Oznaka: Covid – 19

Varijanta koronavirusa nazvana omikron veoma brzo je počela da se širi Evropom, iako za sada još uvek nedovoljno poznata i istražena, pokazuje neke drugačije simptome kod dece u odnosu na delta varijantu.

Roditelji bi trebalo da dobro obrate pažnju na nešto drugačije simptome ukoliko sumnjaju da je njihovo dete zaraženo omikron sojem, rekao je danas britanski doktor Dejvid Lojd, posebno skrećući pažnju na, kako je rekao, čudan osip po telu.

On je za “Skaj njuz” izjavio da mladi pacijenti koji obole od omikrona osećaju simptome kao što su malaksalost, jaka glavobolja i gubitak apetita, a roditelji bi trebalo da obrate pažnju na te simptome.

Lojd je dodao da osobe obolele od omikrona takođe imaju “čudan osip”, pa tako do 15 odsto dece inficirane novim sojem koronavirusa dobijaju osip po koži.

Iako je rano reći, najnoviji podaci o omikronu nagoveštavaju da je izuzetno zarazan, dodaje Lojd, i nada se da “nije smrtonosan kao delta”.

Na jednoj božićnoj zabavi u Oslu izbila je najveća epidemija nove varijante koronavirusa u Evropi, a to je najveća epidemija omikrona van Južne Afrike.

Ali umesto panike, norveški epidemiolozi ističu da je to potencijalni nagoveštaj kraja epidemije.

Zaraza je izbila u restoranu i noćnom klubu “Luiz” 26. novembra – oko 120 ljudi koji su bili tamo te noći zaraženo je koronavirusom, od kojih je oko polovina zaražena omikronom.

“Njihovi simptomi su temperatura, kašalj, glavobolja, bolovi u mišićima, umor, ali do sada niko od njih nije dobio tešku formu kovida 19, niti je neko od njih završio u bolnici”, rekla je infektolog iz Osla Tina Ravlo za britanski Dejli telegraf.

Infekcija se dogodila na događaju Skatek koji je rezervisao prostor u restoranu “Luiz” za 26. novembar, istog dana kada je SZO imenovala novi soj koronavirusa i označila ga kao “zabrinjavajuću varijantu”.

Na večeri je bilo 120 zaposlenih u kompaniji, a veći deo večeri bili su izolovani u svojoj sobi. Tek oko 23:30 počeli su da se “mešaju” sa drugim gostima u noćnom klubu u istoj zgradi, koji je zatvoren u 3 sata ujutro.

Sledećeg dana, dva radnika Skateka, koji su se nedavno vratili iz Južne Afrike, bili su pozitivni. Posle nekoliko dana pozitivno je testirano ukupno 70 zaposlenih, koji su bili na večeri, plus još 50 gostiju iz noćnog kluba.

Norveški epidemiolog Frode Forland veruje da broj zaraženih sugeriše da je omikron znatno zarazniji od delta soja koronavirusa.

“Ne možemo biti sigurni, ali podaci iz Osla to sugerišu”, kaže Forland.

Ali kompanija je insistirala da svi učesnici večere budu u potpunosti vakcinisani i testirani antigenskim testom.

“Pridržavali su se svih pravila”, napominju epidemiolozi.

Forland, direktor Instituta za infektivne bolesti, rekao je da je jedan od tri scenarija za omikron, koja je predvidela njegova agencija, da je izuzetno zarazan, ali da je izazvao veoma blagu formu bolesti.

“Ovo je moja nada i najbolji scenario koji imamo – da virus bude blaži, da se više ljudi zarazi i konačno stekne prirodni imunitet. Moguće je da se virus toliko puta replicirao i toliko puta mutirao da je dostigao, za njega optimalnu situaciju. A to je da se brzo širi i ne ubija domaćina”, smatra Forland i dodaje da bi to mogao da bude početak kraja pandemije kovida 19.

“Videli smo to i kod drugih bolesti pre ove, što znači da to prelazi u endemsku bolest”, zaključio je on.

Оd pоsljеdnjеg izvјеštаја о еpidеmiоlоškој situаciјi u Rеpublici Srpskој, u pоsljеdnja 24 čаsа, u Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskој bоlnici u Fоči i u bоlnicаmа Sv. Vrаčеvi u Biјеljini i Sv. аpоstоl Lukа u Dоbојu izvršеnо је tеstirаnjе 650 lаbоrаtоriјskih uzоrаkа, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd 216 оsоba.

Rаdi sе о 94 muškаrca i 122 žеne, оd kојih su 34 mlаđе, 114 srеdnjе i 68 stаriје živоtnе dоbi.

Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 70 оsоbа је iz Bаnjаlukе, 32 iz Biјеljinе, 19 iz Trеbinjа, pо dеvеt iz Dоbоја i Fоčе, pо psаm iz Dеrvеntе i Kоzаrskе Dubicе, sеdаm iz Lаktаšа, pо pеt iz Zvоrnikа i Priјеdоrа, pо čеtiri iz Bilеćе, Pаlа i Šаmcа, pо tri iz Grаdiškе i Ugljеvikа, pо dviје iz Brоdа, Kоtоr Vаrоšа, Lоpаrа, Mоdričе, Tеslićа i Čеlincа i pо јеdnа iz Istоčnоg Drvаrа, Knеžеvа, Kоstајnicе, Mrkоnjić Grаdа, Оsmаkа, Оštrе Lukе, Pеlаgićеvа, Pеtrоvа, Prnjаvоrа, Sоkоcа, Srpcа, Stаnаrа, Čајničа i Šеkоvićа.

U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеno je 15 smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о оsаm muškаrаcа i sеdаm žеnа, srеdnjе i stаriје živоtnе dоbi оd kојih su pо dviје оsоbе iz Tеslićа i Pаlа i pо јеdnа iz Bаnjаlukе, Brаtuncа, Brоdа, Grаdiškе, Dеrvеntе, Dоbоја, Fоčе, Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа, Lаktаšа, Priјеdоrа i Trеbinjа.

Dо sаdа su u Rеpublici Srpskој pоtvrđеnа 90.883 slučаја virusа kоrоnа, а prеminulo je ukupnо 5.285 оsоba kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

U Rеpublici Srpskој, tеstirаne su ukupnо 362.614 оsоbе.

Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 537, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 207, а u оstаlim bоlnicаmа 330. Nа rеspirаtоru је 45 оsоbа, 23 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 22 u оstаlim bоlnicаmа.

Glavno oružje već imamo, ali nam je potreban novi pristup, poručuju naučnici.

Malo je verovatno da ćemo uspeti da iskorenimo kovid 19, ali društva su i ranije učila kako da žive sa bolestima. Sa nepredvidljivim izbijanjima epidemije koja se i dalje dešavaju širom sveta i pojavama varijanti poput omikrona, svet je i dalje dobrano u pandemiji.

Ali, dobra vest je da se većina naučnika slaže da će pandemija jednom okončati – iako je teško predvideti tačan period – te da će virus postati endemski, piše “Gardijan”.

To znači da ga nikad nećemo potpuno iskoreniti, ali kako je sve više vakcinisanih i oporavljenih infekcije će do kraja imati stalno nisku stopu a manje ljudi će teško obolevati od kovida. Područja u kojima su stope vakcinisanja visoke, verovatno će dočekati endemičnost pre nego regioni sa niskim stopama.

Kad će konačno da prođe pandemija?

Pandemija kovida neće trajati zauvek. Verovatno će nastaviti da bledi kako ulazi u svoju treću godinu, oživljavajući sa novim sojevima i povlačeći se pred vakcinama, restrikcijama i drugim merama. Ali, čak i ako se korona virus nikad ne iskoreni, imunitet ljudi će se poboljšati i svet će biti u stanju da živi sa kovidom, u čemu se stručnjaci generalno slažu.

Velika većina stručnjaka za infektivne bolesti misli da je SARS-CoV-2 tu da ostane. Unuci naših unuka će i dalje hvatati virus, ali kovid, bolest, će postati deo naše isterije kako infekcija prelazi u samo još jedan uzrok obične prehlade – rekao je CNN-u Pol Hanter, profesor medicine britanskog Univerziteta Istočna Anglija.

Međutim, tu postoji jedno značajnije pitanje – koliko će nam trebati da stignemo dotle?

Odgovor je dobrim delom u našim rukama. Pandemije iščezavaju kao posledica ljudskih napora, poput razvoja vakcine, praćenja kontakta, analize genoma, mera zadržavanja i međunarodne saradnje. Svet, dakle, ima alatke da okonča pandemiju što je brže moguće, međutim, problem je u tome što se tea latke ne koriste na najbolji način, čak ni nakon 20 meseci pandemije.

“Ovo je veliko pitanje. Nikad nije bio plan, a i dalje ga nema na globalnom nivou. Nismo dobri u rešavanju globalnih kriza kao svet. Nemamo infrastrukturu, rukovodstvo ili odgovornost”, rekla je CNN-u Andrea Tejlor, pomoćnica direktora programa Globalnog zdravstvenog instituta Djuk.
Najvažnije oružje

Najvažnije oružje u “arsenalu” sveta u borbi protiv pandemije je najočiglednije.

“Prva alatka koju imamo su vakcine”, kaže Roberto Burioni, profesor mikrobiologije i virusologije Univerziteta San Rafaele u Milanu.

Brzi razvoj više vakcina, efikasnih u zaustavljanju teških simptoma bolesti, bio je prvi u svetu. Prethodni rekord dolaska vakcine na tržište bio je četiri godine, ali je pandemija kovida izmenila standarde u toj oblasti. Međutim nije dovoljno samo imati vakcinu, potrebno je imunizovati što je više ljudi moguće, koliko god puta je potrebno.

Čak i u bogatim zemljama u kojima dostupnost vakcina nije pitanje, imunitet koji slabi vremenom, prenosivost novih sojeva i skepticizmi prema vakcinama jasno govore da su potrebne ekstremno visoke stope pokrivenosti da bi se sprečili talasi infekcija.

“Ono što treba da postignemo je naširoka imunizacija. Jedan mogući scenario je da, ako budemo u stanju da vakcinišemo veliku većinu ljudi, virus će cirkulisati ali da neće nanositi veliku štetu”, istakao je Burioni.

On je ocenio da bi vakcinacija dece mogla da ima veliki uticaj na budućnost.

Vakcinacija dece se već uvelike odvija u nekim delovima sveta. U SAD su regulatorne vlasti nedavno odobrile “Fajzerovu” vakcinu za decu od 5-11 godina, a Britanija je objavila u četvrtak ugovor o kupovini 114 miliona ekstra doza “Fajzera” za svojih 67 miliona građana za 2022. i 2023. CNN ukazuje da je ovo potez koji će verovatno povući mnoge razvijene nacije kako se pripremaju za budućnost u kojoj se vakcine daju na poluredovnoj osnovi.

Ne znamo koliko ćemo buster doza trebati, ali ovo je problem logističke i ekonomske prirode – ukazuje Burioni.

Međutim, to važi za razvijene delove sveta. Kovid će ostati pretnja dok se ne svede svuda pod kontrolu, a stručnjaci upozoravaju da je potrebna dramatična akcija da postignemo taj cilj.
Nejednakost i pandemija

Pojava soja omikron u subsaharskoj Africi, gde je niska stopa vakcinacije, ukazala je još jednom na važnost strategije vakcinisanja siromašnih nacija.

“To nisu samo džepovi, veliki delovi sveta imaju neprihvatljivo nisku pokrivenost vakcinama”, kaže Tejlor.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je manje od osam odsto ljudi u zemljama sa niskim prihodima primilo najmanje jednu dozu vakcine, dok je ta brojka u zemljama sa visokim primanjima skoro 64%. U Evropskoj uniji i SAD bar jednu dozu je primilo oko 70 odsto stanovnika.

“Nejednakost u vakcinama će produžiti pandemiju”, rekao je CNN-u Majkl Hed, istraživač Univerziteta Sauthempton.

Da bi se taj problem rešio, zalihe vakcina treba da se povećaju i stabilizuju, a onda treba i da se upare sa finansijskom podrškom kako bi se osiguralo da su došle do ljudi. Bogate zemlje takođe bi trebalo da finansiraju istraživanja i pruže terensku pomoć u zemljama u kojima se distribucija vakcina odvija sporije. Ali, potrebno je i pravo rukovodstvo.

“Ovo je veoma slično onome s čime smo suočeni kod klimatskih promena – imamo lidere koji predvode svoje nacije, ali nemamo zaista globalne lidere. Nemamo globalnu odgovornosti”, ističe Tejlor.

Nacionalne mere i dalje su ključna stvar kako se pandemija približava završnoj fazi. Talasi će nastaviti da pogađaju različite zemlje u različito vreme a zemlje će, kako ukazuje Tejlor, morati da sarađuju u okviru svojih iskustava i mogućnosti.

Promena stavova i ponašanja

Ljudi generalno reaguju na epidemije sa strahom i panikom, i na individualnom i na nivou društva. Takve reakcije uzimaju ublik u nekim, sada prepoznatljivim metodama – zatvaranje granica, izolacija bolesnih, povlačenje iz društva.

Pre napretka moderne medicine ljudi su samo mogli da se nadaju da će epidemije minuti same od sebe. Kad bi postalo jasno da je bolest neizbežna – ili endemska – društva bi je često preoblikovala u regularni deo života. To se može pokazati kao istina i u slučaju kovida.

Tako su se u japanskim gradovima u 17. veku stavovi o velikim boginjama promenili kad je bolest postala endemska – do tada je većina ljudi već bila izložena kao deca i vremenom su se oporavili.

“Jednom kad su ljudi prihvatili da će svi dobiti velike boginje, normalizovali su to kao prekretnicu iz detinjstva, čineći od toga deo priče o odrastanju”, rekao je “Gardijanu” Čarl Keni, direktor Centra za globalni razvoj i autor knjige “Ciklus kuge”.

Prerano je sada reći kako bi se taj proces normalizacije odvijao sa kovidom. Ipak, ako se ispostavi da infekcije postaju normalan deo života tokom zimskim meseci, one se jednostavno mogu apsorbovati u ono što nam je poznato kao sezona gripa ili prehlade. Kao sa velikim boginjama u starom Japanu, ta promena će se odraziti i na jezik ljudi i svakodnevna iščekivanja. Neki su već počeli da rabe termin “kovid sezona”, ukazuje “Gardijan”.

“Moji roditelji su se plašili dečje paralize. Prestali smo da brinemo o tome nakon primanja vakcine”, ističe Nensi Toms, istoričarka Univerziteta Stoni Bruk i autor “Jevanđelja o bacilima”.

Iako je kovid i dalje preovlađujuć, pojava efikasnih vakcina brzo je promenila obim te pretnje.

Kako će izgledati tranzicija u endemičnost?

U praktičnom smislu, kako navodi “Gardijan”, doći će do objave. Svetska zdravstvena organizacija i lokalne zdravstvene agencije će zvanično proglasiti kraj globalne pandemije. Ova oznaka zasnovana je na određenim biološkim i statističkim merilima, između ostalog zaraznosti virusa, stopi mortaliteta i sposobnosti virusa da preplavi bolnice.

Na nekim mestima, poput Sjedinjenih Američkih Država i drugih bogatih nacija sa spremnim pristupom vakcinama i antivirusnim tretmanima, endemičnost bi mogla da izgleda kao sadašnjost – ljudi koji izlaze iz očaja, krcati restorani i sve manje rigorozno proveravanje kovid potvrda.

Ali, moglo bi doći i do drugih, dubljih društvenih promena, a istorija nam pruža uvid u razumevanje kako će se dnevni život promeniti ako kovid postane endemski.
Neujednačena normala

Ono što je važno je da se povratak u normalno stanje neće dogoditi jednako širom globusa. Nakon što se ljudi u bogatim nacijama opuste u endemičnosti, oni na jugu globusa možda će se i dalje mučiti sa korona virusom još dugo vremena, kao što je bio slučaj sa nizom tropskih bolesti koje su skoro zaboravljene u mestima poput SAD.

Kao i sve infektivne bolest koje su pre pogađale svet, nada je da će i SARS-CoV-2 na kraju završiti u dalekom sećanju čovečanstva. Taj zaborav može doneti olakšanje, rast i oporavk, ali mogao bi i da nas ostavi nespremne za potencijalnu sledeću pandemiju.

Španski grip iz 1918. godine naučio nas je da se nošenjem maski i držanjem distance može da smanji broj umrlih, a to je lekcija koju smo 2020. godine prekasno obnovili, zaključuje “Gardijan”.

Naučnici sa univerziteta “Case Western Reserve, Duke, and Rutgers” identifikovali su jedinjenja u genomu koronavirusa koja imaju potencijal da blokiraju njegovu sposobnost replikacije.

Njihovi nalazi su se pojavili u časopisu Science Advances.

“Mi smo zaključili da jedinstveni oblik RNK genoma virusa predstavlja priliku da ga ciljamo malim molekulima koji mogu da imaju potencijal da uspore sposobnost virusa da se širi”, rekao je Blanton S. Tolbert, Rudolf i Suzan Rens profesor hemije u “Case Western Reserve”, jedan od istraživača koji vode projekat.

“I rani rezultati su ohrabrujući.”

Amanda Hargruv, profesorka hemije na Univerzitetu “Duke”, rekla je u saopštenju za medije da ovaj rad nudi neiskorišćeni terapeutski potencijal za borbu protiv kovida 19: “Ovo su prvi molekuli sa antivirusnom aktivnošću koji ciljaju na RNK virusa, tako da je to potpuno novo mehanizam u tom smislu”, rekla je ona.

Istraživači su takođe primetili da bi otkriće moglo da dovede do tretmana za druge buduće viruse.

Utvrdili su da su petlje i izbočine RNK koje su identifikovali ostale suštinski nepromenjene evolucijom srodnih koronavirusa kod slepih miševa, pacova i ljudi, uključujući one koji su izazvali epidemije SARS-a i MERS-a.

Šta su indentifikovali zapravo?

Da bi zarazio ćelije, koronavirus mora da provali, isporuči svoja genetska uputstva u obliku RNK i otme molekularnu mašineriju te ćelije da bi napravio nove kopije sebe.

Zaražena ćelija postaje fabrika virusa, čitajući 30.000 nukleotidnih “slova” genetskog koda virusa i izbacujući proteine potrebne da se virus razmnožava i širi.

Većina antivirusnih lekova—uključujući remdesivir i molnupiravir, jedine antivirusne lekove koje je američka Uprava za hranu i lekove odobrila ili razmatra da bi ih odobrila za zaštitu od kovida 19, deluje tako što se vezuje za ove proteine.

Ali naučnici i njihov tim su zauzeli drugačiji pristup.

Identifikovali su prve molekule koji mogu da ciljaju nabore lanaca RNK koji se nalaze u složenoj 3D strukturi samog virusnog genoma.

Nadovezuju se na rana istraživanja
Ovaj novi rad se zasniva na istraživanju koje su prvi sproveli profesorka Hargruv, profesor Tolbert i drugi 2020. godine, baš kada je pandemija kovid 19 počela da izlazi na naslovnice.

Taj tim je već istraživao potencijalne kandidate za lekove za borbu protiv drugog RNK virusa — enterovirusa 71, uobičajenog uzroka bolesti šaka, stopala i usta kod dece.

Grupa je identifikovala klasu malih molekula zvanih amiloridi koji se mogu vezati za nabore poput ukosnica u genetskom materijalu virusa i poremetiti njegovu replikaciju.

Koristeći kompjutersko modeliranje i tehniku koja se zove spektroskopija nuklearne magnetne rezonance, istraživači su bili u mogućnosti da analiziraju ove 3D RNK strukture i odrede gde se hemijska jedinjenja vezuju.

Istraživači čekaju na patent za svoju metodu i nameravaju da modifikuju jedinjenja kako bi bila snažnija, a zatim sprovedu testiranje na životinjama “da vide da li bi ovo mogao biti održiv kandidat za lek”, rekao je Hargrove, a prenosi Technology.