“Nekada se ovde pričalo o gama ili alfa soju, a sada je sve samo delta”, rekao je za Gardijan Vilijam Henedž, epidemiolog sa Harvardove Škole za javno zdravlje.
On kaže da je delta prvi put otkrivena u Indiji u decembru 2020. godine, a nakon toga je delta soj virusa SARS-CoV-2 postao toliko sveprisutan da se lako moglo pretpostaviti da je nekada brza evolucija virusa zamenjena stanjem mirovanje.
Iako su novi sojevi nastavili da se pojavljuju, kao što je nedavna delta-plus varijanta u Velikoj Britaniji, za koju naučnici procenjuju da je 10 do 15 odsto zaraznija, iako još nema preciznih podataka, on je skoro identičan delta-soju – osim nekoliko manjih mutacija. Henedž je počeo da ih naziva delta unucima.
“Ima prilično delta-plus soja, ali nije značajno zarazniji”, ističe Henedž.
On i njegove kolege i dalje istražuju baze podataka svake nedelje dok pokušavaju da predvide šta bi moglo da usledi. Pitanje na koje niko nema siguran odgovor je: Da li je delta zaista kraj koronavirusa ili se nešto još gore nazire u budućnosti?
SARS-CoV-2 će sada polako i postojano da mutiraa i na kraju će biti van dometa trenutnih vakcina, ali tek kroz mnogo godina. Neki naučnici smatraju da je ovo najverovatniji ishod.
Potrebno je 10 godina
”Predviđam da je evolucija koju ćemo više videti ono što zovemo antigenski pomak, gde virus postepeno evoluira da bi pobegao imunološkom sistemu. Za grip i druge koronaviruse koje prilično dobro poznajemo, potrebno je oko 10 godina da virus akumulira dovoljno promena da ga antitela u krvi više ne prepoznaju”, rekao je Fransoa Balu, direktor Instituta za genetiku UCL.
Alternativa se smatra iznenadnom pojavom potpuno novog soja, sa novim i suštinski drugačijim mogućnostima prenosa i virulencijom.
Ravi Gupta, profesor kliničke mikrobiologije na Univerzitetu u Kembridžu, ove sojeve naziva “super-sojevima” i kaže da je 80 odsto siguran da će se pojaviti još jedan, ali se ne zna kada.
Ova nova delta plus varijanta, dodaje Gupta, relativno je slaba u poređenju sa stvarima o kojima govori.
”Postoje dve mutacije iz delta sojeva, mislim da nisu toliko zabrinjavajuće i da nije mnogo uzela maha u drugim zemljama. Ali neminovno je da će se u naredne dve godine pojaviti još jedna značajna varijanta koja će konkurisati delti i možda je nadmašiti”, napominje on.
Gupta kaže da rekombinacija ne izgleda tako uobičajena, ali ostaje jedan od izvora nove supervarijante, posebno u delovima sveta gde je značajan deo populacije još uvek nevakcinisan i virusni sojevi mogu slobodno da cirkulišu.
“Sada kada je delta u velikoj meri ključni virus, postalo je manje verovatno, ali postoje veliki delovi planete koje ne uzorkujemo i ne znamo šta se dešava. Tako da je to vrlo realna mogućnost”, rekao je Gupta .
Aktivna promocija virusa?
Poslednjih nedelja, takođe je postojala zabrinutost da bi upotreba novih antivirusnih tableta mogla da doprinese ovome aktivnim promovisanjem razvoja virusa SARS-CoV-2.
Molnupiravir deluje tako što ometa sposobnost virusa da se replicira, preplavljujući njegov genom mutacijama sve dok više ne može da se reprodukuje. Neki virolozi su tvrdili da bi preživljavanje bilo kog od ovih virusnih mutanata i njegovo širenje teoretski moglo da podstakne rast novih sojeva.
Gupta, s druge strane, ističe da postoji veći problem, koji bi mogao da dovede do stvaranja supervarijante – konstantno visoka stopa zaraze u zemljama poput Velike Britanije, zbog sposobnosti delta sojeva da se prenose među vakcinisane osobe.
“Što je više dnevnih infekcija, veća je šansa da postoji pacijent X koji će se zaraziti, a njegove T-ćelije nisu dovoljno jake da izleče infekciju jer su imunosupresivne. Tako da na kraju takav pacijent ima infekciju nekoliko puta. Dakle, postoje neka antitela, jer se razvio delimičan odgovor na vakcinu i virus nauči da ih izbegava i onda počinje da se širi”, napominje Gupta.
