VRBAS Media

Kategorija: COVID-19

  • Vakcinacija jedini lijek: Treća doza vakcine protiv korone u Srpskoj pogurala interesovanje ljudi za prvu

    Vakcinacija jedini lijek: Treća doza vakcine protiv korone u Srpskoj pogurala interesovanje ljudi za prvu

    U Republici Srpskoj juče je počela vakcinacija trećom dozom vakcine protiv virusa korona prioritetnih grupa, kao što su osobe starije od 65 godina te hronični bolesnici, a iz domova zdravlja poručuju da je interesovanje ljudi i za prvu dozu znatno poraslo.

    Direktor Doma zdravlja u Derventi Mirko Šaran rekao je za “Glas Srpske” da je interesovanje za treću dozu veliko te da je raspored dolaska na vakcinaciju detaljno organizovan, da bi bile izbjegnute gužve.

    “Vakcinacija trećom dozom krenula je juče ujutro. Svi oni koji su se među prvima vakcinisali bez razmišljanja su najsvjesnija kategorija stanovništva i oni su naravno zainteresovani i za buster dozu”, rekao je Šaran.

    Kako je dodao, od kada je objavljeno da u Srpskoj počinje vakcinacija buster dozom, javlja im se sve više građana koji bi željeli da prime prvu dozu.

    “Ima nagovještaja da će vakcinacija prvom i drugom dozom biti u nešto većem procentu nego što je bila, što me posebno raduje “, rekao je Šaran.

    Da je interesovanje građana za vakcinaciju buster, ali i prvom dozom u porastu potvrđuje i direktorica Doma zdravlja u Trebinju Maja Mićunović.

    “Davanje buster doze počelo je juče, prvo za korisnike i radnike doma penzionera i zdravstvene radnike koji su se revakcinisali prije 31. marta. Interesovanje za treću dozu je veliko, ali znatno je poraslo i interesovanje za prve dvije doze”, rekla je Mićunovićeva.

    Direktorica Doma zdravlja u Bijeljini Danijela Đukin kazala je za “Glas” da će vakcinaciju trećom dozom početi u petak, jer su trenutno u fazi vakcinacije sa prve dvije doze u 26 sektorskih ambulanti, od kojih je najudaljenija 70 kilometara.

    “Međutim, zabrinjava to što mladi, ispod 35 godina, stalno odgađaju vakcinaciju i nešto čekaju”, kazala je Đukinova.

    Kako objašnjava, oni su najčešće u socijalnom kontaktu, zaraze se i prenose starijima.

    “Naglašavam da je vakcina jedina stvar koja može spasiti život i apelujemo na mlađu populaciju da se vakciniše”, kazala je ona.

    Dekan Medicinskog fakulteta u Foči Dejan Bokonjić ističe da je vakcinacija građana jedina opcija da se epidemiološka situacija stavi pod kontrolu i da se zdravstveni sistem stabilizuje.

    “Procjene su da ćemo bar godinu dana biti mirni nakon treće doze, što se tiče eventualnih novih revakcinacija, ali o tom potom, vidjećemo šta će se u sledećih godinu dana dešavati sa kovidom”, kazao je Bokonjić.

    Kako ističe, delta soj zaista je u odnosu na prethodne sojeve dosta agresivniji i dosta napada mlađu generaciju.

    “Svjedoci smo šta se dešava u Srpskoj i Srbiji, gdje je veliki broj mladih ljudi na kiseoniku ili respiratoru i gdje je smrtnost visoka. Mladi bi trebalo da se vakcinišu. Vakcina nije obavezna niti će biti, ali društvena svjesnost i odgovornost bi morala postojati kod svih nas, da ovo nekako zajednički stavimo pod kontrolu”, rekao je Bokonjić.

    Dejan Bokonjić je istakao da se ranije smatralo da je potrebno vakcinisati 60 odsto građana da bi se situacija vratila u normalu.

    “Međutim, s obzirom na jačinu delta soja i brzinu širenja, potrebno je da se vakciniše od 70 do 80 odsto građana, da bismo mogli da govorimo o vraćanju iole normalnom životu “, rekao je Bokonjić.

  • Hladnije vrijeme nosi dodatne probleme

    Hladnije vrijeme nosi dodatne probleme

    Dolaskom hladnijeg vremena, što podrazumijeva veći boravak u zatvorenom prostoru, brže se šire sve respiratorne infekcije, pa tako i korona virus, zbog čega građani moraju da budu još oprezniji kad je riječ o poštivanju epidemioloških mjera.

    Na ovo upozoravaju ljekari koji naglašavaju da, u narednom periodu, ne treba isključiti mogućnost pogoršanja epidemiološke situacije.

    Oni kod kojih se jave simptomi gornjih respiratornih puteva, bez obzira na to da li su vakcinisani ili ne, obavezno treba da kontaktiraju svoje porodične ljekare, jer to može da bude i znak kovida.

    Dr Mladen Šukalo iz Doma zdravlja Banjaluka ističe da, sa zahlađenjem, raste broj pacijenata s akutnim respiratornim infekcijama.

    – Njihovi simptomi su veoma podudarni sa simptomima kovid infekcije. Ti simptomi su veoma slični, posebno u ovom talasu korone, među kojima dominiraju prehlada, zapušen nos, sekret iz nosa, kihanje, povišena temperatura, glavobolja. U jednoj tako kompleksnoj situaciji bitno je da zdravstveni radnici na primarnom nivou zaštite budu veoma oprezni u smislu dobre trijaže i da pravovremeno prepoznaju sumnju na kovid infekciju, te u skladu s tim usmjere pacijente na pregled ili liječenje – objašnjava za Srpskainfo dr Šukalo.

    Dodaje da su simptomi kovid infekcije i dijareja, gubitak čula mirisa i okusa, opšta slabost, bolovi u mišićima.

    – Na prisustvo bilo kojih simptoma, da li respiratornih, da li probavnih puteva, građani treba da se jave ljekaru, čak i oni koji su vakcinisani. Jer, oni mogu da budu zarazni za druge, koji su lošijeg imuniteta ili nisu vakcinisani – ističe dr Šukalo.

    Prema njegovim riječima, s obzirom na to da smo u godišnjem dobu za koje je karakteristično hladnije vrijeme, može se očekivati da ćemo se, u periodu koji je pred nama, suočiti s porastom broja inficiranih.

    – To će se desti pogotovo ako se ne budemo pridržavali osnovnih preporučenih individualnih mjera. Takođe, širenje virusa nećemo zasutaviti ako ne budemo vakcinisani u dovoljnom broju, čime bismo postigli obuhvat u smislu stvaranja kolektivnog imuniteta – naglašava dr Šukalo za Srpskainfo.

    U bolnicama takođe očekuju da će, dolaskom hladnijeg vremena i većim boravkom u zatvorenom, rasti broj zaraženih, pa tako i hospitalizovanih.

    U Univerzitetskom kliničkom centru RS su, od početka pandemije do kraja septembra, imali 9.005 epizoda liječenja kovid slučajeva.

    – Broj slučajeva za osam i po mjeseci ove godne gotovo je identičan prošlogodišnjem periodu od deset mjeseci. Međutim, tek slijedi period hladnijeg vremena, period gripe. Takođe, ljudi više vremena provode u zatvorenom prostoru. Zbog svega toga može se očekivati da će do kraja godine broj slučajeva biti veći za oko 2.500 – kažu za Srpskainfo u UKC RS.

  • Economist: Životi miliona ljudi zavisiće od toga kako će završiti pandemija koronavirusa

    Economist: Životi miliona ljudi zavisiće od toga kako će završiti pandemija koronavirusa

    Online izdanje lista Economist piše da će milioni ljudi ovisiti o tome kako će završiti pandemija koronavirusa.

    Pandemija je počela jenjavati i izvjesno je da koronavirus nikada neće nestati. Pretpostavlja se da ćemo živjeti u endemiji. Koronavirus će u budućnosti biti najveća prijetnja po starije osobe i one koji su zdravstveno ugroženi. Ali, neće biti prijetnja u mjeri u kojoj je bio u posljednjih 20 mjeseci, tokom kojih je preminuo veliki broj ljudi. Odgovor na ovaj virus bit će kao odgovor na gripu.

    Nije poznat put do endemije. Najvažnije će biti da li će taj put biti dobro planiran ili će biti haotičan. Ovaj drugi bi mogao imati posljedice po živote miliona ljudi. Okončavanje pandemije je prilika za vlasti da pokažu da li su naučile iz grešaka koje su pravile na početku pandemije.

    Prema pisanju Economista, broj zaraženih i preminulih usljed koronavirusa od augusta ove godine u cijelom svijetu se smanjuje. Među izuzecima je Velika Britanija u kojoj se ovaj broj povećava, ali je u ovoj državi veliki broj vakcinisanih. S obzirom na to da skoro 93 posto Britanaca ima antitijela, znatno je manji broj preminulih. To je put ka endemiji.

    Najmanje 3,8 milijardi ljudi širom svijeta primilo je jednu dozu vakcine protiv koronavirusa. Britanski list pretpostavlja da je na koronavirus bilo pozitivno od 1,4 do 3,6 milijardi ljudi, što je od 6 do 15 puta više od zvaničnog broja. Pri tome treba imati u vidu da postoje i oni koji su prebolovali koronavirus, a potom su i vakcinisani.

    Izazovi na putu ka endemiji

    Svijet će se na putu ka kraju pandemije suočiti s nekoliko izazova.

    Jedan od njih je jesenji, odnosno zimski pandemijski val na sjevernoj hemisferi. Tokom hladnijih dana više vremena se provodi u zatvorenom prostoru pa je rizik od zaraze veći. Ako se ponovo poveća broj hospitaliziranih, vlasti će morati intervenisati. Medicinska linija odbrane mogli bi biti i novi lijekovi protiv koronavirusa koji ublažavaju simptome zaraze. No, potrebno je da se odobri njihova upotreba. Nošenje zaštitne maske tamo gdje je to potrebno je i dalje linija odbrane.

    Sljedeći izazov je mutacija koronavirusa. Nepoznanica je da li se mutacije ovog virusa dešavaju u siromašnim državama, gdje nema dovoljno istraživanja ili gdje uopće ne postoje istraživanja koronavirusa. Osim toga, u ovim državama je veliki broj nevakcinisanih. Ako se pojavi novi soj virusa, onda će se i vakcine morati unaprijediti. To će biti lakše nego onda kada je bilo potrebno razviti potpuno novu vakcinu.

    Nove, poboljšane vakcine podrazumijevat će to da se njihova upotreba mora odobriti, kao i prestanak korištenja postojećih. Zato bi bilo opravdano očekivati novu globalnu borbu za vakcine, ali sada u uslovima narušenog globalnog lanca opskrbe.

    Najveći izazov bit će kako zaštititi veliki broj onih koji nemaju imunitet. Kineski odgovor na ovaj izazov jeste striktni i kontinuirani karantin i zatvaranje ili lockdown. Time se dobija vrijeme za vakcinaciju i stvaranje zaliha lijekova. Komunistička partija ove države strogim epidemiološkim mjerama uspijeva u tome da je vrlo mali broj ljudi zaražen koronavirusom. Time žele dokazati da Kina ima bolji sistem nego demokratske države. Politiku nula zaraženih ima i Novi Zeland, ali koronavirus nije iskorijenio. Shodno tome, za očekivati je da će i u Kini prestati primjena strogih epidemioloških mjera.

    S obzirom na to da je najpoželjnije imunitet steći vakcinacijom, u kompaniji Airfinity zaključili su da će do kraja ove godine biti potrebno proizvesti 11,3 milijarde doza vakcina, a do juna sljedeće godine 25 milijardi doza. Time bi se zadovoljila globalna potražnja. Treba napomenuti da nisu sve vakcine jednako učinkovite, ali svaka od njih je bolja od toga da se neko zarazi.

    Isporuka novih doza vakcina već je trebala početi, ali to se nije desilo. Umjesto toga, usporene su isporuke vakcina namijenjenih za djecu, koja srećom rijetko umiru od koronavirusa. Proizvođači obećavaju da će nove doze biti dostupne od sljedeće godine, ali one su potrebne već sada.

    Posljednji izazov bit će (ne)sposbnost nacionalnih zdravstvenih sistema. U Svjetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) kao cilj su postavili da 40 posto od ukupnog stanovništva svake zemlje bude vakcinisano do kraja ove godine. Do septembra sljedeće godine trebalo bi biti vakcinisano 70 posto od ukupnog stanovništva svake države. Međutim, potrebe za vakcinama uslovljene su demografskom strukturom stanovništva, koliko brzo ih mogu iskorištavati, i drugim zdravstvenim prijetnjama kao što su malarija i ospice.

    Koronavirus kao ubica siromašnih država

    Test će biti da li će vlasti prihvatiti ove izazove. Kako pandemija jenjava, tako je bogatim državama koronavirus sve manje interesantan. Ali, ovaj virus bi mogao biti ubica siromašnih država, piše Economist.

  • Đoković: Neću da otkrijem da li sam se vakcinisao ili ne

    Najbolji teniser sveta Novak Đoković govorio je o planovima za kraj sezone, ali i temi u vezi sa vakcinacijom.

    Novak bi trebalo da nastupi na još tri takmičenja do kraja 2021. godine.

    “Za sada planiram da igram Pariz, Završni masters u Torinu i Dejvis kup. To mi je raspored do kraja sezone. U Beogradu bi trebalo da budem do kraja nedelje, a onda ću nedelju dana pred takmičenje u Bersiju da odem iz Srbije kako bih se više posvetio treninzima i pripremama. Za sada, sigurno ću biti u Beogradu do kraja nedelje jer mi i deca idu u školu ovde i Stefanu je rođendan za nekoliko dana, pa ćemo to ovde proslaviti sa familijom”, rekao je Đoković u intervjuu za “Blic”.

    Situacija u vezi Australijan opena još uvek najjasnija, a stižu informacije da bi svi učesnici morali da ispune određene uslove.

    “Pratim situaciju oko Australije i koliko sam razumeo konačna odluka Vlade Australije i Tenis Australije biće za dve sedmice, znači to je prva ili druga nedelja novembra. Ne verujem da će se nešto mnogo menjati uslovi u odnosu na ono što već znamo. Kao što je to bio slučaj i ove godine, biće dosta nekih restrikcija. Ono što sam čuo od svog menadžera koji je u direktnom kontaktu sa ljudima iz Federacije Australije jeste da oni pokuašvaju da poboljšaju uslove za sve. I za one koji su se vakcinisali i za one koji nisu.”

    Novak kaže da iskustvo od ove godine nije baš najbolje, a izrazio je i žaljenje zato što teniseri prihvataju sve uslove koji im se postavljaju.

    Takođe, nije mogao sa sigurnošću da tvrdi da li će ili ne u Australiju.

    “Zauzimam stav koji zauzimam i uvek sam isto razmišljao. Neću da otkrijem svoj status da li sam se vakcinisao ili ne. To je privatna stvar i po našem zakonu ko god te pita, ti na neki način možeš i da ga teretiš za to što te je pitao. To je neumereno pitanje. Previše ljudi danas dopuštaju sebi takvu slobodu da pitaju stvari i da osuđuju čoveka. Šta god ti da odgovoriš: ‘Jesam, nisam, možda, ne znam, razmišljam!’ oni će to da zloupotrebe”, istakao je on između ostalog.

    Na kraju, govorio je i o narednoj sezoni.

    “Ja sam govorio pre ove godine da mi je cilj glavni da ostvarim taj istorijski broj jedan što jesam i da mi je fokus glavni za nastavak karijere da igram što bolje na grend slemovima i da igram za reprezentaciju. To su meni glavne motivacije. Svi ostali turniru su u ovom delu karijere meni manje bitni i samo su priprema ili za reprezentativni tenis ili grend slemove”, zaključio je Novak.

  • U Republiku Srpsku stiglo još 98.080 doza vakcine sputnjik

    U Republiku Srpsku stiglo još 98.080 doza vakcine sputnjik

    U Republiku Srpsku danas je isporučeno još 98.080 doza prve i druge komponente vakcina Sputnjik V, nabavljenih za imunizaciju stanovništva Republike Srpske protiv COVID-19 sredstvima koje je obezbijedila Vlada Republike Srpske.

    Nove količine vakcina dopremljene su u skladište uvoznika „Кrajinagroup“ u Banjaluci, a namijenjene su za nastavak procesa vakcinacije i revakcinacije stanovništva protiv virusa korona vakcinom ruskog proizvođača. Vakcine će, po završetku procedura, biti upućene zdravstvenim ustanovama koje sprovode imunizaciju stanovništva širom Republike Srpske.

    Uključujući i ovu isporuku, do sada je na ovaj način u Republiku Srpsku stiglo ukupno 397.380 doza vakcina Sputnjik V, odnosno po 198.690 doza prve i druge komponente vakcine.

    Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske i dalje poziva građane da se o važnosti i prednostima imunizacije, kao i mogućnostima za vakcinaciju protiv COVID-19 u Republici Srpskoj, informišu kod kredibilnih i zvaničnih izvora, a to su prije svega njihovi izabrani ljekari i zdravstvene ustanove koje sprovode proces imunizacije, te da se što prije vakcinišu. Vakcinacijom protiv COVID-19 štitimo prije svega svoje zdravlje, ali doprinosimo i što sveobuhvatnijoj imunizaciji protiv ove bolesti, što je od izuzetne važnosti za kontrolu epidemije.

    Po podacima Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, do sada je u Republiku Srpsku isporučeno više od 1,3 miliona doza vakcina ukupno pet proizvođača, te zdravstvene ustanove u Republici Srpskoj raspolažu dovoljnim količinama vakcina protiv COVID-19.

    Podsjećamo da je danas u Republici Srpskoj počela i primjena treće, buster doze vakcina protiv COVID-19, kod prioritetnih grupa građana, koja ima za cilj da pojača imuni odgovor organizma nakon što je od davanja druge doze vakcine prošlo najmanje šest mjeseci.

    Vakcinacija buster dozom počela je u Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske, a planirano je da se ona odvija i u ostalim zdravstvenim ustanovama zaduženim za sprovođenje procesa imunizacije protiv COVID-19 u Republici Srpskoj.

  • Stvaraju se preduslovi za isporuku ranije plaćenih vakcina iz sistema Kovaks

    Stvaraju se preduslovi za isporuku ranije plaćenih vakcina iz sistema Kovaks

    Savjet ministara, na vanrednoj telefonskoj sjednici, prihvatio je ugovor o obeštećenju sa Јansen farmaceutikom NV, čime se stvaraju preduslovi za isporuku ranije plaćenih vakcina proizvođača Džonson i Džonson iz sistema Kovaks za BiH.

    Ugovor sa Kovaksom o isporuci 1.232.000 doza vakcina potpisan je 18. septembra prošle godine, a kompletan iznos od 12.997.600 dolara uplaćen je 18. decembra.

    BiH je do sada isporučena tek trećina – 332.640 doza.

  • “Situacija je katastrofalna”

    “Situacija je katastrofalna”

    Epidemiolog dr Predrag Kon, član Kriznog štaba, oglasio se uoči sednice tog tela i situaciju nazvao katastrofalnom.

    On je kazao da je medicinski deo štaba imao konsultacije sa premijerkom Anom Brnabić i da ne vidi poboljšanje, zbog čega se nada “pomeranju” stava prema epidemiološkoj situaciji.

    “Jesmo imali konsultacije, mi iz medicinskog dela insistiramo na sprovođenju ranije predloženog. Mi nismo za 12 dana videli poboljšanje situacije, svakako ne. Možda se stabilizovalo, ali smo na katastrofalnom nivou i to nikako nije pravo poboljšanje. Nismo videli ni obuhvat imunizacije da se poboljšao, iz dana u dan se vakcinišu ljudi, ali bi trebalo da ih je deset puta više. U takvoj atmosferi, biće novih sastanaka Kriznog štaba i ja se iskreno nadam da će doći do pomeranja, s tim što ne može biti pomeranja stava medicinskog dela jer se on formira na osnovu činjeničnog stanja i epidemiološke situacije koja je vanredna i povremeno katastrofalna. Jedino se slažemo da je trajni izlaz u vakcinaciji”, rekao je on.

    “Idu paralelno dva procesa, s jedne strane ulazimo u zimski period, biće hladno i to je pogodan period za respiratorne viruse. Ulazimo u sezonu slava, to je druga negativna stvar. Prilično su nepovoljni uslovi i trenuci, koji nas očekuju, gde ne možemo bez ozbiljnih razmišljanja o kontaktima i poštovanja mera da očekujemo da se ovo zaustavi. A paralelno s tim, ljudi ili postaju imuni ili preminu. I jedno i drugo je činjenica”, rekao je on.

    Upitan da prokomentariše ili posavetuje domaćine pred slave, Kon je bio oštar.

    “Imamo utisak, a to i podaci pokazuju, da se prestalo sa poštovanjem mera, prošle godine smo shvatali da nije trenutak za slavljenje na kakvo smo navikli. Da li će to sada biti tako, pa ne liči da hoće, i pored svega mi i dalje imamo svadbe i masovna zaražavanja”, rekao je on.

  • Bitku izgubilo 15 oboljelih: U Srpskoj još 86 osoba pozitivnih na korona virus

    Bitku izgubilo 15 oboljelih: U Srpskoj još 86 osoba pozitivnih na korona virus

    U posljednja 24 časa u Srpskoj je preminulo je 15 osoba pozitivnih na korona virus. Registrovano je 86 građana pozitivnih na virus, od 225 obrađenih testova.

    Rаdi sе о 39 muškаrаcа i 47 žеnа, оd kојih su 20 mlаđе, 40 srеdnjе i 26 stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, pо 20 оsоbа је iz Biјеljinе i Brаtuncа, 12 iz Zvоrnikа, 11 iz Bаnjаlukе, pо čеtiri iz Kоtоr Vаrоšа i Milićа, pо tri iz Lаktаšа i Čеlincа, pо dviје iz Prnjаvоrа i Hаn Piјеskа i pо јеdnа iz Dеrvеntе, Ribnikа, Srpcа, Srеbrеnicе i Šеkоvićа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеno je 15 smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о dеvеt muškаrаcа i šеst žеnа, srеdnjе i stаriје živоtnе dоbi, оd kојih su tri оsоbе iz Bаnjа Lukе, dviје оsоbе iz Trеbinjа i pо јеdnа оsоbа iz Grаdiškе, Trnоvа, Brоdа, Dеrvеntе, Biјеljinе, Knеžеvа, Kоtоr Vаrоšа, Srpcа, Mrkоnjić Grаdа i Priјеdоrа.

    Dо sаdа је u Rеpublici Srpskој pоtvrđеnо 79.580 slučајеvа virusа kоrоnа, а prеminulа је ukupnо 4.571 оsоbа kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    U Rеpublici Srpskој, tеstirаnо је ukupnо 332.178 оsоbа.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 614, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 212, а u оstаlim bоlnicаmа 402. Nа rеspirаtоru su 54 оsоbе (28 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 26 u оstаlim bоlnicаmа).

    U Rеpublici Srpskој pоd zdrаvstvеnim nаdzоrоm trеnutnо је 6.938 оsоbа.

  • “Korona je ruski rulet” – zašto je ipak potrebna treća doza Fajzera?

    “Korona je ruski rulet” – zašto je ipak potrebna treća doza Fajzera?

    Imunitet nakon vakcinacije Fajzerovom vakcinom posle dva meseca opada, utvrđeno je novim studijama. Međutim,to je izazvalo skeptike i antivaksere da glasnije govore o efikasnosti vakcina, što je podstaklo nadležne da dodatno objasne zašto nam zapravo treba treća doza.

    Studija za studijom potvrđuje da imunitet na koronavirus stečen vakcinacijom vremenom opada, nekoliko meseci nakon vakcinacije sa drugom dozom.

    Za skeptike i antivaksere kovida, podaci iz ovih studija i očigledna činjenica da se vakcinisani ljudi mogu zaraziti (iako mnogo ređe i sa mnogo ređim teškim oblikom bolesti koji rezultira hospitalizacijom ili smrću) služe kao argument da je efikasnost vakcine u zaštiti od koronavirusa preuveličana od početka.

    Iako zaštita od blagih i asimptomatskih infekcija koronavirusom vremenom opada, pokazalo se da vakcinacija sa dve doze odobrenih vakcina proizvodi snažan imunološki odgovor koji smanjuje rizik od teške bolesti za više od 90 odsto.

    Prošle nedelje su još dve studije dale dokaze o postepenom padu imuniteta na vakcinu Fajzer. Jedna studija iz Izraela, objavljena u “New England Journal of Medicine”, obuhvatila je 4.800 zdravstvenih radnika i otkrila je da je nivo neutralizujućih antitela naglo opao već dva meseca nakon primanja druge doze vakcine – “posebno među muškarcima, starijim od 65 godina. i među osobama sa imunosupresijom”.

    Novo istraživanje pokazuje da nivo antitela Fajzerove vakcine vremenom opada
    Druga studija iz Katara pokazala je da je zaštita od Fajzera dostigla najviši nivo u prvih mesec dana nakon vakcinacije drugom dozom, a zatim je počela da opada.

    “Imunitet stvoren vakcinom naglo raste nakon prve doze, dostiže vrhunac u prvom mesecu nakon druge doze, a zatim se postepeno smanjuje u narednim mesecima. Iscrpljivanje antitela se ubrzava u četvrtom mesecu nakon druge doze i dostiže nivo od približno 20 odsto u narednim mesecima. “, zaključili su istraživači iz “Weill Cornell Medicine-Qatar” u radu koji je takođe objavljen u “New England Journal of Medicine”.

    “Ovi nalazi ukazuju na to da bi veliki deo vakcinisane populacije u narednim mesecima mogao izgubiti zaštitu od infekcije, što bi moglo da poveća potencijal za nove epidemijske talase”, dodali su istraživači.

    Međutim, njihovo istraživanje je takođe otkrilo da je zaštita od ozbiljnih bolesti i hospitalizacije ostala na 90 odsto ili više i 6 meseci nakon primanja druge doze.

    Druga studija sprovedena u Kaliforniji, jednoj od najvećih i najdugovječnijih, o efikasnosti vakcine kod Amerikanaca otkrila je da je zaštita od infekcije bila 88 odsto u prvom mesecu nakon vakcinacije Fajzer / Bajnotekom, ali je pala na samo 47 odsto pet meseci kasnije.

    Zaštita od hospitalizacije i dalje ostaje na oko 90 odsto.

    Ipak, čak i prema ovoj studiji objavljenoj u časopisu Lancet, efikasnost vakcine u sprečavanju hospitalizacije šest meseci nakon vakcinacije i dalje je skoro 90 odsto. Što je još važnije, ovo se odnosi na sve starosne grupe i na mnogo zarazniju varijantu delte, od koje izgleda da vakcine štite manje nego od ranijih sojeva.

    Stoga ne čudi što je Fajzer zatražio i krajem septembra dobio odobrenje američke Uprave za hranu i lekove (FDA) za treću dozu, tzv. pojačivač, za starije od 65 godina i one koji su posebno izloženi riziku zbog zdravstvenog stanja ili izloženosti koronavirusu na radnom mestu, ali samo šest meseci nakon vakcinacije.

    Evropska agencija za lekove (EMA) takođe je odobrila treću dozu Fajzerove i savremene vakcine za osobe sa oslabljenim imunitetom ranije ovog meseca, najmanje 28 dana nakon druge doze, uz mogućnost primanja treće doze za sve odrasle osobe sa normalnim imunitetom oko šest meseci nakon druge doze, a državama članicama ostaje na izboru.

    U svakom slučaju, mnogi koji su primili dve doze Fajzera ili neku drugu vakcinu (jednu u slučaju Džonson i Džonsona) verovatno se ovih dana pitaju – da li bi trebalo da budu vakcinisani sa povišenom dozom ako nemaju neke ozbiljne komorbiditete i ako nisu preko 65? I da li bi trebalo da se brinu ako se ne vakcinišu tom čuvenom pojačavajućom dozom?

    “Mislim da očekujemo da će imunitet s vremenom polako opadati, ali to nije razlog za paniku. Nije baš da ćete jednog dana odjednom biti podložni kao što ste bili pre vakcinacije”, rekla je dr En Falsei, specijalista virusnih respiratornih organa , sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ročesteru.

    “Sve vakcine se prilično dobro drže – Fajzer, Moderna i Džonson i Džonson – protiv ozbiljnih bolesti. To ne znači da na kraju možda nećemo doći do tačke u kojoj ljudi zaista moraju da dobiju pojačivače kako bi sprečili ozbiljnije bolesti. Ali zaista većina probojnih infekcija su prehlade, možda bolesti slične gripu – a ne zastrašujuće bolesti sa kojima smo se već suočavali. Zato je moja glavna poruka, ne paničarite. Bićete dobro”, dodala je Falsei, koja pomaže u vođenju kliničkih ispitivanja vakcina protiv kovida 19.

    Ipak, u prvoj nedelji oktobra više ljudi je primilo pojačanu dozu od prve doze vakcine protiv koronavirusa. Više od 9 miliona Amerikanaca je do sada primilo treću dozu vakcine. U daleko manjem Izraelu, gde je pojačivač sada dozvoljen svima starijim od 12 godina, 5 meseci nakon druge doze, više od 3,8 miliona ljudi je već primilo treću dozu.

    “Nivo antitela je oko deset puta veći nakon treće doze”
    Karsten Vazl, generalni sekretar Nemačkog društva za imunologiju, rekao je da je već poznato da su nivoi antitela bili deset puta veći nakon treće doze vakcine nego nakon samo dve.

    Takođe je istakao da ne preporučuje pojačavajuću dozu za mlađe osobe, već za sve starije od 80 godina i za one starije od 60 godina koji već boluju od nekih hroničnih bolesti.

    I u Nemačkoj se starijim od 80 godina i osobama sa imunodeficijencijom već nudi treća doza. Francuzi su počeli da vakcinišu stariju populaciju pola godine nakon druge doze vakcinacije, jer novi talas izazvan delta sojem ne prestaje.

    Češka Republika, s druge strane, nudi treću dozu svima koji su dobili drugu pre najmanje osam meseci.

    Od ove sedmice treća doza dostupna je u Hrvatskoj za sve starije od 18 godina šest meseci nakon druge doze i konsultacije sa lekarom, a preporučuje se imunokompromitujućim i drugim grupama, poput korisnika i zaposlenih u domovima za starije osobe, kao i drugih zdravstvenih radnika.

    Ali kako može da oslabi zaštita od blage ili asimptomatske infekcije, a da pritom ostane jaka protiv teškog oblika bolesti? Odgovor leži u složenosti imunološkog sistema. Antitela čine prvu liniju odbrane tela i sprečavaju da virus uđe u neke ćelije u telu. Ovo je zaštita koja se vremenom počinje da se troši.

    Osim zaštite antitelima, postoji i ćelijski imunitet
    Ali postoji još jedna linija odbrane – ćelijski imunitet. Ćelijama koje se zovu B-ćelije i T-ćelije može biti potrebno duže vreme da se formiraju od antitela, ali one pružaju dugotrajnu, širu odbranu od infekcije i odgovorne su za smanjenje ozbiljnih infekcija.

    Dakle, iako su ljudi nakon vakcinacije podložni infekciji i blagoj simptomatskoj infekciji, mnogo je manje verovatno da će se zaista razboleti, završiti u bolnici ili umreti.

    “Ali postoji mnogo razloga zašto ljudi ne žele da se razbole. Ne žele da to prenesu na voljene. Ljudi to ne žele da prenesu na malu decu koja još ne mogu da se vakcinišu”, rekao je dr Falsei za CNN.

    Zato američki CDC mesecima upozorava da čak i potpuno vakcinisani ljudi moraju da nastave da preduzimaju mere predostrožnosti protiv infekcije – nose maske kada je u blizini mnogo drugih ljudi za koje ne znamo da su vakcinisani, posebno u zatvorenom prostoru dobro provetreno.

    FDA razmatra zahtjeve Moderne i Džonson i Džonsona za odobrenje povećanih doza vakcina kasnije ovog meseca. Dr. Entoni Fauči, direktor Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, rekao je da misli da će treća doza vakcine postati deo standardnog režima za kovid 19.

    Fauči: Ne bi trebalo da uzmete treću dozu ako nije prošlo najmanje 6 meseci od druge

    Ali ako niste stariji od 65 godina, u opasnosti ste od ozbiljne bolesti bilo na radnom mestu ili u životnim uslovima koji vas izlažu većem riziku od infekcije od proseka, verovatno za sada nema potrebe za trećom dozom.

    Glavni medicinski savetnik američkog predsednika Džoa Bajdena, doktor Entoni Fauči, rekao je prošlog meseca na brifingu u Beloj kući da ne bi trebalo da primite treću dozu Fajzera ako nije prošlo šest meseci od poslednje doze jer nećete imati najbolji imunološki odgovor.

    Takav interval, naime, pomaže telu da stvori jači imunološki odgovor, baš kao i duži interval između prve dve doze. Ćelije imunološkog sistema koje pomažu u obnavljanju oslabljenog imunološkog sistema snažnije reaguju ako im se dozvoli mirovanje nakon prve runde vakcinacije.

    Ipak, većina ljudi bi verovatno trebalo da dobije pojačivač tokom vremena, istakao je Falsei.

    “Ovo će verovatno biti tačno za bilo koju od vakcina, ne samo za Fajzer – imaćemo koristi od jačanja imuniteta. Nije isto što i reći da je (pojačivač) kritično potreban”, objasnio je stručnjak.

    I iako ljudi koji su se oporavili od koronavirusa imaju jaku zaštitu, oni su još zaštićeniji ako se vakcinišu.

    “Nikada ne bih zavisio samo od svog prirodnog imuniteta za prevazilaženje ovog virusa”, ​​dodao je Falsei, zaključivši da je to “ruski rulet”.

  • Manje pacijenata na liječenju: Stanje u bolnicima za vrijeme pandemije

    Manje pacijenata na liječenju: Stanje u bolnicima za vrijeme pandemije

    Subjektivni osećaj svih građana u pandemiji korone jeste da su bolnice pune pacijenata jer se na dnevnom nivou već više od godinu i po izvještavaju brojevi o zaraženim i hospitalizovanim.

    Međutim, zvanični podaci koji objavljuje Zavod za statistiku RS pokazuju da se prošle godine u bolnicama u Srpskoj liječilo oko 43.000 pacijenata manje nego godinu prije.

    Tako je u 2020. godini primljeno 156.886 pacijenata, a otpušteno 155.294 pacijenata. Godinu prije je primljeno 199.690 pacijenata, a otpušteno ih je 199.481.

    U kliničkim i opštim bolnicama je povećan broj doktora specijalista sa 1.318 na 1.397, kao i broj medicinskih sestara sa 2.455 na 2.597. Takođe, povećan je i broj višeg i srednjeg medicinskog kadra sa 3.186 na 3.392.

    Povećano je i administrativno i tehničko osoblje sa 1.052 na 1.105.

    Medicinske sestre predstavljaju više od 50 odsto zdravstvenih radnika i one čine ključnu ulogu u odgovoru na izazove sa kojima se svakodnevno susreću. Po posljednjim podacima, Srpskoj nedostaje oko 2.000 medicinskih sestara.