VRBAS Media

Oznaka: AstraZeneca

  • Prva odšteta zbog smrti izazvane vakcinacijom

    Prva odšteta zbog smrti izazvane vakcinacijom

    Viki Spit iz Velike Britanije čiji je partner preminuo nakon dobijanja vakcine AstraZeneke postala je prva osoba koja je dobila odštetu zbog smrti izazvane vakcinacijom.

    Dobila je maksimalnu odštetu u iznosu od 120.000 funti, ali ona tvrdi da to nije dovoljno i da je nadoknada neadekvatna, prenio je BBC.

    Njen preminuli vjerenik, rok pjevač Zajon (48) iz Alstona u Kambriji, u Engleskoj, razbolio se osam dana nakon što je dobio injekciju i preminuo u maju 2021. godine.

    Viki Spit je pozvala hitnu pomoć 13. maja prošle godine kada se Zajonu pogoršalo zdravstveno stanje zbog “mučne” glavobolje, ali šest dana kasnije on je preminuo u Kraljevskoj bolnici Viktorija u Njukaslu.

    U njegovoj smrtovnici je navedeno da je pacijent “umro uslijed komplikacija od vakcine”, prenio je BBC.

    Ova 38-godišnjakinja kaže da se zadužila nakon što je izgubila Zajonovu zaradu i smatra da je trebalo da dobije oko 180.000 funti.

    Viki Spit kaže da je Zajon bio zdrav, u dobroj fizičkoj formi i da je imao dobre šanse da preživi da je liječenje započeto ranije.

    Dodala je da su Zajonovi jetra i bubrezi donirani nakon njegove smrti i da je doniranje njegovih organa pomoglo da se spasu životi tri osobe.

  • Oxfordov naučnik: Strah od AstraZenecine vakcine je vjerovatno uzrokovao smrt desetina hiljada osoba

    Oxfordov naučnik: Strah od AstraZenecine vakcine je vjerovatno uzrokovao smrt desetina hiljada osoba

    Profesor s Univerziteta Oxford John Bell smatra da je zbog straha od vakcine protiv koronavirusa proizvođača AstraZeneca vjerovatno preminulo desetine hiljada ljudi.

    U pojedinim državama je odlučeno da se ne koriste ove vakcine zbog toga što su dovođene u vezu sa stvaranjem krvnih ugrušaka nakon vakcinacije. Tako je odlučeno uprkos tome što je mali broj osoba vakcinisanih AstraZenecinom vakcinom imao ovaj zdravstveni problem.

    Profesor Bell smatra da je to za posljedicu imalo smrt velikog broja ljudi.

    “Reputacija ove vakcine je narušena širom svijeta. Mislim da je neprimjereno ponašanje naučnika i političara vjerovatno usmrtilo desetine hiljada ljudi. To je nešto na šta ne mogu biti ponosni”, poručio je Bell, čiji je britanski univerzitet učestvovao u razvoju AstraZenecine vakcine.

    Prema pisanju lista Independent, mali broj ljudi vakcinisan je ovom vakcinom i u Velikoj Britaniji.

  • Mediji: Fajzer plaćao stručnjacima da napadaju vakcine konkurencije

    Mediji: Fajzer plaćao stručnjacima da napadaju vakcine konkurencije

    Farmaceutski gigant Fajzer optužen je da je plaćao stručnjacima da se diskredituju vakcinu protiv virusa korona rivalske kompanije AstraZeneka.

    To je objavio britanski “Kanal 4” u jednom prilogu.

    Fajzer je navodno finansirao prezentaciju u kojoj su govornici tvrdili da AstraZenekina vakcina može da izazove rak, kao i da nije sigurna za imunološki ugrožene pacijente. Do te izjave navodno se došlo na edukacionom seminaru u Kanadi prošle godine, ali nije poznato koliko je takvih prezentacija bilo i radi li se o izolovanom događaju.

    Fajzer je odbio ove optužbe, istakavši kako se prezentacija “lažno pripisuje” Fajzeru, odnosno da je to organizovala treća strana.

    Još jedan zanimljiv podatak iz istrage je da su troškovi proizvodnje za Fajzerove doze vakcine navodno koštali samo 76 penija po injekciji.

    Budući da Fajzer naplaćuje 25 evra po dozi, ovo predstavlja maržu od 3.000 odsto u odnosu na proizvodnu cijenu.

    Fajzer je poručio da su procjene “krajnje netačne”, kao i da se nisu uzela u obzir klinička istraživanja, proizvodnja na masovnom nivou, kao i globalna distribucija.

    Profesor ser Endrju Polard, direktor Oksfordske grupe koja je razvila vakcinu astrazeneka, odbacio je tvrdnje i upozorio na opasnosti širenja dezinformacija o vakcini.

    “Postoji ogroman rizik od dezinformacija, jer sve što tjera ljude da oklijevaju oko vakcinisanja može da rizikuje njihove živote”, rekao je on.

    “To može da potkopa i utiče na odluke koje ljudi donose o sopstvenom zdravlju, ali i da stvori nesigurnost za kreatore politike”, navodi “Dejli mejl”.

  • Vakcine propadaju dok traje borba sa koronom: Austrijska donacija biće uništena u Beču

    Vakcine propadaju dok traje borba sa koronom: Austrijska donacija biće uništena u Beču

    Od ukupno 330.000 vakcina za borbu protiv virusa korona doniranih Republici Srpskoj kojima je istekao rok trajanja skoro 190.000 su donacija Austrije i riječ je o vakcinama “astra-zeneka”.

    Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravstvo RS (IZJZ), u Republiku Srpsku je iz Austrije 13. avgusta stiglo i zaprimljeno tačno 188.590 doza vakcine “astra-zeneka”, prenosi “Glas Srpske”.

    “Za 164.310 doza rok je istekao 31. oktobra, a za 24.280 doza vakcina rok je istekao 30. novembra 2021. godine”, precizirala je portparolka Instituta Milka Mrđa.

    Ono što je interesantno, predstavlja činjenica da se najbliža spalionica u kojoj se vakcine kojima je istekao rok mogu uništiti u skladu sa zakonom i strogim pravilima nalazi u Beču. Iz IZJZ RS tada je potvrđeno za naš list da će vakcine biti uništene u skladu s Pravilnikom o uništavanju medicinskog otpada, te da je u toku javni poziv za usluge preuzimanja, skladištenja i konačnog zbrinjavanja medicinskog, hemijskog i farmaceutskog otpada u koji spadaju i vakcine.

    To praktično znači da će firma koja pobijedi na javnom pozivu IZJZ-a, vakcine kojima je istekao rok voziti na uništavanje u zemlju koja ih je donirala, a sve to će biti plaćeno budžetskim novcem preko IZJZ.

    Šef Kluba poslanika DNS-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske i predsjednik Odbora za zdravstvo, rad i socijalnu politiku Duško Ivić kaže da je vlast u Srpskoj odgovorna za to što će biti uništeno 330.000 vakcina.

    “Neadekvatno planiranje vakcinacije dovelo je do toga da moramo da uništavamo vakcine. Ne kažem da nije trebalo prihvatiti donirane vakcine, ali treba voditi računa i o tome šta je u donacijama. Moguće da neko svjesno donira neka medicinska sredstva kako bi drugi bili izloženi troškovima uništavanja”, kaže Ivić.

    Na pitanje da li smatra da je Austrija to uradila u slučaju vakcina “astra-zeneka”, Ivić kaže da ne želi to da tvrdi.

    Poslanik PDP-a i član istog skupštinskog odbora Milan Švraka ne osuđuje vlast zato što je prihvatila donaciju, ističući da je svaka donacija dobrodošla, pogotovo kada je riječ o vakcinama, ali kaže da nije vođena odgovarajuća kampanja o potrebi vakcinacije.

    “Nije dovoljno što u uglu TV ekrana stoji vakcinišite se i što je napravljeno nekoliko spotova. Čini mi se da je kampanja vođena pogrešno i da je više usmjerena protiv onih koji su protiv vakcina, umjesto da se vodila kampanja kojom bi se ljudima svakodnevno objašnjavalo zašto je dobro da se vakcinišu”, kaže Švraka.

    On dodaje da ne smatra vlast direktno odgovornom ni zato što je vakcinama istekao rok trajanja, pogotovo što je riječ o vakcinama “astra-zeneka”.

    “Znamo da je protiv te vrste vakcina vođena globalna kampanja koju ne smatram opravdanom, ali ponavljam da je vlast podbacila u načinu animiranja građana o značaja vakcinacije”, kaže Švraka.

    Dozvole
    Iz Ministarstva za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju RS, u čijoj nadležnosti je zakonska legislativa o upravljanju otpadom, precizirali su da četiri pravna lica imaju dozvolu za upravljanje medicinskim otpadom.

    “To su Opšte bolnice ‘Sveti apostol Luka’ u Doboju i ‘Sveti Vračevi’ u Bijeljini, zatim ‘Eko grup’ iz Banjaluke i ‘Kemokop’ iz Modriče”, navedeno je iz ministarstva.

  • Naučnici su otkrili moguće uzroke krvnih ugrušaka od vakcine AstraZeneca

    Naučnici su otkrili moguće uzroke krvnih ugrušaka od vakcine AstraZeneca

    Naučnici vjeruju da su pronašli “okidač” koji dovodi do izuzetno rijetkih krvnih ugrušaka nakon vakcine Oxford/AstraZeneca.

    Tim u Cardiffu i SAD-u otkrio je da ključna komponenta vakcine privlači protein u krvi. Oni misle da ovo pokreće lančanu reakciju, koja uključuje imuni sistem te može kulminirati opasnim ugrušcima, piše BBC.

    Zabrinutost zbog rijetkih krvnih ugrušaka oblikovala je način na koji se vakcina koristi širom svijeta, uključujući alternativu koja se nudi mlađima od 40 godina u Velikoj Britaniji.

    Također, tim je započeo naučno istraživanje kako bi se otkrilo šta se dešava i da li se to može spriječiti. Timu iz Cardiffa dato je hitno državno finansiranje da pronađe odgovore.

    AstraZenecini naučnici također su se pridružili istraživačkom projektu nakon što su objavljeni raniji rezultati tima.

    Postojala su dva početna traga za istraživače koji su istraživali rijetke krvne ugruške (Foto: Screenshot)
    Postojala su dva početna traga za istraživače koji su istraživali rijetke krvne ugruške (Foto: Screenshot)
    Glasnogovornica AstraZenece naglasila je da je veća vjerovatnoća da će se ugrušci pojaviti zbog infekcije koronavirusom nego zbog vakcine te da još nije utvrđeno potpuno objašnjenje zašto se pojavljuju.

    “Iako istraživanje nije konačno, ono nudi zanimljive uvide i AstraZeneca istražuje načine da iskoristi ove nalaze kao dio naših napora da uklonimo ovu izuzetno rijetku nuspojavu”, dodala je.

    Postojala su dva početna traga za istraživače koji su istraživali rijetke krvne ugruške:

    Veći rizik od ugrušaka uočen je samo kod nekih tehnologija vakcine

    Ljudi s ugrušcima imali su neobična antitijela koja su napadala protein u njihovoj krvi nazvan trombocitni faktor četiri;

    Sve vakcine koje se koriste u Velikoj Britaniji pokušavaju da isporuče isječak genetskog koda koronavirusa u tijelo kako bi trenirali imuni sistem.

    Neki paket kodira unutar sfera masti, dok je onaj AstraZenece koristio adenovirus (virus prehlade od čimpanze) kao svog mikroskopskog prenosnika.

    Istraživači su mislili da bi adenovirus mogao biti povezan s rijetkim ugrušcima koji se javljaju kod nekih ljudi. Stoga su koristili tehniku ​​zvanu krio-elektronska mikroskopija, kako bi snimili adenovirus u detaljima na molekularnom nivou.

    Njihova studija, objavljena u časopisu Science Advances, otkriva da vanjska površina adenovirusa privlači protein faktora trombocita četiri na sebe poput magneta.

    Profesor Alan Parker, jedan od istraživača na Univerzitetu Cardiff, rekao je: “Adenovirus ima izuzetno negativnu površinu, a trombocitni faktor četiri je izuzetno pozitivan i te dvije stvari se prilično dobro uklapaju.”

    Istraživači misle da je sljedeća faza “pogrešno postavljen imunitet”, ali to treba potvrditi u daljnjim istraživanjima.

    Smatra se da tijelo počinje napadati trombocitni faktor četiri nakon što ga pomiješa sa dijelom stranog adenovirusa za koji je zalijepljen. Tako se u krv oslobađaju antitijela, koja se skupljaju s faktorom trombocita četiri i pokreću stvaranje opasnih krvnih ugrušaka.

    Međutim, za to je potreban niz nesretnih događaja, koji bi mogli objasniti zašto su ugrušci tako rijetki.

    Ovi ugrušci, poznati kao imunotrombotička trombocitopenija izazvana vakcinom, povezani su sa 73 smrtna slučaja od skoro 50 miliona doza vakcine AstraZeneca datih u Velikoj Britaniji.

    “Nikada niste mogli predvidjeti da će se to dogoditi, a šanse su neupitno male, tako da moramo zapamtiti širu sliku o broju života koje je ova vakcina spasila”, rekao je profesor Parker.

    Iz AstraZenece smatraju da je vakcina spasila više od milion života širom svijeta i spriječila 50 miliona slučajeva korone.

    Droktor Will Lester, konsultant hematolog u Univerzitetskim bolnicama Birmingham NHS Trust, pohvalio je “veoma detaljno” istraživanje rekavši da ono pomaže da se objasni “najvjerovatniji početni korak” u zgrušavanju.

    Dodao je da mnoga pitanja i dalje ostaju bez odgovora, uključujući i to da li su neki ljudi podložniji od drugih i zašto je tromboza (zgrušavanje) najčešće u venama mozga i jetre, ali to može otkriti vremenom i daljnjim istraživanjem.

    Tim iz Cardiffa se nada da se njihova otkrića mogu iskoristiti za poboljšanje vakcina baziranih na adenovirusima u budućnosti, kako bi se smanjio rizik od ovih rijetkih događaja.

  • Sinofarm, Fajzer, Sputnjik V ili Astrazeneka: Koja se najbolje pokazala?

    Sinofarm, Fajzer, Sputnjik V ili Astrazeneka: Koja se najbolje pokazala?

    Vakcina kompanija Fajzer/Bajontek stvorila je najjači imuni odgovor na kovid prilikom testiranja četiri vakcine, dok su osobe vakcinisane Sinofarmom, možda najpodložnije infekciji, objavljeno je u studiji žurnala “Sel houst end majkrob”.

    Nivoi neutrališućih antitela na SARS-Cov-2 varirao je u svakom od četiri vakcinacione grupe. “Relativno nizak” nivo antitela je viđen kod Sinofarma i Sputnjika, srednji nivo kod AstraZeneke, a najveći broj antitela stvorila je vakcina Fajzera, objavljeno je u pomenutoj studiji, preneo je Blumberg.

    Razlog za različite imune odgovore među vakcinama predmet su intenzivnog ispitivanja.

    Pretpostavlja da uključuju faktore kao što je količina aktivnih sastojaka u svakoj dozi i interval između prve i druge doze, saopštili su autori sa američkog univerziteta Stenford, Fondacije Onom i Nacionalnog centra za zoonotske bolesti u Ulan Batoru.

    Varijacije u načinu na koji su vakcine date mogle su da igraju ulogu u rezultatima. Blumberg piše da su poređenja u studiji bila pogrešna, jer je između davanja Sputnjika V i merenja antitela prošlo više vremena nego kod drugih vakcina, prema podacima Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF), koji je učestvovao u razvoju Sputnjika V i zadužen je za njegovu međunarodnu distribuciju.

    Takođe, osobe koje su dobijale Sputnjik starije su u proseku 10 godina od osoba koje su dobijale druge vakcine, dodao je RDIF. Studija je urađena među 196 revakcinisanih ljudi u Mongoliji, gde su korišćene sve četiri vakcine.

    Primaoci Sinofarma, koji su cinili 89,2 odsto vakcinisanih u to vreme u Mongoliji, kao i manji broj ljudi koji su dobili vakcine Sputnjik V ili Astrazeneka, mogli su biti podložni kovidu, uprkos imunizaciji, naveli su autori studije.

  • Britanski list se izvinio Moskvi: Rusi nisu ukrali formulu za sputnjik V

    Britanski list se izvinio Moskvi: Rusi nisu ukrali formulu za sputnjik V

    Britanski list Dejli ekspres izvinio se zvaničnoj Moskvi zbog članka u kojem se tvrdilo da je Rusija, navodno, ukrala formulu Astra Zenekine vakcine kako bi napravila svoju sputnjik V.

    Laž o krađi vakcine prvi je objavio list San, nakon čega su taj članak prenijeli i drugi britanski mediji uključujući i Dejli ekspres.

    “U članku objavljenom 11. oktobra pogrešno je saopšteno da je Rusija prekopirala formulu vakcine astra zeneka i iskoristila je u stvaranju svoje. To je pogrešna informacija budući da je centar Gamaleja napravio sputnjik V, što je svima poznato”, navodi se na sajtu Dejli ekspresa.

    Redakcija ovog lista priznaje da je u članku bilo i drugih netačnih informacija, te je u sklopu izvinjenja Dejli ekspres objavio saopštenje Ruskog fonda za direktne investicije u kojem se navodi da optužbe lista San nemaju nikakvog smisla.

    Pozivajući se na svoje izvore, tabloid San objavio je da je Rusija, navodno, ukrala formulu za vakcinu protiv kovida 19 koju je razvila kompanija Astra Zeneka i upotrijebila je za razvoj ruske vakcine sputnjik V.

    Komentarišući ovu vijest, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da su “novine San poznate kao duboko nenaučni list, pa se ruska strana tako i odnosi prema ovim objavama”.

    Aleksandar Gincburg, direktor Ruskog nacionalnog instituta za epidemiologiju i mikrobiologiju Gamaleja, koji proizvodi ovu rusku vakcinu, poručio je da je verzija o krađi formule “najsmješniji mit o sputnjiku V”.

  • Rusi ukrali vakcinu? Moskva odgovorila

    Rusi ukrali vakcinu? Moskva odgovorila

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov oglasio se povodom optužbi da je ruski špijun ukrao “formulu” vakcine protiv koronavirusa Astrazeneke. Peskov je rekao da britanski tabloid “San” dobro poznat i da nije naučni list.

    “‘San je dobro poznat i nije naučni list. Ovo je verovatno naš stav prema objavi tog lista”, odgovorio je Peskov, a preneo Tass.

    Tvrdnju “Sana” preneli su brojni britanski listovi, među kojima su “Dejli mejl”, “Metro” i još neki, a sekretar pri ministarstvu policije Velike Britanije Demijan Hinds nije želeo da odgovori na pitanje da li je ta tvrdnja tačna, ne negirajući optužbe.

    Bezbednosni izvori na koje se poziva tabloid Dejli mejl tvrde da je moskovska “krtica” uspela da ukrade tajne podatke o vakcini – iako se ne zna da li je dokument bio u oksfordskoj laboratoriji ili u Astrazenekinoj fabrici, ili bočicu sa vakcinom i prokrijumčari ih van zemlje na dalje analize.

    Navodi se da je sputnjik V “sumnjivo sličan” Astrazenekinoj vakcini razvijenoj na Oksfordu.

  • Astrazeneka najavljuje novi lijek protiv kovida 19

    Astrazeneka najavljuje novi lijek protiv kovida 19

    Eksperimentalni lijek kompanije Astrazeneka, koktel antitijela protiv koronavirusa, uspiješno spriječava teške forme infekcije i smrtni ishod kod hospitalizovanih pacijenata, pokazali su rezultati studije u završnoj fazi, saopšteno je danas iz ove britanske kompanije.

    Lijek nazvan AZD7442, smanjuje rizik od razvijanja teških formi infekcije i smrtnog ishoda kod 50 odsto pacijenata sa simptomima kovida-19 na sedam dana ili kraće, prenosi Rojters.

    “Rana intervencija antitijelima može značajno da umanji progresiju teških formi bolesti, uz kontinuiranu zaštitu dužu od šest meseci”, potvrdio je Mene Pangalos, izvršni potpredsednik za biofarmaceutiku, istraživanja i razvoj u kompaniji Astrazeneka i dodao da će kompanija pružiti na uvid nadležnim instuitucijama sve podatke. Astrazeneka takođe razvija koktel lekova za terapiju obolelih koji nemaju dovoljno jak imunološki odgovor, a vakcinisani su protiv korona virusa, a prošle nedelje je podnela zahtev za hitnu upotrebu američkom regulatornom telu za hranu i lekove

  • Čelnica tima koji je napravio vakcine AstraZeneca: Trećom dozom se neće morati svi vakcinisati

    Čelnica tima koji je napravio vakcine AstraZeneca: Trećom dozom se neće morati svi vakcinisati

    Čelnica naučnog tima koji je razvio vakcinu protiv koronavirusa, čiji je proizvođač kompanija AstraZeneca, Sarah Gilbert smatra da se mnogi ljudi neće morati vakcinisati trećom dozom vakcine.

    Gilbert, koja je profesorica Univerziteta Oxford, je u razgovoru za list Telegraph izjavila da je stečeni imunitet nakon vakcinacije veoma dobar, pa i protiv delta soja koronavirusa. Uvjerava da će se trećom dozom, koja se na engleskom jeziku naziva booster (pojačivač), trebati vakcinisati samo starije osobe i one čiji je imunitet oslabljen te da vakcinacija dvjema dozama štiti većinu ljudi.

    “Sagledavamo svaku situaciju. Starije osobe i one koje imaju narušen imunitet će biti vakcinisane još jednom dozom. Ali, mislim da se ovo neće odnositi na svakog pojedinca. Imunitet kod većine je dobar”, poručila je Gilbert.

    Ovo je poručila u trenutku kada se očekuje da stručnjaci, koji savjetuju britansku vladu, daju preporuke o vakcinaciji još jednom dozom. Ranije su nadležni u Velikoj Britaniji utvrdili da je sigurno vakcinisati se trećom dozom AstraZenecine vakcine i onom koju proizvodi Pfizer/BioNTech.

    Ministar zdravstva ove zemlje Sajid Javid je najavio da očekuje da će vakcinacija još jednom dozom početi tokom ovog mjeseca. Međutim, profesorica Gilbert je ukazala da prioritet mora biti vakcinacija u državama koje sada imaju vrlo ograničen broj vakcina. Naglasila je i to da vakcinacija jednom dozom doprinosi zaštiti od koronavirusa, prenosi agencija Associated Press.