VRBAS Media

Kategorija: Uncategorized

  • S kojom vakcinom možete u koju zemlju EU

    S kojom vakcinom možete u koju zemlju EU

    Državljani BiH prilikom odlaska u strane zemlje, između ostalog, mogu da pokažu potvrdu o vakcinaciji, ali pojedine zemlje EU ne priznaju sve vakcine protiv virusa korona koje se nalaze na našem tržištu.

    Naime, kako pokazuju podaci objavljeni na sajtu Schengenvisainfo, vakcine koje je odobrila Evropska medicinska agencija (EMA), a to su fajzer, astrazeneka, moderna i džonson i džonson, priznalo je 29 evropskih zemalja.

    “Ukupno 29 zemalja EU i zemalja članica Evropskog ekonomskog prostora priznaju sve vakcine za koje je EMA dala odobrenje”, navodi se na sajtu Schengenvisainfo.

    Pojasnili su da su to Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Njemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Malta, Nizozemska, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska.

    Pored četiri vakcine koje je odobrila EMA, pojedine zemlje članice Evropske unije priznaju i kineske vakcine, kao i vakcinu kovišild, proizvođača “Astrazeneca” za indijsko tržište.

    Kako se navodi na ovom sajtu, upravo vakcina kovišild je, nakon vakcina odobrenih od strane EMA, najrasprostranjenija i najpriznatija među članicama EU.

    Naime, kovišild vakcina je priznata u 17 zemalja Evropske unije.

    Građani BiH koji su primili obje doze kineske vakcine sinofarm mogu s potvrdom o vakcinaciji da uđu u osam zemalja Evropske unije.

    “Oni koji su primili kinesku vakcinu sinofarm mogu da pređu granicu Austrije, Kipra, Grčke, Mađarske, Islanda, Malte, Španije, kao i Švedske”, stoji na ovom sajtu.

    Nadalje se navodi da oni koji su se vakcinisali vakcinom sinovak mogu da uđu u Austriju, Kipar, Finsku, Grčku, Island, Nizozemsku, Španiju i Švedsku.

    Zanimljivo je da, prema ovim podacima, nijedna država članica Evropske unije ne prihvata rusku vakcinu sputnjik V, iako je to prva registrovana vakcina protiv kovida-19 na svijetu.

    Veliki broj bh. građana upravo se odlučio da primi ovu rusku vakcinu, jer je sputnjik V bio i prva vakcina koja je stigla na prostor Republike Srpske u februaru ove godine, što je čini i prvim cjepivom u cijeloj BiH.

    Da građanima BiH problem predstavlja to što sputnjik V nije priznat u zemljama EU, potvrdila je sagovornica “Nezavisnih novina”, koja kaže da se prije odlaska u Hrvatsku morala informisati o tome da li će moći da pređe granicu s potvrdom da je primila dvije doze sputnjika V.

    “Saznala sam da se službeno ova vakcina na hrvatskoj granici ne priznaje, ali da to sve zavisi od carinika do carinika”, navodi ova Banjalučanka, te dodaje da je mišljenja da je važnije da li je neko vakcinisan sa obje doze vakcine nego koju je vakcinu primio.

    Istakla je da je ipak uspjela da pređe hrvatsku granicu s potvrdom o primanju ove ruske vakcine, što joj je drago, jer često odlazi u ovu zemlju u posjetu porodici i prijateljima.

  • Imunizacija u Srpskoj: Porast broja zaraženih koronom za sada ne usporava vakcinaciju

    Imunizacija u Srpskoj: Porast broja zaraženih koronom za sada ne usporava vakcinaciju

    Iako postepeno raste broj oboljelih koji su pozitivni na virus korona, kao i onih koji zahtijevaju bolničko liječenje, to zasad ne utiče na proces vakcinacije u zdravstvenim ustanovama.

    Potvrdili su to za Srpskainfo iz Instituta za javno zdravstvo RS, uz napomenu da bi se u narednom periodu situacija mogla promijeniti.

    – Ukoliko budemo imali veliki porast broja oboljelih i hospitalizovanih, medicinski kadar koji provodi vakcinaciju moraće se ponovo povlačiti ka kovid ambulantama i klinikama kako bi zbrinuli oboljele, umjesto da se sve raspoložive snage stave u svrhu vakcinisanja što većeg broja građana, kako bismo postigli željeni kolektivni imunitet. U tom slučaju, proces vakcinacije bi mogao biti usporen – precizirala je načelnica Službe za epidemiologiju Nina Rodić Vukmir.

    U Univerzitetskom kliničkom centru RS ističu da je, bez obzira na povećan broj zaraženih i hospitalizovanih pacijenata, broj osoblja na vakcinalnom punktu u Urgentnom centru za sada dovoljan. Posljednje dvije nedjelje pacijente revakcinišu sa Sputnjik i Sinofarm vakcinom, a ove sedmice je planirana revakcinacija Fajzer vakcinom.

    Što se tiče prve doze vakcine, najveće interesovanje građana je za Fajzer. Ostalih vakcina ima dovoljno i dnevno se prvom dozom vakciniše do 100 pacijenta – rekla je načelnica Urgentnog centra Slavica Zeljković.

    Preko stotinu ljudi vakcinu primi i u Domu zdravlja Trebinje. U ovoj ustanovi navode da im je vakcinacija protiv kovida 19 prioritet u radu, te da čine sve da taj proces ne bude usporen i doveden u pitanje.

    – Broj radnika na vakcinaciji nije smanjen, a po potrebi i u zavisnosti od raspoloživosti ljudstva se i povećava – poručila je v.d. direktora Maja Mićunović.

    Punom parom rade i u Domu zdravlja Bijeljina. Prosječan broj osoba koje dnevno vakcinišu varira, a prošle srijede, na primjer, prvu ili drugu dozu primilo je 583 ljudi.

  • S kojom vakcinom možete u koju zemlju EU

    S kojom vakcinom možete u koju zemlju EU

    Državljani BiH prilikom odlaska u strane zemlje, između ostalog, mogu da pokažu potvrdu o vakcinaciji, ali pojedine zemlje EU ne priznaju sve vakcine protiv virusa korona koje se nalaze na našem tržištu.

    Naime, kako pokazuju podaci objavljeni na sajtu Schengenvisainfo, vakcine koje je odobrila Evropska medicinska agencija (EMA), a to su fajzer, astrazeneka, moderna i džonson i džonson, priznalo je 29 evropskih zemalja.

    “Ukupno 29 zemalja EU i zemalja članica Evropskog ekonomskog prostora priznaju sve vakcine za koje je EMA dala odobrenje”, navodi se na sajtu Schengenvisainfo.

    Pojasnili su da su to Austrija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Kipar, Češka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Njemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Letonija, Litvanija, Malta, Nizozemska, Norveška, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska i Švajcarska.

    Pored četiri vakcine koje je odobrila EMA, pojedine zemlje članice Evropske unije priznaju i kineske vakcine, kao i vakcinu kovišild, proizvođača “Astrazeneca” za indijsko tržište.

    Kako se navodi na ovom sajtu, upravo vakcina kovišild je, nakon vakcina odobrenih od strane EMA, najrasprostranjenija i najpriznatija među članicama EU.

    Naime, kovišild vakcina je priznata u 17 zemalja Evropske unije.

    Građani BiH koji su primili obje doze kineske vakcine sinofarm mogu s potvrdom o vakcinaciji da uđu u osam zemalja Evropske unije.

    “Oni koji su primili kinesku vakcinu sinofarm mogu da pređu granicu Austrije, Kipra, Grčke, Mađarske, Islanda, Malte, Španije, kao i Švedske”, stoji na ovom sajtu.

    Nadalje se navodi da oni koji su se vakcinisali vakcinom sinovak mogu da uđu u Austriju, Kipar, Finsku, Grčku, Island, Nizozemsku, Španiju i Švedsku.

    Zanimljivo je da, prema ovim podacima, nijedna država članica Evropske unije ne prihvata rusku vakcinu sputnjik V, iako je to prva registrovana vakcina protiv kovida-19 na svijetu.

    Veliki broj bh. građana upravo se odlučio da primi ovu rusku vakcinu, jer je sputnjik V bio i prva vakcina koja je stigla na prostor Republike Srpske u februaru ove godine, što je čini i prvim cjepivom u cijeloj BiH.

    Da građanima BiH problem predstavlja to što sputnjik V nije priznat u zemljama EU, potvrdila je sagovornica “Nezavisnih novina”, koja kaže da se prije odlaska u Hrvatsku morala informisati o tome da li će moći da pređe granicu s potvrdom da je primila dvije doze sputnjika V.

    “Saznala sam da se službeno ova vakcina na hrvatskoj granici ne priznaje, ali da to sve zavisi od carinika do carinika”, navodi ova Banjalučanka, te dodaje da je mišljenja da je važnije da li je neko vakcinisan sa obje doze vakcine nego koju je vakcinu primio.

    Istakla je da je ipak uspjela da pređe hrvatsku granicu s potvrdom o primanju ove ruske vakcine, što joj je drago, jer često odlazi u ovu zemlju u posjetu porodici i prijateljima.

  • Daleko od kolektivnog imuniteta: Svaki sedmi punoljetni građanin BiH kompletno vakcinisan

    Daleko od kolektivnog imuniteta: Svaki sedmi punoljetni građanin BiH kompletno vakcinisan

    Protiv korona virusa u Bosni i Hercegovini do sada je kompletno vakcinisano tek 15 odsto njenih punoljetnih građana, dok je prvu dozu primilo 23 odsto stanovništva.

    Prema posljednjim zvaničnim podacima, prvom dozom je vakcinisano ukupno 572.170, a revakcinisano je tek nešto više od 366.000 ljudi.

    U ovom pogledu, situacija je nešto bolja u Srpskoj, gdje je do 19. avgusta, kako pokazuju podaci Instituta za javno zdarvstvo RS, prvu dozu primilo 269.967, a obje doze vakcine protiv korona viruusa 185.828 građana. To znači da je prvom dozom vakcinisano 29 odsto, dok je kompletno imunizovano skoro 20 odsto ljudi starijih od 18 godina.

    Analiza Zavoda za javno zdravstvo FBiH pokazuje da su u Federaciji do 15. avgusta prvu dozu primile 290.503 osobe, dok je revakcinisano 172.989 stanovnika. U Brčkom je do 20. avgusta prvom dozom vakcinisano 11.700, a obje doze primilo je 7.219 ljudi, podaci su brčanskog Odjela za zdravstvo.

    Iako vakcina ima dovoljno, a sve zdravstvene ustanove stavljene su u službu imunizacije protiv korona virusa, činjenica je da bilježimo nizak procenat onih koji su primili vakcinu, piše Srpskainfo.

    Za kolektivni imunitet, potrebno je da imamo između 70 i 80 odsto vakcinisanih od čega je, međutim, BiH, odnosno Srpska, i dalje predaleko.

    Stručnjaci konstantno apeluju na građane da se odazovu vakcinaciji, jer samo tako možemo da pobijedimo epidemiju.

  • U Srpskoj koronom zaraženo još 40 osoba

    U Srpskoj koronom zaraženo još 40 osoba

    Оd pоsljеdnjеg izvјеštаја о еpidеmiоlоškој situаciјi u Rеpublici Srpskој, u pоsljеdnja 24 čаsа, u Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskој bоlnici u Fоči tе u Bоlnici Sv. Vrаčеvi u Biјеljini izvršеnо је tеstirаnjе 266 lаbоrаtоriјskih uzоrаkа, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd 40 оsоbа.

    Rаdi sе о 15 muškаrcа i 25 žеnа, оd kојih је 12 оsоbа mlаđе, 16 srеdnjе i 12 оsоbа stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 23 оsоbе su iz Bаnjаlukе, pо pеt iz Biјеljinе i Prnjаvоrа, tri iz Knеžеvа, dviје iz Mrkоnjić Grаdа i pо јеdnа iz Priјеdоrа i Srpcа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе niје priјаvljеn niјеdаn smrtni slučај.

    Dо sаdа је u Rеpublici Srpskој pоtvrđеnо 65.410 slučајеvа virusа kоrоnа, а prеminulо је ukupnо 3.827 оsоbа kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    U Rеpublici Srpskој tеstirаnо је ukupnо 296.469 оsоbа.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 185, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 104, а u оstаlim bоlnicаmа 81. Nа rеspirаtоru је 14 оsоbа (12 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 2 u оstаlim bоlnicаmа)

    U Rеpublici Srpskој pоd zdrаvstvеnim nаdzоrоm trеnutnо је 1.355 оsоbа, а nаdzоr је zаvršеn kоd 194.148 оsоbа.

  • U Srpskoj 108 novih slučajeva korone, dva smrtna slučaja

    U Srpskoj 108 novih slučajeva korone, dva smrtna slučaja

    Оd pоsljеdnjеg izvјеštаја о еpidеmiоlоškој situаciјi u Rеpublici Srpskој, u pоsljеdnja 24 čаsа izvršеnо је tеstirаnjе 505 lаbоrаtоriјskih uzоrаkа, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd 108 оsоbа, podaci su Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske.

    Rаdi sе о 53 muškаrcа i 55 žеnа, оd kојih su 29 оsоbа mlаđе, 61 srеdnjе i 18 оsоbа stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 23 оsоbе su iz Bаnjаlukе, 22 iz Trеbinjа, 12 iz Priјеdоrа, 11 iz Biјеljinе, pеt iz Tеslićа, pо čеtiri iz Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа i Fоčе, pо tri iz Višеgrаdа i Mrkоnjić grаdа, pо dviје iz Bilеćе, Dеrvеntе, Dоbоја, Lаktаšа, Lоpаrа, Rudоg i Srpcа i pо јеdnа iz Brоdа, Vlаsеnicе, Mоdričе, Ribnikа, Srеbrеnicе, Ugljеvikа i Čеlincа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеnа su dvа smrtnа slučаја. Rаdi sе о muškаrcu i žеni, stаriје živоtnе dоbi, iz Tеslićа i Bаnjаlukе.

    Dо sаdа је u Rеpublici Srpskој pоtvrđеnо 65.370 slučајеvа virusа kоrоnа, а prеminulо је ukupnо 3.827 оsоbа kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    Tеstirаnе su ukupnо 296.203 оsоbе.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih је 176, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 97, а u оstаlim bоlnicаmа 79. Nа rеspirаtоru је 13 оsоbа (10 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 3 u оstаlim bоlnicаmа).

    Pоd zdrаvstvеnim nаdzоrоm trеnutnо је 1.347 оsоbа, а nаdzоr је zаvršеn kоd 194.148 оsоbа.

  • Zahiragić: Uvođenje restrikcija za nevakcinisane je grubi nasrtaj na ljudska prava i slobode

    Zahiragić: Uvođenje restrikcija za nevakcinisane je grubi nasrtaj na ljudska prava i slobode

    Nakon što je ministar zdravstva u Kantonu Sarajevu Haris Vranić najavio da će restrikcije za nevakcinisane definitivno biti uvedene i da prema onima koji pružaju otpor neće biti suosjećanja, zastupnik u Skupštini kantona Haris Zahiragić reagovao je na njegove izjave.

    Zahiragiću je posebno zasmetala Vranićeva izjava da “neće imati sentimenta za one koji pružaju otpor” nazvavši to nasrtajem na temeljna ljudska prava i slobode.
    KANTON SARAJEVO
    Vranić o restriktivnim mjerama za nevakcinisane: Nećemo imati suosjećanja za one koji pružaju otpor
    “Ovakva faraonska izjava, posebno od strane ministara zdravstva na temu vakcinacije, bi u svakom demokratskom društvu bila dovoljna za ostavku! Nažalost, mi još uvijek nismo takvo društvo jer Vranić i nakon skandaloznog tajnog vakcinisanja Vlade KS u zgradi Vlade (dok su stariji čekali u redovima na +40) i to Pfizerovim vakcinama (kojih nije bilo za onkološke pacijente), ali i svih ranijih skandala – poput onoga sa viskijem u Hitnoj pomoći – kao i svih pogrešnih izjava, on i dalje ostaje na mjestu ministra”, rekao je Zahiragić.

    On trenutnoj vlasti zamjera to što nisu nabavili vakcine protiv koronavirusa, te činjenicu da su se ministri vakcinisali u svojim kabinetima, ali kako on navodi i “pojedini načelnici, direktori i drugi članovi vladajućih stranaka”.

    “Bahatost vlasti u Kantonu Sarajevo prešla je svaku mjeru zdravog ukusa”, naglašava Zahiragić.

    Na kraju on zaključuje da Vraniću i vlastima sve ono što su do sada uradili nije bilo dovoljno bahato, pa su najavili u restrikcije za nevakcinisane.

    “Nakon svega, kao da to sve nije dovoljno, počeli su najavljivati da će radnicima koji rade u javnom sektoru u KS dolazak na posao usloviti vakcinacijom, kao i druge represivne mjere. Kap koja je prelila čašu mog strpljenja je izjava Vranića. Halo!? Put kojim je Vlada KS krenula, put bahatosti, privilegija, otimanja vakcina onkološkim pacijentima, ali i sada najavljeni put grubog zadiranje u temeljna ljudska prava i slobode, put je koji će zasigurno ‘Trojku’ odvesti u politički ambis. Međutim, na putu za taj ambis nećete sa sobom pokupiti ljudska prava i slobode, nećete, to vam čvrsto obećavam”, rekao je on.

    Činjenica je da je u mnogim evropskim zemljama na razne načine regulisano kretanje nevakcinisanih, a na način da ljudska prava ne budu ugrožena.

  • Delta soj remeti efikasnost vakcina protiv korone

    Delta soj remeti efikasnost vakcina protiv korone

    Porast vakcinisanih ljudi koji su zaraženi korona virusom bacio je sumnju na trajnu efikasnost vakcina protiv korona virusa, pokazuju nove studije, što bi moglo uticati na odluke vlada o mogućem uvođenju dodatne, „buster“ doze, prenio je Radio Slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.

    Studija Univerziteta Oksford objavljena 19. avgusta pokazala je da se efikasnost vakcine „fajzer“ skoro prepolovila poslije četiri mjeseca, kao i da su vakcinisani ljudi inficirani zaraznijim delta sojem imali jednako visok nivo virusa kao i nevakcinisani, ističe Fajnenšel tajms.

    Treća doza
    Naučnici sa Oksforda pokazali su da efikasnost vakcine pada otkako je delta soj postao dominantan u Velikoj Britaniji u maju, odnosno da je „Fajzerova“ vakcina, koja je u početku bila efektivnija, za četiri do pet mjeseci poslije druge doze bila otprilike ista kao i vakcina „Astrazeneke“, čiji se procenat zaštite jedva pomjerio.

    tudija sa Oksforda je prva koja je sugerisala da efikasnost „fajzera“ možda opada brže od „astrazeneke“, ukazuje list, dodajući da su dva odvojena istraživačka rada, u SAD i Kataru, takođe podstakla debate o potrebi za trećom dozom vakcine jer su otkrili veći broj „probojnih infekcija“ nego što je predviđeno.

    Studije su pokazale i da je vakcina „moderna“ možda efikasnija u zaštiti od delta soja od „fajzera“, navodi Fajnenšel tajms, ukazujući na, između ostalih, katarsku studiju fokusiranu na delta soj koja je pokazala da su dvije doze „fajzera“ bile 60 odsto efikasne u zaustavljanju infekcije, dok je „moderna“ bila efikasna 86 odsto.

    „Fajzer“ već neko vrijeme govori da će biti neophodna treća doza, vjerovatno oko osam do 10 mjeseci poslije druge, naglašava londonski list i dodaje da je kompanija u nekoliko zemalja podnijela zahtjeve za odobrenje treće doze.

    Ipak, prema riječima člana britanskog komiteta za vakcinaciju i imunizaciju Adama Fina, zasad „nema jasnih dokaza“ o potrebi za busterom pa je pozvao na oprez, posebno jer su neke kompanije imale „snažan finansijski podsticaj da predlože treću dozu“.

    Kašalj i groznica

    Istraživanje oksfordskih naučnika na više od 700.000 potpuno vakcinisanih odraslih osoba pokazalo je da je više od polovine onih koji su se zarazili deltom razvilo „klasične“ simptome kovida, kao što su kašalj, groznica i gubitak ukusa i mirisa, piše Tajms.

    Nalazi Velike Britanije o najvišim nivoima virusa posle infekcija delta sojem kod vakcinisanih osoba ponovili su podatke male studije koju su prošlog mjeseca naveli američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti i kojom su potkrepili odluku da preporuče ljudima nošenje maski u nekim zatvorenim prostorima, bez obzira na njihov status vakcinacije.

  • Vranić o restriktivnim mjerama za nevakcinisane: Nećemo imati suosjećanja za one koji pružaju otpor

    Vranić o restriktivnim mjerama za nevakcinisane: Nećemo imati suosjećanja za one koji pružaju otpor

    Ministar zdravstva u Kantonu Sarajevo Haris Vranić je kazao detaljnije kakav je plan vlasti i kriznog štaba u pogledu uvođenja restrikcija za nevakcinisane.

    Ranije je premijer Kantona Sarajevo Edin Forto nagovijestio da će nevakcinisanima ulaz biti zabranjen u većinu kantonalnih institucija, danas je ministar Vranić naveo kako će ulazak u zatvorene objekte biti dozvoljen uz predočavanje dokaza o vakcinaciji.

    Vranić je naglasio da neće biti “sentimenta za one koji imaju otpor prema tim mjerama”.

    Prilikom obilaska vakcinalnih punktova u Zetri, Vranić i šef Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini Johann Sattler su razgovarali o ovoj temi, a evropski ambasador je rekao da su restriktivne mjere za nevakcinisane normalne svugdje u Evropi, jer je to čin zaštite društva.

    “Ako želite posjećivati stadione, kafiće i druge objekte, ne možete to bez odgovarajuće potvrde već neko vrijeme u EU”, rekao je Sattler.

    “Kao što ste čuli i gospodina Sattlera, to je uobičajena praksa u svim evropskim i uređenim zemljama, pa je tako krizni štab koji je zasjedao u srijedu dao neke zaključke koje smo donijeli na vladi i mi ćemo u utorak od devet sati imati sastanak s kriznim štabom da razmotrimo sve te predložene mjere”, rekao je on.

    Naglašava da će se tada zasigurno znati da li će nove mjere biti uvedene i dodaje kako ih on potpuno podržava, ali nije siguran da li će ih vlada ipak donijeti u ovom trenutku s obzirom na to da epidemiološka situacija još uvijek nije kritična.

    “Epidemiološka situacija je za sada stabilna, međutim, kao što vidite, svaki dan variraju ti brojevi novozaraženih, sreća je jedino što nemamo to punjenje bolnica”

    Na kraju zaključuje da vakcina nije obligatorna sa zakonske strane, ali da bi svi trebalo da budemo svjesni moralne obaveze prema drugim osobama.

    “Nadam se da će stanovnici KS konačno shvatiti da je vrlo važno da se vakcinišu. Nemojte dozvoliti da zbog vas neko oboli i završi sa smrtnim ishodom. Pozivam na vakcinisanje po stoti put, sve vakcine su provjerene i priznate u EU. Dobit ćete i bar kodove za kretanje”, zaključio je.

  • U Srpskoj 139 novozaraženih

    U Srpskoj 139 novozaraženih

    Оd pоsljеdnjеg izvјеštаја о еpidеmiоlоškој situаciјi u Rеpublici Srpskој, u pоsljеdnja 24 čаsа, u Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, Univеrtzitеtskој bоilnici u Fоči tе u bоlnicаmа Sv. Vrаčеvi u Biјеljini i Sv. аpоstоl Lukа u Dоbојu izvršеnо је tеstirаnjе 420 lаbоrаtоriјskih uzоrаkа, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd 139 оsоba.

    Rаdi sе о 73 muškаrcа i 66 žеnа, оd kојih је 47 mlаđе, 75 srеdnjе i 17 stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа 24 оsоbе su iz Trеbinjа, 22 iz Bаnjаlukе, 11 iz Biјеljinе, pо 10 iz Dоbоја i Mrkоnjić Grаdа, dеvеt Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа, pо šеst iz Prnjаvоrа i Šаmcа, pо čеtiri iz Bilеćе, Dеrvеntе, Knеžеvа i Lаktаšа, pо tri iz Nеvеsinjа, Priјеdоrа, Tеslićа i Šipоvа, pо dviје iz Grаdiškе, Kоzаrskе Dubicе, Ribnikа i Nоvоg Grаdа i pо јеdnа iz Brоdа, Zvоrnikа, Kоstајnicе, Srpcа i Čеlincа .

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе niје priјаvljеn ni јеdаn smrtni slučај.

    Dо sаdа је u Rеpublici Srpskој pоtvrđеnо 65.262 slučаја virusа kоrоnа, а prеminulо је ukupnо 3.825 оsоbа kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    U Rеpublici Srpskој, tеstirаnо је ukupnо 295.698 оsоbа.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 162, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 85, а u оstаlim bоlnicаmа 77. Nа rеspirаtоru је 13 оsоbа (10 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 3 u оstаlim bоlnicаmа).

    U Rеpublici Srpskој pоd zdrаvstvеnim nаdzоrоm trеnutnо је 1.271 оsоbа, а nаdzоr је zаvršеn kоd 194.134 оsоbе.