smeta učlanjivanje Ukrajine u EU

    Putin: Moskvi ne smeta učlanjivanje Ukrajine u EU

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da nema ništa protiv pridruživanja Ukrajine EU, nakon odluke Evropske komisije da podrži težnje Kijeva za učlanjenje u blok.

    “Nemamo ništa protiv toga. To nije vojni blok. Svaka država ima pravo da se prodruži ekonomskim savezima”, rekao je Putin na pitanje o izgledima Ukrajine za učlanjenje u EU.

    Putin je tokom sjednice sa pitanjima i odgovorima naglasio da Rusija očekuje obnovu odnosa sa Ukrajinom nakon specijalne vojne operacije u toj zemlji.

    “Situacija će se, prije ili kasnije, vratiti u normalu”, istakao je Putin.

    Rusija se godinama bunila zbog pokušaja Ukrajine da uđe u NATO, a to pitanje preraslo je u veliki spor između Moskve i Zapada.

    Prije nego što je naredio slanje nekoliko desetina hiljada vojnika u Ukrajinu krajem februara, Putin je zatražio pravne garancije od SAD da ukrajinska država neće biti primljena u NATO.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je ranije danas da Kremlj pažljivo prati napore Ukrajine da postane članica EU, posebno u svjetlu pojačane saradnje članica Unije na polju odbrane.

    “To pitanje zahtijeva našu pojačanu pažnju, jer smo svi svjesni intenziviranja diskusija u Evropi na temu jačanja odbrambene komponente EU”, rekao je Peskov novinarima.

    Obraćajući se učesnicima Svjetskog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, Putin je postavio pitanje koliko je “preporučljivo” za EU da dozvoli članstvo Ukrajini, rekavši da će Kijevu biti potrebni ogromni ekonomski podsticaji koje druge članice bloka možda neće htjeti da daju.

    Evropska komisija predložila je danas da EU proglasi Ukrajinu i Moldaviju kandidatima za članstvo u EU, dok je od Gruzije zatraženo da ispuni određene uslove prije nego što dobije isti status.

  • Brnabić: Ako se traži nezavisnost Kosova, EU mora da mijenja pregovaračku poziciju

    Brnabić: Ako se traži nezavisnost Kosova, EU mora da mijenja pregovaračku poziciju

    Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je da ukoliko se od Srbije traži priznanje nezavisnosti Kosova zarad članstva u Evropskoj uniji (EU), onda bi zvanična pregovaračka pozicija EU za Srbiju trebalo da bude promijenjena, što bi možda bilo teško zbog pet država članica koje ne priznaju Kosovo.

    Čuli smo juče da Srbija ne bi trebalo da bude iznenađena što sve više ljudi iz EU naglašava da ona ne može postati članica Unije ako ne prizna nezavisnost Kosova – rekla je Brnabić na sesiji Prespanskog foruma za dijalog na Ohridu.

    Time se mijenjaju ciljevi, rekla je Brnabić i naglasila da su takve izjave došle od hrvatskog predsjednika Zorana Milanovića ili njemačkog kancelara Olafa Šolca u Beogradu.

    To je drugačije od onoga što imamo u zvaničnoj pregovaračkoj poziciji EU za Srbiju, rekla je Brnabić i publici pokazala zvaničnu poziciju EU i poglavlje 35 koja govori o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, a Kosovo je označeno fusnotom.

    Objašnjavajući fusnotu, Brnabić je pročitala da se u dokumentu govori o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova “u skladu sa ovim pregovaračkim okvirima”, ali bez pominjanja priznanja.

    U dokumentu se pominje rezolucija Savjeta bezbjednosti UN 1244 koja govori da je Kosovo integralni dio Srbije, odnosno garantuje se teritorijalni integritet Srbije u međunarodno priznatim granicama.

    Nije da Srbija čuje nešto novo, ali nikad zvanično od bilo koga iz EU da će to biti zahtjev da bi se pridružila Uniji, rekla je Brnabić i naglasila da bi u tom slučaju pregovaračka pozicija EU morala biti promijenjena.

    Pretpostavljam da će to biti teško zbog pet država članica koje ne priznaju Kosovo, konstatovala je ona.

    Brnabić je ukazala na politiku duplih standarda, odnosno, kako je rekla, čak i licemerje pojedinih članica Unije i da je to u slučaju rata u Ukrajini sada vrlo jasno.

    – Kada se kunemo, a Srbija se slaže sa tim, u teritorijalni integritet međunarodno priznatih država kao svetog mjesta u međunarodnom pravu, integritet zemalja poput Srbije i Ukrajine, onda da se podsetimo 1999. godine i 2008. godine, kada integritet Srbije nije bio važan brojnim zemljama koje danas čuvaju integritet Ukrajine svime što imaju – predočila je Brnabić.

    Vrlo je kompleksna situacija, koja će otežati proces proširenja EU, jer niko ne želi da pogleda sebe u ogledalo i kaže – prekršili smo integritet međunarodno priznate zemlje i ne znamo šta ćemo sa tim presedanom, rekla je Brnabić.

    Ona je istakla da je za Beograd važan proces dijaloga i normalizacija odnosa sa Prištinom, jer njena ekonomska budućnost i održivi razvoj i mjesto od EU zavisi od toga, prenosi N1.

  • “Ako Ukrajina dobija kandidatski status, onda ga istog dana treba dobiti i BiH”

    “Ako Ukrajina dobija kandidatski status, onda ga istog dana treba dobiti i BiH”

    Ako Ukrajina dobije kandidatski status, onda Hrvatska mora usloviti taj proces i dodjelom kandidatskog statusa BiH, izjavio je predsjednik Hrvatske Zoran Milanović koji u Ohridu učestvuje na Prespanskom forumu.Ako Ukrajina može dobiti status kandidata u stanju u kojem se trenutno nalazi i iz kojeg želim da što prije izađe, čitava po mogućnosti, onda nulta tačka hrvatske spoljne politike, nacionalne politike, bezbjednosne politike, treba biti da status kandidata dobije i BiH – naglasio je Milanović.

    On je poručio da se ne protivi kandidatskom statusu Ukrajine.

    – BiH je u bezbjednosnom i svakom drugom smislu u boljem stanju od Ukrajine i nema nijednog razloga, ni ekonomskog ni bezbjednosnog, ni ljudskog, da BiH ne dobije taj status ako ga dobije Ukrajina. BiH treba dobiti status kandidata istog dana kad i Ukrajina. Očekujem da vlada i njeni predstavnici, kad će se govoriti o davanju statusa kandidata Ukrajini, kategorički uslove da ga dobije i BiH. Ukrajina kandidat? U redu. BiH kandidat istog dana – zaključio je Milanović.

    Podsjetimo, Evropska komisija predlažila je danas da Ukrajina dobije status kandidata za članstvo u EU, izjavila je predsjednica Komisije Ursula fon der Lajen, prenosi Kliks.

  • Nehamer: Nezamislivo da prihvatimo Ukrajinu, a BiH i dalje držimo izvan EU

    Nehamer: Nezamislivo da prihvatimo Ukrajinu, a BiH i dalje držimo izvan EU

    Austrijski kancelar Karl Nehamer poručio je da će Austrija status kandidata za članstvo Ukrajine u EU podržati samo pod uslovom da u procesu proširenja ne bude dvostrukih standarda, istakavši da se moraju primijeniti ista mjerila kao i za kandidate sa zapadnog Balkana.
    “Za mene ne bi bilo zamislivo da odobrimo status kandidata Ukrajini, a istovremeno da zemlje, kao BiH, i dalje držimo izvan”, naglasio je Nehamer za njemački dnevnik “Velt”.

    On je podvukao da postoje jasni kriterijumi koji se moraju bez izuzetka ispuniti.

    “Ne smije biti dvostrukih standarda ili kandidata prve ili druge klase”, istakao je Nehamer.

    Iako Kijev traži brze pristupne pregovore, Nehamer je poručio da se u Ukrajini ne smiju buditi pogrešna očekivanja, jer je proces proširenja kompleksan i dug.

    “Trebalo bi zbog toga razmišljati o međukoracima u pristupnom procesu, na primjer u smislu jednoj pripremnog prostora za članstvo. Taj pripremni prostor nije zamjena za pristupni proces, već će paralelno ići s njim i olakšaće približavanje standardima EU”, objasnio je on.

    Nehamer je kazao da je nesporno da je Ukrajina dio evropske porodice, i da Austrija, kao vojno neutralna zemlja podržava Kijev koliko može u borbi protiv ruske agresije, kao i naporima za okončanje rata.

    I ministarka za evropske poslove u austrijskoj vladi Karoline Edštadler, za “Klajne cajtug”, rekla je da nema prečica na putu u EU.

    “Ne smije biti kandidata dvije klase. Albanija, Sjeverna Makedonija i Kosovo čekaju na dalji korak u procesu proširenja, a BiH čeka još uvijek na status kandidata i najvjerovatnije će preteći Ukrajinu. Ne smijemo meriti dvostrukim aršinima”, poručila je ona.

    Da li će Gruzija ili Moldavija dobiti status kandidata, prema njenim riječima, zavisi od toga da li ispunjavaju uslove, prenosi Tanjug.

    “Ja sam veliki fan evropske integracije i ne smije biti različitog ophođenja”, naglasila je Edštadler.

  • Raskol u EU – zbog Srbije

    Raskol u EU – zbog Srbije

    Sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi.

    JOŠ jedna pukotina među članicama Evropske unije, kada je reč o ratu u Ukrajini, mogla bi da se otvori već naredne nedelje na okupljanju lidera država članica u Briselu, i to zbog – Srbije.

    Naime, sve je više zemalja koje se protive radikalnom pristupu snažnih pritisaka da Beograd uvede sankcije Moskvi, a koje “gura” Berlin, jer smatraju da je takva politika kontraproduktivna, da bi samo mogla dodatno da osnažni naše veze sa Rusijom.

    U ovom frontu evropskih zemalja koje se zalažu za veće razumevanje za specifičnu poziciju i stavove Srbije, kada je reč o očekivanjima da odaberemo stranu u ukrajinsko-ruskom sukobu, trenutno su Italija, Austrija, Mađarska, Bugarska i Portugalija, zatim Češka i Slovenija, kao i zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova – Španija, Grčka, Kipar, Slovačka i Rumunija.

    Prema diplomatskim izvorima u EU, čak i zvanični Pariz ima znato blaži stav od Nemačke, čiji je kancelar Olaf Šolc uslovio članstvo naše zemlje u Uniji priznavanjem lažne kosovske države i otvoreno zatražio da se odmah priključimo restriktivnim merama protiv Rusije. U prilog tezi da se francuski predsednik Emanuel Makron zalaže za “srednji put”, kada je reč o politici Unije prema Beogradu, navode i njegov predlog o stvaranju Evropske geopolitičke zajednice, kako bi se zemljama-kandidatima dala određena evropska perspektiva, ali i nagradio napredak u reformama otvaranjem briselskih kasa.

    Sličan kurs zauzeo je i zvanični Beč, odakle je posle Makronovog predloga stigao “non-pejper” o postepenoj integraciji zemalja kandidata, a koji takođe podrazumeva i značajnu finansijsku pomoć iz Brisela.

    I Rama na strani Srbije
    Na strani Nemačke, koja je snažno stegla obruč oko Srbije, za sada su njihovi tradicionalni saveznici Holandija i Belgija, kao i zemlje u kojima je snažan antiruski sentiment, poput Poljske i baltičkih zemalja, ali i neki naši susedi, tačnije Hrvatska.

    Da bi politika pritisaka na Srbiju Briselu mogla da se vrati kao bumerang, upozorio je i albanski premijer Edi Rama, koji je pozvao EU da ne pritiska Beograd da uvede sankcije Rusiji. On je poručio da treba imati više razumevanja za stav Srbije s tim u vezi, i upozorio da bi pritisak Zapada mogao biti štetan za ceo region.

    Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže za “Novosti” da je ovakav Ramin stav rezultat realpolitike i činjenice da su srpsko-albanski odnosi u uzlaznoj putanji:

    “To, naravno, ne znači da će Tirana promeniti stav oko KiM, ali su ove poruke dobre, jer stvaraju povoljan ambijent da se napreduje u odnosima bez obzira na nerešena pitanja između Srbije i Albanije. Kada je reč o EU, tu postoje dva nivoa država, one koje su na liniji tvrđeg pristupa prema Srbiji, i one koje se zalažu za što konstruktivniju politiku, kako bi se izbegli negativni kontraefekti ucena i uslovljavanja. Najvažnija tema u EU trenutno su sankcije Rusiji, i tu ključne države slede politiku Vašingtona da se na tim merama bezuslovno insistir”.

    Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, ukazuje da se, iako se u EU odlučuje konsenzusom i da glas svake članice ima podjednaku težinu, zna i čiji se glas najviše sluša:

    “S jedne strane najveće države, poput Nemačke, imaju i najveći uticaj, ali je i ukrajinska kriza pokazala da je dovoljan samo jedan veto da u potpunosti blokira proces donošenja odluka. Zato je od vitalnog značaja za Srbiju gotovo bezuslovna podrška koju imamo od Mađarske, a tu su i neke druge zemlje koje imaju više razumevanja za Srbiju. Dobro je da u EU postoji svest da za politiku žestokog kažnjavanja Srbije, ipak, ne bi imali jedinstvenu podršku”, smatra Milivojević.

    U Briselu se 23. i 24. juna održava samit Evropskog saveta, a drugog dana okupljanja evropskih čelnika biće održana i konferencija na visokom nivou o Zapadnom Balkanu, na kojoj će biti i lideri regiona.

  • Evropa našla zamjenu za ruski gas

    Evropa našla zamjenu za ruski gas

    Evropska unija, Egipat i Izrael potpisali su danas sporazum o povećanju isporuka tečnog prirodnog gasa zemljama EU, koje nastoje da smanje zavisnost od snabdjevanja gasom iz Rusije.
    Prema sporazumu, koji je potpisan u Kairu, Izrael će slati više prirodnog gasa preko Egipta, koji raspolaže kapacitetima za njegovo pretvaranje u tečni gas i izvoz morskim putem, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, izvještava AP.

    Ona je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa egipatskim i izraelskim ministrima energetike, nazvala ovaj sporazum “istorijskim”, ističući da je on dio napora Evrope da diverzifikuje izvore energije, da se distancira od Rusije i da uvozi ugljovodonike od “drugih pouzdanih dobavljača”, pominjući u tom kontekstu Izrael i Egipat.

    Sporazumom se EU obavezala da će pomoći Egiptu i Izraelu da povećaju proizvodnju i istraživanje gasa u svojim teritorijalnim vodama. Za sada nije otkriveno koliko će gasa EU uvoziti iz ove dvije zemlje.

    Poznato je da je ruski rat protiv Ukrajine razotkrio našu evropsku zavisnost od ruskih fosilnih goriva i mi želimo da se oslobodimo te zavisnosti – rekla je fon der Lajen kasnije na zajedničkoj konferenciji za medije s predsednikom Egipta Abdelom Fatahom el Sisijem.

    Izraelska ministarka energetike Karin Elharar navela je da je potpisani sporazum rezultat ruske invazije na Ukrajinu, koja je izazvala evropsku energetsku krizu, dodajući da on takođe naglašava sve jaču saradnju između Egipta i Izraela, dva bivša neprijatelja.

    “Ovo je poruka onima koji u našem regionu vide samo negativne sile kao što su podjele i sukob. Ovo pokazuje da utiremo novi put partnerstva, solidarnosti i održivosti”, kazala je ona.

    Egipatski ministar nafte Tarek el-Mola nazvao je sporazum „važnom prekretnicom“ za saradnju između Egipta, Izraela i EU, ocenivši će to dovesti do dalje saradnje između članica istočnomediteranskog gasnog foruma, koji uključuje Jordan, Izrael, Kipar, Grčku, Egipat, Palestinske vlasti, Francusku i Italiju.