VRBAS Media

Oznaka: Aleksandar Vučić

  • Šalenberg predstavio Vučiću austrijski non-pejper o proširenju EU

    Šalenberg predstavio Vučiću austrijski non-pejper o proširenju EU

    Ministar za evropske i međunarodne poslove Austrije Aleksander Šalenberg predstavio je danas u Beogradu predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću austrijski non-pejper o procesu proširenja EU na Zapadni Balkan.

    Pres-služba predsjednika Srbije saopštila je da je Šalenberg, predstavljajući taj dokument, istakao da Austrija želi da sadašnji proces proširenja učini mnogo opipljivijim i da kreira mogućnost da se zemlje kandidati postepeno integrišu u politike EU, koje su od koristi za sve njih.

    Vučić je Šalenbergu prenio da Srbija cijeni dosadašnju posvećenost Austrije ubrzanju evropskih integracija Srbije i da se nada se nastavku kontinuirane austrijske podrške po tom pitanju.

    On je, kako se navodi u saopštenju, Šalenberga upoznao sa čvrstim opredjeljenjem Srbije za nastavak reformskog toka, kao i sa izazovima sa kojima se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju na evropskom putu.

    Vučić je istakao da je Austrija treći najveći strani investitor u Srbiji i peti spoljnotrgovinski partner u razmjeni usluga, navodeći da je u prva četiri mjeseca 2022. godine robna razmjena porasla za 50,8 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.

    “Austrijske kompanije danas u Srbiji zapošljavaju više od 22.000 radnika, a vjerujem da će novouspostavljena avio-linija Beograd-Salcburg biti od dodatnog značaja za unapređenje saradnje i približavanje naših privrednika”, naveo je Vučić.

    Šalenberg se sastao i sa premijerom Srbije Anom Brnabić i ministrom za evropske integracije Jadrankom Joksimović.

    Brnabićeva je, kako je saopšteno iz Pres-službe Vlade Srbije, zahvalila Austriji za kontinuiranu podršku evropskom putu Zapadnog Balkana, ističući da je Srbija čvrsto opredijeljena za nastavak reformskog procesa i čvršću saradnju unutar regiona.

    “Saradnja u regionu predstavlja jedan od ključnih prioriteta Srbije, koja ulaže velike napore na regionalnom umrežavanju kako bi omogućila veću konkurentnost naše privrede i veću atraktivnost regiona za privlačenje investicija, što utiče na povećanje životnog standarda svih građana”, navela je Brnabićeva.

  • Vučić potvrdio hapšenje bivšeg ukrajinskog obavještajca

    Vučić potvrdio hapšenje bivšeg ukrajinskog obavještajca

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da je na granici između Srbije i Sjeverne Makedonije uhapšen Andrij Naumov, nekadašnji visoki zvaničnik Službe bezbjednosti Ukrajine.

    Vučić je 14. juna u odgovoru na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) izjavio da “ima informacije” o uhapšenom Naumovu, ali nije otkrio više detalja o tome da li će on biti isporučen Ukrajini.

    Naumov je uhapšen 7. juna na graničnom prijelazu na jugu Srbije zbog sumnje za pranje novca, a Vučićeva izjava prva je zvanična potvrda hapšenja ukrajinskog obavještajca o kojem su mediji samo spekulisali.

    Andrij Namov je Ukrajinu, prema saznanjima ukrajinskog servisa RSE-a, napustio nekoliko sati uoči ruske invazije 24. februara, a u svojoj zemlji je pod istragom zbog veleizdaje.

    Niko od nadležnih u Srbiji, ali ni ambasada Ukrajine u Beogradu do objavljivanja ovog teksta, nisu odgovorili na pitanja RSE-a povodom hapšenja.

    Nema ni odgovora gdje se uhapšeni trenutno nalazi, niti da li je pokrenuto pitanje eventualne ekstradicije.

    Šta se zna o hapšenju?
    Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštilo je 8. juna da su prilikom pokušaja izlaska iz Srbije na graničnom prijelazu sa Sjevernom Makedonijom uhapšena dvojica muškaraca, državljana Ukrajine i Njemačke zbog sumnje da su izvršili krivično djelo pranje novca.

    U zvaničnom saopštenju nije naveden pun identitet uhapšenih već samo inicijali – Ukrajinac A.N. (40) i državljanin Nemačke A. A. (36).

    Policija je, kako se navodi, tokom pregleda njihovog automobila pronašla više od 600 hiljada eura i oko 125.000 dolara u gotovini, kao i drago kamenje (dva smaragda), čija je vrijednost procenjena na oko 6.500 eura.

    Terete se da su novac i drago kamenje, “za koje se sumnja da potiču iz kriminalnih djelatnosti, namjeravali da prenesu preko graničnog prijelaza i iznesu iz Srbije”, dodaje se u saopšenju.

    Policija je navela i da je automobilom marke “BMW” upravljao državljanin Njemačke, dok je s njim u društvu bio uhapšeni Ukrajinac.

    Nije saopšteno kada su i na kom prijelazu ušli u Srbiju, niti koliko su vremena proveli u zemlji.

    Iz Posebnog odjeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, po čijem su nalogu uhapšeni, nisu odgovorili na pitanja RSE-a gdje se trenutno nalazi državljanin Ukrajine, niti kada će biti izveden pred sud.

    Na pitanja RSE-a povodom hapšenja nisu odgovorila ni nadležna Ministarstva pravde i spoljnih poslova Srbije.

    Ni iz ambasade Ukrajine u Beogradu nema odgovora da li je ambasada obavještena o hapšenju, kao ni da li je uhapšeni ukrajinski državljanin zatražio njihovu pravnu pomoć.

    Ko je Andrij Naumov?
    Sada bivši brigadni general Andrij Naumov se Službi bezbjednosti Ukrajine (SBU) priključio 2019. godine, na poziv tada novog načelnika Ivana Bakanova.

    Nakon toga imenovan je za šefa Glavnog direktorata za unutrašnju bezbjednost, gdje je dobio nova, veća ovlaštenja i uticaj u službi.

    Bivši obavještajac je bio meta novinarskih istraga koje su se ticale korupcije, šverca novca i drugih vrijednih predmeta u inostranstvo.

    Novinari “Šeme”, projekta ukrajinskog servisa RSE – Radio Svoboda, u oktobru su 2020. godine otkrili elitne nekretnine Naumova, koje su nespojive sa zvaničnim primanjima državnog službenika.

    To uključuje trosoban stan u elitnom kompleksu u centru Kijeva, kupljen četiri puta jeftinije od tržišnih cijena.

    Novinari su saznali da su ovaj stan, kao i imanje u blizini Kijeva, projektovani za njegovu majku, ali da ih je koristio visoki zvaničnik SBU-a.

    U januaru 2021. Služba bezbjednosti Ukrajine objavila je da je priveden pripadnik službe koji je pokušao da ubije zvaničnika SBU-a.

    Kasnije se saznalo da je žrtva trebalo da bude Andrij Naumov, a da je naručilac ubistva navodno bio visokorangirani zvaničnik SBU-a Dmitro Neskoromni.

    Upućeni smatraju da je u ovom slučaju bila riječ o borbi za prevlast unutar službe.

    Andrij Naumov je izgubio funkciju krajem jula 2021.

    Prije dolaska u SBU, Naumov je radio u Državnoj agenciji za upravljanje zonom isključenja nuklearne elektrane u Černobilu.

    Bio je odgovoran za upravljanje privrednim kompleksom zone isključenja, kao i za komunikaciju sa javnošću o statusu radijacije. Bio je u kontatku sa privatnim kompanijama koje tamo dovode posjetioce, a ukrajinski istražitelji danas se bave aktivnostima tadašnjeg rukovodstva zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja.

    Andrij Naumov je prije Černobila 12 godina radio u Tužilaštvu, kao viši pomoćnik zamjenika glavnog tužioca, a potom i kao viši tužilac.

    Za šta ga terete u Ukrajini?
    Naumov je napustio Ukrajinu nekoliko sati prije ruskog napada 24. februara.

    U Ukrajini je protiv njega u toku istraga pod sumnjom za veleizdaju.

    Ovo su 29. marta izvijestili novinari ukrajinskog servisa RSE-a, pozivajući se na svjedočenja nezavisnih izvora iz policije.

    Prema izvještaju, Naumov je u pratnji nekoliko ljudi napustio Ukrajinu 23. februara, a njegova porodica napustila je zemlju ranije.

    U drugoj polovini marta 2022, policija je pretresla više lokacija zbog istrage Državnog istražnog biroa koja je protiv Naumova pokrenuta po članu 111 Krivičnog zakonika (“izdaja”).

    Pretresi su obavljeni na više adresa, uključujući i one koje se pominju u novinarskom istraživanju RSE-a o elitnim nekretninama tada visokog funkcionera Službe bezbjednosti.

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski je Naumovu u aprilu 2022. oduzeo čin brigadnog generala.

    “Nemam vremena da se bavim svim izdajnicima. Ali postepeno će svi biti kažnjeni. Zato Andrij Olehovič Naumov, bivši načelnik Glavnog odjeljenja unutrašnje bezbjednosti Službe bezbjednosti Ukrajine, više nije general”, rekao je Zelenski u video obraćanju.

  • “Jedini koji će sigurno imati struje su Bugari”

    “Jedini koji će sigurno imati struje su Bugari”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas je položio vence na Spomenik junacima sa Košara.

    “Ponosan sam što smo uspeli da sačuvamo budućnost, da nastavimo da gradimo Srbiju”, rekao je tom prilikom predsednik Srbije.

    “Brinem za zimu, nafta je ponovo skočila, struje nigde biti neće, gasa ko zna, biće teška zima za sve nas”, upozorava Vučić.

    Predsednik Srbije je ukazao na mnoge izazove u energetskom sektoru. Upozorio je da će se Srbija ni kriva ni dužna naći u teškom energetskom položaju.

    Vučić je izjavio da se država priprema za tešku zimu i obezbeđuje sve što je potrebno, ali da se na dnevnom nivou javlja po desetak novih problema i da treba imati u vidu da od novembra više nećemo moći da uvozimo rusku naftu.

    Vučić je rekao da se samo danas troši 350 tona mazuta samo u Obrenovcu, jer ugalj i dalje nije dovoljno suv i kvalitetan, a da će se na zimu trošiti sedam puta više nego sada.

    “Treba da obezbedimo mazut, NIS nema dovoljno mazuta, pa uvezemo 20.000 tona, pa izračunate da vam treba 120.000 tona za celu zimu”, naveo je Vučić.

    Kaže da mazuta pritom nema nigde i da mora da se uvozi baržama iz Rumunije.

    “Svi žele da im u stanu bude toplo da mogu da idu u šortsu i majici. Niko neće da nosi džemper zimi i stanu, a niko ne pita kako ćemo da napunimo dovoljno gasa, kako ćemo da obezbedimo 2,7 miliona kubnih metara gasa dnevno samo za gasne elektrane u Novom Sadu, Pančevu i Zrenjaninu. Zatim, nama 1. decembra ističe ugovor, znači od 1. novembra mi više nemamo pravo uvoza ruske nafte, po trenutno važećim sankcijama, a ko zna kakve će sankcije do tada da budu uvedene”, kazao je Vučić.

    “Šta ako nam se dogodi u Rafineriji bilo kakav kvar, gde ćemo da nabavimo delove”, napomenuo je Vučić.

    “Možemo trenutno da kopamo 62.000 tona, a treba nam zimi 95.000 do 100.000 tona, kopaćemo možda i 75.000 ili 80.000 tona, a odakle da uvezemo ugalj, kako ćemo da ga prevezemo, kog je kvaliteta…”, naveo je Vučić.

    “Neće biti struje u regionu ove zime. Jedini koji će sigurno imati struje su Bugari, zbog nuklearke. Ali kada govorite Srbima o nuklearkama onda je ‘ne, ne, ne'”, istakao je Vučić.

  • Vučić: Ja pitam šta mi sada treba da učinimo, da priznamo Kosovo?

    Vučić: Ja pitam šta mi sada treba da učinimo, da priznamo Kosovo?

    Na pitanje novinara da prokomentariše stav EU da SRbija može napredovati na putu ka članstvu ako prizna tzv. Kosovo, Vučić kaže da je rekao i Olaf Šolc.Mi smo to primetili, iako mnogi to na našoj političkoj i javnoj sceni nisu želeli da primete. Ali, i dalje u zvaničnom pregovaračkom procesu stoji ‘puna normalizacija odnosa’, a nigde se ne govori o međusobnom priznanju”, rekao je predsednik Srbije, nakon polaganja venca na spomenik junacima s Košara.”Naše je da pregovaramo, i mi nemamo problem s nestalim osobama, rekao sam da nam pokažu te njihove spiske i mi ćemo ići odmah na ta mesta da proverimo. Ali to tražimo i za nas jer i mi imamo sumnje za mesta za koje mislimo da su u njima Srbi zakopani. To što vi tražite od nas, dajte i nama”, poručio je Vučić.

    Istakao je da Srbija zna da moramo da živimo jedni pored drugih i da sarađujemo, ali da “što se tiče zadiranja u status države i teritorijalnog integriteta, mi poštujemo međunarodno javno pravo na koje se ceo svet poziva. Teritorijalni integritet je izgleda sada postao naomiljenija sintagma Zapada. Ja sada samo ponavljam, sve ono za šta se zalažete kada je reč o Ukrajini pustite i nas da se zalažemo”.

    “Biće interesantno to 23. u Briselu, kada treba da se donesu odluke o Ukrajini, Moldaviji, Zapadnom Balkanu…Prvi put niko živ ne zna šta će da se desi”, rekao je on.

    “Mogu da nagađam da će Ukrajini dati status kandidata, ali to neće biti baš tako, to jest daće ims tatus kandidata, ali će morati da bude to potvrđeno na nekoj konferenciji. Slično će biti i s Moldavijom, a kada je reč o Zapadnom Balkanu – ne verujem da će slomiti Bugarsku u vezi Severne Makedonije i Albanije, i to je veliki problem,a te dve zemlje su zaslužile. Mi očekujemo velike kritike na naš račun. ali ja pitam šta mi sada treba da učinimo, da priznamo Kosovo?”, zapitao je Vučić i dodao da je Kosovo i Metohija jedino mesto gde se odigravao vojni sukob, a gde je stopa povratka niža od tri odsto.

    “Ne postoji nigde ništa slično u svetu. To nikoga ne zanima, nikada nije nikog interesovalo i nemojte misliti da će ih interesovati. Grešku neće da priznaju. Bombardajući su učinili dobru stvar iz njihovog ugla gledano, i taj svoj stav neće menjati. Podnose krivične prijave protiv ljudi koji su im se politički suprotstavljali na severu KiM, hoće da proteraju Srbe. Njima je jedini cilj čišćenje severa KiM, svi ćute i svi se prave kao da se ništa ne dešava. Čekam da ih nagrade u Briselu 23. Kako će da obrazlože da će njih da nagrade i to one koji ništa u dijalogu nisu učinili?”, naveo je predsednik Srbije.

    Možemo li bez EU?
    Predsednik Srbije je naglasio i važnost evropskih investicija u Srbiju.

    “Možemo li bez Evrope i bez njihovih investicija? Mislim da ne. Moramo da budemo racionalni da naše emocije ne prevladaju. Vlada će biti izabrana i imaće legitimitet. Nismo svetska sila da možemo da izdržimo sve, ali moramo da poštujemo sebe i za sada smo uspevali”, rekao je Vučić.

    Prema njegovim rečima nikome u svetu ne odgovara da vidi jednu malu zemlju koja bi da vodi svoju politiku, a ne njihovu. Vučić je to rekao odgovarajući na pitanje novinara da li bi svetu odgovarala jedna neutralna zemlja, koja gleda svoj interes i koja se ne bi svrstavala ni na jednu stranu.

    “Svi bi hteli da mi budemo produžena ruka bilo koga od njih, a ne da imamo svoj stav i politiku”, kazao je Vučić. Kako kaže, Srbiji nije ni otvoreno poglavlje 31, (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika), jer su “neki” smatrali da smo nespremni za to, a danas od naše zemlje traže da ima 100 odsto usaglašenosti sa tom politikom za koju nisu čak ni otvorili poglavlje.

    “Nisu nam čak ni otvorili poglavlje tako da mislim da je to pomalo licemerno, ali šta da se radi. Naše je da čuvamo svoju zemlju, da se izborimo i pripremimo za zimu. Očekuju nas radni i naporni jul i avgust da spremimo zemlju i verujem da ćemo onda imati šansu da prezimimo na pristojan način”, rekao je Vučić.

    Najavio je da će sutra na otvaranju dela obilaznice oko Beograda govoriti o planovima nove vlade koji se tiču plata, penzija i, kako dodaje, kada, kome i koliko. Navodeći da kao predsednik Srbije mnogo manje računa vodi o stranačkim interesima, čak i svoje stranke, kaže da s obzirom na ono što je video u istraživanju od pre dve večeri, koje se bavi raznim pitanjima pa i rejtingom političkih stranaka, članovima SNS ne ide “baš loše kao nekima drugima koji su mislili da će da se “ovajde” o prilike u Ukrajini i sve drugo”.

    Na konstataciju novinara da je nemački kancelar govorio o međusobnom priznanju, dok je u Solunu rečeno da Srbija možda postane član EU 2033. godine, Vučić je primetio da to nije tačno, jer je, ističe, grčki premijer Kirjakos Micotakis spomenuo 2033. godinu za ceo Zapadni Balkan, a ne za Srbiju. “A, kada mislite da bi mogla BiH, ili neki drugi koji nemaju otvorene pregovore…? Nisu spomenuli Srbiju, već ceo Zapadni Balkan. Ja nisam neko ko je preoptimističan, ne dajem narodu nadu gde je nema, ali da budemo fer, to se nije odnosilo na Srbiju, nego na ceo Zapadni Balkan”, rekao je Vučić.

    On je ukazao i da evroskepticizam raste svaki dan, i da je poslednje istraživanje od pre par dana to i pokazalo. “Ali, moraćemo da pokušamo da postavimo stvari racionalno. Možemo li bez evropskih investicija? Ja mislim da ne možemo. Da li smo emocionalno presrećeni zbog izjave oko KiM ili pritisaka zbog spoljne politike? Nije niko, ali moramo da budemo razumni, da emocije ne nadvladaju racionalni deo i da vodimo politiku u skladu sa našim suštinskim interesima”, rekao je Vučić.

    Kako je istakao, on je kao predsednik Republike izabran na pet godina, vlada će uskoro biti izabrana na četiri, i zemlja će voditi politiku koja ima legitimitet u narodu, suštinski i strateški.

    Na pitanje da li je Srbija na EU putu, odgovorio je da je zemlja “apsolutno na evropskom putu”. “Onako kako sam govorio pre 110 dana.. Ljudi su tada mislili da će to da važi tri, sedam, 10 dana… A, oni zaključci traju 110 dana, uprkos svemu što dolazi sa različitih strana, i pritiscima na Srbiju”, rekao je Vučić. Dodao je da ne može da kaže da je Srbija svetska sila, ali će, poručuje, zemlja dok može da poštuje sebe, to i da radi. “Do sada smo uspevali, nadam se da ćemo i dalje”, dodao je Vučić.

  • Vulin ubijeđen da Vučić neće popustiti pod pritiskom

    Vulin ubijeđen da Vučić neće popustiti pod pritiskom

    Da na čelu Srbije nije Aleksandar Vučić ne bih imao ni najmanju nadu da će Srbija izdržati da ne uvede sankcije Rusiji, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

    Vulin je rekao da je u istoriji srpskog naroda svaka generacija Srba iskoristila priliku da Rusima kaže “ne”, ali da se poslije nekoliko godina, kako je rekao, ispostavilo da opstanak države zavisi od ruskog “da”.

    – Kroz istoriju, od 19. vijeka pa do danas, Srbi nisu mogli da riješe ni jedno ključno nacionalno pitanje bez aktivnog i često po Rusiju vrlo skupog učešća, ali je bilo i onih koji su pokušavali da rješavanje srpskih nacionalnih pitanja traže u odricanju od Rusa i svaki put su morali da priznaju krah takve politike – kazao je Vulin.

    Dodao je da je istorijski uspjeh što je Vučić uspio da stvori prijateljske odnose sa Kinom i upitao šta bi bilo kada bi oni koji traže od Srbije da uvede sankcije Rusiji to zatražili i za Kinu.

    Sumnja li neko da bi poraz i posljedični raspad Rusije o kom maštaju generacije zapadnih državnika i generala ojačao Šiptare i sve one koji osnaženu Srbiju Aleksandra Vučića vide kao prijetnju i predmet mržnje. Vučić nije mali Rus, on je veliki Srbin. Zbog takvih primjera čuvanja časti obraza, date riječi i nezaboravljanja svega što nas vezuje sa Rusima, Srbi su narod koji na istorijskoj mapi zauzima više mjesta nego na geografskoj karti svijeta – kazao je Vulin.

    Komentarišući zahtjev njemačkog kancelara Olafa Šolca da Srbija prizna nezavisnost Kosova ako želi da uđe u EU, Vulin je ironično upitao da ako nije interes da se odbrani na Kosovu i Metohiji, onda da Srbija prizna Kosovo i tako pomogne stvaranje “velike Albanije”.

    – Ako nam nije interes da sačuvamo 800.000 Srba koji žive za Srbiju i čija snaga može da obnovi Srbiju, onda da popustimo. Mi nemamo kuda osim da opstanemo – zaključio je Vulin.

    Komentarišući rezoluciju EP o Srbiji u kojoj se kaže da neće otvoriti nijedan klaster dok ne uvede sankcije Rusiji i da li je došlo vrijeme da se napuste evrointegracije, Vulin kaže da je EU odustala od Srbije i od drugih zemalja sa Balkana, a ne obratno.

    – Sjeverna Makedonija je promijenila ime, poništila referendum, podijelila zemlju, dala pola vlasti Šiptarima, iako oni čine 25 odsto stanovništva, učlanila se u NATO i opet nije dovoljno ni da počnu da ih maltretiraju pitanjima i promjenjivim politikama ni za narednih pedesetak godina – kazao je Vulin.

    Sa druge strane, kaže Vulin, Srbija je kako bi postala dio Evropske unije, 5. oktobra srušila svoj ustavni poredak, izručila Hagu sve svoje državnike, vojnike i policajce.

    – Da bi EU komesari bili malo bolje raspoloženi, Srbija je prećutala umanjivanje RS, dopustila da se razbije državna zajednica SCG i nije rekla ni riječi dok su Srbi u Crnoj Gori trpili progon – naveo je Vulin.

  • Vulin: Vučić pokazao kako se štiti nacionalni interes Srbije

    Vulin: Vučić pokazao kako se štiti nacionalni interes Srbije

    Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin saopštio je danas da nema nijednog političara u Evropi koji je pokazivao takvu snagu i upornost u zaštiti nacionalnih interesa svoje zemlje kao što je pokazao predsjednik Aleksandar Vučić pred njemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

    “Kancelar Šolc je Srbima namerno pokazao kakvom silom raspolaže, ali je i nenamerno pokazao Srbiji kakvog predsednika ima. Predsednik Aleksandar Vučić je javno, bez sakrivanja i ulepšavanja rekao kancelaru Nemačke ono što naš uvaženi gost nije želeo da čuje. Vučić je sačuvao poziciju Srbije i prema pitanju Kosova i Metohije, i prema odnosu sa Ruskom Federacijom, ali i odnosu prema međunarodnom pravu”, naveo je Vulin.

    Ministar Vulin je to saopštio komentarišući posjetu njemačkog kancelara Olafa Šolca Srbiji koji je tokom sastanka s predsjednikom Vučićem istakao da je njemački uslov za ulazak Srbije u EU da naša država prizna Kosovo i uvede sankcije Rusiji.

    Ministar je istakao da Vučić nije dopustio da se zaboravi bombardovanje Srbije i bez prijetnji, bez kukanja, podsjetio je Evropu na, kako je naveo, “licemjerje kojim vrši pritisak na Srbiju i na njena obećanja koja više liče na prevaru nego na datu reč”.

    Vučić, ističe, Vulin suviše mudar političar da ne bi znao da bi za njega lično bilo bolje da je popustio i upisao sebi u zaslugu što je kancelaru Njemačke dao priliku da upiše spoljnopolitički poen.

    “Za političara bi tako bilo bolje, ali za državnika Aleksandra Vučića, to nije bila opcija. U istoriji se upisuju državnici, ne političari i ne kukavice, već ljudi koji se ne boje. Vučić je pokazao šta može slobodan čovek na čelu slobodnog naroda”, istakao je Vulin, saopšteno je iz Kabineta ministra MUP-a.

  • Šolc: Ovo je strašan besmisleni rat, moramo se ujediniti

    Šolc: Ovo je strašan besmisleni rat, moramo se ujediniti

    Njemački kancelar Olaf Šolc obratio se medijima nakon sastanka sa predsednikom Vučićem.

    Na samom početku on se zahvalio na ljubaznom prijemu i razgovoru koji su vodili.

    “Nadovezali smo se na naš poslednji razgovor i temama bitnim za nas. Raduje nas što naši ekonomski odnosi se razvijaju”, naveo je Šolc.

    “Svi smo zatečeni strašnim ratom koji je Rusija započela protiv Ukrajine, već imamo veliki broj žrtvava. Ono je strašan besmisleni rat i veoma je važno da se ujedinimo protiv toga”.

    Dodao je i da je važno je da se što veći broj zemalja pridruži sankcijama.

    “To pomaže Ukrajini da sama može da brani svoju suverenost i odredi svoju budućnost, to se krije iza sankcija i sankcije su veoma efikasne, mnogo efikasnije nego one uvedene kod aneksije Krima”, naveo je Šolc.

    Naglasio je da sancije neće tek teko nestati kad prestane rat.

    “Uslov da se to promeni je da Rusija prihvati da mora da pregovara sa Ukrajinom i da se zaštiti suverenitet Ukrajine. Očekujemo da se tu priključe i sve zemlje kandidati za EU”, rekao je on i dodao da “kada je proces priključenja u pitanju, dobro je što vidimo pravosudne reforme”.

    “Sada moraju da uslede sledeći koraci”, rekao je on.

    Takođe, naglasio je da su se bavili i dijalogom Srbije i tzv. Kosova.

    “Želim da ohrabrim sve lidere da dođe do pomaka, da se sklopi niz malih stvari koji će unaprediti dijalog i normalizaciju odnosa dve strane. Daćemo svoj doprinos da se uspe u tome”.

    Tema razgovora bila je i BiH.

    “Nema smisla ugroziti budućnost BiH i podržaati secesionističke tendencije. Još jednom bih ponovio da je ovde saradnja za nas važna”, naveo je Šolc.

    Na kraju, izrazio je želju da ohrabri Srbiju da svim snagama radi na priključenju EU.

    “To će se isplatititi svima. EU će biti uspiješna samo kao uspiješna celina”, zaključio je Šolc u današnjem obraćanju medijima nakon sastanka sa predsednikom Vučićem u Palati Srbija.

  • “Kancelar je na veoma oštar način tražio od Srbije da se pridruži sancijama”

    “Kancelar je na veoma oštar način tražio od Srbije da se pridruži sancijama”

    Vučič i Šolc obraćaju se medijima nakon sastanka u Palati Srbije.Predsedniik Srbije Aleksandar Vučić obratio se prvi rekavši da je “predsednik zemlje kojoj je mnogo značajniji razgovor sa kancelarom nego kancelaru sa njim”.”Ono preko čega ljudi pređu je da Srbija i Nemačka sve bolje sarađuju na polju ekonomije. Imamo rast razmene od više od 25 posto u odnosu na prethodnu godinu”, rekao je on.

    Naveo je i da očekujemo da imamo razmenu ove godine od preko 7,5 milijardi, što čini Nemačku ubedljivo najvećim partnerom.

    “Imamo pokrivenost uvoza izvozom preko 83% zahvaljujući tome što smo privukli veliki broj njihovh kompanija. Nadam se da ćemo uskoro moći da dođemo do 10 milijardi trgovinske razmene i 100 hilajda ljudi koji rade u nemačkoj privrede”.
    Istakao je i da je Nemačka i naš prvi bilateralni donator, drugi partner u razmeni usluga.

    Sa šolcom je govorio i “o ne lakim temama”.

    “Šolc je doneo novu energiju i novu nadu. On želi da postoji stvarna perspektiva u proširenju EU i to je izvanredna poruka za sve na Zapadnom Balkanu. Razgovarali smo i o tome da Srbija mora mnogo brže da napreduje po pitanju vladavine prava, demokratije…”, rekao je on.

    Govorili su i o drugim temama oko kojih nemamo uvek punu saglasnost, o otvorenim pitanjima Beograda i Prištine.

    “Ja sam ukazao na sve što nije ispunjeno iz Briselskog sporazuma”.

    Podsetimo, u Beograd danas, nakon posete Prištini, stigao je nemački kancelar Olaf Šolc, koji se sastao s predsednikom Srbije oči u oči.

  • Vučić se sastao sa Sijartom

    Vučić se sastao sa Sijartom

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa ministrom spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peterom Sijartom.

    Vučić je tokom susreta sa visokim zvaničnikom Mađarske istakao potrebu za još bližom saradnjom u oblasti energetike i zajedničkih infrastrukturnih projekata, kao i o konkretnim koracima u cilju njihove realizacije.”Posebno smo razmatrali pitanja tranzitnih kapaciteta, kao i snabdevanja gasom i konstatovali da je nesmetani tranzit energentima između naše dve zemlje još jedan dokaz izuzetne, odgovorne i prijateljske saradnje Srbije i Mađarske”, naveo je predsednik Vučić, stoji u saopštenju Kancelarije za saradnju s medijima Predsednika Srbije.

    Predsednik Vučić je još jednom istakao da je Srbija trajno i iskreno opredeljena da unapređuje odnose sa Mađarskom, navodeći da su oni na istorijskom nivou zahvaljujući posvećenosti i otvorenosti vlade premijera Viktora Orbana za bilateranu saradnju.

    “Zahvalio sam ministru Sijartu i premijeru Orbanu na doslednoj i snažnoj podršci Mađarske evrointegracijama Srbije, koju ističu uvek i na svakom mestu”, rekao je predsednik Vučić.

  • Vučić se sastaje sa Šolcom “Očekujem teške poruke za Srbiju”

    Vučić se sastaje sa Šolcom “Očekujem teške poruke za Srbiju”

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se danas u Beogradu sa njemačkim kancelarom Olafom Šolcom koji započinje dvodnevnu turneju po zapadnom Balkanu.

    Prema programu posjete, Šolc će u 15 časova stići na beogradski Aerodrom “Nikola Tesla”, dok je u 15.30 časova planiran svečani doček ispred Palate “Srbija”, saopšteno je iz pres-službe predsjednika Srbije.

    Vučić i Šolc sastaće se u 15.45 časova u Palati “Srbija”, dok će u 16.15 časova biti održani plenarni razgovori delegacija Srbije i Njemačke.

    Izjave Vučića i Šolca predviđene su za 16.50 časova.

    Vučić je ranije izjavio da očekuje da će Šolc stići u Beograd “sa teškim porukama za Srbiju”.

    Njemački kancelar Olaf Šolc tokom dvodnevne turneje po zapadnom Balkanu, posjetiće danas Prištinu i Beograd, a potom Sjevernu Makedoniju, Grčku i Bugarsku.

    Prema najavi njemačke Vlade, on će danas prvo boraviti u Prištini gdje će, između ostalog, obići njemačke vojnike u sastavu Kfora, a zatim će u Beogradu imati razgovore sa državnim vrhom Srbije.

    U fokusu posjete biće evropska perspektiva zemalja zapadnog Balkana i doprinos Njemačke poboljšanju regionalne saradnje, kao i prevazilaženju bilateralnih blokada, a ključna tema razgovora odnosiće se na reakciju na rusku operaciju u Ukrajini.