Kategorija: Vijesti

Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik snosiće sve troškove za prevoz tragično nastradale četvoročlane porodice kod Prnjavora, rekao je gradonačelnik Laktaša Miroslav Bojić.

“U dogovoru sa Kabinetom predsjednika RS, predsjednik Dodik snosiće sve troškove pogrebne opreme i prevoza do Sremske Mitrovice u Srbiji kako bi bili sahranjeni kako to i dolikuje”, naveo je Bojić u objavi na svom Facebook profilu.

Bojić je u naveo da se veliki broj građana priključio akciji prikupljanja sredstava koja će biti od pomoći porodici u teškim momentima.

Humanitarna akcija je pokrenuta jer porodica ne može njihova tijela da prebaci u Srbiju zbog nedostatka novca.

U saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila u nedjelju, 27. avgusta, u automobilu peugeot smrtno su stradali sedmogodišnje dijete, A.Ј. (19) i D.Ј. (23) iz Mačvanske Mitrovice, te V.Ј.(49) iz mjesta Klenak iz Rume.

Generalni direktor “Celexa” Mario Blažević rekao je da je šteta u ovoj banjalučkoj fabrici nakon velikog požara višemilionska i da je sada prioritet čišćenje prostora i sanacija.

Blažević je za RTRS rekao da šteta iznosi 10 do 12 miliona evra, ali da je, nakon jučerašnjeg sastanka sa predsjednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, uvjeren da će se “Celex” vratiti još jači i bolji.

On je rekao da će se fabrika za najviše dva mjeseca vratiti na stanje prije požara, navodeći da 80 odsto pogona nije oštećeno

“Papir mašina odmah sutradan je krenula s proizvodnjom. Konfekcijski pogon za gotovu robu će se vrtatiti do petka, konfekcijska mašina je oštećena, ali će to biti sanirano”, rekao je Blažević.

On je istakao da će nadležni organi utvrditi uzrok požara, ali da je čitav pogon pokriven video nadzorom i da se ljudski faktor ili nemar kao uzrok odmah mogu isključiti.

Miladin Radović, koji je od polovine 2019. godine na čelu „Pošta Srpske“, dobio je novi četvorogodišnji mandat na poziciji direktora ovog javnog preduzeća.
Odlukom Nadzornog odbora „Pošta“ Radović će u fotelji direktora biti do 1. septembra 2027. godine, prenois CAPITAL.

Podsjećamo, Miladin Radović je, kao kadar Ujedinjene Srpske, na čelo „Pošta Srpske“ došao u julu 2019. godine umjesto dugogodišnje direktorice Jasminke Krivokuće.

“Pošte Srpske” su u prošloj godini ostvarile dobit od 2,2 miliona KM, a zapošljavale su preko 2.500 radnika.

Prekomjerno zapošljavanje jedna je od najčešćih zamjerki koje akcionari imaju kada je u pitanju rad uprave preduzeća na čelu sa Radovićem.

Potpredsjednik Federacije BiH Refik Lendo doživio je danas moždani udar, potvrdio je za Klix.ba predsjednik Kantonalnog odbora SDA Srednjobosanskog kantona Tahir Lendo.

Kako nam je potvrđeno, Lendo se nekoliko dana unazad žalio na bolove u vratu, a danas je doživio moždani udar nakon čega je hitno primljen na KCUS.

“U toku je operativni zahvat nakon čega ćemo imati više informacija”, rekao nam je Tahir Lendo.

Kako nam je potvrđeno, operacija je počela u 18 sati i Lendo nije u životnoj opasnosti.

Savjet za sprovođenje mira je prvi put u mnogo godina odobrio povećanje budžeta OHR-u za deset odsto, što se može tumačiti kao početak ponovnog jačanja te institucije u BiH.

Naime, za 2023. i 2024, od 1. jula do 31. juna naredne godine, budžet OHR-a će iznositi 5,85 miliona evra, dok je dosadašnji budžet bio na nivou od 5,32 miliona evra.

Kako je “Nezavisnim” odgovoreno iz OHR-a, EU će novom budžetu doprinijeti sa 2,55 miliona evra, SAD sa 1,29 miliona evra, Japan sa oko 600.000 evra, Ujedinjeno Kraljevstvo s oko 400.000 evra, Kanada sa 180.000 evra, dok će Organizacija islamskih zemalja budžetu OHR-a doprinijeti sa oko 160.000 evra. Preostalih nešto više od 700.000 evra uplatiće ostale zemlje članice Savjeta za sprovođenje mira.

U procentima, EU će doprinijeti sa 43,76 odsto, USA sa 22 odsto, Japan sa deset odsto, Ujedinjeno Kraljevstvo sa 6,69 odsto, Kanada sa 3,03 odsto, OIZ sa 2,5 odsto, dok će ostali uplatiti 12,02 odsto ukupnog budžeta.

Kao i u prošlom budžetu, ni ovog puta nije učestvovala Rusija, koja je zbog neslaganja sa ranijim odlukama PIC-a i nepriznavanja legitimiteta visokog predstavnika odlučila da istupi iz ovog tijela i da suspenduje učešće u finansiranju OHR-a. Njen doprinos radu OHR-a u proteklom periodu iznosio je oko 70.000 evra na godišnjem nivou.

Inače, u proteklom periodu budžet OHR-a je bio na istom nivou, uprkos apelima koje su Savjetu bezbjednosti UN upućivali i bivši visoki predstavnik Valentin Incko, i sadašnji Kristijan Šmit, čiji legalitet i legitimitet Republika Srpska ne priznaje, da se on poveća. Otkad je Incko postao visoki predstavnik u martu 2009. godine, budžet OHR-a je smanjen za više od pedeset odsto i u tom periodu nije rastao.

Po svemu sudeći, Šmitovi apeli, koje je iznio na sjednici Savjeta bezbjednosti u maju ove godine tokom predstavljanja izvještaja o stanju u BiH, konačno su urodili plodom. Šmit je na toj sjednici upozorio da je proteklih nekoliko godina došlo do značajnog smanjenja budžeta OHR-a, ali da nivo poslova nije smanjen u istom obimu.

“Trenutni operativni budžet za organizaciju je na nivou od 5,3 miliona evra. Takođe, postoje izazovi u prikupljanju sredstava, s obzirom na to da je tokom trenutnog operativnog perioda ostalo milion evra koji nisu doznačeni. Kao što sam govorio ranije, Ruska Federacija je suspendovala svoj doprinos budžetu u februaru 2022. godine. OHR zapošljava 75 lokalnog i 22 međunarodnog osoblja, od čega ih je 15 u Sarajevu i područnim kancelarijama”, naveo je Šmit.

U Evropskoj komisiji su za “Nezavisne” istakli da OHR nije tijelo UN, već ad hok institucija koja je uspostavljena 1995. godine kroz Dejtonski mirovni sporazum kako bi nadgledala civilnu implementaciju tog sporazuma, te da EU doprinosi budžetu OHR-a kroz članstvo u Savjetu za sprovođenje mira.

“EU podržava ciljeve koji pomažu uspješnom funkcionisanju OHR-a u skladu s Trećom komponentom Instrumenata pretpristupne pomoći”, naglasili su oni.

U nekoliko navrata EU je optuživana da je “zanemarivala” svoje obaveze oko budžeta OHR-a, jer želi da on bude zatvoren, kako bi Specijalni predstavnik EU za BiH, kao i misija EU u BiH, bili u mogućnosti da BiH u potpunosti usmjere na evropski put i na ispunjavanje ključnih prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije o kandidaturi BiH.

Kako smo saznali, EU je od 2014. godine do danas isplatila oko 55 miliona evra za budžet OHR-a, čime je najveći pojedinačni donator ove institucije. Pojašnjeno nam je da se smanjivanje doprinosa u budžet OHR-a usklađivalo s smanjenjem budžeta OHR-a, te da je doprinos EU uvijek usklađivan u skladu s prijedlozima za budžet te institucije.

Ryanair povećava broj letova na liniji Banjaluka-Beč od 21.12. do 4.1. i to sa 2 leta sedmično koliko je zimi na tri leta sedmično. Ryanair je ovu liniju imao tri puta sedmično do 25.5. nakon čega ju je smanjio na samo dva. Ryanair će ovu liniju operisati 4 puta sedmično u prvoj sedmici novembra nakon čega ju smanjuje na dva leta.
Ryanair takođe ima liniju Banjaluka-Memmingen sedam puta sedmično, ali do 5.11. će je produžiti operisati pet puta sedmično, nakon čega ju smanjuje na 2 leta. Liniju povećava na 3 leta sedmično od 20.12. i tako će operisati do 3.1, javlja zammaaero.

I linija Banjaluka-Nuremberg se povećava sa 2 na 3 sedmično leta od 19.12. do 2.1. Kompanija će na liniji Banjaluka-Stockholm ARN imati let u utorak 19.12. umjesto 24.12. (nedjelja), te u utorak 2.12. umjesto novogodišnjeg 31.12.

To znači da će Ryanair imati 3 leta više tokom novogodišnjih praznika iz Banjaluke. Ryanair leti 7 linija za Banja Luku.

Pravosudne institucije na nivou BiH tako vidljivo odugovlače u procesima protiv istaknutih bošnjačkih oficira i vojnika da to vrijeđa zdrav razum.
Poruka je ovo predstavnika udruženja proisteklih iz rata u Srpskoj nakon što je i laiku postalo vidljivo da u predmetima “Dobrovoljačka”, “Atif Dudaković” i odnedavno slučaju “Jošanica” postoje opstrukcije čiji je cilj, kako navode, da optuženi nikada ne budu osuđeni za najteža krivična djela. Predmeti zločina nad Srbima se, naglašavaju ponovo, procesuiraju sporo i aljkavo, svjedoci mijenjaju iskaze, neki i umiru, optužnice se šalju na doradu, sve sa jasnom namjerom da odgovorni nikada ne budu osuđeni. Za razliku od optuženih Bošnjaka, u slučajevima kada su optuženi Srbi, pravosudne institucije pokazuju zavidnu efikasnost.

“U slučaju “Dobrovoljačka” stalno je neko bolestan, bilo da je optuženi, bilo da je član sudskog vijeća. Kod Atifa Dudakovića su opravdanja za odugovlačenje postala smiješna, od toga da se njemu i ostalima nije moglo suditi tokom pandemije korone, do navodne Dudakovićeve bolesti, a kako je bolestan, moglo se saznati iz informacije da je skrivio saobraćajnu nesreću i to kao vozač. I na kraju, sasvim je vidljivo šta se radi i u slučaju “Jošanica”, gdje vraćaju optužnicu na doradu”, poručuju iz udruženja.

Ističu i da bošnjački političari više i ne kriju uticaj na pravosudne organe u tim slučajevima.

Na to ukazuje i direktor Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina i traženje nestalih civila Viktor Nuždić koji podsjeća da je član Predsjedništva BiH Željko Komšić čak pozivao Tužilaštvo BiH da se ne bavi procesuiranjem pojedinih optuženih.

“O kakvom licemjerju je riječ, dovoljno je da se podsjetimo da je najmlađa žrtva u Jošanici imala samo dvije godine”, rekao je Nuždić.

On je podsjetio i na izjavu člana Predsjedništva BiH Denisa Bećirovića koji je ratnog komandanta takozvane Armije BiH Atifa Dudakovića nazvao herojem iako se protiv njega pred pravosudnim institucijama vodi postupak.

Branimir Kojić iz Organizacije porodica nestalih pita da li 56 žrtava nikoljdanskog masakra u Jošanici nije dovoljno pa se optužnica mora vraćati na doradu, prenosi GlasSrpske.

“Sud i na ovaj način pokušava da dobije na vremenu i, eventualno, da da priliku nekom od optuženih da pobjegne iz BiH”, upozorio je Kojić.

Mahmuljin pobjegao
Ako se kojim slučajem i dogodi da neko iz bošnjačkog vojnog vrha bude osuđen, a što se može tretirati i kao incident, njemu bude dopušteno da napusti zemlju. Opravdanja za “nestanak” Sakiba Mahmuljina, nekadašnjeg komandanta Drugog korpusa tzv. Armije BiH, odavno su postala nemušta.

Sud BiH, godinu dana nakon bijega, i dalje nema nikakve informacije o njemu.

Tvornica papira “Celex” iz Banjaluke, preživjela je jučerašnji veliki požar i sljedeće sedmice nastavlja sa radom.

Ovo je za portal CAPITAL potvrdio direktor Mario Blažević koji tvrdi da je situacija daleko povoljnija nego što se to juče mislilo, kada je u popodnevnim časovima buknuo požar u pogonu ova fabrike.

“Situacija je dobra i daleko je manja šteta nego što smo juče mislili i očekivali. Vatra je zahvatila skladište polusirovina i rezervnih dijelova. Požar je zaustavljen, gasili su ga radnici skupa sa vatrogascima. Trenutno se vrši vatrogasni nadzor na mjestu gdje je bila vatra, a mi smo dobili odobrenje da postepeno krenemo sa čišćenjem prostora. Vatra je ugašena, ali i dalje postoje tinjanja gdje gori papir“, rekao je Blažević.

Ističe da proizvodni pogon i papir-mašina nisu zahvaćeni požarom, te da će već danas popodne krenuti sa pripremama za nastavak rada.

“Odmah nastavljamo, a prerada gotovog proizvoda će krenuti sljedeće sedmice dok policija i tužilaštvo obave svoj posao, a mi očistimo i pripremimo” rekao je Blažević.

Napominje i to da su se raširile dezinformacije o četvoro povrijeđenih radnika.

“Povrijeđenih nema. Radnici koji su gasili požar i koji su u jednom trenutku bili izolovani dimom su poslati u UKC Banjaluka na pregled preventivno. Sve je bilo u redu i oni su popodne pušteni kući”, kaže Blažević.

Na pitanje da li je fabrika bila osigurana, Blažević je potvrdio da jeste i to u potpunosti.

“Sve je osigurano, imovina, roba, oprema sve. Uzrok požara će se kasnije utvrditi, ali već sada znamo da to nije ljudski faktor niti da je bilo neke namjere”, kaže Blažević i dodaje da zaliha imaju dovoljno, te da dio imaju i njihovi distributeri, pa “Paloma” i “Harmony” neće nestati sa polica.

Predsjednik granskog sindikata šumarstva, prerade drveta i papira Vlado Pavlović kaže da je odmah kontaktirao sa upravom i sindikalnu organizaciju “Celexa”.

“Mi stojimo na raspolaganju u smislu pomoći. U kontaktu sam i sa kolegama iz sindikata, kao i sa direktorom “Celexa”. Nema još uvijek nikakvih procjena štete niti se može sagledati šta je sve stradalo, još uvijek tinja vatra. Izgorjeli su magacini sa velikim rolnama papira i još se to ne da ugasiti. Ostao je proizvodni dio, toliko znamo”, rekao je Pavlović.

Prinčevski par Danica i Filip Karađorđević borave u Republici Srpskoj i danas su obišli opštinu Mrkonjić Grad.
Princ Filip i princeza Danica Karađorđević, razgovarali su s rukovodstvom opštine Mrkonjić Grad, o planovima razvoje ove lokalne zajednice, ali i izgradnju novog spomenika kralju Petru Prvom Karađorđeviću Mrkonjiću, po kojem je ova opština, 1925. godine i dobila naziv.

Nakon posjete opštini, u pratnji Siniše Vidovića, zamjenika predsjednika Ujedinjene Srpske, par je stigao na Balkanu gdje im je upriličena dobrodošlica u ovom poznatom izletištu kraj Mrkonjić Grada, u kojem će i boraviti.

“Sa velikim zadovoljstvom ponovo smo u Republici Srpskoj kojoj se uvek sa velikom radošću vraćamo. Nekoliko dana odmora provešćemo na jezeru ”Balkana” nadomak Mrkonjić Grada. Danas smo, kako red i nalaže, posjetili domaćina, načelnika opštine Mrkonjić Grad Dragana Vođevića i njegove saradnike, zajedno sa našim prijateljem Sinišom Vidovićem na čiju inicijativu smo i došli u ovaj prelijepi grad”, napisao je princ Filip Karađorđević na Facebook-u.

Karađorđević je i podsjetio kako ova opština u Srpskoj nosi ime po njegovom čukundjedu.

“Moj čukundjeda, Kralj Petar I Karađorđević ratovao je na ovim prostorima u Bosansko-hercegovačkom ustanku, odnosno u nacionalnom pokretu oslobođenja Srba od Osmanske vlasti. Kada je 1875. godine buknuo ustanak u Hercegovini i Bosanskoj krajini, pridružio se kao dobrovoljac pod pseudonimom Petar Mrkonjić. Iz tog razloga i danas ova lijepa varoš u jugozapadnom dijelu Republike Srpske, u znak sjećanja na mog čukundjedu i najvoljenojeg srpskog kralja, nosi ime Mrkonjić Grad”, objasnio je princ Filip.

У Стричићима код Бањалуке данас је у склопу обиљежавања “58. Кочићевог збора” прошла литија, а код споменика палим борцима служен је помен јунацима отаџбине и положени вијенци.

У име предсједника Републике Српске Милорада Додика и српског члана Предсједништва БиХ Жељке Цвијановић вијенац је положио изасланик, министар финансија и трезора у Савјету министара Срђан Амиџић.

Вијенце су положили и предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић и потпредсједник парламента Ања Љубојевић, посланици у Народној скупштини Републике Српске, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, предсједник Скупштине града Љубо Нинковић, као и принц Филип Карађорђевић.

Вијенце су положили и представници организација проистеклих из Одбрамбено отаџбинског рата, представници СУБНОР-а Бањалука и други.

Претходно је служена литургија и помен Петру Кочићу и његовом оцу Герасиму у Цркви Успења Пресвете Богородице у Стричићима.

У склопу завршног дана обиљежавања обогодишњег Кочићевог збора услиједиће културно-умјетнички програм уз зборовање, обраћање званичника, бесједника и добитника Кочићеве награде и послужење традиционалних јела на локацији зборишта “Код Јаблана”.

На зборишту ће се наставити традиционално надметање у народним вјештинама и спортовима уз учешће падобранаца, као и други дио бодљавине бакова, те додјела награде “Јаблан”.