Albanski premijer Edi Rama reagovao je večeras na spaljivanje srpske zastave u Tirani.
Rama je rekao da su i u Beogradu bile okačene albanske zastave tokom njegove posjete, i podsjetio da su, iako je jedna zapaljena, počinioci momentalno uhapšeni.
“Sramotu neka ojsećaju oni koji su ovo radili, a ne ja i moja Vlada, koji imamo podršku Albanaca da radimo, razvijamo se, i trpimo blaćenje ‘starih lopata’ albanske politike”, istakao je Rama.
Protest Ispred Vlade Albanije u Tirani protiv inicijative “Otvoreni Balkan”, u organizaciji albanske opozicione Demokratske stranke bivšeg premijera Saljija Beriše, okončan je večeras.
Protest je organizovan uoči dolaska predsjednika Srbije Aleksandra Vučića na sastanak inicijative za regionalnu saradnju “Otvoreni Balkan”, koji se održava danas i sutra u Tirani.
Učesnici protesta zapalili su zastavu Srbije istaknutu u znak dobrodošlice na ulici koja vodi do Vlade, praćeni burnim odobravanjem okupljenih, a jedan dečak je pao sa bandere pokušavajući da obori zastavu.
Učesnici protesta, na čelu sa Berišom, prethodno su se okupili ispred sedišta Demokratske stranke u Tirani i onda su prošetali do zgrade Vlade, gdje je postavljena bina, a nedaleko odatle se nalazi i ambasada Srbije u Tirani, javlja izvještač Tanjuga.
Mediji su prenosili ovih dana da će na taj protest navodno doći i Albanci sa KiM, ali i Albanci iz Preševske doline.
Beriša je okupljenima na protestu večeras poručio da je ”Otvoreni Balkan projekat koji ima za cilj uspostavljanje srpske hegemonije na ovim prostorima”.
“Mi smo protiv ovog projekta jer je istorija pokazala da je jedan od najvećih promašaja bila ideja srpske hegemonije na našem poluostrvu. Mi smo protiv ovog projekta jer je u suprotnosti sa našim nacionalnim projektom”, rekao je Beriša, prenijela je ”Koha ditore”.
Albanski premijer Edi Rama odlučio je da početni dio samita Otvorenog Balkana sa Zoranom Zaevom i Aleksandrom Vučićem premjesti iz Tirane u grad Elbasan.
Odluka je, kako su prenijeli albanski mediji, donesena nakon što je Demokratska stranka najavila proteste u Tirani.
Vučić će večeras imati zajedničku večeru sa Ramom i Zaveom u Elbasanu, a sutra će uslijediti radni sastanci i predviđeno je potpisavanje šest sporazuma.
Albanija se ove godine često pominjala i kao turistička destinacija, ali i kao tržište gde će nekretnine tek da budu na ceni.
Mogli smo da čujemo i kako je nazivaju novom Crnom Gorom, i to Crnom Gorom iz perioda kada je preplavio prvo talas Rusa, a potom i turskih investitora koji su se otimali za svaki pedalj ove susedne zemlje.
I dok smo letos često mogli da čujemo kako Albanija važi za zemlju sa niskim cenama, da nekretnine na obalama mora u nekim od njihovih najpopularnijih destinacija (Sarandi, Vlori, Draču ili Dermi) treba da se kupuju kao investicija, a ne kao mesta za odmor, ispostaviće se da verovanje o rastu isplativosti poslovanja u Albaniji sada dobija i novu dimenziju.
Pre nekoliko dana, Vlada Albanije donela je naime odluku o emisiji evroobveznica na međunarodnom tržištu u iznosu od 700 miliona evra, a kako kažu stručnjaci veći javni dug automatski znači i manju isplativost ulaganja u neku zemlju. Praktično, ono što se pričalo kako bi sada u Albanji trebalo kupovati nekretnine jer bi se na njima vrlo brzo moglo i zaraditi, sada može da bude i opasno dugoročna priča.
Ministarka finansija i privrede Albanije, Delina Ibrahimaj je, nakon sednice na kojoj je dogovoena emisija evroobveznice, izjavila da će obveznice biti izdate već sledećeg meseca.
“Jedna od donesenih odluka odnosi se na evroobveznicu, čiji se izlazak na tržište očekuje početkom novembra. Proces iz dana u dan prate Ministarstvo i međunarodni savetnici. Datum nije određen, jer će se na temelju saveta međunarodnih savetnika odlučiti da se dobije najprikladnija kamatna stopa koja bi garantovala smanjenje troškova javnog duga“, rekla je ministarka.
Da stanje Albanske privrede nije sjajno, pokazuje i činjenica da su prema ranijim objavama iz albanske vlade pripremali da izdaju obveznice tek početkom sledeće godine, i to u manjem iznosu od 500 miliona evra. Budžetski deficit ove države je krajem prvog polugodišta dosegao 2 odsto BD-aP, a javni duh se popeo na oko 85 odsto BDP-a. Poređenja radi, u Srbiji je i ispod 55 odsto BDP-a.
Samo u poslednjih pet godina, javni dug se u Albaniji povećao za 1,6 milijardi evra samo od evroobveznica, koje su uglavnom služila za otplatu prethodnih dugova.
Prema mišljenju stručnjaka, zaduživanje države, čak i kada su kamate do sada bile dosta niske, po pravilu znači povećanje poreskih obaveza.
“Zemlja koja se zadužuje, obavezno mora unapred da rezerviše deo budućih javnih prihoda, a da bi to postigla ona mora ubuduće da povećava poreske obaveze. To je uvek tako, s tim što postoji razlika kada se zadužuje u svojoj valuti ili u inostranstvu, kaže za “Blic” ekonomista i stručnjak za strane investicije Milan Kovačević.
U slučaju da se zadužuje u inostranstvu, to se po pravilu preslikava na više poreze, nastavlja on i dodaje da je drugačije zaduživanje u zemlji.
“Kada se država zadužuje u svojoj valuti, postoje i drugačiji načini da se vrati zaduživanje, na primer kroz inflaciju, odnosno veće cene“, zaključuje Kovačević.
Nekretnine
Najveći broj nekretnina izlistanih na prodaju na sajtovima tamošnjih agencija su stanovi nadomak obala mora, ali je i nemali broj kuća i luksuznih vila čije su cene i dalje u poređenju sa onima na domaćem tržištu bagatelne.
Tako na primer, za opremljen stan nadomak obale mora u Sarandi, Vlori, Draču ili Dermi treba da odvojite, u većini slučajeva, po kvadratu 1.000 pa do 2.500 evra, ali kod ovih skupljih se radi o izuzetno luksuznim stanovima u kompleksima. Cene kvadrata kuća i vila se kreću u istom opsegu.
Nešto dalje od mora, i danas nešto manje popularne nekretnine u ovim mestima, koštaju i manje od 1.000 evra, pa se neretko stan od 30 kvadrata može pazariti i za 20.000 evra.
Opremljen dvosoban stan od 100 kvadrata u Sarandi, nadomak mora i sa izuzetnim pogledom na more, košta 109.000 evra tj. 1.090 evra po kvadratu. U Vlori dvosoban stan od 85 kvadrata, kompletno namešten i tik uz obalu mora za samo 85.000 evra, ili 1.000 evra po kvadratu.
U sam proces kupovine je uključeno potpisivanje nekoliko ugovora: ugovor o rezervaciji, preduzetnički ugovor, predugovor i stvarni kupoprodajni ugovor. Nakon potpisivanja ugovora, rezervacija traje četiri nedelje i za to vreme je potrebno (posredstvom advokata) da se proveri imovina. Kod potpisivanja predugovora potrebno je da se nekretnina kapariše, 10 odsto tržišne cene u slučaju starogradnje i 30 odsto u slučaju novogradnje.
Kupoprodajni ugovor se potpisuje kod notara i tada plaćate ostatak sume, a zatim podnosite ugovor na registrovanje u Kancelariji za registraciju nepokretne imovine. Za čitav proces vam je potrebno od 21 do 23 dana.
U suštini, kako obveznica bude raspisana, i za njom skoči javni dug, možemo da očekujemo da će u predstojećem periodu pored cena kvadrata tj. takse i naknade vezane za čitav proces pribavljanja nekretnine rasti.
Albanski premijer Edi Rama izjavio je danas da je ta zemlja u vanrednom stanju zbog snabdevanja elekstričnom energijom.On je nakon vanredne sednice Saveta ministara najavio da će u subotu biti i zvanično objavljen plan za rešavanje krize, prenosi portal Albanijan post.
Prema Raminim rečima, taj plan bi trebalo da pomogne građanima svih slojeva društva.
“Imamo situaciju sa diktatorskim rastom cene električne energije na međunarodnim tržištima. Ova odluka daje državi mogućnost da interveniše finansijskim ili administrativnim instrumentima kako bi se nosila sa situacijom”, rekao je Rama.
Prema proceni stručnjaka, kriza bi mogla da potraje do sredine 2022. godine, međutim ni to ne znači da će tada biti okončana.
“Čak i posle toga cene se neće vratiti na period pre krize. Ono što treba da uradimo jeste da zštitimo naše potrošače”, rekao je Rama.
Albanska skupština izglasala je u petak vladu u kojoj dominiraju žene. Premijer Edi Rama je imenovao vladu od 17 članova, od kojih su 12 žene.
Od ukupno 140 zastupnika, poslije 20-satne debate, 77 ih je podržalo novu vladu i program premijera Edija Rame, dok je njih 53 bilo protiv.
Socijalistička partija osigurala je treći uzastopni mandat na parlamentarnim izborima 25. aprila sa 74 mandata. Glavna opoziciona Demokratska stranka desnog centra dobila je 59 mandata.
Cilj nove vlade jeste da zemlju vrati ekonomskom rastu, fokusirajući se na turizam i poljoprivredu, infrastrukturu i energiju, pišu agencije, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Ramini glavni izazovi će biti borba sa pandemijom i njenim uticajem na privredu, uz borbu sa korupcijom, trgovinom droge, podsticanje rasta i smanjenje nezaposlenosti.
Albanija sa 2,8 miliona stanovnika članica je NATO od 2009. godine i nada se da će početi pregovore o članstvu u EU ove godine.
Lideri Srbije, Albanije i Sjeverne Makedonije negodovali su zbog sporog tempa proširenja EU, zalažući se za međusobno otvaranje granica za putovanja i poslove, dok čekaju da ih Brisel primi u svoje okrilje, prenosi danas Financial Times (FT).
“Znamo da postoji zamor u EU zbog proširenja. Treba da vidimo šta možemo da uradimo za sebe, šta možemo za naš narod, kako možemo da proširimo naše tržište”, citirao je londonski list predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.
Premijer Sjeverne Makedonije Zoran Zaev izrazio je frustraciju što “EU ne ispunjava svoja obećanja”, dodajući da “Skoplje treba da ubrza praktične koristi za njene državljane”.
Premijer Albanije Edi Rama uporedio je saradnju sa Briselom sa dijelom Semjuela Beketa “Čekajući Godoa”, u kojem se dva muškarca upuštaju u niz besmislenih razgovora, dok iščekuju dolazak nekoga ko nikako ne dolazi.
Balkanski “mini-Šengen” za putovanja i biznis, koji se prema pisanju londonskog lista ugleda na model EU o slobodnom putovanju, biće zvanično objavljen sutra.
Uključivaće postepeno olakšavanje putovanja, brže “zelene linije” na granicama i smanjeno vrijeme čekanja za teretna vozila, kao i lakše dobijanje radnih dozvola.
Postoji nada da će zona, za koju je predsjednik Vucćić rekao da će zaživeti pre kraja godine, vremenom uključiti Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, dok ostaju otvorena vrata za Kosovo i Metohiju, čiji status je, kako navodi list, sporan.
Srpski lider, dodaje FT, izjavio je da balkanski region ne može više da čeka EU da ih ujedini, nakon etničkih i religioznih sukoba, kao i ekonomskih neuspjeha od raspada bivše Jugoslavije.
Države su napravile značajan napredak pre nego što ih EU primi u članstvo, u oblastima izbornih, sudskih i ekonomskih reformi.
FT podsjeća na izjavu Aleksandra Vučića da “kada ljudi budu imali veće plate, razmišljaće o boljim životima, a ne o sjenkama iz prošlosti”.
Sva trojica balkanskih lidera konstatovala su da su, dok čekaju na EU, SAD pružile punu podršku njihovim naporima.
“Balkan koji danas imamo može da bude najsjajniji, ako ne i jedini sjajan, primer američke spoljne politike”, kazao je Rama.
“Slobode koje danas uživamo na Balkanu su pre svega i prvenstveno njihovo čedo”, dodao je on.
Trojica lidera učestvuju u Skoplju na skupu regionalne inicijative za saradnju poznate pod nazivom “Mini Šengen”.