VRBAS Media

Oznaka: bugarska

  • Sijarto: Ako Bugarska ne ukine porez na gas…

    Sijarto: Ako Bugarska ne ukine porez na gas…

    Mađarska će staviti veto na ulazak Bugarske u šengensku zonu osim ako ne ukine tranzitnu taksu na ruski gas.

    To je saopštio danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

    On je rekao da je Budimpešta jasno stavila do znanji Sofilji da će staviti veto Bugarskoj ukoliko ostane na snazi porez za glavnu rutu gasa koja ide u Mađarsku.

    “Rekli smo Bugarima da ako ovaj porez budu zadržali, ukoliko ugroze bezbednost mađarskog energetskog snabdevanja, stavićemo im veto na ulazak u Šengen”, poručio je Sijarto, preneo je Rojters.

    Britanska novinska agencija navodi da, dok se većina zapadnoevropskih zemalja odlučila za izbacivanje ruskog gasa iz upotrebe, Mađarska dobija 4,5 miliona kubnih metara gasa godišnje iz Rusije, nakon sporazuma iz 2021. godine.

  • Da li je Kostadin Kostadinov, lider opozicione partije “Preporod” na korak od osvajanja vlasti u Bugarskoj?

    Da li je Kostadin Kostadinov, lider opozicione partije “Preporod” na korak od osvajanja vlasti u Bugarskoj?

    Kostadin Kostadinov, ugledni bugarski političar, lider bugarske opozicije i predsednik partije “Preporod”, boravio je pre dva dana u Beogradu na okruglom stolu koji je bio posvećen razmatranju aktuelnog migrantskog pitanja u svetlu aktuelnih geopolitičkih izazova.Kostadinov je tokom debate sa srpskim, mađarskim i nemačkim intelektualcima ispoljio visok stepen informisanosti i prezentovao veoma interesantna stanovišta koja okupiraju savremenu regionalnu političku situaciju.Lider bugarske opozicije je prilikom svog radnog boravka u Srbiji nedvosmisleno ispoljio principijelno stanovište i po pitanju srpskog faktora u regionu, čime, ne samo da je potvrdio prijateljstvo prema Srbiji i našem narodu, već se dokazao i kao suštinski poštovalac međunarodnog javnog prava.Kostadinov je očigledno nosilac jednog novog patriotskog talasa u Bugarskoj, talasa koji obećava da će Bugarska, ukoliko “Preporod” osvoji vlast, više voditi računa o sopstvenim, nego o interesima kolektivnog Zapada, što se savršeno uklapa i u interese državnepolitike Republike Srbije.

  • Pratio srpske vojnike, vrbovao političare i dobijao novac: Lista pronađenih stvari kod špijuna

    Pratio srpske vojnike, vrbovao političare i dobijao novac: Lista pronađenih stvari kod špijuna

    Uhapšeni Lj.G. (61), osumnjičen da je bugarski špijun, inače rezervni oficir Vojske Srbije i radnik Centra za kulturu u Bosilegradu, poslednjih nekoliko mjeseci intenzivno je radio na prikupljanju podataka o aktivnostima srpskih službi bezbjednosti, vojske i policije i stanju na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom, saznaju “Novosti” iz dobro upućenih izvora.

    Bezbjednosno-informativna agencija i Vojno-bezbjednosna agencija su otkrile priznanice o “nagradama” za špijunažu koje je dobijao od bugarske tajne službe DANS.

    On je isplate primao u bugarskim levima, uvek u Sofiji, a prilikom svake transakcije je uredno i svesno potpisivao priznanicu. Istraga je pokazala da “pipci” njegove mreže sežu i do bugarskog konzulata u Nišu.


    Osumnjičeni je preko saradnika, među kojima je bilo i lokalnih političara i vojnih lica, sakupljao informacije o brojnosti, kadrovskoj hijerarhiji i strukturi, rasporedu, naoružanju jedinica Vojske Srbije na jugu države, prije svega Četvrte brigade raspoređene uz administrativnu liniju.

    Agent DANS-a je prikupljao detaljne informacije o pripadnicima srpskih službi bezbjednosti iz pograničnog pojasa uz Bugarsku. Brojeve njihovih telefona, adrese i podatke o vozilima koje koriste prosleđivao je DANS-u. Struktura tih podataka ukazuje na nameru prćenja komunikacija i kretanja srpskih bezbjednjaka, ali s obzirom na to da su tražena i mjesta njihovog stanovanja, moguće je da su postojale i opasne ideje.

    Nije neočekivano ovako djelovanje DANS-a u dijelu Srbije sa bugarskom manjinom, gdje ova agentura već duže vrijeme obnavlja velikobugarske ideje, ali kako tumačiti interesovanje za srpsku vojsku i službe uz administrativnu liniju sa KiM?


    Stručnjaci za bezbjednost podsjećaju da je bugarska agentura prisutna u srpskoj pokrajini još od vremena agresije NATO 1999. godine kada je djelovala kao filijala njemačke BND. Najprljaviji posao koji je, srećom neuspješno, pokušala da obavi je izmišljanje “srpske genocidne operacije Potkova”.

    Bugarski špijuni su tada prodavali podatke albanskim službama, pa je očekivano da to rade i sada. Ipak, bezbjednosni eksperti kažu da su bugarski interesi samo vrh ledenog brijega.

    “Otkrivanje bugarskog špijuna i njegovih saradnika mora se staviti u isti kontekst sa otkrivanjem agenturne mreže Hrvoja Šnajdera, donedavnog prvog sekretara Ambasade Hrvatske u Beogradu. Njihove službe su samo podizvođači u velikoj obavještajnoj operaciji NATO prema Srbiji koja je, što je veoma značajno, intenzivirana baš uoči izbora. Balkanske filijale svoje ambicije i aspiracije samo uklapaju u prvorazredne zadatke koje su dobili od CIA, BND i MI-6”, kaže penzionisani pukovnik Ljuban Karan, nekadašnji rukovodilac KOS-a.

    Stručnjaci ukazuju da velike službe koriste balkanske “šegrte” da se ne bi kompromitovale u slučaju provale, kao 2002. kada je u motelu “Šarić” na djelu uhapšen bivši šef CIA za Balkan i formalno nekadašnji prvi sekretar Ambasade SAD u Beogradu Džon Dejvid Nejbor.

  • Mirčev: Bugarska će donirati Ukrajini 100 oklopnih vozila

    Mirčev: Bugarska će donirati Ukrajini 100 oklopnih vozila

    Parlamentarac iz Bugarske Ivajlo Mirčev rekao je danas da će Bugarska poslati 100 oklopnih vozila u Ukrajinu, prenose “Novinite”.

    “Postoji inicijativa da se pošalju oklopna vozila Ukrajini iz skladišta ministarstva unutrašnjih poslova, a da to ne naškodi rezervama vojske. Predlažemo to kao nacrt u parlamentu. Procjenjujemo da će biti oko 100 vozila”, rekao je Mirčev.

    Prema njegovim riječima, inicijativu je podržao premijer Nikolaj Denkov, ministri policije i odbrane, i parlamentarne grupe GERB i DPS, uključujući i lidera GERB Bojka Borisova.

    Kao rezultat, Bugarska će očekivati kompenzaciju od SAD.

    Oklopna vozila su stara 40 godina i nisu napuštala skladišta 40 godina, dodao je Mirčev.

    “Ukrajinci su dokazali da mogu sve sa onim što dobiju”, istakao je Mirčev.

  • Svi tragaju za rješenjem, a njega nema?

    Svi tragaju za rješenjem, a njega nema?

    Bugarski predsednik Rumen Radev je na sastanku sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim izrazio nadu da će biti postignut mir.

    On je dodao da se ne slaže da se Ukrajini isporuči oružje iz rezervi bugarske vojske.Prema njegovim rečima, tekući konflikt poprima sasvim drugačije razmere. Osim toga, naveo je da je zabrinut zbog događaja oko Zaporoške nuklearne elektrane i zbog mogućeg radioaktivnog zagađenja. “Konflikt se pretvara u rat do iscrpljenja, u globalni ekonomski sukob, koji utiče na ekonomiju ne samo Ukrajine već i svih evropskih zemalja i jača socijalnu napetost. I dalje tvrdim da ovaj sukob nema vojno rešenje. Mi već godinu i po dana čekamo da će se pojaviti rešenje, ali se ono ne pojavljuje. Važno je da se obrati pažnja i na napore koji su usmereni na deeskalaciju, na prekid vatre i na traženje mirnog rešenja diplomatskim sredstvima. Znam koliko je to teško, ali po mom mišljenju svi zajedno moramo tražiti takva rešenja. Nadam se da ćemo što pre videti mirno rešenje”, izjavio je Radev u razgovoru sa ukrajinskim predsednikom.

  • Još jedna država bi da kaže “ne” Ukrajini?

    Još jedna država bi da kaže “ne” Ukrajini?

    Bugarska razmišlja o zabrani uvoza žitarica iz Ukrajine, kao što su to već učinile Poljska i Mađarska.

    To je izjavio ministar poljoprivrede Javor Gečev u Plovdivu i dodao da se moraju zaštititi interesi te zemlje.”Bugarski interesi se moraju zaštititi, posebno kada dve zainteresovane zemlje reaguju na ovaj način. Ako ne postupimo na sličan način, akumulacija na bugarskoj teritoriji može postati još veća”, rekao je Gečev.U ponedeljak se očekuju izveštaji nadležnih organa u drugim zemljama o zakonskim osnovama za uvođenje zabrana uvoza ukrajinskog žita, podseća bugarska agencija BTA.

    Ministarstvo poljoprivrede sarađuje i sa ministarstvom privrede koje je nadležno za ovu vrstu mere, rekao je Gečev i dodao da nakon što se prikupe sve relevantne informacije, očekuje da će u utorak komunicirati sa predsednikom, koji ima direktnu odgovornost u ovoj situaciji, tako da je, kako je naveo, sve pitanje vremena.

    Ovi potezi su usledili nakon talasa protesta proizvođača žitarica i poljoprivrednika u Bugarskoj i Rumuniji protiv bescarinskog uvoza ukrajinske robe i pozivanja na jednak tretman.

    Bugarska je, kako je podsetio Gečev, zatražila odgovor od Brisela prošlog septembra.

    Poljska i Mađarska odlučile su da zabrane uvoz žitarica i druge hrane iz susedne Ukrajine kako bi zaštitile lokalni poljoprivredni sektor, saopštile su u subotu vlade te dve zemlje.

  • Najveće prenaoružavanje u istoriji zemlje

    Najveće prenaoružavanje u istoriji zemlje

    Bugarska će najverovatnije preko posrednika prodati Ukrajini ogromnu količinu municije, što bi moglo značajno da utiče na rat.

    To je za bugarsku televiziju bTV izjavio bivši ministar odbrane Bojko Noev.Kako podseća Euraktiv, bugarsko ministarstvo odbrane je ranije saopštilo da će državnom vojnom kombinatu “VMZ” predati staru municiju u vrednosti od blizu 175 miliona evra, a zauzvrat će dobiti novu.

    Cilj je da ogromne količine stare municije iz magacina bugarske vojske odu u Ukrajinu, dodao je bivši ministar odbrane, koji je dobro upoznat sa poslovanjem sa oružjem u zemlji.

    “Ovo je najveće prenaoružavanje bugarskih kopnenih snaga u novijoj istoriji. To je ogromna količina municije – stotine hiljada. Dolazi do ogromnog povećanja cena municije i VMZ će ovu municiju prodavati preko posrednika Ukrajini”, dodao je bivši ministar.

    “Ovo je količina municije koja može da preokrene tok rata u nekim pravcima na ukrajinskom frontu”, dodao je on.

    Euraktiv navodi da Bugarska vojska ima zalihe municije za oružja sovjetskog tipa, a to je baš ono što treba Ukrajini koja najvećim delom u ratu protv Rusije koristi baš takvo oružje i baš takvu municiju, uključujući tenkove, haubice, protivtenkovske bacače granata, sovjetske višecevne bacače raketa, puške AK-47 i još mnogo toga.

    Euraktiv navodi da je došao do saznanja da Bugarska već odavno isporučuje oružje Ukrajini, uprkos zvaničnim tvrdnjama vlasti u Sofiji.

    Ministar odbrane Dimitar Stojanov je u ponedeljak prokomentarisao da je šema sa “VMZ” dogovorena samo “u cilju obnavljanja ratnih zaliha” za vojsku. To je deo odluke Narodne skupštine da “pruži podršku Ukrajini”, dodao je on.

    Za sada, Stojanov je rekao da ne može da kaže šta će njegovo ministarstvo uraditi sa municijom.

    Predsednik Rumen Radev, koji upravlja zemljom kao predsedničkom republikom u odsustvu redovno izabrane vlade i parlamenta, javno se protivio isporuci oružja Ukrajini, podseća Euraktiv.

    Ali, prema rečima Noeva, Radev bi trebalo da objasni zašto se Bugarska neće javno pridružiti zajedničkim evropskim naporima i kako će se to odraziti na bugarsku industriju.

    “On nije monarh, niti ima ovlašćenja da izražava suverenitet države. Bugarska je parlamentarna republika, a suveren je Narodna skupština. Sa ove tačke gledišta, parlament je u svojoj odluci poručio Savetu ministara da imperativno nastavi sa preduzimanjem svih radnji za pružanje naknadne vojne i vojno-tehničke podrške Ukrajini”, rekao je Noev.

  • Bugarska tajno isporučila Ukrajini oružje u vrijednosti od milijardu dolara

    Bugarska tajno isporučila Ukrajini oružje u vrijednosti od milijardu dolara

    U protekle dvije godine Ukrajina je preko trećih zemalja primila bugarsko oružje vrijedno milijarde dolara, a Kijev i Sofija nisu morali direktno potpisati nijedan dogovor.

    Samo u 2022. godini Bugarska je u Ukrajinu indirektno izvezla oružje u vrijednosti od najmanje milijardu dolara, prenosi Euractiv.

    Nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, tadašnja potpredsjednica Vlade i ministarka ekonomije Bugarske Kornelija Ninova najavila je da neće dozvoliti izvoz bugarskog oružja u Ukrajinu. Pitanje vojne podrške Kijevu postalo je predmet rasprave između proruskih i prozapadnih stranaka u Bugarskoj.

    Nakon smjene Nininog kabineta u julu 2022. godine, bugarski parlament je velikom većinom odlučio da Ukrajini pruži vojnu pomoć iz skladišta bugarske vojske. Predsjednik Rumen Radev, koji se oštro protivio ovoj odluci, bio je primoran da pristane, ali je kasnije najavio da neće odobriti daljnje transfere oružja.

    Sada bugarske kompanije ne šalju oružje i municiju direktno u Ukrajinu.

    “Za period od 24. februara 2022. do 19. januara 2023. godine nije dostavljen nijedan zahtjev za sklapanje vanjskotrgovinskih poslova sa ukrajinskim kompanijama i državnim agencijama na razmatranje Komisiji za kontrolu izvoza, te, shodno tome, nije izdata nijedna izvozna dozvola tokom ovog perioda”, saopštilo je bugarsko Ministarstvo ekonomije.

    Međutim, bivši ministar odbrane Velizar Šalamanov je rekao da se za to vrijeme razvila praksa korištenja stranih programa.

    “Postoje programi sa dobrim finansiranjem u Velikoj Britaniji, SAD-u i Poljskoj. U okviru ovih programa kupuje se oružje neophodno za Ukrajinu, odnosno novac nije ukrajinski, već britanski, američki, poljski ili evropski”, objasnio je Šalamanov.

    On je dodao da se same posredničke strane bave logistikom, a ovaj metod se pokazao korisnim za sve učesnike u transakciji.

    Bugarska je jedan od najvećih proizvođača oružja i municije sovjetskog obrazca koje koristi ukrajinska vojska. Šalamanov je pozvao Bugarsku da prebaci vojnu opremu iz sovjetskog doba Oružanim snagama Ukrajine i zamijeni je modernom opremom saveznika, čime se ubrzava vlastito ponovno naoružavanje. Ovo se odnosi na tenkove T-72, avione Su-25 i MiG-29. Šalamanov je kao primjer naveo Češku i Poljsku, koje su to već učinile.

  • “Bugarska ekonomija je uništena”

    “Bugarska ekonomija je uništena”

    Bugarski novinar Valentin Kardamski izjavio je da je bugarska energetika “uništena”.

    Rekao je i da će zemlja sada prodavati američke sveće i uveravati stanovnike Bugarske da je mrak “demokratski“.

    On je tim rečima odreagovao na vest američkog Ministarstva finansija koje je prošle sedmice saopštilo da je bivši ministar energetike Bugarske Rumen Ovčarov navodno učestvovao u koruptivnim ugovorima o isporukama ruskih energenata te da je na njegove of-šor račune prebačeno više od pet miliona evra.

    Po rečima Kardamskog, SAD su namerno uvele sankcije protiv petorice bugarskih državljana uoči parlamentarnih izbora 2. aprila. Pored Ovčarova, sa energetikom su povezana još dva lica – bivši izvršni direktori nuklearke “Kozloduj” Ivan Genov i Aleksandar Nikolov.

    Novinar smatra da nisu slučajno protiv njih uvedene sankcije: Ovčarov je više puta kritikovao odluku parlamenta da rusko nuklearno gorivo zameni gorivom kompanije “Vestinghaus” i odluku o izgradnji dva američka reaktora u nuklearnoj elektrani “Kozloduj”. Nakon optužbi SAD za korupciju, bivši ministar je rekao da ta zemlja nastoji da izbaci Rusiju sa tržišta isporuke energenata u EU.

    Po mišljenju Kardamskog, sudbina nuklearke “Kozloduj” sada je u američkim rukama.

    “Spiskovi se neće završiti, ali našoj energetici je očigledno kraj. Ako želimo da imamo nuklearnu elektranu, kažu nam da prvo zatvorimo ovu. Pogodite ko će želeti da napravi novu? Ali do tada, ako se to i ne dogodi, prodavaće nam sveće. Američke. Ostaje samo da nas ubede kako je to super, ekološki i demokratski, sedeti u mraku i hladnoći”, zaključio je novinar.

  • Početak – 1. februar

    Početak – 1. februar

    U sredu, 1. februara, počeće radovi na izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske na bugarskoj teritoriji.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Bugarske Rumen Radev prisustvovaće početku radova, navodi se u saopštenju pres službe bugarskog predsednika.Međusistemska gasna veza “Bugarska-Srbija” (IBS) u Srbiji biće dužine 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara, od Novog Iskara u blizini Sofije do Niša, dodaje se u saopštenju koje su prenele Novinite.

    Gasovod je kapaciteta 1.8 milijardi kubnih metara gasa godišnje i predstavlja projekat od zajedničkog interesa za Evropsku uniju.

    Skupu povodom početka radova na izgradnji gasovoda prisustvovaće i ministri energetike obe zemlje, Rosen Hristov i Dubravka Đedović, kao i izvršni direktor Bulgartransgaza Vladimir Malinov, navodi se u saopštenju.

    Ukupna vrednost gasnog interkonektora Niš – Dimitrovgrad – Bugarska, prema proceni Evropske investicione banke, iznosi 85,5 miliona evra, od kojih EIB u vidu kredita obezbeđuje 25 miliona evra, 49,6 miliona je bespovratno sufinansiranje EU iz IPA fondova, dok će se ostatak troškova pokrivati iz budžeta Srbije i sopstvenih sredstava JP “Srbijagas”.

    Gasna interkonekcija između Srbije i Bugarske biće spremna za operativni rad sredinom 2023. godine.

    Radovi uključuju izgradnju dvosmernog magistralnog gasnog interkonektora MG10 Niš – Dimitrovgrad na teritoriji Srbije, između sistema prirodnog gasa Srbije i Bugarske, kao i gradnju četiri merno-regulacione stanice i pratećih objekata.

    Sporazum o izgradnji gasovoda Niš – Dimitrovgrad potpisan je još 2010. godine.