Oznaka: Aleksandar Vučić

Poseta ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova je planirana, ustanovljeno je kako bi trebalo da izgleda, izjavio je danas predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, ali ponovio je da oko te posjete ima nekih “drugih problema” te da će u roku od dva dana obavijestiti javnost o tome.

On je tako odgovorio na novinarsko pitanje – da li izjava Marije Zaharove, da će Lavrov posjetiti Srbiju 6. i 7. juna, znači da su otklonjene “peripetije” oko njegovog dolaska, budući da je sam Vučić rekao da ta posjeta “nije sigurna”.

Vučić je novinarima u Vranju rekao da je vidio u jednom od tih medija naslov koji kaže da je Zaharova negirala nešto što je on rekao, a to nije tačno.

“Još jedna u nizu laži. Naravno da su posjetu planirali, ustanovili kako bi trebalo da izgleda, a ja sam govorio o drugim stvarima. Videćemo, obavestićemo vas u roku od dva dana”, rekao je Vučić.

Na institiranje novinara na pitanjima o dolasku Lavrova, Vučić je odgovorio:

“Da li stvarno mislite da sam toliko glup ili nepismen, pa me potcenjuete… Znači da postoji nešto što ja znam, a vi ne znate. Zato vam kažem, strpite se, dan, dva, moguće da sve bude u redu, a moguće da ne bude. Sve je zakazano, kada je sa Selakovićem, gde sam ja na večeri, gde je poseta groblju… To je sve u redu, ali ima nekih drugih problema”, rekao je Vučić.

Na pitanje da li bi to moglo da ugrozi posjetu njemačkog kancelara Olafa Šolca, odgovorio je:

“Ništa ne isključujem”.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić danas je u poseti Bratislavi, gde je učestvovao na godišnjem “GLOBSEC 2022” forumu.

Vučić je istakao da je prioritet Srbije članstvo u Uniji, i da naša zemlja radi na diverzifikaciji snabdevanja gasom.

“Istina je da se ne može preživeti bez isporuke gasa. Uvek smo bili stopostotno zavisni od ruskog gasa. Ima i drugih zemalja EU koje su u istom položaju. Mi radimo na diverzifikaciji našeg snabdevanja, dajemo sve od sebe”, rekao je Vučić odgovarajući na pitanje o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom.

On je preneo da je, upravo na Globseku, razgovarao sa potpredsednikom Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Marošom Ševčovičem, u cilju da se napravi zajednička strategija kako da dobijemo gas iz gasovoda TAP i TANAP.

U tom kontekstu je naglasio da je važno da se izgradi gasni interkonektor između Bugarske i Srbije, kao i Severne Makedonije i Srbij.

“Tek tada možemo da diverzifikujemo. To će nam pružiti mogućnost da dobijamo i drugi gas. Moramo da preživimo i delujemo racionalno. Znam da to trenutno niko ne želi da čuje. Imamo trenutno histeriju tokom koje svi govore isto, pa je teško za racionalne priče”, naglasio je on.

Vučić je skrenuo pažnju da na jugoistoku Evrope postoje Srbija, Mađarska koje se snabdevaju ruskim gasom,i izrazio nadu da će Bugarska uspeti da dobije dovoljno tečnog naftnog gasa, kao što je obećano iz Vašingtona, ali je izneo I određenu sumnju da će to biti moguće.

“Nema sumnje da tu nema dovoljno gasa za nas. Pre šest godina sam išao u Baku i razgovarao sa Ilhanom Alijevim (predsednik Azerbejdzana), ali oni nisu mogli da nam obezbede dovoljne količine. Sada trošimo tri puta višse nego ranije, a potrošnja stalno raste”, objasnio je on.

Prema njegovim rečima preko TAP-a I TANAP-a, od planiranih 10 milijardi kubika, bi mogle određene količine da dobije Srbije.

Predsednik je rekao da je zadovoljan ekonomskim napretkom Srbije koja poslednje dve godine ima najbrže rastuću ekonomiju u Evropi i da bi želeo da ga građani pamte po ekonomskim rezultatima, infrastrukturnim projektima, miru i stabilnosti.

Vučić je to rekao na panelu posvećenom odnosu EU i Srbije na konferenciji Globsek u Bratislavi, odgovarajući na pitanje šta bi želeo da bude njegova politička zaostavština i kakvu bi Srbiju želeo da vidi kada izađe iz politike.

On je dodao da je uvek lako reći nesto protiv Srbije i da se u svetskim medijima pojavljuju kontradiktorne informacije od onih da on organizuje proteste protiv Rusije, do onih da Srbija dogovorom o gasu krši sankcije protiv Rusije.

“Koje sankcije, gasnih sankcija nema”, ukazao je Vucić na nelogičnost primedbi koje se pripisuju Srbiji, navodeći da na to nema šta da kaže i da je za njega važan ekonomki napredak Srbije.

Napomenuo je i da se u Srbiji investiralo mnogo u infrastrukturne projekte i da veruje da će njega i njegov tim ljudi i po tome pamtiti.

Navodi da je izgrađeno mnogo kilometara puteva, kao i da su izgrađene brojne nove fabrike.

Podsetio je da kada je on postao premijer da su nemačke firme su zaposljavale 15 000 naših radnika, a da ih danas zaposljavaju 77 000.

Podseća i da je javni dug bio 79 odsto BDP-a, a sada je javni dug 52 procenta u odnosu na BDP kao i da je tokom kovid krize kao i aktuelne krize sacuvana fiskalna stabilnost.

Vučić je upitan i o saradnji sa Kinom i tome kako vidi njenu ulogu u Evropi.

“Najpre, svi su me uvek pitali oko Rusije, ali je činjenica da je Kina naš drugi najveći partner, a Rusija tek peti. I niko ne primećuje da je Kina mnogo prisutnija u Srbiji od Rusije, svi su opsednuti Rusijom. Imamo dobru saradnju sa Kinom, oni su kupili našu čeličanu kada niko nije hteo, kupili su naš rudnik bakra, gde rade dobar posao”, rekao je Vučić i istakao da ovolika uloga Kine govori i o drugima.

“Ne možete biti prisutni u regionu samo kada vam nešto treba, morate nešto i dati”, zaključio je predsjednik Srbije.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je u Bratislavi na godišnjem “GLOBSEC 2022” Forumu na panelu “Srbija i EU: Strateško partnerstvo za budućnost”.

Na početku svog izlaganja, Vučić je rekao da niko ne može da preživi bez gasa i da naša zemlja plavo gorivo dobija isključivo iz Rusije. Kako je istako, ima nekoliko zemalja koje odbijaju da koriste ruski gas.

“Mi radimo sve što možemo da diversifikujemo naše snabdjevanje gasom i radimo na tome da vidimo kako bi mogli da dobijemo više gasa sa gasovoda tako i sa drugih izvora”, rekao je on.

“Niko ne želi da čuje ove reči, i veoma je teško da se vode racionalni razgovori, ali naš je cilj da postanemo članica EU, imamo različite poglede na pitanje Kosova neko nege članice EU. Pričao sam na inauguraciji o značaju da se postigne kompromis sa Prištinom i smatramo to veoma bitnim”, rekao je Vučić.

Odgovarajući na pitanje o pobedi na predsedničkim izborima, Vučić je rekao da je pobedio u prvoj rundi sa 61% validnih glasova, kao da je i na parlamentarim njegova stranka dobila 43% dok je drugoplasirani tek 12%.

“Pitanje je kako je više desnih partija dobilo dosta glasova, uglavnom zbog rata između Rusije i Ukrajine. Mnogi naši glasači su bili ljuti na nas jer smo glasali za osudu napada Rusija na Ukrajinu, ne jer ne vole Ukrajinu već jer se sećaju kako je Srbija bila bombardovana i i sada kažu da niste se tako ponašali na zapadu kada ste vi bombardovali Srbiju, rekao je Vučić.

Kako je rekao, Srbija ima veoma dobre tradicionalne veze sa Rusijom, istovremeno i da veruje da treba da delujemo pragmatično.

“I to sam naglasio i juče, mi se ne pozicioniramo sa Rusijom, mi smo osudili jasno to što se dešava u Ukrajini, ali je tačno da Srbija nije uvela sankcije Rusiji do sada, ali morate da razumete našu poziciju i to što su Rusija i Kina uvek podržavale nas po pitanju Kosova”, rekao je on.

Vučić je rekao da Srbija neće biti deo rata u Ukrajini i upitao ko je nama pomagao 1999.

“Tada je korišćen isti narativ kao i sada, neko sa druge strane sada govori da radi ovo da spreči genocid. Nije trebalo da me pozovete ovde jer nisam deo mejnstrim političkog mišljenja”, rekao je predsednik Srbije.

Na pitanje da li sada kada su se Ukrajina, Moldovija i Gruzija prijavila za članstvo u EU, hoće li i Srbija iskoristiti momenat da ubrza svoj proces, Vučić je rekao da je Srbija naučlili lekciju, i da ko god sa Zapadnog Balkana ode u Brisel kažemo im da moramo da ubrzamo procese jer su naši ljudi umorni od slušanja istih priča i da se ništa ne dešava, i da sada očekujemo da se nešto promeni i da Srbija zna svoje obaveze.

“Oko vladavine prava, medija, ljudskih prava, nekakvog kompromisa Beograda i Prištine, ali stvar je da treba da vodimo neku odlučnost i sa strane EU i njenih članica”, rekao je Vučić.

“Mi smo veoma zahvalni EU na pomoći oko poplava, migranata i svega ali je pitanje da li vi stvarno računate na nas ili ne. Ako je odgovor da, onda mi možemo da ubrzamo, jer ja ne očekujem da nešto može da se desi da Zapadni Balkan ubrzo uđe. To mogu da budu Ukrajina, Moldavija, Gruzija, Crna Gora, Makedonija… za nas se ništa brzo neće desiti”, dodao je Vučić.

On je dodao da veruje da će situacija u Evropi biti mnogo jasnija u decembru i da tad očekuje da Srbija dobije neke jasnije naznake toga šta bi moglo da bude.

O sankcijama Rusiji
Govoreći o proruskim protestima u Srbiji, Vučić je upitao da li može da se našali.

“Znate, kad proguglate moje ime vidite nedavnu vest da je bilo proruskih protesta koje je Vučićev režim organizovao … ali je to protest bio i protiv mene kako sam izdao Rusiju, a kad smo nedavno postigli sporazum sa Rusijom oko gasa mediji sa Zapada pišu da smo prekršili sankcije. Koje sankcije, nema sankcija kod gasa?”, rekao je Vučić.

On je dodao da je veoma zadovoljan ekonomskim razvojem Srbije, kao i da je Srbija u prethodne dve godine imala najveći kumulatuivni rast BDP-a u Evropi.

“Verujem da će se po tome i projektima koje smo napravili ljudi sećati mene i mog tima. Naš javni dug je sada mnogo manji u odnosu na BDP nego kada sam postao predsednik, očekivali smo smo mir i stabilnost, to nije bilo lako jer smo mi nacija koja je učestvovala u najviše ratova u 20 veku. Mi nismo politički neutralni ali smo vojno neutralni iz jasnih razloga nedavne istorije. Imamo dobru kooperaciju sa NATO na Kosovu i drugde. Imamo saradnju kroz partnerstvo za mir, razmenjujemo mišljena sa NATO”, rekao je on.

Kako je rekao, Srbija nema problem sa onima koji žele u NATO, ali da naša zemlja imam svoju politiku koja je da smo neutralni vojno.

“Stoltenberg je kao mali živeo u Beogradu i dosta nam je pomogao da premostimo neke nesporazume”, podsetio je Vučić.

Upitan o sankcijama prema Rusiji, on je naveo da je neko njega pitao imao bi savet, ali da ga niko nije pitao.

“Ne verujem u politiku sankcija. Mi ne možemo nikome da naškodimo osim sebi i radimo sve da ne uradimo to”, objasnio je on.

Rešenje za Kosovo i odnos sa Putinom
Na pitanje šta blokira put Srbije u Evropsku uniju, Vučić je rekao da ne krije od naroda da moramo da nađemo kompromisno rešenje za dobro svih na Balkanu.

“Ne slažem se delimično sa vama jer opravdavate agresiju na suverenu zemlju izvršenu bez dozvole UN. Za nas je Kosovo deo Srbije, i tada je 1999 za sve zemlje EU Kosovo bilo deo Srbije. I vi ste tada bombardovali suverenu zemlju zbog nekog što se dešavalo u njoj. Pitam vas gde se još to dešavalo da bi se oduzeo deo jedne suverene zemlje”, odgovorio je Vučić.

Predsednik Vučić je , odgovarajući na poređenje Putina i Miloševića, podsetio da napad na Jugoslaviju nije bio odobren od strane UN.

“Kosovo je za nas deo Srbije, to piše u našem Ustavu. I za sve druge zemlje koje su nas bombardovale 1999. godine Kosovo je bilo deo Srbije. I bombardovani smo zbog nečega što se dešava na našoj teritoriji. Kada je bombardovan Irak, zašto niste uzeli Basru. Zašto niste uzeli Alep od Damaska. Ne, ali Srbiji je otet deo teritorije. Ludi moraju da shvate zašto ovo nije lako za nas”, kazao je on.

Na pitanje odnosa sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, Vučić je rekao da je Srbija bila veoma glasna kada je rekla da brani integritet Ukrajine.

“Srbija nije priznala Krim kao deo Rusije i neće to uraditi, mi imamo principe, branićemo to pravo Ukrajine i više nego mnogi na Zapadu. Ovo su sve prepreke koje moramo da prevaziđemo, našu istoriju moramo da prevaziđemo i to moramo da uradimo, ali neko mora da se stavi u naše cipele i shvati da to i nije tako lako i da svet nije crno-beli kao što se mnogima čini”, objasnio je on.

Kako je rekao ne veruje u potpune pobede i poraze i da u miru možete pobediti drugu stranu mnogo lakše.

“Ne vidim smisao u ubijanju i stradanju koje se dešava svakog dana, to nije nešto o čemu se treba diskutovati uopšte. Treba nam mir zbog toga pa nek se dogovore, kada god, ali jedan dan rata košta mnogo života. Mislim da je mir jedino rešenje i treba nam što pre, to sam rekao i predsedniku Putinu.

Kako je rekao, Putin mu je objasnio da je uvek bio za cilj i da će ispuniti sve svoje ciljeve

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je u nedjelju da je njegova zemlja dogovorila novi trogodišnji ugovor o snabdjevanju gasom s ruskim Gazpromom.

Vijest je stigla u nezgodno vrijeme. Vučić je time zadao novu glavobolju zapadnom antiputinovskom savezu, a posebno Evropskoj uniji, komentariše CNN.

S druge strane kontinenta, čelnici država EU bili su dugo zaglibljeni u napornim pregovorima oko šestog paketa sankcija Moskvi. Konačni dogovor, objavljen kasno uveče u ponedjeljak, uključuje djelimičnu zabranu uvoza ruske nafte u EU, prenosi Blic.
Ipak, kako bi svi pristali na sankcije, Brisel je bio prisiljen da napravi izuzeće za naftu koja se u Mađarsku, Slovačku i Češku uvozi naftovodom. To su neke članice EU doživjele kao veliki ustupak, piše CNN.

Srbija ključna zemlja EU za širenje
Iako Srbija nije članica EU, dio je plana proširenja EU koji uključuje i neke njene susjede. EU namjerava da se proširi na istok i vidi zapadni Balkan kao ključ evropske bezbjednosti, što je još više naglašeno u svjetlu ruske invazije na Ukrajinu.

Od balkanskih država, Srbija se smatra ključnom iz brojnih razloga. Njeni veličina, stanovništvo i geografski položaj čine je glavnim akterom geopolitike u regiji. Ako želite da razgovarate o budućnosti Bosne i Hercegovine ili Kosova, trebaće vam srpska vlada za stolom.

Srbija se takođe oslanja na Rusiju kada je u pitanju gas i vojno sarađuje s Moskvom. Ukratko, Srbija ima ogromne koristi od svog odnosa s Rusijom, a čak i ako u bližoj budućnosti postane članica EU, neće hteti da spaliti mostove s Kremljom.

Važnost Srbije
To stvara dvije istovremene stvarnosti za EU koje je, kada se stave jedna pored druge, prilično teško pomiriti.

– Srbija je toliko velika i važna da je ključna za projekt proširenja EU, kojim se nastoji ojačati i proširiti evropske vrijednosti, stabilnost i sigurnost. Takođe je toliko velika i važna da može u isto vrijeme da sklapa poslove s Rusijom, Kinom i EU kako god smatra prikladnim, a i dalje biti zjenica oka Brisela.

To bi se ipak moglo promijeniti, navodi CNN.

Iako je Srbija podržala nekoliko rezolucija UN kojima se osuđuje ruska invazija, nije se uskladila s Briselom po pitanju sankcija protiv Moskve. A to je nešto što se od država kandidata za članstvo očekuje. Novi ruski gasni sporazum, strahuju neki zvaničnici EU i analitičari, mogao bi da bude korak predaleko za neke zemlje članice EU.

– Ako bude zaključen, sporazum bi uništio nade onih koji su vidjeli priliku za smanjenje ruskog uticaja u regiji – rekao je Filip Ejdus, profesor međunarodne bezbjednosti na Univerzitetu u Beogradu.

Ejdus smatra da će Vučić garantovati da Srbija ostaje na putu prema EU, a možda i dalje očekuje bolju ponudu od njemačkog kancelara Olafa Šolca.

Ejdus je upozorio da bi kockanje ovaj put moglo da se izjalovi, budući da EU u ovom trenutku ima druge prioritete.

Hoće li to značiti da pregovori o pristupanju zapinju, ili će EU imati drugačiji pristup, ostaje da se vidi. Međutim, ne može se poreći da je gasni sporazum posebno gorka pilula koju su u Briselu morali da progutaju.

– Zabrinuti smo. Saradnja zemalja izvan EU važnija je nego ikad za zemlje unutar EU koje pokušavaju da drže liniju -rekao je jedan visoki zvaničnik EU za CNN, misleći na Mađarsku, članicu EU koja se najviše protivi tvrdom stavu prema Rusiji.

Steven Blokmans, direktor istraživanja u Centru za evropske političke studije, rekao je za CNN kako od početka rata u Ukrajini EU vrši pritisak na treće zemlje, uključujući Kinu, da zauzmu sličan pristup sankcijama. Ako čak i države koje trenutno pokušavaju da se pridruže EU zaobilaze sankcije, to daje osnovu i članicama EU da izdrže pritisak Brisela za snažan zajednički nastup prema Rusiji, navodi se u analizi CNN.

Poteškoće koje Srbija uzrokuje Briselu ne završavaju sankcijama.

– Cijela ova situacija je za nas veliki problem jer je povezana s razgovorom da li Ukrajina treba da se pridruži EU ili ne – rekao je jedan visoki evropski diplomata.

Ukrajina je službeno podnijela zahtjev za članstvo u EU početkom marta, ali proces može da potraje godinama, čak i kada članice EU u potpunosti podržavaju ulazak nove zemlje.

Problem pristupa Ukrajine EU
Više zvaničnika i diplomata objasnilo je CNN zašto je ova rasprava tako nezgodna za EU i njen interni razgovor o budućnosti Unije. Neke članice žele da ubrzaju proces oko Ukrajine i misle da neusklađenost Srbije u vezi sa Rusijom daje razlog da zemlje koje žele da se hitno usklade što prije dobiju povlašćeni tretman.

Drugi ne žele da se Ukrajina ili nacije Zapadnog Balkana uopšte pridruže EU, plašeći se promjene ravnoteže i davanja istočnoevropskim državama više moći u bloku kojim su istorijski dominirale zapadnoevropske zemlje poput Njemačke i Francuske.

Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu za drugi predsjednički mandat, a u prvom redu bili su prisutni srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik, predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović i predsjednik NSRS Nedeljko Čubrilović.

Vučić se obratio predstavnicima Republike Srpske i poručio da nikada ne treba da sumnjaju koliko ljudi u Srbiji vole Republiku Srpsku.

“Hoću vama poštovani prijatelji iz Republike Srpske da se zahvalim. Sa Vama sam Željka, Mile, mnogo toga radio u prethodnih pet godina. Mnogo toga dobrog učinili smo za narod. Sigurno je da smo pravili i greške, ali vam hvala na tome što ste trpili ponekad i moje drugačije stavove, što ste bili u stanju da razumijete da ne moramo po svakom pitanju da imamo isto mišljenje ali smo znali šta nam je cilj, a to je dobro za naš narod i dobro za Srbiju i Republiku Srpsku. Hvala Vam što ste me trpili”, rekao je Vučić.

On je poručio da se zalaže da poštovanje Dejtona, poštovanje Ustava BiH, integriteta BiH, ali da će uvijek tražiti da nema mijenjanja Dejtonskog sporazuma bez saglasnosti sva tri naroda.

“Nesumnjivo biti uz Republiku Srpsku, dalje razvijati naše odnose i kad god možemo pomagati. Toga se ne stidimo i nikoga ne ugrožavamo”, rekao je Vučić.

Ne postoji veća čast, niti ima većeg ponosa od onoga da vodiš svoju zemlju, rekao je Aleksandar Vučić, predsjednik Srbije, nakon polaganju zakletve.

– Sve to dobio sam od svojih građana na izborima, a oni su me zadužili da svoj posao obavljam što je najbolje u interesu Srbije. Želim da budem predsjednik svih i za sve – naglasio je Vučić.

Naglasio da će se boriti za bolju i pravedniju Srbiju, ekonomski jaku i zemlju prosperiteta.

– Borićemo se za mir, stabilnost, nezavisnost, sigurnost, Evropu, zdravlje i rad, rad i samo rad – dodao je Vučić.

Posebnoj sjednici u Beogradu prisustvuju predsjednica Republike Srpske Željka Cvijanović, srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik i predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić položio je zakletvu u Narodnoj skupštini za drugi predsjednički mandat.

Posebna sednica parlamenta počela je u 11 sati, a posebnoj sednici Skupštine prisustvuju predstavnici Vlade Srbije, Republike Srpske, pravosuđa, vojske i policije, verskih zajednica kao i 75 predstvnika diplomatskog kora. Vučić se pred inauguraciju obratio okupljenim građanima.

Tekst zakletve naveden je u Ustavu, a koji je Vučić pročitao glasi:

“Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, poštovanju i odbrani Ustava i zakona, očuvanju mira i blagostanja svih građana Republike Srbije i da ću savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje dužnosti”.

Zakletva koju predsednik polaže još jedan je garant da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i predsednik se eksplcitno zaklinje da će čuvati južnu pokrajinu kao sastavni deo zemlje.

Za prvi mandat, Vučić je zakletvu položio na Ustavu i Miroslavljevom jevanđelju, najstarijoj srpskoj knjizi.

Vučić je 3. aprila pobedio u prvom krugu redovnih predsednčkih izbora sa 58,59 odsto ukupnih glasova izašlih birača.

Prvi mandat je započeo 31. maja 2017. godine, kada je svečano položio zakletvu u Domu Narodne skupštine.