Stari kontinent ponovo je u centru pandemije, dok se zemlje od Baltika do Mediterana pripremaju za oštre zimske mere.
Stručnjaci objašnjavaju razloge četvrtog talasa kovida koji hara Evropom.
Holandija je u subotu postala prva zapadna evropska zemlja koja je od letos nametnula delimični lokdaun. Berlin je zabranio nevakcinisanima da ulaze u restorane, a Francuska ulaže napore da pojača svoju buster kampanju.
Austrija
Austrija je prva u Evropi uvela strogu meru za nevakcinisane, pa je od ponedeljka uvela karantin ali samo za nevakcinisane osobe. Mera, koju je najavio kancelar Aleksandar Šalenberg, ima za cilj da ublaži pritisak na bolnice i odeljenja za intenzivnu negu.
Poštovanja novih mera nadziraće austrijska policija, a ministar zdravstva Volfgang Mikštajn je najavio pojačane mere kontrole. Policija će vršiti kontrolu u svim objektima u kojima je zabranjen pristup nevakcinisanima, ali i prilikom saobraćajne kontrole.
Dva najteže pogođena regiona, Gornja Austrija i Salcburg, prvi su najavili da će uvesti zatvaranje u ponedeljak.
Ideju o zatvaranju isključivo za nevakcinisane, vlada je prvi put iznela u septembru kao odgovor na scenario noćne more u kojem bi 30 odsto kreveta na intenzivnoj nezi bilo zauzeto pacijentima obolelim od kovida. Ta cifra trenutno iznosi 20% i raste. Zdravstveni zvaničnici su sve više uznemireni da će bolnice postati pretrpane usred onoga što nazivaju “pandemijom nevakcinisanih”.
Ministar unutrašnjih poslova Karl Nehamer naglasio je da je zaključavanje naređenje države koje mora da se poštuje.
U Austriji je pred najavljeno zaključavanje poraslo interesovanje za vakcine. U petak je vakcinu protiv korona virusa primilo u Austriji 88.712 lica, što je najveći broj od početka jula. Od toga 23.473 su bile prve doze, a veći deo čine i dalje buster doze.
Holandija
U Holandiji od subote kafići, restorani i neprehrambene radnje će morati da se zatvaraju do 19.00 sati tokom najmanje tri nedelje. Na ljude se apeluje da rade od kuće maksimalno koliko mogu, a publika neće moći da prisustvuje sportskim događajima narednih nedelja.
Škole, bioskopi i pozorišta će ostati otvoreni.
Broj infekcija korona virusom se brzo uvećao nakon što se ukinula socijalna distance krajem septembra, pa je postignut rekord u broju obolelih za 24 sata u četvrtak i iznosio je oko 16.300.
U Holandiji je revakcinisano oko 85 odsto punoletnih građana, a buster doze su zasad odobrene samo maloj grupi ljudi – imunokompromitovanim osobama i ljudima starijim od 80 godina.
Nemačka
Nemačka je u četvrtak, četvrti dan zaredom, zabeležila rekordan broj novih slučajeva koronavirusa, a prvi put od početka pandemije zabeleženo je više od 50.000 novozaraženih u jednom danu. Odlazeća kancelarka Angela Merkel apelovala je na nevakcinisane da razmotre svoju odluku o imunizaciji, s obzirom na to da se incidencija u prethodnih sedam dana povećala na najveći nivo od početka pandemije.
Sedmodnevna incidencija u Nemačkoj – broj obolelih od kovida na 100.000 stanovnika – povećala se u subotu na 277,4, pokazali su podaci Instituta “Robert Koh”. Dosadašnji negativan rekord u trećem talasu pandemije prošlog decembra bio je 197,6.
U zemlji je potpuno vakcinisano 66,5 odsto stanovnika. Od ponedeljka će samo vakcinisani ili oporavljeni u Berlinu moći da ulaze u restorane, bioskope ili frizerske salone.
Pokrajinski premijeri i savezna vlada će se sledeće nedelje sastati kako bi razmotrili nove restriktivne mere, iako su se tri partije koje pregovaraju o novoj vladi složile da vanredno stanje od početka pandemije istekne 25. novembra, kao što je i planirano.
Francuska
U Francuskoj je revakcinisano skoro 69 odsto stanovnika, a za ulazak u restorane i prodavnice potreban je dokaz o vakcini, oporavku ili negativan test.
Maske su obavezne u zatvorenom, ipak novi slučajevi infekcije se dižu u dvocifrenim procentima svake nedelje već mesec dana.
Ministar zdravlja zemlje Olivijer Veran rekao je da “ono što doživljavamo u Francuskoj izgleda kao početak petog talasa”.
Evropa glavno žarište
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, infekcije koronavirusom širom kontinenta porasle su u protekloj nedelji za sedam odsto, a smrt za 10%, zbog čega je Evropa postala jedini svetski region u kojem slučajevi zaraze i smrti postepeno rastu.
Skoro dve trećine novih infekcija, oko 1,9 miliona, bilo je u Evropi, saopštila je SZO, što je šesta nedelja zaredom daje širenje virusa poraslo širom kontinenta, pri čemu je nekoliko zemalja pogođeno četvrtim ili petim talasom. Osim u Centralnoj i Istočnoj Evropi, gde je pokrivenost vakcinama značajno niža, hospitalizacije i smrti su generalno i dalje niski u odnosu na pre godinu dana, a nacionalne razlike u preventivnim merama otežavaju donošenje širih zaključaka, navodi “Gardijan”.
Ali, stručnjaci se slažu da je kombinacija niskog nivoa uzimanja vakcina, slabljenja imuniteta među rano vakcinisanima, te rastućeg zadovoljstva u vezi mera nošenja maski i držanja distance nakon što su vlade olabavile mere tokom leta, najverovatniji uzrok nove kovid krize u Evropi.
“Poruka je uvek bila ‘radite sve to’. Vakcine rade ono što je obećano, sprečavaju težak oblik bolesti i posebno smrt. Ali oni su naše najmoćnije sredstvo samo ako se koriste uz preventivne mere”, izjavio je prošle nedelje Hans Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu.
Najviše vakcinisanih na jugu Evrope
“Gardijan” navodi da je uzimanje vakcina na kontinentu najviše na jugu Evrope, sa Portugalom, Maltom i Španijom koje su sve potpuno vakcinisale preko 80 odsto populacije, a i Italija je blizu sa 73%.
Italija je 15. oktobra postala prva evropska zemlja koja zahteva takozvanu “zelenu propusnicu” – digitalni ili papirni dokaz vakcinacije, imuniteta ili negativnog testa na kovid u poslednjih 48 sati, na svim radnim mestima, i privatnim i državnim.
Ali, Holandija, Francuska i Nemačka, gde je pokrivenost vakcinama svega nekoliko procentualnih poena niže nego u Italiji, takođe su počele da trpe porast broja zaraženih. Kako piše “Gardijan”, u Zapadnoj Evropi sada se postavlja pitanje da li zemlje mogu obuzdati novi talas kovida bez potpunog zatvaranja. Stručnjaci ukazuju da je odgovor verovatno “da”, te da će mere poput distanciranja, maski i potvrde o vakcinama u zatvorenim prostorima biti ključne.
“Ako jedna od ovih stvari manjka, videćemo situacije kakve sada viđamo u mnogim evropskim zemljama”, istakla je Antonela Viola, profesorka imunologije Univerziteta Padova.
