Oznaka: Aleksandar Vučić

Nakon završenog samita Procesa Brdo–Brioni koji se održava na Brdu kod Kranja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti.

Na pitanje da li je bilo tenzija, Vučić je rekao da nije.

“Nije bilo tenzija, razlike nisu tenzije. Razgovori su tekli normalno, nije bilo nikakvih tenzija. Naš stav se razlikuje po pitanju Kosova od stava ostalih zemalja, izuzev srpskih predstavnika u BiH”, izjavio je Vučić.

“Govorili smo i o 6 tačaka s naglaskom da EU pomogne ako može Zapadnom Balkanu u teškoj energetskoj situaciji u kojoj smo svi”, rekao je predsednik dodavši da je na čelu zemlje koja je na evropskom putu, ali u kojoj nikad nije bilo više protivljenja ulasku u EU, kojoj su inače puna usta međunarodnog prava kad je reč o Ukrajini, ali ne i Srbiji i situaciji sa Kosovom.

“Osnovna je tačka reafirmacija ubrzanog evropskog puta celog regiona. Ono što je vizna liberalizacija celog regiona i davanje kandidatskog statusa BiH. Imali smo mnogo razlika, suprotnih stavova”, rekao je Vučić.

“Svi mogu da polože cvet u Jasenovcu, samo ja ne. Meni su zabranili da položim jedan običan svet. Ali zahvalan sam predsedniku Milanoviću jer je danas podržao evropski put Srbije”, rekao je Vučić.

“Da danas imate referendum u Srbiji za EU, naš narod bi rekao ne. Drugačiji je pristup u Evropi kada se govori o teritorijalnom integritetu Ukrajine i integritetu Srbije”, rekao je. “Kod nas je sekularnost na visokom nivou. Ne znam kako je kod vas u Hrvatskoj, ali kod nas je crkva odvojena od države. Oni mogu da donose odluke, ali država u to nije umešana. Ja znam da vi jedva čekate da dođem u Jasenovac da možete da me pitate šta god poželite”, kaže Vučić.

O odnosima među liderima i atmosferi je ponovio da nije bilo nikakvih tenzija i da je atmosfera čak bila bolja nego prošle godine.

“Ja sam se rukovao sa obojicom, postoje različiti stavovi, ali bila je normalna atmosfera… Bila je bolja atmosfera nego prošle godine, iako mi se čini da je situacija teža nego prošle godine”, rekao je.

U deklaraciju nije ušao zahtev hrvatskog predsednika MIlanovića, izjavio je srpski predsednik. Kako je Vučić rekao, to bi i Srbija podržala. Međutim, Vučić je objasnio da se nisu saglasili Komšić i Džaferović i da zbog toga nije ušao taj zahtev.

O odnosima Srbije i Slovenije
“Odlični su nam odnosi, s obzirom na to da su oni priznali nezavisnost Kosova. Rekao sam im samo zašto nas oni pitaju oko sankcija Rusiji, zašto bi mi uvodili sankcije Rusiji koja nije priznala Kosovo, a Slovenija jeste. Osim toga, odlični su nam odnosi, svake godine napreduje rast”, objasnio je.

Govorio je i o dijalogu Beograda i Prištine.

“Niko ne želi novi sukob na Balkanu. Jedna stvar koji mnogi potcenjuju je ono što Putinu hoće da izmaknu stolicu, jer on kaže – ako ste vi mogli da napravite presedan, možemo i mi. Nije lako, ali hoćemo da sačuvamo mir i stabilnost”, kazao je predsednik Srbije.

Predsednik Hrvatske Zoran Milanović i predsednik Slovenije Borut Pahor dočekali su predsednika Vučića.

Stigli su i članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović, Milorad Dodik i Željko Komšić. Odmah posle njih došao je i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.

Samitu prisustvuje i predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani.

Inicijativa Proces Brdo–Brioni pokrenuta je 2010. godine kada su tadašnji slovenački premijer Borut Pahor i hrvatska prenikerka Jadranka Kosor, nakon potpisivanja sporazuma o arbitraži između dve zemlje, želeli da daju primer liderima Zapadnog Balkana i podstaknu ih na rešavanje bilateralnih pitanja i ubrzanje na evropskom putu.

Od 2013. godine sastanci u Procesu Brdo–Brioni se održavaju svake godine, a skupu lidera regiona pridruživali su se i specijalni gosti, među kojima su bili nekadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel, raniji predsednik Austrije Hajnc Fišer, predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, predsednik Poljske Andžej Duda, njegov italijanski kolega Serđo Matarela, aktuelni predsednik SAD, tada u funkciji potpredsednika Džozef Bajden, te i predstavnici evropskih institucija.

Pahor je 3. septembra boravio u Beogradu, gde je sa predsednikom Srbije razgovarao o Samitu i o “svim značajnim pitanjima za uspeh te konferencije za dva cilja koja su bila u prom planu u prethodnih 11 godina, a to su evropska perspektiva Zapadnog Balkana i drugo mir, stabilnost i razvoj regiona”.

Predsednik Slovenije je tada rekao da smatra da postoji mogućnost se svi lideri u regionu slože i da se Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji još brže otvore vrata i da se završe pristupni pregovori i da postanu članice EU i da se ti pregovori ubrzaju.

Pahor je naveo, kada je reč o Samitu Brdo–Brioni i situaciji u regionu, da su uslovi sada lošiji nego prošle godine kada su se sastali i dodao da se još prošle godine oslikavalo lošije raspoloženje.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je stopa nezaposlenosti u državi 8.9 odsto što je, kako je istakao, najniža stopa nezaposlenosti u istoriji Srbije.

Vučić je nakon sjednice Savjeta za nacionalnu bezbjednost kazao da je stopa zaposlenosti u drugom kvartalu veoma visoka i da iznosi 50.9 odsto.

“Stopa nezaposlenosti je 8.9 odsto, to je najniža stopa nezaposlenosti uz metodologiju koja nam ne odgovara po tom pitanju jer nam ne računaju sezonske radnike kao zaposlene. Bez obzira na to, ovo je najmanja stopa nezaposlenosti u Srbiji u njenom savremenom periodu, što će reći u njenoj istoriji”, kazao je Vučić.

Predsjednik Srbije dodao je da u periodu od januara do avgusta 2022. godine priliv stranih direktnih investicija iznosio dvije milijarde 666.3 miliona evra dodajući da je zabilježen čak i mali rast u odnosu na rekordnu 2021. godinu kada je bilo dvije milijarde i 634 miliona.

Najveća ulaganja su, kako kaže Vučić, iz Kine, Japana, Nemačke, Francuske.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je sjednicom Saveta za nacionalnu bezbednost, nakon čega se obratio javnosti.

Na sjednici je razmatrana situacija na Kosovu i Metohiji, kao i održavanje Evroprajda 2022 i sajber bezbednost u energetskom sektoru.”Ako mogu da vas zamolim da iskljulitge telefone. Nikada niste čuli moj telefon da zvoni. Situacija je teška. Na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost napravili smo analizu stanja i poziciju Srbije i Srba na KiM. Govorili smo o proceni bezebdnosbne situacije o “Evroprajdu”. Danas nismo govorili o sajber bezebdnosti, to ćemo učiniti sledeće nedelje. Govorili smo o energetskoj krizi i energetskoj bezbednosti”, rekao je Vučić.

“Sinoć sam obavio dvosatni razgovor sa predstavnicima Olafa Šolca i Emanuela Makrona, da smo dobili od njih predlog koji bi trebalo da dovedu do skorog,a konačnog rešavanja, kako oni kažu, problema sa kojima smo se suočavali i svih nerazjašnjenih pitanja u vezi sa KiM. Taj razgovor, ne moram da vam govorim, nije bio ni malo lak”, dodao je.

“Predstavnici najmoćnijih zemalja Evrope smatraju da nisu dobri novi sukobi, kada imamo situaciju u Ukrajini, pod dva, a to je da velike zapadne sile žele rešavanje ovih problema jer u Evropi je rat, možda mi u Srbiji to ne razumemo, i u skladu sa tim potencijalnim dogovorom ili rešenjem oni bi izbegli mogućnost ili bi im bilo mnogo lakše da pruže jasan odgovor predsedniku Ruske federacije Vladimiru Putinu po pitanju presedana pravnog i davanju Kosovu nezavisnost. Tako da smo mi negde u svemu tome postali kolateralna šteta sukoba velikih i njihovog ponašanja iz prošlosti. Pod tri, kako mi je saopšteno, podignuta je zavesa, Putin je podigao zavesu i sada je pitanje ko će sa koje strane da ostane”, kazao je.

“Ja sam ukazao na to da na KiM niču nelegalne baze. U Zubinom Potoku u selu Banje završena je u februaru ove godine. Oni su počeli bespravne radove na području opštine Zubin Potok. Divljaštvo i banditizam vlasti u Prištini nemaju kraja. Potpuno je jasno šta oni žele. Ne obaveštavaju Srbe niti ih pitaju. Ništa ne rade. Uz sve to, kontrolišu jezero Gazivode, a ono se najvećim delom nalazi na teritoriji Zubinog Potoka. Ne postoji stvar, pravna norma koju nisu pogazili”, rekao je predsednik Srbije.

“Ono što je važno za nas, to je da će SAD uputiti novu tranšu vojne pomoći za odbranu od Rusije, ali i okruženju, BiH, Hrvatskoj, Albaniji, Makedoniji, ali i Kosovu, tako kažu, pa se pitam šta onda oni posle toga ima da traže. Kao što vidite, na ovom spisku nema samo jedne zemlje, a to je Srbija”, objasnio je.

“Ono što je važna informacija da na dan 10. septembar u 8 sati ujutru i dalje je bilo prijavljeno samo dvoje lica za promenu registarskih tablica, jedno lice sa severa KiM, drugo sa juga. Lice sa severa je iz opštine Leposavić i pripadnik je albanskih insitutcija. Nemaju podršku naroda i nikog ko hoće da menja tablice, u 10 dana nikoga nisu uspeli da pronađu uz svu propagandu i neistine koje su iznosili. Ovim je jasno da srpski narod želi i to je bila moja poruka i danas, sprski narod želi poštovanje međunarodnog prava. Gotovo sam siguran da će se generalna skupština UN pretvoriti u trijatu o zaštiti teritorijalnog integriteta Ukrajine, videćemo kako će reagovati kada ja budem govorio o teritorijalnom integritetu Srbije i koliko ću poziva dobiti da skratim jezik”, kazao je Vučić.

Vučić je juče u Požarevcu, na svečanom otvaranju treće fabrike Motherson Group u Srbiji, tokom obraćanja novinarima najavio da će se na sednici Saveta za nacionalnu bezbednost razmatrati o važnim pitanjima.

“Zima neće biti laka zbog sukoba u Ukrajini, zbog milion problema koji su zadesili svet. Trudićemo se da bude što lakša za naše građane, da što manje osetite. U subotu ćemo imati važnih objava, važnih stvari za sve ljude, za sve građane u Srbiji, molim vas da svojoj državi pomognete i da razumete težinu situacije u kojoj se nalazimo”, naveo je u petak Vučić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predsjedavaće sutra sjednicom Savjeta za nacionalnu bezbjednost.

Na Sjednici će biti razmatrani situacija na Kosovu i Metohiji, održavanje Evroprajda 2022 i sajber bezbjednost u energetskom sektoru.

Sjednica će biti održana u Palati Srbija sa početkom u osam časova, poslije koje je planirano obraćanje medijima, najavila je pres služba predsjednika Srbije.

Predsednik Srbije, nakon sastanka s mađarskom predsednicom, govorio i o pitanju KiM, ali i pretnji iz Prištine.

Upitan da prokomentariše izjave da severom KiM ne gospodari Srbija već Priština, Aleksandar Vučić kaže da je on mislio da se stvari u međunarodnom poretku zasnivaju na poštovanju normi, potpisanih dokumenata. “Ssada sam shvatio da se zasnivaju na nečijoj želji da gospodari nad nekim i nečim”, dodao je.

To je, prema njegovim rečima, potvrdila Priština, izjavama da će da gospodare celim Kosovom.

“Ja sam mislio da će da kaže nešto o briselskom sporazumu, Rezoluciji 1244, a on priča o gospodarenju. Znate gospodara je mnogo bilo, uvek, nad našim narodom, ali malo ih se zadržalo. A koliko će ovi da se zadrže, to ćemo da vidimo”, istakao je Vučić.

“Mi nećemo da se pozivamo na gospodarenje, pozivaćemo se na međunarodno pravo i povelju UN, Rezoluciju 1244 i podržaćemo naš narod. I to je moj odgovor”, podvukao je Vučić i napomenuo da je dobro da “oni svojom bahatošću pokazuju šta stvarno misle o našem narodu”.

“Sinoć sam upozorio predstavnike međunarodne zajednice i pregovarače i pitao s čim dolazite u Beograd, jer to nećemo više tolerisati. Mi smo rekli da se međunarodne forme moraju poštovati”, zaključio je Vučić i najavio da će o tome biti reči i sutra, za kada je zakazana sednica SAveta za nacionalnu bezbednist.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća povodom smrti Njenog Veličanstva kraljice Elizabete II.

Uime građana Republike Srbije i u svoje ime, upućujem iskreno i duboko saučešće povodom smrti kraljice Elizabete II.

Njeno Veličanstvo je svojom nesebičnom javnom službom obeležilo modernu istoriju Ujedinjenog kraljevstva i svijeta, dajući primer kako treba nositi vladarski autoritet i obavljati dužnosti i u najtežim vremenima.

Kraljica Elizabeta II se sa svakim izazovom suočavala mudro, nenametljivo, ali odlučno, prevashodno vodeći računa o dobrobiti nacije, čime je stekla ogromnu naklonost kako svojih podanika, tako i brojnih poštovalaca širom svijeta. Bila je oslonac svojoj porodici i celoj naciji, koja joj je bila privržena kroz generacije.

Njen predani odnos prema dužnostima i brizi za naciju i državu, kao i posvećenost očuvanju najviših moralnih vrijednosti i načela, postao je sinonim za period vladavine kraljice Elizabete II, koja je tokom decenija neumorno i dosljedno radila na tome da Ujedinjeno Kraljevstvo bude zemlja blagostanja za sve. Bez obzira na brojne izazove i teškoće koje su obilježile decenije njene suverene vladavine, kraljica Elizabeta II je, ispod spoljašnje krhkosti, pokazivala snagu dostojnu najvećih vladara u istoriji.

Još jednom izražavam duboko saučešće porodici Njenog Veličanstva, kao i građanima i Vladi Ujedinjenog Kraljevstva, uvjeren da će nastaviti da je pamte poštujući njenu vladarsku mudrost i patriotizam – navodi se u telegramu saučešća predsjednika Vučića, prenosi Blic.

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić uručio je Orden srpske zastave drugog stepena komandantu Nacionalne garde Ohaja, američkom general-majoru Džonu Harisu za učvršćivanje saradnje i prijateljskih odnosa dvije zemlje.

Vučić je rekao da je Haris doprinio jačanju partnerstva oružanih snaga dvije zemlje, što je podstaklo i sveukupne bilateralne odnose Srbije i SAD.

General Haris je znatno doprinio razvoju odnosa naše dve zemlje. Prošle godine obeležili smo 15 godina uspešne saradnje sa Nacionalnom gardom Ohaja. Želim da naglasim da visoko cenimo pomoć Nacionalne garde Ohaja u razvoju baze Jug, kao i jačanju naše sajber bezbednosti i humanitarnim akcijama – rekao je Vučić.

General-major Haris zahvalio je Vučiću i predstavnicima Vojske Srbije, prenose beogradski mediji.

Ad
– Ovo je zaista velika čast. Duboko sam počastvovan što sam ga lično od vas primio, od čovjeka koji neumorno radi kako bi svijet bio bolje mjesto. Nastavićemo da radimo za našu i djecu naše djece – zaključio je Haris.