Autor: m88bogdanovic

Godišnja inflacija u evrozoni je pala u januaru sa decembarskih dva odsto na 1,7 odsto, što je u skladu sa prethodnom preliminarnom procjenom najniža vrijednost za 16 mjeseci.

Ovo je saopšteno iz Eurostata, evropske statističke agencije, koji navodi da je pad inflacije pratio snažan rast evra, koji je krajem mjeseca prešao granicu od 1,2 dolara, što je njegova najviša vrijednost za više od četiri godine.

“Rast cijena usluga u evrozoni usporio je sa decembarskih 3,4 odsto međugodišnje na 3,2 odsto, a cijene prerađene hrane, alkohola i duvana sa 2,1 odsto u decembru na dva odsto u januaru. Cijene energije zabilježile su dodatni pad od četiri odsto međugodišnje, bržim tempom u odnosu na 1,9 odsto u decembru. Nasuprot tome, inflacija za neprerađenu hranu porasla je na 4,2 odsto međugodišnje, a za industrijsku robu bez energije na 0,4 odsto. Godišnja stopa bazne inflacije u evrozoni pala je u januaru na 2,2 odsto, što je najniži nivo od oktobra 2021. godine”, piše u podacima Eurostata.

Kretanje inflacije u najvećim ekonomijama EU

Dalje stoji da među najvećim ekonomijama evrozone inflacija mjerena harmonizovanim indeksom potrošačkih cijena (HICP) usporila je u Francuskoj sa 0,7 odsto na 0,4 odsto, u Španiji sa tri odsto na 2,4 odsto, u Italiji sa 1,2 odsto na jedan odsto, dok je u Njemačkoj blago porasla sa dva na 2,1 odsto.

“Najviša stopa godišnje inflacije zabilježena je u Rumuniji – 8,5 odsto, Slovačkoj 4,3 odsto i Estoniji 3,8 odsto, a najniža u Francuskoj – 0,4 odsto, Danskoj 0,6 odsto, Finskoj i Italiji, po jedan odsto”, ističe se u podacima.

U BiH inflacija 4,1 odsto

Sa druge strane, prema posljednjim podacima Agencije za statistiku BiH, godišnja inflacija u decembru prošle godine u Bosni i Hercegovini je iznosila 4,1 odsto.

Ako znamo da je Bosna i Hercegovina jako vezana za EU i da se uglavnom sve negativne stvari u evrozoni odraze na BiH, postavlja se pitanje zbog čega je sada kod nas daleko veća inflacija nego u evrozoni.

Marko Đogo, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, rekao je za “Nezavisne novine” da je ovo pitanje na koje svi znamo odgovor.

“Taj odgovor je da BiH u posljednjih nekoliko godina provodi neku vrstu reforme tržišta rada gdje se maksimalno povećavaju minimalne zarade. Prvo je to uradila Republika Srpska, a onda i Federacija BiH. Imali smo situaciju da je prije tri godine minimalna zarada u Republici Srpskoj bila 540 KM, a sada je više od 1.000 KM, te su napravljeni razredi zarada. Federacija BiH je to još drastičnije uradila, imala je manju minimalnu zaradu i odjednom su odlučili da preteknu minimalnu zaradu u RS. Ovo je izvršilo pritisak na poslodavce da povećaju cijene svoje robe i usluga. To je jedini razlog koji se trenutno može uočiti između Bosne i Hercegovine i Evropske unije. Mi inače uvijek uvozimo njihovu inflaciju, a sada imamo vlastitu inflaciju unazad nekoliko godina. Znači, direktna posljedica veće inflacije je povećanje minimalnih zarada, posebno u Federaciji BiH”, naglasio je Đogo.

Rašid Serdarov, vlasnik kompanije “Comsar Energy Group Limited” sa Kipra, više nema nikakve veze sa firmom “Comsar Energy Republika Srpska”, koja je bila nosilac koncesije za eksploataciju uglja na polju Ugljevik – Istok 2.

Potvrdio je ovo Nikica Vranješ, direktor Preduzeća za gasne projekte “Gas-RES”, a putem koga je Vlada Republike Srpske u utorak, 24. februara, isplatila Serdarovu preostalih 58,6 miliona KM, čime je u potpunosti otkupila vlasničko pravo nad firmom “Comsar Energy Republika Srpska”, a za koje je ruski oligarh tražio oko 240 miliona maraka.

“Isplaćen je sada cjelokupan iznos, a to je 30 miliona evra (58,6 miliona KM), tako da je sada isplaćena kupoprodajna cijena od 240 miliona maraka. Sa tom isplatom, udio vlasništva preduzeću ‘Gas-RES’ je sa 74,4 odsto, povećan na 98,4 odsto, dok je 1,6 odsto ‘Comsar Energyja RS’ u vlasništvu RiTE Ugljevik”, poručio je Vranješ za “Nezavisne novine”.

Serdarov više nije član Nadzornog odbora

Osim činjenice da je Serdarovu isplaćen cjelokupan iznos, ništa manje važno nije da je tom isplatom završena svaka veza koju je vlasnik “Comsara” sa Kipra imao sa firmom kćerkom “Comsar Energy RS”, a koju je osnovao nakon dobijanja pomenute koncesije 2013. godine.

U prevodu, Serdarov prodajom preostalih 24 odsto prava na “Comsar Energy Republika Srpska” više nije ni član Nadzornog odbora tog preduzeća.

I ovu informaciju je za “Nezavisne” potvrdio Nikica Vranješ, prvi čovjek preduzeća “Gas-RES”.

“Imali smo sjednicu Skupštine društva, na kojoj su imenovani direktor i članovi Nadzornog odbora. U Nadzornom odboru imaju četiri člana, od čega kroz ‘Gas-RES’ učestvuje Vlada Republike Srpske, a jedan član dolazi iz RiTE Ugljevik, jer imaju 1,6 odsto kapitala”, rekao je Vranješ te dodao:

“Gospodin Serdarov je sada zvanično napustio ‘Comsar Energy Republika Srpska’. Isplaćena mu je kupoprodajna cijena, organi upravljanja su imenovani. On više nije predsjednik uprave, odnosno član Nadzornog odbora.”

Vlada RS odobrila sredstva i završila preuzimanje

Podsjetimo, Vlada Republike Srpske dala je saglasnost 20. februara 2026. da se Preduzeću za gasne projekte “Gas-RES” odobri 58.674.900 KM kako bi se u potpunosti preuzeo vlasnički udio nad “Comsar Energyju Republika Srpska”.

Takođe, treba dodati da je Rašid Serdarov za otkup ove koncesije na samom početku tražio 149 miliona evra, odnosno nešto manje od 300 miliona maraka.

Pošto se radilo o iznosu koji nisu imali ni Rudnik i termoelektrana Ugljevik, niti “Elektroprivreda Republike Srpske”, Vlada Srpske je u januaru 2025. na posebnoj sjednici donijela odluku o davanju saglasnosti Preduzeću za gasne projekte “Gas-RES” za vođenje pregovora sa “Comsarom” o otkupu udjela u firmi “Comsar Energy Republika Srpska”.

Prvog aprila 2025. Vlada RS prihvatila je da “Comsaru” uplati prvu tranšu od 58,6 miliona KM.

Nakon isplate prve tranše, počeli su pregovori između preduzeća “Gas-RES” i “Comsar” o konačnoj cijeni otkupa, a dvije strane su se našle na 123 miliona evra, odnosno 240 miliona maraka, što je 60 miliona manje od onog što je Serdarov prvobitno tražio.

Druga tranša za “Comsar” odobrena je 21. oktobra 2025. i to u iznosu od 123,2 miliona KM.

Nakon što je dobio 180,5 miliona KM, Serdarov je pristao da se promijeni vlasnička struktura nad “Comsarom RS”, a to je definisano 18. novembra 2025, kada je “Comsar Energy Group Limited” pristao da prenese 74,4 odsto od 98,4 odsto svog vlasništva na preduzeće “Gas-RES”, što znači da je četvrtina “Comsara RS” ostala u Serdarovim rukama.

Sada, kada je isplaćeno i preostalih 58,6 miliona KM, Serdarov više nema ništa s tim.

Koncesija Ugljevik – Istok 2 i raniji problemi

Za neupućene, kratko ćemo podsjetiti da je problematika oko Serdarova vezana za ugovor o otkupu koncesije za eksploataciju uglja na ležištu Ugljevik – Istok 2, kao i koncesije za izgradnju i korištenje dva termoenergetska bloka u Ugljeviku od po 300 MWh, iz 2011.

“Comsar” je dobio navedene koncesije 2013. godine, nije nikada ispunio svoje obaveze.

Uprkos tome, ugovori sa “Comsarom” nisu raskinuti, već mu je 2018. produžena koncesija.

To je dovelo u velike probleme RITE Ugljevik, jer nisu imali mogućnost da koriste ugalj sa ležišta Ugljevik – Istok 2.

Nakon što je vlasništvo nad pomenutom koncesijom preuzeo “Gas-RES”, a u ime Vlade RS, odlučeno je da će prava na kopanje uglja biti prenesena na RITE Ugljevik, što je učinjeno potpisivanjem ugovora 31. januara 2026.

Đokić: Produženje koncesije nije bila greška

Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva Republike Srpske, poručio je da produženje roka za spornu koncesiju Serdarovu nije bila greška. Na pitanje da li će neko snositi odgovornost za sve ono što se sada desilo upravo zbog te koncesije, Đokić je odgovorio:

“Bilo bi glupo da smo prekinuli koncesiju i omogućili da se taj ugovor ne produži u tom periodu, jer bismo se suočili sa sudskim postupkom koji bi završio na arbitraži. Investitor nije bio u stanju da dobije sve dozvole onako kako su željeli. Njima su neke NVO podnosile tužbe, nisu imali mogućnost da dobiju u adekvatno vrijeme ekološku dozvolu.”

Resorni ministar kazao je da koncesionar nije mogao da dobije ni neke druge dozvole, ali ne zato što oni nisu tako htjeli, već zato što su tražene druge procedure.

“Iz tog razloga mi smo produžavali sa ciljem ne bismo li koncesionara održali u namjeri da izgradi objekat. Nije to samo jedini slučaj. U mnogo slučajeva smo produžavali koncesione ugovore kako bismo omogućili da se ugovoreni projekat realizuje”, poručio je Đokić.