Oznaka: Ana Brnabić

Vlada je uspela da Stelantis ostane, a toj kompaniji će za početak proizvodnje električnih automobila biti potrebno 1.550 radnika, izjavila je Ana Brnabić.

Stelantis je nova firma formirana tako što se Fijat udružio sa Krajslerom i Pežoom i planira da u četvrtom kvartalu 2024. godine počne da proizvodi električne automobile u Kragujevcu, a za to će im na početku proizvodnje biti potrebno 1.550 radnika, navela je Brnabić.

“Ovaj projekat nas stavlja u epicentar autoindustrije“, istakla je gostujući na televiziji Pink.

Prema njenim rečima, danas u Kragujevcu ima mnogo više investitora i u tom gradu postoji potreba za oko 1.500 radnika.

“Sada je mnogo drugačija i bezbednija situacija. Razumem bojazan radnika. Daćemo sve od sebe da im pomognemo. To sam ja sada na sebe preuzela, a inače bi se time bavio Aleksandar Vučić. Međutim, ne postoji vreme u njegovoj agendi za bavljenje time, jer se bori za međunarodnu poziciju Srbije“, kazala je premijerka.

Ona je navela da u ovom trenutku Fijat zapošljava u Kragujevcu 2.016 radnika i da će se vlada Srbije boriti za njih, ali da je „svakako 500 radnika višak“.

„Borimo se da ti radnici dobiju što bolje otpremnine. One će biti veće od zakonskog minimuma, to je već završeno. Oni su tražili još više, mi se borimo da za njih dobijemo što bolje uslove. Ali takođe i da im, kao što smo to uradili sa radnicima Geoksa u Vranju, odmah pomognemo da nađu poslove“, izjavila je predsednica vlade.

Ljudi koji budu radili u tranzicionom periodu koji će trajati između 18 i 24 meseca će odmah početi da primaju punu platu, a do sada su bili na 65 odsto primanja, jer je toliko opala proizvodnja Fijata 500 L, kazala je Brnabić.

“Hiljadu ljudi bi trebalo da idu u inostranstvo na prekvalifikacije i obuke. Najveća borba je oko toga da oni imaju što bolje uslove. Primila sam predstavnike sindikata i radnika u prošli ponedeljak i dogovorili smo se da odložimo pozivanje radnika da se opredeljuju za opcije za 10 dana. Novi rok je 20. jun. To je učinjeno da bi država imala prostora da pregovara sa Stelantisom“, rekla je Brnabić.

Podsetila je da je imala sastanke sa Stelantisom i sa sindikatima, kojima je ispunjen zahtev da oni koji odu u inostranstvo imaju ugovorom garantovani posao u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu kad se vrate u zemlju.

U grupi radnika koji ostaju zaposleni u fabrici u Kragujevcu sa punom platom biće trudnice, žene sa malom decom, invalidi i druge ranjive kategorije, navela je Brnabić.

Predsjednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je geopolitička situacija svakim danom sve komplikovanija, da su pritisci ka Srbiji ogromni i da Beograd ne mijenja poziciju.

Brnabić je za RTS istakla da je pozicija Srbije u skladu s međunarodnim pravnim poretkom i nacionalnim interesima i da “mi poziciju ne mijenjamo”.

Odgovarajući na pitanje da li Rusija cijeni dovoljno poziciju Srbije, premijerka je rekla je da odgovor na to pitanje treba potražiti od ambasadora Ruske Federacije i ljudi koji mogu da govore šta i kako razumije Moskva i kako gleda.

“Trpimo pritiske jer smo jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, imamo dodatne pritiske u zemlji od ljudi koji nam spočitavaju što ne uvodimo sankcije. To što se stvara iznutra je potpuno nepotrebno”, navela je Brnabićeva.

Predsjednica Vlade rekla je da je pozicija Srbije u skladu s međunarodnim pravom i međunarodnim pravnim poretkom i u skladu s nacionalnim interesima.

“Da li je laka, nije, da li se borimo svaki dan da to održimo, da, apsolutno. Nadam se da (u Moskvi) razumeju našu poziciju i da nas makar čuju partneri iz Ruske Federacije, ali i EU, SAD i ostali. Mi poziciju ne menjamo. To je jedina pozicija u skladu sa međunarodnim pravom i ne menja se u odnosu na deo sveta ili pojedinačnu zemlju ili versku, nacionalnu pripadnost ljudi, već u skladu s međunarodnim pravom”, istakla je Brnabićeva.

Ukazala je da je to priznavanje i nepovredivost teritorijalnog integriteta međunarodno priznatih država kao što je Republika Srbija.

“Ne možete se kleti u nepovredivost teritorijalnog integriteta Ukrajine, a istovremeno reći taj osnovni prinicip međunarodnog prava ne važi za Srbiju. Ne može. Ako ste polomili taj princip na grbači našeg naroda i zemlje, ne znam kako ga branite na drugim mestima”, istakla je predsjednica Vlade.

Navela je da je zato pozicija Srbije specifična. “Makar moraju da nas čuju, mi smo ti koji smo platili najveću cenu za to kršenje međunarodnog prava i principa”, napomenula je predsjednica Vlade.

Brnabićeva je rekla da se sutra očekuje vrlo važan telefonski razgovor predsjednika Srbije i Rusije, Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, u vezi s novim gasnim aranžmanom.

“Kao što je predsednik Vučić rekao, tri najvažnije teme za taj razgovor su količine gasa, cena i sigurnost snabdevanja. Ne mogu da kažem da li je nešto od toga izvesno. Nešto je izvesnije u ovom trenutku i donosi određenu vrstu sigurnosti, ali je početak rešavanja zagonetke sa više nepoznatih, razgovor sa mađarskim partnerima i to da smo obezbedili skladištenje gasa i to može biti deo rešenja”, navela je premijerka.

Odgovarajući na pitanje o tome da se spekuliše da bi novi aranžman mogao da se potpisuje na svakih mjesec dana, Brnabićeva je rekla da bi Srbiji odgovarala mnogo veća izvjesnost, ali da su Rusi ti koji određuju uslove.

“Sigurna sam da će predsednik Vučić dati sve od sebe da obezbedi najbolji mogući ugovor za Srbiju kao i poslednjeg puta kad se video sa Putinom u novembru. Vidite koliko je to bilo značajno. To je bilo u okviru šest meseci kada je bila zima i počeo je rat u Ukrajini”, istakla je predsjednica Vlade.

Ukazala je i da je industrija u Srbiji imala rast, zbog čega se sada troši duplo više gasa nego nekada.

“Želimo da obezbedimo takve količine da industrija može da nastavi da se razvija. Kada pogledate prvi kvartal ove godine, naš BDP je rastao 4,3 odsto, dodatno smo povećali zaposlenost tri odsto. Sve to znači da nam treba još više energenata da servisiramo privredu. A pod jedan je da obezbedimo dovoljno da nema restrikcija električne energije i da ljudi imaju grejanje”, rekla je predsjednica Vlade.

Istakla je da, koliko god da je složena situacija, svaki dan daju sve od sebe da zimu dočekaju spremni i da nakon sutrašnjih razgovora imaju čitavo ljeto da se spremimo za to, da obezbijede dodatan novac za to.

Na pitanje da li je američki tečni naftni gas realna alternativa ruskom gasu, Brnabićeva je rekla da jeste i podsjetila da je Srbija još 2015. počela da radi na projektu gasne interkonekcije u Grčkoj.

Taj projekat je, prema njenim riječima, EU prepoznala kao prioritet i finansirala ga sa 50 odsto.

“Nažalost, zbog neverovatnih procedura, birokratije, taj projekat je krenuo da se gradi 1. februara 2022, sedam godina kasnije. Nije da nismo razmišljali o divesifikaciji, ali procedure su takve. Taj projekat je realan”, rekla je Brnabićeva.

Kako je rekla, iako je Srbija željela da završi projekat do kraja godine, gradnja koja je ionako počela kasno ponovo je stopirana zbog procedura EU.

“U ovom trenutu gledamo kako dodatno da diversifikujemo, i zarad životne sredine, mnoge toplane u lokalnim samoupravama prebacivali smo sa uglja na drvnu biomasu, gas i gledamo kako da obezbedimo potpunu sigurnost snabdevanja”, navela je predsjednica Vlade.

Premijerka Ana Brnabić izjavila je danas da je pred Srbijom izuzetno važna i teška nedjelja.

“Očekuje se razgovor Aleksandra Vučića i Vladimira Putina oko cene gasa. Predsednik će učestvovati i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, gde će, uobičajeno, imati sastanke sa zvaničnicima država i biće to važni i teški razgovori”, rekla je Brnabić.

Ona je dodala da će ove sedmice u Srbiji biti održana konferencija “World minds”, koja će u Beogradu okupiti najbolje svjetske naučnike i inovatore, ali i značajne političare.

“Iz bilo kog ugla da se pogleda, jako važna nedelja za Srbiju”, rekla je Ana Brnabić za TV Hepi.

Govoreći o najavama da sve čeka teška jesen i zima, Brnabić je rekla da ljudi ponekad nisu ni svjesni ove krize, što je s jedne strane dobro, jer pokazuje da se država dobro bori, i da građani nisu ni osjetili krizu.

“Imali smo i mi povećanja cena, ali mi te cene držimo pod kontrolom, tako da ljudi nisu osetili da su došla neka teža vremena, niti da se spremaju još teža”, rekla je Brnabić.

Sa druge strane, međutim, kaže da je to i loše, jer se ne pripremaju za zimu koja će biti teška.

Cijeli svijet se, kaže, priprema za najtežu zimu od 1944. godine, zbog cijene električne energije i pitanja da li će biti struje i griejanja, kao i zbog hrane i pitanja koliko će je biti.

“Biće hrane u Srbiji, ali biće nestašice hrane u svetu. Oni koji govore, uključujući i Aljbina Kurtija, da će Srbija iskoristiti prednost, da utičemo i na političke odluke nekih zemalja… što se tiče hrane i lekova, nikada nikoga nećemo ucenjivati”, rekla je Brnabić.

Dodala je da će uvijek prednost imati zemlje partneri u inicijativi Otvoreni Balkan, Albanija i Sjeverna Makedonija, podsjećajući da i odluka Srbije o zabrani izvoza osnovnih životnih namirnica, nije uticala na te dvije zemlje.

Na pitanje kakve sve prijetnje dolaze Srbiji, da se opredeli u vezi sa sukobom u Ukrajini, premijerka je odgovorila da Srbija nije u ovoj situaciji ostala potpuno neutralna, već se politički opredijelila u skladu s međunarodnim pravom.

“Mi smatramo vrlo pogrešnim kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Mi se nismo svrstali jedino u odnosu na sankcije, ali politički smo jasno rekli koja je naša pozicija”, rekla je Brnabić.

To se, kaže, često prenebregava i zaboravlja, ali Srbija brani svoj stav, što nije lako, jer taj stav nije baš po volji ni Rusije, zato što stoje iza teritorijalnog integriteta Ukrajine.

“Ali, tako stojimo i iza teritorijalnog integriteta Srbije. Da ne zaboravljamo da oni koji danas kažu da će svim silama braniti teritorijalni integritet Ukrajine, su na najgrublji način prekršili Rezoluciju UN 1244, i isti princip poštovanja teritorijalnog integriteta u slučaju Srbije”, rekla je Brnabić.

Oni su, kaže, i 1999. godine, kada su bombardovali Srbiju, i 2008. kada su priznali tzv. Kosovo, “polomili” sve osnovne principe međunarodnog prava na grbači Srbije, i danas bi, kada se određujemo prema sankcijama Rusiji, morali da imaju malo više razumijevanja za Srbiju.

“Ili da se na isti način bore i za puno poštovanje teritorijalnog integriteta Srbije. I tada bi praktično međunarodni pravni poredak ponovo došao u pun svoj kapacitet. I to bi bila druga situacija. Ali, kada dođete do toga da velike sile biraju koju će rezoluciju UN da primene, a koju će da prekrše, dođete do poretka u kojem imamo samo vladavinu sile”, rekla je Brnabić.

Ona je dodala da Rusija sada radi sve što je Zapad uradio nama i 1999. i 2008. godine, potpuno preslikava to “kao u ogledalu”, koristi sve iste fraze…

Kako kaže, balans je u ovom trenutku najteži, ali je primijetila da je dobro što je Srbija uspjela da zadrži investicije, ali i da dovede nove.

Dodala je da ima novca da se završe sve započete investicije.

“Predsednik je rekao da nećemo dizati cenu struje, da pokušamo da pomognemo građanima. Kada bismo povećali cenu struje, to ne bi imao niko da plati. Država može da pobedi u ovakvim krizama, samo kada se trudimo svi zajedno”, rekla je Brnabić.

Premijer Srbije Ana Brnabić poručila da od zemalja Grupe sedam i Kvinte očekuje da ne podrže zahtjev samoproglašenog Kosova za članstvo u Savjetu Evrope, jer Priština brutalno gazi ljudska prava i osnovne postulate demokratije za čiju promociju se ta organizacija zalaže.

Brnabićeva je ocijenila da je vrhunac cinizma to što je Priština zahtjev za članstvo u Savjetu Evrope podnijela u godini kada je uskratila jedno od osnovnih prava Srbima u južnoj pokrajini, a to je izjašnjavanje na referendumu 16. januara i izborima 3. aprila.

Ona je ukazala da će, ako zahtjev Prištine ne bude odbačen, onda značiti da je oštro saopštenje Kvinte o nedozvoljavanju glasanja Srbima na izborima i referendumu samo mrtvo slovo na papiru.

Brnabićeva je za televiziju “Pink” istakla da je Srbija jedina zemlja koja stvarno poštuje principe međunarodnog prava.

“Sve što vidimo drugo iz dana u dan i sa Istoka i Zapada jeste licemerje i svako tumači međunarodno pravo kako mu odgovara i spočitava drugima, a najviše nama da nešto ne poštujemo, dok jedino mi poštujemo”, istakla je Brnabićeva.

Ona je navela da Srbija već 82 dana odolijeva pritiscima koji se na nju vrše da uvede sankcije Rusiji, te da je “jedina zemlja u Evropi koja ih nije uvela”.

“Ogromni su i užasni pritisci i svaki dan su sve teži i sve jači i gori. Ali to vide svi naši građani, ako ni kroz šta drugo, onda kroz ove dojave o bombama koje su postale toliko bezobzirne i brutalne da targetiraju i decu, škole”, rekla je Brnabićeva.

Ona je konstatovala da su i lažne dojave o postavljenim bombama jedan vid pritiska i zbog neuvođenja sankcija Ruskoj Federaciji, te istakla da taj pritisak dolazi iz inostranstva.

“Nije nimalo naivan i nije slučajan, već zaista jako dobro pripremljen i pažljivo planiran”, naglasila je Brnabićeva.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je sinoć da će u narednom periodu biti još jačih pritisaka na Srbiju da uvede sankcije Rusiji.

Brnabić je u emisiji Hit tvit na TV Pink rekla da postoji veliko interesovanje Zapada za to zašto Srbija ne uvodi sankcije Rusiji i istakla da će u narednom periodu pritisci na Srbiju da to učini biti jači.

“Ogromno je interesovanje i nametanje nekoliko tema od kojih je jedna zašto je Srbija jedina država koje ne uvodi sankcije Rusiji”, kazala je Brnabić.

Istakla je da će u narednom periodu Srbiji biti sve teže, ali da predsjednik Srbije Aleksandar Vučić “igra” diplomatsku igru na nevjerovatan način, te da na sastancima koristi poznavanje istorije i prava, pa je teško da mu se da argument protiv.

Brnabić je navela da izjava predsjednika Rusije Vladimira Putina u vezi sa Kosovom dodatno otežava situaciju Srbiji, te da je nevjerovatno koliko Putin, kako kaže, imitira sve ono što je Zapad radio 90 godina u slučaju Srbije i Kosova.

Brnabić ističe da Srbija mora da se bori za međunarodno pravo, jer ono čuva njene interese.

“Mi kao zemlja pokušavamo da se držimo međunarodnog prava kao ‘pijan plota’, u tome se razlikujemo od drugih”, kazala je Brnabić.

Osvrnula se na kritike opozicije oko ekonomskih mjera koje uvodi Vlada, ističući da koliko god se smijali i kritikovali, država je pokazala da zna da se bori u kriznim vremenima.

“Koliko god da se smeju, mi smo uvek korak ili dva ispred za naše građane. Biće teško, ali mislim da smo pokazali da znamo da se borimo u kriznim vremenima”, kazala je Brnabić.

Premijer Srbije Ana Brnabić ocijenila je da je u najnovijem izvještaju nevladine organizacije “Fridom haus”, u kojem piše da je prošle godine samoproglašeno Kosovo najviše napredovalo, a Srbija nazadovala na zapadnom Balkanu, zapravo pohvaljena Priština za to što je Srbima uskratila osnovna ljudska prava.

“Kosovo najviše napredovalo, a tokom cele godine smo imali napade na Srbe”, rekla je Brnabićeva, povodom izvještaja “Zemlje u tranziciji – Od slabljenja demokratije do autoritarne agresije”.

Ona je naglasila da je tokom 2021. godine za 30 odsto povećan broj napada na Srbe na Kosovu i Metohiji.

Brnabićeva kaže da je sve kulminiralo time što je 16. januara Priština zabranila glasanje Srbima na referendumu i učestvovanje na referendumu, a nakon toga i 3. aprila učestvovanje na izborima u Srbiji.

“Priština je zabranila osnovno ljudsko pravo – pravo glasa. I onda imate da je danas objavljen izveštaj Fridom hausa koji kaže Srbija je najviše nazadovala, ali je zato, takozvano, Kosovo najviše napredovalo. Eto,toliko o objektivnosti tog izveštaja”, rekla je Brnabićeva.

Ona je podsjetila da je Srbija tokom 2021. godine završila javnu raspravu i privela kraju proces izmjene Ustava, a 16. januara imala uspješan referendum koji prvi put obezbjeđuje potpunu samostalnost tužilaštva i nezavisnost sudstva.

Brnabićeva je podsjetila i na izvještaj Grupe država za borbu protiv korupcije /Greko/ da se Srbija izuzetno popravila kada je riječ o borbi protiv korupcije, prenijeli su beogradski mediji.

“Toliko o objektivnosti i uticaju različitih međunarodnih organizacija na to šta se dešava na Balkanu i kako je ko predstavljen i koliko je ko pohvaljen za ono što radi”, navodi Brnabićeva.

Brnabićeva je podsjetila da je situacija kompleksna i da Priština ne želi da pregovara, i da je to jasno svima, i Vašingtonu i Briselu, i Berlinu i Parizu, kao i da je prošlo već devet godina od potpisa Briselskog sporazuma, a i dalje nije formirana zajednica srpskih opština.

“Priština eskplicitno kaže da neće implementirati Briselski sporazum, da on za njih ne postoji”, navela je Brnabićeva te dodala da Vlada Srbije, kao odgovorna Vlada koja poštuje međunarodne ugovore i sporazume, čeka da vidi šta će uraditi oni koji su supotpisnici tog sporazuma, svakako, prije svega, EU.