Kategorija: COVID-19

Korona se svima smučila. Alarmi ponovo vrište zbog novog soja, ali za kraj godine su vesti ipak dobre.

Omiikron je izgleda blaži, buster doza vakcine deluje, a tu je i prva tableta protiv korone, piše Dojče vele.

Prema jednoj studiji iz Engleske, novi soj virusa poznat kao omikron u 20 do 25 odsto slučajeva manje vodi bolničkom lečenju nego što je to slučaj sa delta mutacijom. Opiti u laboratorijama pokazuju da omikron ima manju sposobnost da inficira plućne ćelije.

Iako još treba da se vidi da li će se nalazi potvrditi u praksi, deluje da će omikron biti blaži. Ali, širiće se brže jer zbog brojnih mutacija na spajk-proteinu često zaobilazi imuni odgovor koji smo stekli prvobitnom vakcinacijom ili time što smo preležali prve varijante virusa.

Jedna škotska studija pokazuje da je rizik od odlaska u bolnicu kod omikrona čak za dve trećine niži, i da ovaj soj praktično ne izaziva jače simptome kod mlađih od 60 godina. U toj studiji se takođe pokazuje da buster vakcina – dakle treća doza – u ogromnoj meri štiti od simptoma.

Tome u prilog govori i studija iz australijske oblasti Novi Južni Vels. Tamo su, doduše, skoro svi vakcinisani – i omikron šalje ljude u bolnicu dvostruko ređe nego delta.

Naučnici ipak upozoravaju da opasnost leži u tome što je omikron znatno više zarazan. Čak i ako je sam protok bolesti blaži, ukoliko se u kratkom roku zarazi ogroman broj ljudi – biće ih dovoljno da prepune bolnice.

Bliži se kraj pandemije?

Neki već prognoziraju da omikron polako, ali sigurno donosi kraj pandemije. Jer, ta varijanta je pametnija i evolutivno superiorninja u odnosu na deltu. To znači da se brže širi, ali ređe ubija svoje domaćine. Uskoro bi omikron trebalo da preuzme primat u odnosu na deltu.

Iako virus neće biti brzo iskorenjen – možda neće nikad – sva je šansa da će postati endemski. To bi značilo da nema pandemije, ali da će oslabljena verzija virusa nastupati tu i tamo lokalno ili sezonski – baš kao grip zimi. Od toga bi se onda štitilo kao i od gripa – godišnjom vakcinacijom.

Dobre vesti su što proizvođači vakcina tvrde – i prve studije to pokazuju – da buster doza dobro štiti od omikrona. To kažu i u Novavaksu, čija je vakcina nedavno odobrena u EU. U to proteinsko cepivo se polažu velike nade jer ima mnogo ljudi koji su skeptični pram novoj mRNA tehnologiji, pa su izbegavali Modernu i Bajontek/Fajzer.

I proizvođači te dve vakcine su saopštili da treća doza odlično deluje protiv novog soja. Isto je saopštila AstraZeneka.

Prva tableta protiv kovida

Fajzer ovih dana ima još jednu veliku vest – američka Agencija za lekove izdala je hitno odobrenje za njihovu tabletu protiv kovida nazvanu Pasklovid. Jedna međuanaliza Fajzera pokazuje da lek smanjuje stopu smrtnih slučajeva za 89 odsto.

Pakslovid zapravo usporava razmnožavanje virusa. Svako, ko je bolestan, uzima pilulu kod kuće dva puta dnevno, ukupno pet dana, a u kombinaciji s jednim drugim preparatom. Svrha tog leka je da se izbegne ozbiljan tok bolesti i spreči eventualni odlazak u bolnicu.

U toku je postupak za odobrenje pred Evropskom agencijom za lekove. Tu kažu da bi tablete mogle da se prepisuju odraslim pacijentima kojima ne treba dodatni kiseonik, a imaju povećani rizik od teškog protoka bolesti.

Proizvodnja još neće biti masovna, a lek je skup. Tako su američke vlasti poručile deset miliona pakovanja za oko pet milijardi dolara. Prvih 265.000 biće isporučeno u januaru.

Za 15 dana broj zaraženih koronom u bolnicama širom Srpske smanjio se za 150, a s obzirom na manji pritisak u zdravstvenim ustanovama postepeno vraćaju na stari režim rada pojedine odjele koji su do sada bili samo u službi “kovida” kako bi neophodnu uslugu mogli dobiti i ostali pacijenti.

Da je epidemiološka situacija prilično stabilizovana i da su i zdravstveni radnici prodisali potvrđuju i u bolnicama širom Republike. Direktor Bolnice u Gradišci Rajko Dodik rekao je za “Glas Srpske” da je evidentno smanjenje pritiska na zdravstveni sistem.

“Ukoliko se ovako nastavi, a nadamo se da hoće, uvjeren sam da ćemo već u januaru zatvoriti jedan od dva ‘kovid’ odjela koja imamo. Brojevi se smanjuju, prijema je manje i nadamo se da će ostati na tome”, rekao je Dodik.

Uporedo s tim, naglašava, građanima koji se u bolnicu javljaju zbog drugih oboljenja pružaju neophodne usluge i njegu, a rade i operativne zahvate.

U stari režim rada vratilo se i Odjeljenje za urologiju sa pedijatrijom Bolnice Trebinje. Odjeljenje i prateća oprema su dezinfikovani i spremni da prime prve pacijente.

Manje pacijenata na “kovid” odjelima broje i u najvećoj zdravstvenoj ustanovi u Srpskoj. Prije 15 dana u Univerzitetskom kliničkom centru RS bilo je hospitalizovano 197 oboljelih, a prema jučerašnjem izvještaju taj broj manji je za tridesetak.

Trend stabilizacije nastavljen je i u Bolnici “Sveti vračevi” u Bijeljini. Epidemiološka situacija u tom gradu je povoljnija, a ljekari očekuju da će pad broja novozaraženih biti nastavljen.

Broj hospitalizovanih daleko je manji i u zvorničkoj bolnici u odnosu na to kako je bilo prije dva mjeseca, a prvi čovjek te zdravstvene ustanove Ivan Popović kaže za “Glas Srpske” da svi odjeli bolnice rade normalno.

“Prije dva mjeseca imali smo oko 60 ‘kovid’ pacijenata, sada ih je 17. Evidentno je smanjenje obima posla što daje prostora da i zdravstveni radnici i pomoćno osoblje odmore. Naučili smo da živimo i radimo s koronom i da nijednog trenutka ne zapostavimo i one koji pomoć ljekara traže zbog drugih oboljenja”, rekao je Popović.

U posljednja 24 časa, u Srpskoj je preminulo osam ljudi zaraženih korona. Testirana su 552 lаbоrаtоriјskа uzоrkа, а nоvi virus kоrоnа pоtvrđеn је kоd 125 оsоbа.

Rаdi sе о 65 muškаrаca i 60 žеnа, оd kојih је 27 mlаđе, 59 srеdnjе i 39 stаriје živоtnе dоbi.

Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 34 оsоbе su iz Bаnjаlukе, 17 iz Biјеljinе, 15 iz Priјеdоrа, pо 11 оsоbа је iz Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа i Lаktаšа, pо pеt iz Kоzаrskе Dubicе i Prnjаvоrа, pо čеtiri iz Dеrvеntе, Dоbоја i Pаlа, pо dviје iz Grаdiškе, Knеžеvа i Zvоrnikа i pо јеdnа оsоbа је iz Istоčnе Ilidžе, Lоpаrа, Mоdričе, Nоvоg Grаdа, Pеtrоvа, Sоkоcа, Trеbinjа, Čеlincа i Šаmcа.

U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеnо је оsаm smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о pеt muškаrаcа i tri žеnе, srеdnjе i stаriје živоtnе dоbi iz Grаdiškе, Lаktаšа, Mоdričе, Оštrе Lukе, Pеtrоvа, Priјеdоrа, Srpcа i Trеbinjа.

Dо sаdа је u Rеpublici Srpskој pоtvrđеnо 93.050 slučајеvа virusа kоrоnа, а prеminulе su ukupnо 5.444 оsоbе kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

U Rеpublici Srpskој, tеstirаnе su ukupnо 370.544 оsоbе.

Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 387, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 161, а u оstаlim bоlnicаmа 226. Nа rеspirаtоru je 47 оsоba (30 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 17 u оstаlim bоlnicаmа).

užnoafrički naučnici istražuju “vrlo uverljivu hipotezu” da bi pojava novih varijanti koronavirusa mogla biti povezana s mutacijama virusa do kojih dolazi u organizmima zaraženih ljudi čiji je imuni sistem već oslabljen drugim bolestima poput HIV-a. Naučnici su već uočili da se kovid može zadržati mnogo meseci kod HIV pozitivnih pacijenata, koji iz različitih razloga nisu uzimali lekove.

Ako je vaš imuni sistem potpuno funkcionalan, uobičajeno je da se brzo reši virusa, tumači profesorka Linda-Gajl Beker, koja vodi organizaciju za HIV “Desmond Tutu” u Kejptaunu. Ali kod osoba s kompromitovanim imunitetom, kao što su oni s HIV-om, uočeno je da virus duže ostaje u organizmu, množi se i replicira, potencijalno prolazeći kroz mutacije. Moguće je da se u nekim organizmima zadrži više meseci, i pritom mutira. Ali to se odnosi na HIV pozitivne koji ne uzimaju lekove.

U južnoafričkim bolnicama otkrivena su dva slučaja: jedna žena bila je pozitivna na kovid gotovo osam meseci, dok je virus prošao više od 30 genetskih promena. Profesor Tulio de Oliveira, koji vodi tim koji je objavio postojanje omikrona, kaže da je 10 do 15 sličnih slučajeva pronađeno u drugim delovima sveta, među ostalim i u Velikoj Britaniji. S obzirom na ukupan broj zaraženih, to se retko dogodi. Ali međutim, jedna takva mutacija može imati drastične posledice po čitav svet.

U Južnoj Africi gotovo osam miliona ljudi živi s HIV-om, trećina ne uzima lekove. Nije HIV jedini koji smanjuje delotvornost imunog sistema: to su još dijabetes, rak, glad, autoimune bolesti, tuberkuloza. Osobama s oslabljenim imunim sistemom možda će treba četiri ili pet vakcinacija kako bi vakcina pokrenula imunološki odgovor.

“Ako želimo da usporimo rizik od stvaranja novih varijanti virusa, moramo da delujemo u svakoj zemlji širom sveta, i pokušamo da osiguramo da osobe s oslabljenim imunitetom budu u potpunosti vakcinisane i da imaju vidljiv imunološki odgovor na vakcine”, poručio je Salim Karim, vodeći južnoafrički stručnjak za HIV i bivši šef vladinog saveta za borbu protiv koronavirusa.