VRBAS Media

Oznaka: arno gujon

  • Gujon: Srbi na Kosovu i Metohiji da konačno počnu da žive bezbjedno i slobodno

    Gujon: Srbi na Kosovu i Metohiji da konačno počnu da žive bezbjedno i slobodno

    Direktor Uprave Vlade Srbije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon ocijenio je da je situacija na Kosovu i Metohiji zabrinjavajuća, da se Srbi u pokrajini osjećaju nesigurno i da Kfor i Euleks moraju da preuzmu odgovornost da bi ljudi konačno počeli da žive bezbjedno i slobodno.

    Gujon je ukazao da je upad prištinskih specijalaca na sjever bio nepotreban, kao i da se do juče nigdje na svijetu nije pucalo na ljude kada treba da se zaplijeni roba poput “fante” ili “smokija”.

    – Srbi na Kosovu i Metohiji osjećaju se nesigurno, jer više od 100 napada na njih od početka godine nije riješeno. Zato KFOR i EULEKS moraju da preuzmu odgovornost kako bi ljudi 22 godine nakon rata počeli da žive bezbjedno i slobodno – rekao je Gujon.

    On je naveo da su Srbi na sjeveru Kosova i Metohije odlučnim odgovorom na nasilje Prištine jasno pokazali da ne smije da se pređe granica u napadima na srpski narod, što se odnosi i na Republiku Srpsku.

    Prema njegovom mišljenju, odbranom ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji upućena je poruka da ne smije da se kreće ni na Republiku Srpsku, bilo da je riječ o pravnim, medijskim ili “ne daj Bože nekim ozbiljnijim atacima”.

    – Srpska se danas brani na Kosovu i Metohiji. Toga su mnogi svjesni i zato moramo da nastavimo da se borimo da ljudi slobodno i bezbedno mogu da žive i na Kosovu i Metohiji, u Republici Srpskoj, u FBiH i svuda u regionu gdje živi srpski narod, a mi to moramo da obezbedimo i u Srbiji – rekao je Gujon.

    On smatra da će se ogromni pritisci na Srpsku i Srbiju povećavati, ali da je veoma važno da srpska država i narod nastave da se bore za slobodu i dostojanstvo i da odlučno odgovore na sve atake.

  • Teška saznanja! Gujon: U kantonima FBiH, gdje su u manjini, Srbi žive u velikom siromaštvu

    Teška saznanja! Gujon: U kantonima FBiH, gdje su u manjini, Srbi žive u velikom siromaštvu

    Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon izjavio je da Srbi u kantonima u Federaciji BiH /FBiH/, gdje su u manjini, žive u velikom siromaštvu i imaju problem da se zaposle, ali da među njima ima i mladih koji imaju ideje i spremni su na sve da ostanu na svojim ognjištima.

    “Kod njih sam prepoznao istu snagu i radost životu kao i kod kosovskih Srba. Obišao sam povratnička mesta koja su bila potpuno napuštena 1995. godine. U Bosanskom Grahovu sve kuće su bile spaljene. Povratak je počeo 1997. godine, praćen brojnim incidentima”, rekao je Gujon.

    Francuski humanitarac, koji aktivno učestvuje u nedavno pokrenutoj medijskoj kampanji Republike Srpske i Srbije s ciljem informisanja Srba porijeklom iz FBiH o potrebi zaštite imovinskih prava, naveo je da je izuzetna hrabrost ljudi koji su smogli snage da sve obnove i da danas žive tamo.

    Gujon je naveo da su prvi rezultati kampanje već stigli, a pokazuju da se za tri sedmice javilo više od 1.600 Srba iz cijelog sveta koji žele da zaštite imovinu.

    Cilj je, kaže, doći do svakog Srbina koji ima imovinu u FBiH i to zajedno sačuvati.

    “Naša je obaveza da se borimo protiv nepravde. Nepravda je da, kad neko ko je morao da napusti svoje ognjište u ratu, bude izbrisan iz svih registara u miru. Ovom kampanjom branimo ljudska prava svih Srba iz FBiH, jer je pravo na privatnu svojinu osnovno ljudsko pravo”, rekao je Gujon za “Glas Srpske”.

    On je istakao da ima odličnu saradnju sa predstavnicima Republike Srpske, kako u Beogradu sa Predstavništvom na čelu s Mlađenom Cicovićem, tako i sa onima sa kojima sarađuje na projektu zaštite imovine Srba.

    “Mislim, pre svega, na predsednika Odbora za zaštitu Srba iz FBiH Đorđa Radanovića. Uspešno sarađujemo i sa svim ostalim institucijama u Srpskoj, jer imamo isti cilj – poštovanje Srba i zaštitu njihovih prava”, naglasio je Gujon.

    Prema njegovim riječima, položaj Srba u Srpskoj je, naravno, bolji nego u FBiH zato što postoji briga institucija, ali ne samo za Srbe već i za sve ostale narode koji žive u njoj.

    On je istakao da očekuje da se i organi u FBiH sa istom brigom odnose prema Srbima kao i Republika Srpska prema ostalim narodima.

    “U toku usklađivanja imovinskih prava u katastru u Republici Srpskoj, nijedan jedini čovek, bez obzira na to da li je Srbin, Bošnjak ili Hrvat, nije se žalio da nije obavešten o tom procesu. Zašto? Zato što su pozivi poslati lično, a u FBiH poziv je objavljen jedino u Službenom glasniku ili u lokalnim dnevnim novinama koje nisu dostupne Srbima u rasejanju”, pojasnio je Gujon.

  • Gujon: Srbi da zaštite svoju imovinu u Federaciji BiH

    Gujon: Srbi da zaštite svoju imovinu u Federaciji BiH

    Direktor Uprave Vlade Srbije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon pozvao je Srbe porijeklom iz Federacije BiH /FBiH/ da se jave u kancelarije za pravnu pomoć Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove da bi zaštitili svoju imovinu u FBiH.

    “U toku je proces usklađivanja zemljišnjih knjiga i katastra u cijeloj FBiH i tokom tog procesa vlasnici imovine, nosioci prava mogu da izgube sve što imaju, a da o tome ne budu čak ni obaviješteni. Ako se jave na vreme sve to može da bude sačuvano veoma lako i brzo, a takođe može da bude komplikovano i ide sudskim procesom ako se propusti prilika”, rekao je Gujon novinarima na Palama.

    On je pojasnio da nije sporno usklađivanje nego način kako se to vrši, a da nema obavještavanja ljudi, jer niko ne dobija lično pismo u kojem piše “vrši se usklađivanje vaše imovine – javite se”.

    “To je uradila Republika Srpska koja je poslala pismo svakom čoveku, bilo da je Srbin, Hrvat, Bošnjak ako je nosilac prava u Republici Srpskoj. Očekujem od drugih da rade isto tako”, istakao je Gujon.

    On je dodao da su više od 400.000 Srba porijeklom iz FBiH nosioci prava u Federaciji, a, nažalost, ne mogu tamo da žive i nisu obaviješteni o tom procesu.

    Kancelarija za pravnu pomoć postoji u Banjaluci, Bijeljini, Mrkonjić Gradu, Nevesinju, Istočnom Sarajevu i Zvorniku, a građani se mogu javiti u bilo koju području jedinicu Republičke uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove i ostaviti svoje podatke, nakon čega će ih kontaktirati pravnici.

    Zainteresovani građani mogu da se jave na telefon 00387 55 490 940 i imejl pravnapomoc.banjaluka@grurs.rs .

    Djeca su budućnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji

    Budućnost srpskog naroda na Kosovu i Metohiji su djeca koja se rađaju, rekao je direktor Uprave Vlade Srbije za saradnju sa Srbima u regionu i dijaspori Arno Gujon, autor knjige “Svi moji putevi vode ka Srbiji”, koja je večeras predstavljena na Palama.

    Gujon je ukazao na težak položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a posebno Srba u enklavama, ističući da svijetlu budućnost jedino predstavljaju srpske porodice sa mnogo djece.

    “Na Kosovu i Metohiji retko možete naći jednu porodicu sa jednim ili dvoje dece, ali porodica sa troje, četvoro, petero dece ima dosta i to pokazuje ljubav, veru tih ljudi da imaju budućnost tu i da su spremni da se hrabro bore da ostanu da žive tamo gdje su im preci živeli vekovima. Zato mi moramo da budemo uz njih, jer oni uprkos svemu neodustaju”, rekao je Gujon novinarima.

    Gujon je istakao da je knjiga ispovijest mladog Francuza koja svjedoči o drami srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i opisuje Srbiju onakvu kakvom je vidi stranac koji je sopstvenu sudbinu povezao sa sudbinom Srba, tako što se iz ljubavi prema ovoj zemlji, nastanio u Beogradu.

    “Tu knjigu sam napisao kako bih svedočio o tome šta sam video tada, zašto sam se odlučio da nastavim da učim srpski jezik, da dođem da živim u Srbiji među Srbima, da razvijam svoju humanitarsku organizaciju koja nakon 17 godina i dalje funkcioniše, da objasnim srpskoj publici, kojoj je sve to bilo nepoznato do tada, kako u Francuskoj i zapadnim zemljima šta se dešava i dešavalo na Kosovu i Metohiji iz istinskog ugla, bez politike”, naveo je Gujon.

    On je dodao da je želio da prikaže kako žive monasi u Visokom Dečanima, djeca u Osojanu i Goraždevcu, kako bake izolovane po novobrdskim krajevima preživljavaju teška vremena u tišini i bez brige zapadne Evrope.

    “To je bila naša poruka u to vreme da pokažemo na delu da ti ljudi nisu sami, nego da mogu da računaju na nas”, rekao je Gujon i naglasio da je položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji bio izuzetno težak i da nije očekivao, uprkos ratu, da će djeca ostati bez osnovnih stvari.

    Gujon je istakao da su srpske svetinje na Kosovu i Metohiji među najljepšim svetinjama i dodao da su one značajne, ne samo za Srbe i Srbiju, već za cijelu Evropu i hrišćanstvo.

    On je naveo da se samo od početka ove godine desilo se 100 napada na Srbe na Kosovu i Metohiji, da je najmlađa žrtva imala 13 godina, a najstarija više od 80, što znači da niko nije pošteđen.

    Prema njegovim riječima, krađe se stalno dešavaju i to je jedan vid pritiska na Srbe koje žive u enklavama.

    “Videli smo, takođe, zveckanje oružja na severu Kosova, ali, pored tog nasilja koje, nažalost, ima razne oblike i koje se dešava stalno, postoje pretnje, napadi, osjećaj nesigurnosti koji vas dovodi u situaciju da ne smete da govite na svom maternjem jeziku, na srpskom jeziku ni u Đakovici, Dečanima niti u nekim delovima Prištine”, dodao je Gujon.

    Predsjednik Odbora za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji Milorad Arlov rekao je da ga sa Gujonom veže mnogo toga u radu na pomoći Srbima na Kosovu i Metohiji, te naglasio da je Republika Srpska braći na Kosovu i Metohiji pružila mnogo finansijske, ali i emotivne i patriotske podrške.

    “Mi sa ove strane podržavamo srpski narod na Kosovu i Metohiji koliko možemo i u ovim teškim vremenima koja traju više od dvije decenije i želimo im da istraju i opstanu, jer svaka porodica, svako dijete, svaki živi Srbin na Kosovu i Metohiji jeste kao prava svetinja”, smatra Arlov.

    Predsjednik Upravnog odbora Mreže nevladinih organizacije Republike Srpske i domaćin večerašnje promocije Milenko Dačević rekao je da je Gujon kao Francuz po rođenju, kao Srbin po osjećanju prikazao svijetu svu golgotu, stradanje, patnju Srba na Kosovu i Metohiju.

    “Da je to uradio jedan Srbin to bi bilo predstavljeno kao vrsta pristarsnosti, a na ovaj način on je uspio da predstavi Kosovo kao simbol srpske slave i stradanja, srpski narod kao narod koji poslednji pruža otpor globalizmu i nadam se da smo večeras sa Pala poslali slobodarsku poruku”, dodao je Dačević.

    Načelnik opštine Pale Boško Jugović rekao je da za Pale i Paljane predstavlja čast da budu domaćini humanitarcima srpskog naroda poput Arnoa Gujona i Milorada Arlova, te zahvalio organizatorima za organizaciju ovog događaja.

    “Gujon, koji ima takav senzibilitet i toliko je naklonjen srpskom narodu, zaslužio je da bude gost u Palama, ne samo večeras, nego kad god poželi. Od njega ćemo moći da saznamo mnogo toga”, naveo je Jugović.

    Knjiga je promovisana u okviru programa Regionalne konferencije “Saradnja institucija i OCD”, čiji je cilj jačanje demokratske kulture dijaloga i saradnje institucija vlasti i organizacija civilnog društva u Republici Srpskoj, podsticanje razvoja civilnog društva i dobre uprave.

    Regionalna konferencija biće održana sutra na Ekonomskom fakultetu na Palama u 10.30 časova.

  • Gujon: Tamo gdje su velike tenzije, zastava za Srbe označava slobodu

    Gujon: Tamo gdje su velike tenzije, zastava za Srbe označava slobodu

    Direktor Uprave Vlade Srbije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon rekao je da tamo gdje su velike tenzije, na jugu Srbije, na Kosovu i Metohiji, kao i u BiH i drugdje, za Srbe zastava označava slobodu.

    Poštuju je i ističu svuda – rekao je Gujon, koji je obilježio Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave zajedno sa studentima u Studentskom gradu u Beogradu.

    Gujon je čestitao okupljenima “veliki praznik” i ukazao na važnost ovog datuma za srpsku istoriju i srpski narod.

  • Gujon uvjerava: Od septembra kampanja sa Srpskom za zaštitu imovine Srba u FBiH

    Gujon uvjerava: Od septembra kampanja sa Srpskom za zaštitu imovine Srba u FBiH

    Direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon najavio je da Uprava od septembra u saradnji sa institucijama Republike Srpske kreće sa kampanjom za zaštitu imovinskih prava Srba u Federaciji BiH .

    On je rekao da Uprava taj problem želi da podigne na što viši nivo zato što se, pod izgovorom usklađivanja zemljišnih knjiga, vrši neka vrsta otimanja imovine koja pripada srpskom narodu.

    “Problemi Srba u regionu su mnogobrojni – diskriminacija, govor mržnje, otimanje kuća, napadi”, rekao je Gujon za RTS.

    On je naveo da je završen konkurs Uprave za finansiranje projekata u regionu i dijaspori, koji imaju za cilj očuvanje kulture, jezika i identiteta srpskog naroda.

    “To je bitno za naše ljude koji žive i u regionu i svetu – da ne zaborave ko su i odakle su i to je preduslov da mogu da se otvore prema drugima”, rekao je Gujon.