VRBAS Media

Kategorija: Uncategorized

  • U Srpskoj preminulo 14 osoba, 304 novozaraženih

    U Srpskoj preminulo 14 osoba, 304 novozaraženih

    U Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskој bоlnici u Fоči i u bоlnicаmа Sv. Vrаčеvi u Biјеljini i Sv. аpоstоl Lukа u Dоbојu izvršеnо је tеstirаnjе 722 lаbоrаtоriјskа uzоrkа, а virus kоrоnа pоtvrđеn је kоd 304 оsоbе, a preminulo je 14 osoba.

    Kada je riječ o zaraženima, rаdi sе о 132 muškаraca i 172 žеnе, оd kојih је 55 mlаđе, 164 srеdnjе i 85 stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 95 оsоbа је iz Bаnjаlukе, 46 iz Trеbinjа, 36 iz Biјеljinе, 21 iz Lаktаšа, 16 iz Ugljеvikа, 11 iz Kоzаrskе Dubicе, pо 10 iz Dоbоја, Zvоrnikа i Priјеdоrа, sеdаm iz Fоčе, pо šеst iz Grаdiškе i Mrkоnjić Grаdа, pеt iz Mоdričе, pо čеtiri iz Brоdа i Prnjаvоrа, pо tri iz Dеrvеntе, Kоtоr Vаrоšа i Tеslićа i pо јеdnа iz Vlаsеnicе, Gаckа, LJubinjа, Milićа, Pеtrоvcа, Hаn Piјеskа, Čеlincа i Šаmcа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеno je 14 smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о оsаm muškаrаcа i šеst žеnа, srеdnjе i stаriје živоtnе dоbi оd kојih su tri оsоbе iz Bаnjаlukе, dviје iz Priјеdоrа i pо јеdnа iz Biјеljinе, Brоdа, Dоbоја, Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа, Lаktаšа, Mrkоnjić Grаdа, Pеtrоvа, Prnjаvоrа i Trеbinjа.

    Dо sаdа su u Rеpublici Srpskој pоtvrđеno 87.167 slučајeva virusа kоrоnа, а prеminulо је ukupnо 4.985 оsоbа kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    U Rеpublici Srpskој, tеstirаnо је ukupnо 351.427 оsоbа.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 688, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 278, а u оstаlim bоlnicаmа 418. Nа rеspirаtоru је 65 оsоbа, 34 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 31 u оstаlim bоlnicаmа.

  • Šeranić o uvođenju novih mjera: Razmišljamo da vakcinisane i nevakcinisane različito tretiramo

    Šeranić o uvođenju novih mjera: Razmišljamo da vakcinisane i nevakcinisane različito tretiramo

    Ministar zdravlja i socijalne zaštite RS, Alen Šeranić, rekao je da se razmatra donošenje odluka kojima vakcinisani i nevakcinisani ne bi bili isto tretirani, kao mjera kojom bi se eventualno povećao procenat vakcinisanih protiv korone u Srpskoj.Mnoge evropske zemlje uvele su zabrane za građane koji se nisu vakcinisali protiv virusa korona, poput onih da bez potvrde o vakcinaciji ne mogu na posao i u javne objekte i kafiće. U Srpskoj je za sada, nekoliko privatnih firmi od svojih radnika zahtijevalo da se vakcinišu ili redovno testiraju na koronu kako bi mogli na posao.Razmišljamo o načinu kako da povećamo procenat vakcinisanih. Međutim, pratili smo iskustva u Evropi kada su se donosile odluke u ovom pogledu i vidjeli smo da su oprečna mišljenja, u zavisnosti od populacije do populacije. U svakom slučaju, javno zdravstvo neće prestati da govori o značaju vakcinacije, a to je i naša obaveza. Razmatramo i sve druge odluke i naravno da ćemo i mi činiti određene korake po tom pitanju. Riječ je o odlukama koje treba da donese Republički štab za vanredne situacije, te da Vlada donese određene odluke na principu preporuka Instituta za javno zdravstvo – naglasio je Alen Šeranić.

  • Sinofarm, Fajzer, Sputnjik V ili Astrazeneka: Koja se najbolje pokazala?

    Sinofarm, Fajzer, Sputnjik V ili Astrazeneka: Koja se najbolje pokazala?

    Vakcina kompanija Fajzer/Bajontek stvorila je najjači imuni odgovor na kovid prilikom testiranja četiri vakcine, dok su osobe vakcinisane Sinofarmom, možda najpodložnije infekciji, objavljeno je u studiji žurnala “Sel houst end majkrob”.

    Nivoi neutrališućih antitela na SARS-Cov-2 varirao je u svakom od četiri vakcinacione grupe. “Relativno nizak” nivo antitela je viđen kod Sinofarma i Sputnjika, srednji nivo kod AstraZeneke, a najveći broj antitela stvorila je vakcina Fajzera, objavljeno je u pomenutoj studiji, preneo je Blumberg.

    Razlog za različite imune odgovore među vakcinama predmet su intenzivnog ispitivanja.

    Pretpostavlja da uključuju faktore kao što je količina aktivnih sastojaka u svakoj dozi i interval između prve i druge doze, saopštili su autori sa američkog univerziteta Stenford, Fondacije Onom i Nacionalnog centra za zoonotske bolesti u Ulan Batoru.

    Varijacije u načinu na koji su vakcine date mogle su da igraju ulogu u rezultatima. Blumberg piše da su poređenja u studiji bila pogrešna, jer je između davanja Sputnjika V i merenja antitela prošlo više vremena nego kod drugih vakcina, prema podacima Ruskog fonda za direktna ulaganja (RDIF), koji je učestvovao u razvoju Sputnjika V i zadužen je za njegovu međunarodnu distribuciju.

    Takođe, osobe koje su dobijale Sputnjik starije su u proseku 10 godina od osoba koje su dobijale druge vakcine, dodao je RDIF. Studija je urađena među 196 revakcinisanih ljudi u Mongoliji, gde su korišćene sve četiri vakcine.

    Primaoci Sinofarma, koji su cinili 89,2 odsto vakcinisanih u to vreme u Mongoliji, kao i manji broj ljudi koji su dobili vakcine Sputnjik V ili Astrazeneka, mogli su biti podložni kovidu, uprkos imunizaciji, naveli su autori studije.

  • Šeranić o kovid potvrdama “Vlada Srpske ima jasno rješenje, čekamo odluku Evropske komisije”

    Šeranić o kovid potvrdama “Vlada Srpske ima jasno rješenje, čekamo odluku Evropske komisije”

    Komentarišući činjenicu da je Evrospka komisija priznala kovid sertifikate izdate u Srbiji, ministar zdravlja Republike Srpske Alen Šeranić rekao je da je Vlada Srpske aktivno uključena u cijeli proces, da su ponudili svoje prijedloge i očekuju da se riješi situacija po tom pitanju.Vlada Republike Srpske ima jasno rješenje u vezi kovid potvrda koje smo ponudili Evropskoj komisiji i Savjetu ministara BiH i od kojih očekuju povratne informacije, precizirao je Šeranić.

    Prije svega smatramo da zaštita zdravstvenih podataka, koji su u skladu sa Ustavom Republike Srpske, nije ograničavajući faktor da se kovid potvrde naprave i dobiju. Svako u ovom procesu treba da uradi svoj dio posla, nešto slično kao kada smo dogovarali uvoz za nabavku vakcina za BiH. Mislim da postoji konsenszus koji se može napraviti po tom pitanju – rekao je Šeranić danas novinarima u Banjaluci.

    On očekuje da će u dogledno vrijeme takve potvrde za Srpsku i BiH biti priznate od strane Evropske komisije.

    – Zemlje članice Evropske unije pojedinačno donose odluke kada će da uvedu kovid potvrde definisane u skladu sa direktivama EU i na bazi toga odlučuju. Tražili smo od Evropske komisije da nas obavijesti o pojedinim rokovima, ali je svakako na zemljama da reaguju po tom pitanju – zaključio je Šeranić.

  • U Srpskoj preminulo 11 osoba, zaraženo još 70

    Оd pоsljеdnjеg izvјеštаја о еpidеmiоlоškој situаciјi u Rеpublici Srpskој, u pоsljеdnja 24 čаsа, u Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskој bоlnici u Fоči i u Bоlnici Sv. Vrаčеvi u Biјеljini izvršеnо је tеstirаnjе 241 lаbоrаtоriјskоg uzоrkа, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd 70 оsоba.

    Rаdi sе о 35 muškаraca i 35 žеna, оd kојih је pеt mlаđе, 35 srеdnjе i 30 stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 16 оsоbа је iz Bаnjаlukе, 15 iz Biјеljinе, 11 iz Zvоrnikа, sеdаm iz Brаtuncа, čеtiri iz Prnjаvоrа, pо tri iz Lаktаšа i Šеkоvićа, pо dviје iz Milićа, Mrkоnjić Grаdа, Ribnikа i Šipоvа i pо јеdnа iz Višеgrаdа, Kоtоr Vаrоšа i Čеlincа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеno je 11 smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о šеst muškаrаcа i pеt žеnа, srеdnjе i stаriје živоtnе dоbi оd kојih su čеtiri оsоbе iz Dоbоја, pо dviје iz Bаnjаlukе i Grаdiškе i pо јеdnа iz Biјеljinе, Fоčе i Nоvоg Grаdа.

    Dо sаdа su u Rеpublici Srpskој pоtvrđеno 86.863 slučајa virusа kоrоnа, а prеminulа је ukupnо 4.971 оsоbа kоd kоје је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    U Rеpublici Srpskој, tеstirаnо је ukupnо 350.705 оsоbа.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 696, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 278, а u оstаlim bоlnicаmа 418. Nа rеspirаtоru је 66 оsоbа, 38 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 28 u оstаlim bоlnicаmа).

  • Varheji: EU će priznati kovid sertifikate Srbije

    Varheji: EU će priznati kovid sertifikate Srbije

    Evropski komesar za proširenje, Oliver Varheji, najavio je da će EU danas usvojiti odluku o priznavanju digitalnih kovid sertifikata izdatih u Srbiji.

    “To znači da će putovanja biti lakša za njihove građane”, kaže Varheji.

    Digitalni kovid sertifikati Srbije o vakcinaciji, testiranju ili preležanom kovidu postaće tako ekvivalent EU zelenim kovid setrifikatima kojima se omogućava slobodno putovanje u i unutar EU.

  • Bil Gejts nezadovoljan vakcinom i dijagnostikom kovida

    Bil Gejts nezadovoljan vakcinom i dijagnostikom kovida

    Bill Gejts, osnivač Microsofta i veliki filantrop, kroz svoju fondaciju je uložio velika sredstva u borbu protiv različitih bolesti širom sveta. U ovih godinu dana milioni su uloženi u istraživanje i razvoj vakcina protiv bolesti kovida 19, ali on nije zadovoljan kako je sve to ispalo.

    Gejts je u razgovoru za Policy Exchange, tokom posete konferenciji COP26, otkrio kako nije zadovoljan vakcinama koje su trenutno dostupne.

    “Nemamo vakcine koja blokiraju prenošenje. Dobili smo vakcine koje će vam pomoći, ali one samo malo smanjuju rizik od prenošenja virusa. Trebaju nam novi načini stvaranja vakcine, samog lečenja, znate, neki lekovi mogu da pomognu, ali manje nego što bi trebali. Nismo dobili ni bolju dijagnostiku”, rekao je Gejts.

    On je na opasnost od pandemije upozoravao poslednjih nekoliko godina .

    “Prvi TED Talk sam održao 2015. godine i otad sam napisao brojne članke s naslovom “Nismo spremni za sledeću pandemiju” i, nažalost, to je bila bolja prognoza onoga što se dogodilo no što je iko mogao da zamisli.

    “Od ekonomske štete do brojnih umrlih, to je jednostavno strašno” istakao je Gejts.

    Nada se da će za pet godina moći da napiše knjigu koju će nazvati “Spremni smo za sledeću pandemiju”.

    Ali biće potrebne desetine milijardi za istraživanje i razvoj. Verovatno će biti potrebno oko milijardu dolara godišnje za radnu grupu za pandemiju pri SZO koja sprovodi, ono što ja zovem “bacil igre”, gde vežbate šta će se dogoditi ako bioterorista donese male boginje na 10 aerodroma.

    “Kako će svet reagovati na to? Znate, ne postoji pravi izvor epidemije. A bioterorizam izaziva epidemije koje bi mogle da budu još gore od onoga što možemo doživeti danas”.

    “Ipak, napredak u medicini trebalo bi da nam pruži alate koji bi trebalo da budu mnogo bolji. Ako želimo da budemo spremni za sledeću pandemiju, potrebne su nam stvari kao što su proizvodnja jeftinih vakcina, velike fabrike…”, nije previše optimističan Gejts.

    Na pitanje o slaboj prihvaćenosti vakcina u svetu i teorijama zavere ili dezinformacijama koje se šire društvenim mrežama, Gejts je bio jasan.

    “To je nesrećna okolnost. Znate, u digitalnom svetu oduvek su postojale lude teorije i teorije zavere. Verovatno su se širili brže i efikasnije upravo zbog digitalnog sveta”, rekao je Gejts.

    Dodao je da su vlade širom sveta možda morale da reaguju ranije umesto da napuste Fejsbuk i druge društvene mreže da se same bave time.

    “Na kraju, vlade će morati da testiraju ove teorije zavere i uspore njihovo širenje. Samo kukanje na privatni sektor neće dovesti do rešenja. Priznajem, to je problem”, dodao je Gejts.

    Dotakao se i pitanja klimatskih promena. On ističe da su inovacije izuzetno važne ako želimo da napravimo bilo kakav napredak u smanjenju uticaja čoveka na prirodu i u ublažavanju klimatskih promena.

    Zeleni čelik i jeftini vodonik
    Dodao je kako su emisije CO2 samo jedan od problema kojima bi trebalo da se pozabavi ceo svet.

    Podsetio je kako su neke tehnologije koje mogu da utiču na ublažavanje klimatskih promena, poput solarnih panela za proizvodnju električne energije i litijum-ionskih baterija, na svoem početku bile izuzetno skupe.

    No, kako je tehnologija postajala sve raširenija, njihova cena je padala.

    “Moramo to da uradimo za najmanje šest drugih tehnologija – zeleni čelik, jeftini vodonik, vetroparkove na moru i slično. Za to je potrebno mnogo novca i mnogo inovacija, ali to je nešto što moramo da uradimo”, istakao je Gejts.

  • Ruski ministar javio dobre vijesti: Vakcina Sputnjik lajt uskoro u Srbiji

    Ruski ministar javio dobre vijesti: Vakcina Sputnjik lajt uskoro u Srbiji

    Rusija očekuje da će u Srbiji uskoro biti registrova vakcina „Sputnjik lajt“, saopštio je novinarima ministar industrije i trgovine Denis Manturov. Vodimo pregovore sa kolegama povodom registracije u Srbiji „Sputnjik Lajt“ i nadamo se da će uskoro biti završen taj proces – rekao je Manturov na kraju sastanka sa ministrom za inovacije u vladi Srbije Nenadom Popovićem na marginama aviosalona Dubai Airshow u Dubaiju.

    Jedna od tema razgovora bila je isporuka ruske vakcine Srbiji.

    Tom prilikom je bilo riječi i o isporukama tramvaja i željezničkih vagona.

    Ranije istraživanje centra „Gamaleja“ zasnovano na 28.000 lica u Moskvi koja su vakcinisana jednokomponentnom vakcinom „Sputnjik Lajt“ pokazalo je da je efikasnost vakcine 70 odsto protiv „delta“ soja virusa korona tri mjeseca nakon vakcinacije. Pritom, efikasnost vakcine kao „pojačivača“ drugih vakcina iznosi preko 83 odsto protiv zaraze i preko 94 odsto protiv hospitalizacije.

  • Prvi rezultati velikog srpskog istraživanja o vakcinama pokazali važnu stvar o Sinofarmu

    Prvi rezultati velikog srpskog istraživanja o vakcinama pokazali važnu stvar o Sinofarmu

    Ukoliko ste na vakcinalnom punktu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili Kragujevcu, primetili da na oglasnoj tabli stoji saopštenje da možete besplatno proveriti nivo antitela, a niste znali razlog – u pitanju je studija koja se sprovodi u našoj zemlji.

    Ova studija, kako kaže doktorka Tanja Jovanović, ima za cilj praćenje efikasnosti vakcina kod različitih starosnih grupa.

    U svetu je protiv koronavirusa dato oko šest milijardi doza vakcina bezbednih za upotrebu, ali svaka zemlja u naučne svrhe sada prati njihovu efikasnost, što je u ovom slučaju za građane “isplativo”, jer mnogi plaćaju kako bi proveravali nivo antitela nakon vakcinacije.

    Virusološkinja profesorka doktorka Tanja Jovanović kaže da se u našoj zemlji, zapravo, prati efikasnost svih vakcina koje se primenjuju za imunizaciju protiv koronavirusa.

    “Efikasnost vakcina se prati preko određivanja prisustva i količine specifičnih neutrališućih antitela kroz vremenski period od godinu dana. Neutrališuća antitela nas štite od infekcije, jer se vezuju za infektivni virus i tako sprečavaju da virus uđe u ćeliju. Nivo antitela se određuje pre aplikacije prve doze vakcine, a zatim neposredno pre davanja druge a zatim i buster doze. Kako bi se pratila dinamika održavanja specifičnih anttela, dalje praćenje količine neutrališućih antitela određuje se posle mesec dana, tri i šest meseci kasnije, kao i posle godinu dana”, objašnjava ona.

    Ispitivanje će trajati godinu dana posle poslednjeg uzorkovanja krvi.

    “Tada ćemo imati i statistički obražene podatke iz kojih će se generisati važne informacije o efikasnosti vakcina.”

    “Sinofarm je klasična vakcina, spora, ali dobra”

    Na osnovu prvih analiza dr Jovanović kaže da Sinofarm spada u grupu onih koje sadrže hemijskim putem inaktivisanu (mrtvu) kompletnu virusnu česticu te da se, po pravilu, takav tip vakcine daje u više doza i da snažno aktivira humoralni imunski odgovor.

    “Na osnovu prvih analiza možemo da zaključimo da je za postizanje zaštinog nivoa antitela neophodna treća doza vakcine. Treća doze se za Sinofarm vakcinu mora primiti već posle četiri meseca od aplikovane druge doze, jer negde oko 30 odsto vakcinisanih ovom vakcinom ima niske vrednosti antitela šest meseci posle druge doze. Ovo je pre svega zbog zaštite od novih, pretećih varijanti virusa koje su dominantne u našoj zemlji, kao što je to trenutno delta varijanta”, priča profesorka Jovanović.

    Zapravo, treća doza Sinofarm vakcine izuzetno dobro stimuliše produkciju neutrališućih antitela do maksimalnih vrednosti skoro kod svih ispitanika, bez obzira na prethodnu količinu antitela pre davanja treće doze, objašnjava ona.

    “Zato je važno da na kraju istraživanja vidimo, da li je treća doza buster doza ili će protokol imunizacije Sinofarm vakcinom zahtevati tri doze vakcine, kako je inače uobičajno za skoro sve do sada poznate inaktivisane vakcine. Takođe će se pratiti proboj vakcinalnog imuniteta na sve dominantne, preteće varijante virusa koje će se javljati u narednih godinu dana. Te informacije će biti vrlo značajne za dalje odlučivanje o potencijalnoj sezonskoj vakcini protiv kovida”, zaključuje virusološkinja prof.dr Tanja Jovanović, profesorka na Medicinskom fakultetu i članica Kriznog štaba.

  • Prioritet Instituta vakcinacija trećom dozom sputnjika V

    U Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske u Banjaluci i naredne sedmice biće omogućena vakcinacija trećom dozom vakcine protiv kovida 19 prioritetnih kategorija građana, a prioritet je imunizacija sputnjikom V.

    U prioritetne grupe pripadaju stariji od 65 godina, mlađi od 65 godina koji boluju od različitih hroničnih bolesti, zaposleni u domovima za stara lica, kao i zdravstveni i prosvjetni radnici.

    “Od prošle sedmice smo pozivali stanovništvo, sve one koji su vakcinisani sputnjikom V sa dvije doze i prošlo je najmanje pet mjeseci od druge doze mogu da prime takozvanu buster dozu, koja će pomoći da se taj imunitet koji vremenom počinje da blijedi ponovo vrati na nivo koji je zaštitan i koji će sačuvati od oboljevanja od kovida”, rekla je Srni epidemiolog u Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske Jela Aćimović.

    Ona je navela da se svima koji žele buster dozu preporučuje da to urade prije kraja novembra, jer će do tada Institut imati na raspolaganju ove vakcine u dovoljnim količinama.

    “U Institut mogu doći u 16, 17. i 19. novembra u periodu od 10.00 do 15.00 časova, sputnjik V nam je prioritet pa ga stavljamo na ovakav raspored”, rekla je Aćimovićeva.

    Ona je dodala da, osim onih koji primaju buster dozu, poziv vrijedi i za sve koji žele da prime sputnjik V vakcine, prvu dozu u istim terminima i da znaju da je druga komponenta već na stanju i da će drugu dozu dobiti 21 dan nakon prve doze.

    Prema rasporedu za narednu sedmmicu koji je Institut objavio na veb stranici, u četvrtak, 18. novembra od 10.00 do 15.00 časova građanima će biti dostupna prva i treća doza vakcine protiv virusa korona fajzer.

    Iz Instituta navode da svi oni koji žele da se vakcinišu prvom dozom neke od ponuđenih vakcina mogu da dođu u Institut u terminima od 10.00 do 15.00 časova, ističući da je za imunizaciju vakcinama astra zeneka i moderna potrebno naručivanje na broj 065/241-043.