VRBAS Media

Kategorija: COVID-19

  • U Izraelu moguće postizanje kolektivnog imuniteta

    U Izraelu moguće postizanje kolektivnog imuniteta

    Rast infekcija koji je uzrokovan omikron sojem koronavirusa mogao bi da dovede Izrael do postizanja kolektivnog imuniteta, rekao je danas najviši zdravstveni zvaničnik te zemlje Nahman Aš.

    Kako prenosi Rojters, veoma zarazni omikron soj prouzrokovao je porast broja slučajeva koronavirusa širom sveta, ali broj smrtnih ishoda nije porastao, što daje nadu da je novi soj manje smrtonosan.
    Do kraja decembra, Izrael je uspeo da u izvesnoj meri spreči širenje omikrona, ali sa stopama infekcije koje sada rastu, očekuje se da će broj slučajeva na dnevnom nivou dostići rekordne vrednosti u naredne tri nedelje.
    To bi moglo da rezultira postizanjem kolektivnog imuniteta, rekao je zvaničnik ministarstva zdravlja Aš.
    “Brojke će morati da budu veoma visoke da bi se dostigao imunitet stada.To je moguće, ali mi to ne želimo da dostignemo zaražavanjem, već da se desi kao rezultat vakcinacije”, rekao je on.
    Prema podacima izraelskog ministarstva zdravlja, oko 60 odsto od 9,4 miliona stanovništva je upotpunosti vakcinisano i to skoro svi vakcinom Fajzer/Biontek.
    Od početka pandemije u Izraelu je registrovano oko 1,3 miliona slučajeva koronavirusa, a tokom proteklih deset dana, dnevni broj slučajeva se više nego učetvorostručio, navodi britanska agencija.

  • Kraj pandemije? “Veoma važna prekretnica”

    Kraj pandemije? “Veoma važna prekretnica”

    Koronavirus sa nama je duže od dve godine i gotovo da nema zemlje gde bar neko nije bio zaražen.

    Zaraza je potpuno promenila naše živote, odnela žrtve, osakatila ekonomiju, zdravstvene sisteme dovela u nezapamćene krize.

    Ovo nije prva pandemija koja je zahvatila čovečanstvo, (a verovatno neće biti ni poslednja) ali, kako su sve prethodne okončane, jedno od gorućih pitanja je kako će se i kada ona završiti.

    Virus SARS- COV2 je, po svemu sudeći, tu da ostane, ali to ne znači da će se i dalje širiti u obliku pandemije.

    Naučnici i zvaničnici imaju različita predviđanja o tome.

    Globalna pandemija bi trebalo da se završi 2022. godine, kažu zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije.

    “2022. mora biti kraj pandemije kovid 19, rekao je generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus, govoreći na poslednjem planiranom brifingu organizacije za 2021. godinu o koronavirusu”.

    Tedros je rekao da veruje da će se pandemija završiti 2022. godine jer, dve godine od nastanka situacije, “mi veoma dobro poznajemo virus i imamo sve alate (da se borimo protiv njega)”.

    On je rekao da projekcije SZO pokazuju da bi zalihe vakcina trebalo da budu dovoljne za imunizaciju celokupne odrasle populacije u svetu i da se daju busteri populaciji visokog rizika do prvog kvartala 2022.

    Veliki problemi koje je trebalo prevazići su bili “efikasna primena svih alata” i posebno “briga o pravičnosti” raspoređivanja vakcina.

    “Ako ne vakcinišemo ceo svet, mislim da ne možemo da okončamo ovu pandemiju”, zaključio je on.

    U međuvremenu, kineski zdravstveni zvaničnici su oprezni u pogledu iznošenja predviđanja.

    Neki od njih su rekli da još nisu videli nikakve opipljive dokaze koji pokazuju da pandemija jenjava.


    Jin Dongjan, profesor biomedicine na Univerzitetu u Hong Kongu, rekao je da je sada “početak kraja”, dodajući da postoji nada da bismo mogli da okončamo pandemiju 2022.

    “Ali najvažnije je da SZO zaista može da igra vodeću ulogu u nekim kritičnim preduslovima kao što je okončanje nejednakosti u vezi sa vakcinama i istraživanje novih vakcina i lekova”, rekao je Jin.

    Imunolog sa sedištem u Pekingu koji je tražio da bude anoniman rekao je za Global tajms da nema dokaza koji bi rekli da je kraj pandemije, jer “nemamo veoma efikasne vakcine i varijante stalno mutiraju”.

    Da bi pandemija mogla da se okonča 2022. godine smatra i Bil Gejts, milijarder i preduzetnik, koji se često bavi pitanjima vakcinacije i globalnog zdravlja.

    “I dalje verujem da ako preduzmemo prave korake, pandemija može da se završi 2022. godine”, poručio je Gejts.

    Sara Pejton, profesor epidemiologije na Univerzitetu Rajt u SAD, kaže da će se pandemija završiti kada dovoljno ljudi dobije imunitet od virusa kroz infekciju ili vakcinaciju, što će značiti da će biti mnogo manje slučajeva teške bolesti i smrti. Tada će kovid 19 postati endemičan, i dalje će, dakle, biti prisutan, ali lakše ćemo moći da se nosimo sa njim, kao na primer sa sezonskim gripom ili prehladom.

    “Znamo da će doći kraj pandemiji, samo je pitanje vremena. Pretpostavljam da će to biti 2022. godine, možda kasnije tokom godine, ali ne mogu sa sigurnošću da kažem. Možda će se desiti 2023. godine”, rekla je Pejton.


    Pejton je rekla da bi mnoge nepoznate stvari mogle da poboljšaju ili pogoršaju situaciju sa pandemijom, uključujući stope vakcinacije, nove varijante i ponašanje ljudi.

    Dr Pol Ofit, tvorac vakcine protiv rotavirusa smatra da je verovatnije da 2023. nastavimo sa normalnim životom.

    “Mislim da ćemo doći do tačke u kojoj nam je prijatno da je broj slučajeva i smrti dovoljno nizak da ne osećamo da više treba da menjamo svoj život… U nekom trenutku 2023. godine život će možda ponovo izgledati kao nekada”, rekao je on.

    Ipak će trajati duže?

    Pandemija virusa korona neće biti iza nas sve do 2024. godine, predviđa kompanija Fajzer.

    Kovid bi, tada, mogao da postane endemska bolest, što znači da će umesto globalne vanredne situacije postati konstantno prisustvo koje izaziva regionalna izbijanja zaraze širom sveta, nalik na grip, saopštili su predstavnici Fajzera.

    Mikael Dolsten, naučnik iz kompanije Fajzer, rekao je da budućnost virusa zavisi od vakcina i lečenja.

    “Kada i kako će se to tačno desiti zavisiće od evolucije bolesti, koliko efikasno društvo primenjuje vakcine i tretmane, kao i od pravične distribucije na mestima gde su stope vakcinacije niske. Pojava novih varijanti takođe može uticati na to kako se pandemija nastavlja”, rekao je Dolsten za CNBC.

    Doktor Nikolas Kristakis sa Univerziteta Jejl je ranije izneo slično predviđanje u razgovoru za CNN.


    Ali početkom 2022, rekao je Kristakis, “doći ćemo do veoma važne prekretnice, a to je kada ćemo dostići nešto što se zove imunitet krda”.

    “I tada ćemo ući u međuperiod pandemije, koji će trajati par godina do 2024. godine”, rekao je on.

    Tada period posle pandemije zaista može da počne, rekao je Kristakis.

    “U tom trenutku, biološka i epidemiološka sila epidemije će biti iza nas. Virus će i dalje biti tu. I dalje bi mogao da izazove zarazu ljudi, čak i da ubije neke ljude, ali više neće imati onu moć epidemije koju imao ranije”, rekao je on.

    Kako će se i kada završiti ova pandemija zavisi u velikoj meri od svih nas. Naučnici se slažu da je vakcinisanje najbolji način da sprečimo pojavu novih sojeva i njihovo širenje.

  • U Izraelu zabilježen prvi slučaj “flurone”, istovremene zaraze koronom i gripom

    U Izraelu zabilježen prvi slučaj “flurone”, istovremene zaraze koronom i gripom

    Izrael je zabilježio prvi svjetski slučaj takozvane “flurone”, istovremene infekcije koronavirusom i virusom gripe, izvjestili su mediji iz ove zemlje.

    Ovakva vvostruka infekcija prvi put je otkrivena kod žene koja je ove sedmice rodila u medicinskom centru Rabin u Petah Tikvi. Kako kažu iz bolnice, mlada majka, koja nije vakcinisana ni protiv jednog virusa, osjeća se dobro i očekuje se da će uskoro biti otpuštena iz bolnice.

    Ministarstvo zdravstva još uvijek ispituje ovaj slučaj. Simptomi su za ženu bili relativno blagi, a tek treba utvrditi uzrokuje li kombinacija dvaju virusa teža oboljenja.

    Zdravstvene vlasti procjenjuju da su mnogi drugi pacijenti također oboljeli od obje bolesti, ali to nisu znali jer im bolesti nisu dijagnosticirane.

    “Lani nismo svjedočili slučajevima gripe među trudnicama i porodiljama”, rekao je prof. Arnon Vizhnitser, specijalist opstetricije i ginekologije i direktor ginekološkog odjela.

    Kazao je kako danas viđaju slučajeve istovremene zaraze koronavirusom i gripom.

    “Sve češće viđamo trudnice s gripom. Definitivno je veliki izazov kad na porod dođe žena s temperaturom, a ti ne znaš je li to koronavirus ili gripa, pa ih zoveš isto. Obje su bolesti respiratorne”, naveo je on

    Vizhnitser je istaknuo da pacijentica liječena u njegovoj bolnici nije doživjela nikakve posebno teške simptome.

    “Dijagnosticirani su joj gripa i koronavirus čim je stigla. Oba testa su bila pozitivna, čak i nakon što smo ponovno provjerili. To su slične bolesti, virusne su i uzrokuju poteškoće s disanjem jer obje napadaju gornje dišne ​​puteve”, rekao je.

    U međuvremenu, Izrael bi se mogao suočiti s nadolazećom epidemijom gripe jer su bolnice izvijestile o zaprimanju 1.849 pacijenata s komplikacijama zbog te bolesti tokom prošle sedmice, prema podacima koje je u srijedu objavio Centar za kontrolu bolesti (CDC) Ministarstva zdravlja.

  • Završena velika studija, a ovo su rezultati: Vjerovatno će nam trebati tri doze vakcine protiv korone godišnje

    Završena velika studija, a ovo su rezultati: Vjerovatno će nam trebati tri doze vakcine protiv korone godišnje

    Ljudi će možda morati da primaju dvije ili čak tri vakcine protiv kovida svake godine da bi održali zaštitu od virusa ako se rani rezultati o efikasnosti bustera pokažu kao koristan vodič.

    Podaci koje je ove nedjelje objavila Agencija za zdravstvenu bezbednost Velike Britanija pokazuju da je efikasnost Fajzerovih i Moderninih bustera protiv simptomatskih bolesti niža za omikron od delta varijante u svim periodima nakon doze.

    Analiza je uključila 147.597 delta i 68.489 omikron slučajeva u Britaniji. Agencija je naglasila da “rezultate treba tumačiti sa oprezom zbog malog uzorka i mogućih varijacija u vezi sa populacijom sa najvećom izloženošću omikronu koji se ne mogu u potpunosti objasniti“.

    Britanski podaci pokazuju da su i Fajzer i Moderna busteri imali 90 odsto efikasnosti protiv simptomatskih bolesti kod delta varijante do najmanje devet nedjelja.

    Nasuprot tome, efikasnost protiv soja omikron bila je oko 30 odsto niža i izgleda da je dodatno opadala nakon devet nedjelja.

    Izrael je već počeo sa primenom četvrte doze, a to planira i jedan američki medicinski centar da preporuči svom osoblju.

    Medicinski stručnjaci u Australiji rekli su da će biti potrebni rezultati nakon 12-nedeljnog prikupljanja podataka da bi se dobila dugoročna slika.

    Džaja Dantas, profesor međunarodnog zdravlja na Univerzitetu Curtin, rekao je da je još rano za razumijevanje efikasnosti vakcinacije, ali “izgleda da bi on emogle biti potrebe u redovnim dopunama”.

    – Možda će vam trebati busteri dva ili tri puta godišnje – rekao je Dantas, pri čemu je veća vjerovatnoća da će stariji ljudi biti u redu za trostruku godišnju dozu.

    Virus je do sada proizveo 11 varijanti, od kojih su delta i omikron najzarazniji. Deset od tih sojeva pojavilo se u nerazvijenijim delovima svijeta.

    – Imamo nejednakost u vezi sa vakcinama, a jaz će se verovatno povećati kako potražnja za busterima raste u bogatijim zemljama. Toliko delova Afrike nije dobilo ni jednu dozu – rekao je Dantas.

    Majkl Lideamore, modelator zaraznih bolesti na Univerzitetu Monaš, rekao je da je istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo da bez obzira na to koju se vakciju u početku primili, zaštita je ista nakon Fajzer i Moderna bustera.

  • Kon: “Želim da se raspusti Krizni štab”

    Kon: “Želim da se raspusti Krizni štab”

    Epidemiolog i član Kriznog štaba doktor Predrag Kon, rekao je da će još jedno masovno zaražavanje i vakcinacija dovesti do kolektivnog imuniteta.

    Naveo je da činjenice govore da će tako biti i da se kraj korone nazire u 2022. godini.

    Kao svoju najveću novogodišnju želju naveo raspuštanje kriznog štaba, jer bi to definitivno značilo da je sa epidemijom gotovo.

    Međutim, i posle nje ostaće nam maske, samo što ćemo ih nositi zbog zagađenja, rekao je u intervjuu Kon.

    Kon je kazao da omikron soj sveukupno gledano izaziva blaže oboljenje.

    “Utisak o omikronu jeste da sveukupno gledano izaziva blaže oboljenje, ali nemamo podatke na koje možemo da se oslonimo. Najgore je što još ne znamo kako će se bolest reflektovati kod starijih, teških i hroničnih bolesnika sa oslabljenim imunitetom. Prvenstveni problem je što se ne vakcinišu mladi, kod kojih je najveća efektivnost vakcine. Svega 30% je vakcinisanih ispod 30 godina. Kod gripa smo vakcinisali starije, efektivnost je između 30% i 50%, ali je vakcina prvenstveno štitila živote. A da se sada štite mladi, smanjila bi se cirkulacija virusa koji izaziva kovid 19”, rekao je.

    Naglasio da se pet dana posle dočeka Nove godine očekuje nagli porast novozaraženih.

    “Nećemo toliko jasno videti šta se dešava jer uobičajeno imamo podregistraciju u vreme novogodišnjih i božićnih praznika – mnogo manje ljudi će se javiti u kovid ambulante nego što je stvarno potrebno. Nekih pet dana posle dočeka Nove godine biće nagli porast, koji će se registrovati tek nešto kasnije. Porast ide oko 20%, a ići će i preko 30%, pa i do 50% na nedeljnom nivou. Sada imamo prosek 1.200 novozaraženih nedeljno, a ako bude 30% veći, znači to će biti 1.600 sledeće nedelje, što znači da će u nekim danima preći i 2.000. Jasno je da će doći do naglog povećanja, brojke će rasti iz nedelje u nedelju. I ne može se očekivati drugačije sa ovakvim rezultatima vakcinacije, ali i činjenicom da je efektivnost vakcina smanjena. Osim kod onih s trećom dozom, gde je takođe smanjena, ali ne toliko”, rekao je Kon.


    Navodi da je u Beogradu već više od 600 novozaraženih i da to ukazuje da će se ozbiljno povećati.

    “Ali mi još nismo doživeli omikron, delta se jeste spustila, ali to ne znači da okupljanje za Novu godinu nije rizik. Mere nisu adekvatne i jedino rešenje je ono što predlažemo mi iz medicinskog dela kriznog štaba, a što se ne prihvata – zabrane javnih okupljanja za praznike i propusnice 24 sata”.

    Epidemiolog je naveo da četvrta doza još uvek nije na dnevnom redu. “Kod četvrte doze prvo se mora razmišljati o ugroženima – hronični bolesnici, osobe sa oslabljeni imunitetom, na dijalizi, dijabetičari na terapiji, oni na zračenju, a onda dolaze u obzir i svi stariji. Dotle ćemo imati podatke šta konkretno omikron izaziva, prvenstveno kod starijih. Pitanje narednih doza biće neprekidno na dnevnom redu sve dok ovaj virus ne pokaže da je sezonski i da ne utiče toliko na zdravstveni sistem” rekao je.

    Kako kaže, misli da maske nikad nećemo skinuti u potpunosti zato što polako stiže do svesti ljudi da je zagađenje vazduha ubica, da se može pratiti nivo zagađenja i ponašati se u skladu sa onim što ti podaci daju.

    Dodaje da je malo verovatno da će biti ukinut Krizni štab zato što situacija mora da se stabilizuje do te mere da se korona ispolji kao sezonsko oboljenje.

    “Da preraste u endemsku formu, što znači prisutnost virusa, ali bez ikakvih problema po zdravstveni sistem, bez menjanja i proširivanja kapaciteta za kovid pacijente. Zbog smanjene imunizacije dece nije nemoguće da se nadovežu i neke druge epidemije koje smo potpuno zaboravili. Obaveznost vakcinacije je ponovo na dnevnom redu, a medicinski deo kriznog štaba je još u maju isticao da je neophodno da bude obavezna za određene profesije, pogotovo za zdravstvene radnike”, zaključio je epidemiolog.

  • Fajzerov antikovid lijek odobren za starije od 18 godina u Britaniji

    Fajzerov antikovid lijek odobren za starije od 18 godina u Britaniji

    Britanija je odobrila Fajzerov lijek za kovid-19 za pacijente starije od 18 godina, koji imaju blagu infekciju ili kod kojih postoji visok rizik od pogoršanja bolesti.

    Lijek Paklovid je najefikasniji kada se uzima u ranim fazama bolesti, u roku od pet dana od pojave simptoma kovid 19, saopštila je danas britanska regulatorna agencija za lijekove i zdravstvene proizvode (MHRA), prenosi Rojters.

    Odobrenje dolazi u trenutku kada se Britanija skoro svakodnevno suoačava sa rekordnim brojevima novih kovid slučajeva, zahvaljujući brzom širenju omikron soja.

    Fajzer je ovog mjeseca saopštio da Paklovid pokazuje skoro 90 odsto efikasnosti u prevenciji kod pacijenata sa visokim rizikom, a nedavni laboratorijski podaci ukazuju da lijek zadržava svoju efikasnost i protiv omikron soja korona virusa.

  • Oporavak privrede nakon pandemije: Između turobnih prognoza i tračka nade

    Oporavak privrede nakon pandemije: Između turobnih prognoza i tračka nade

    Pandemija do sada nije bacila ekonomiju na koljena. Ali da li će se u narednoj godini privreda zaista oporaviti? Ozbiljne prognoze nisu moguće, smatra urednik ekonomske rubrike DW-a Henrik Beme.

    Rado bi čovjek napisao da će sve biti dobro. Ali nije sve baš tako jednostavno. Ko je prije godinu dana mogao znati sa kojim ćemo problemima biti suočeni ove godine, problemima koji na prvi pogled nisu povezani sa koronom. Pomenimo samo uska grla u lancima isporuke i inflaciju. A pojmovi “usko grlo” ili “zastoj u snabdijevanju” kao i “inflacija” decenijama nisu spominjani u vijestima iz privrede.

    Automobilska industrija nije dobijala dovoljno poluprovodnika, građevinski majstori nisu imali dovoljno drvene građe. To pomalo podsjeća na pokojnu istočnonjemačku državu i ekonomiju oskudice i nestašica. Džinovski porast potražnje desio se zato što su se sve svjetske privrede u isto vrijeme probudile iż šoka izazvanog koronom. A ta potražnja se suočila sa nedovoljnom ponudom, piše Deutsche Welle.

    Takav “šok ponude” desio se sedamdesetih – naftna kriza je izazvana time što su uglavnom arapske zemlje koje su proizvodile naftu zavrnule slavinu zbog politike Zapada koji je podržavao Izrael. Cijena nafte, kao i sa njom povezane cijene su eksplodirale.

    Pouke iz naftne krize

    To je dovelo do snažnog rasta cijena, sindikati su zahtijevali povećanje plata, da bi izjednačili inflacione gubitke u novčanicima zaposlenih. Tako je u javnim službama Njemačke 1974. godine dohodak porastao za 11 posto. Takva spirala povećanja cijena i plata je i danas moguća.

    Inflacija, koja je dvije decenije bila skoro nevidljiva, podstaknuta porastom cijena energenata i ogromnom potražnjom, dospjela je na naslovne strane. U Njemačkoj trenutno inflacija iznosi pet odsto, što je daleko od zacrtanog cilja Evropske centralne banke koji iznosi dva odsto. Poboljšanje nije na vidiku. Primirivanje inflacije neće zavisiti samo od politike Evropske centralne banke već i od predstojećih pregovora između poslodavaca i sindikata o tarifnim ugovorima. Ipak, postoje i druge poteškoće.

    Kada će lanci snabdijevanja privrede proraditi kao prije korone? Niko ne može dati ozbiljnu prognozu. Jedan od razloga je restriktivna politika nulte tolerancije prema kovidu koju sprovodi Peking. Dovoljno je da se otkrije jedan jedini slučaj infekcije u nekoj od kineskih luka i onda će milioni kontejnera biti zarobljeni nedjeljama.

    Isto tako, dovoljno je da se još jednom ispriječi jedan jedini nasukani teretni brod u Sueckom kanalu, što se stvarno dešava samo kad sve stvari krenu naopako, pa da dođe do globalnog zastoja.

    Recesija “uskog grla”

    Većina preduzetnika u Njemačkoj se u anketama krajem godine žali na “uska grla” u snabdijevanju. Čak je riječ o “krizi uskog grla”. To nisu baš optimistički tonovi. Procjenjuje se da širom svijeta nije proizvedeno 11 miliona automobila, jer su nedostajali elektronski dijelovi za njih. Može li se to nekako nadoknaditi? Vjerovatno ne.

    Zar onda nema dobrih vijesti? Ima ih! Na primjer, situacija na tržištu rada. Tokom cijele godine je Agencija za zapošljavanje javljala smanjenje broja osoba koje traže posao. Potražnja za kvalifikovanom radnom snagom je veća od ponude.

    Broj firmi koje su proglasile stečaj je čak na istorijski niskom nivou, a to je vjerovatno rezultat izdašne vladine pomoći. Njemački indeks berzovnih vrijednosti je skočio do neslućenih razmjera. Pad akcija početkom pandemijske krize, na proljeće 2020., odavno je nadoknađen.

    Šta slijedi?

    Ništa od toga ne garantuje dobre vijesti i u novoj godini. Snažan pandemijski talas koji je pogodio Njemačku u četvrtom tromesječju, ponekog je naučio oprezu. Šef Savezne agencije za zapošljavanje je izjavio da se pogled u novu godinu pomalo zamutio. Predviđa se porast insolventnosti kod najmanjih preduzeća, kao i u trgovini i gastronomiji, kažu eksperti firme Creditreform.

    Ako inflacija sama od sebe ne splasne, prije ili kasnije moraće da interveniše Evropska centralna banka. Bez obzira da li se ona odlučila za povećanje kamatne stope ili redukovanje kupovine obveznica, nikada do sada nesigurnost nije bila veća. Kada će proraditi međunarodni lanci snabdijevanja? Kada će pasti cijene energije? Da li će se pojaviti nova, još gora varijanta virusa i doneti zatvaranja?

    Svijetu će biti dobro. Samo kada, to je veliko pitanje. Koje važi i za 2022.

  • “Virus više nije isti kao pre” – rezultati istraživanja o omikronu

    “Virus više nije isti kao pre” – rezultati istraživanja o omikronu

    Nekoliko studija urađenih o omikron soju, pokazale su da bi novi soj mogao da bude manje opasan od ostalih varijanti koronavirusa, zbog načina na koji napada pluća, a utvrđeno je da se najviše zadržava u gornjim respiratornim organima.

    Eksperimenti nad miševima i hrčcima su utvrdili da je omikron izazvao manju štetu na plućima, a umesto toga se dobrim delom zadržao u nosu, grlu i dušniku, objavio je “Njujork tajms”.

    Prethodni sojevi su više napadali pluća i izazivali ozbiljne poteškoće u disanju, dodaje “Tajms of Izrael”.

    “Nije preterano reći da nadolazi bolest koja se manifestuje uglavnom u gornjem respiratornom sistemu”, rekao je Roland Ejls, biolog sa Berlinskog instituta zdravlja koji je analizirao kako koronavirus utiče na disajne puteve.

    Vodeći istraživač o korona sojevima na Univerzitetu Kembridž,Ravindra Gupta, koji je ujedno autor jedne od studija, rekao je za “Insajder” da omikron “zapravo radi svoju stvar na razne načine”.

    “Biološki, virus više nije isti kao pre. Skoro da je reč o novoj stvari”, naveo je Gupta.

    Jedna studija je pokazala da su nivoi omikrona u plućima za desetinu, ponekad i više, manji nego kod ostalih sojeva.

    Nekoliko eksperimenata objavljenih prethodnih dana su ukazali na zaključak da je omikron blaži od delte i prethodnih sojeva, što potvrđuju i realni podaci koji stižu iz zdravstvenih ustanova.

    Studije još nisu prošle recenziju i tek treba da budu objavljene u naučnim magazinima.

  • Novogodišnja poruka direktora WHO-a: Ako okončamo nejednakost, okončaćemo pandemiju

    Novogodišnja poruka direktora WHO-a: Ako okončamo nejednakost, okončaćemo pandemiju

    Kao dio svojih novogodišnjih odluka, šef WHO-a rekao je da će sarađivati ​​s vladama na davanju prioriteta isporuci vakcina globalnim inicijativama, poput COVAX-a i AVAT-a, s ciljem vakcinacije 70 posto ljudi u svim zemljama do sredine 2022. godine.

    Lider Svjetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejsus (Tedros Adhanom Ghebreyesus) u novogodišnjoj je poruci izrazio nadu da bi 2022. pandemija mogla završiti, rekavši da svijet ima “alate za okončanje pandemije”, iako brojevi novih slučajeva u svijetu dosežu nove rekorde.

    Ali optimistična objava glavnog direktora WHO-a Tedrosa Adhanoma Ghebreyesusa, koju je objavio na LinkedInu, došla je s upozorenjem: “Što se nejednakost duže nastavi, to će pandemija duže trajati”.

    • Dvije godine od početka pandemije, alati dostupni za borbu protiv Covid-19 i dalje su neravnomjerno raspoređeni širom svijeta. U Africi tri od četiri zdravstvena radnika nisu vakcinisana, dok ljudi u Evropi i Sjedinjenim Državama primaju treće doze. Taj je jaz povećao izglede za pojavu novih varijanti, zaključavši nas u ciklus kontinuiranog gubitka, poteškoća i ograničenja – napisao je Tedros.
    • Ako okončamo nejednakost, okončat ćemo pandemiju i okončati globalnu noćnu moru koju smo svi proživjeli. I to je moguće – dodao je.

    Kao dio svojih novogodišnjih odluka, šef WHO-a rekao je da će sarađivati ​​s vladama na davanju prioriteta isporuci vakcina globalnim inicijativama, poput COVAX-a i AVAT-a, s ciljem vakcinacije 70 posto ljudi u svim zemljama do sredine 2022. godine, navodi Index.hr.

    • Nakon dvije godine, sada dobro poznajemo ovaj virus. Znamo dokazane mjere za kontrolu prijenosa: korištenje maski, izbjegavanje gužve, održavanje fizičke distance, prakticiranje higijene ruku i dišnog sustava, otvaranje prozora za ventilaciju, testiranje i praćenje kontakata. Znamo kako liječiti bolest koju ona uzrokuje i kako poboljšati šanse za preživljavanje osoba koje pate od ozbiljne bolesti. Uz sva ova učenja i kapacitete, prilika da ovu pandemiju preokrenemo na dobro je u našim rukama – napisao je šef WHO-a.

    I na Youtube kanalu WHO-a objavljena je Gebrejsusova poruka.

  • U Srpskoj preminulo šest osoba, 142 osobe zaražene

    U Srpskoj preminulo šest osoba, 142 osobe zaražene

    Оd pоsljеdnjеg izvјеštаја о еpidеmiоlоškој situаciјi u Rеpublici Srpskој, u pоsljеdnja 24 čаsа, u Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, Univеrzitеtskој bоlnici u Fоči i u bоlnicаmа Sv. Vrаčеvi u Biјеljini i Sv. аpоstоl Lukа u Dоbојu izvršеnо је tеstirаnjе 519 lаbоrаtоriјskog uzоrkа, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd 142 оsоbe.

    Rаdi sе о 62 muškаrca i 80 žеnа, оd kојih su 31 mlаđе, 78 srеdnjе i 33 stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 59 оsоbе su iz Bаnjаlukе, 17 iz Biјеljinе, оsаm iz Nеvеsinjа, sеdаm iz Dоbоја, šеst iz Lаktаšа, pеt iz Kоzаrskе Dubicе, pо čеtiri iz Grаdiškе i Zvоrnikа, pо tri iz Dеrvеntе, Priјеdоrа, Prnjаvоrа i Ugljеvikа, pо dviје iz Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа, Knеžеvа, Pаlа, Trеbinjа i Šipоvа i pо јеdnа iz Bilеćе, Brаtuncа, Kоtоr Vаrоšа, Pеtrоvcа, Pеtrоvа, Rudоg, Tеslićа, Fоčе, Čеlincа i Šеkоvićа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеno je šеst smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о čеtiri muškаrаcа i dviје žеnе, stаriје živоtnе dоbi оd kојih su tri оsоbе iz Dоbоја i pо јеdnа iz Biјеljinе, Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа i Sоkоcа.

    Dо sаdа je u Rеpublici Srpskој pоtvrđеno 94.019 slučajevа virusа kоrоnа, а prеminulo je ukupnо 5.511 оsоba kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    U Rеpublici Srpskој, tеstirаnо је ukupnо 374.619 оsоbа.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 374, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 143, а u оstаlim bоlnicаmа 231. Nа rеspirаtоru su 43 оsоbе, 31 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 12 u оstаlim bоlnicаmа.