VRBAS Media

Autor: INFO

  • Tegeltija tvrdi: Demaskirano političko Sarajevo

    Tegeltija tvrdi: Demaskirano političko Sarajevo

    ​ To što političke stranke iz Sarajeva najavljuju da neće podržati zakon o zabrani zloupotrebe pojma genocid pokazuje da je sva njihova politika u vezi sa ratnim zločinima u stvari usmjerena na politizaciju ratnih zločina, rekao je Srni savjetnik srpskog člana Predsjedništva za pravna pitanja Milan Tegeltija.

    Tegeltija ukazuje da je ovakvim najavama demaskirano političko Sarajevo, koje ne interesuju žrtve i individualizacija krivice, nego prenošenje haških presuda na politički teren.

    “To je jedini mogući razlog osporavanja zakona koji polazi od individualizacije krivice za ratne zločine i zabranu bilo kakve njene kolektivizacije, što je civilizacijsko i opšte pravno dostignuće savremenog svijeta”, istakao je Tegeltija.

    Prema njegovim riječima, cilj je ostvarivanje političkih efekata u smislu diskreditacije Republike Srpske i srpskog naroda, i korištenje presuda tribunala u Hagu i Sudu BiH za stigmatizaciju i osporavanje Republike Srpske.

    “Očito je da osporavanjem ovog zakona, političko Sarajevo želi da zadrži mogućnost kolektivizacije i stigmatizacije Republike Srpske i cijelog srpskog naroda, a sve radi dugoročnog postizanja političkih efekata osporavanja Republike Srpske”, navodi Tegeltija.

    Savez nezavisnih socijaldemokrata i Srpski klub u parlamentu BiH uputili su u parlamentarnu proceduru Prijedlog zakona o zabrani zloupotrebe pojma genocid kojim je predviđeno da sankcijama podliježe svako ko na bilo koji način učini javno dostupnim neke tekstove, slike ili neko drugo predstavljanje ideja o genocidu, omalovažavajući ili izlažući porugama bilo koji entitet, BiH ili članove grupe lica ili narod, te u nepriličan kontekst dovede taj pojam u kontekst entiteta, naroda ili države.

  • Razgovarali Dodik i Borelj: Situacija u BiH zahtijeva temeljnu raspravu unutar zemlje

    Razgovarali Dodik i Borelj: Situacija u BiH zahtijeva temeljnu raspravu unutar zemlje

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik upoznao je danas visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepa Borelja sa aktuelnom situacijom u BiH, za koju je ocijenio da je kompleksna i da zahtijeva temeljnu raspravu unutar zemlje.

    Dodik je informisao Borelja da Republika Srpska ne preduzima aktivnosti koje su suprotne Ustavu BiH niti bilo šta što bi dovelo do disolucije BiH, te da svi koji pominju raspad BiH ne doprinose stabilizaciji prilika u BiH.

    U telefonskom razgovoru sa Boreljom, Dodik je istakao da Republika Srpska podržava dogovor Hrvata i Bošnjaka po pitanju izbora članova Predsjedništva i Doma naroda, saopšteno je iz kabineta srpskog člana Predsjedništva BiH.

    • Republika Srpska je zainteresovana za evropski put BiH i daće puni doprinos na tom putu, ali samo traži da u tom procesu bude vidljiva – istakao je Dodik.

    Srpski član Predsjedništva BiH zahvalio je Borelju na direktnom interesovanju za viđenje situacije u BiH iz Republike Srpske.

  • Šojgu se sastao sa britanskim kolegom: Moguće obnavljanje vojnih veza sa Londonom

    Šojgu se sastao sa britanskim kolegom: Moguće obnavljanje vojnih veza sa Londonom

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je danas na sastanku sa britanskim kolegom Benom Volasom da je Rusija spremna da razmotri prijedlog o obnavljanju vojne saradnje sa Londonom, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

    U saopštenju se navodi da je “postignuto razumijevanje o tome da treba nastaviti kontakte između dva ministarstva odbrane”, prenio je TASS.

    “Strane su naglasile značaj održavanja kontakata u vezi sa pitanjima koja se odnose na izbjegavanje incidenata i smanjivanje rizika od slučajnih konflikta tokom vojnih aktivnosti”, dodaje se u saopštenju.

    Rusko Ministarstvo odbrane navodi da su u fokusu razgovora dva ministarstva bila “najvažnija pitanja o evropskoj bezbjednosti”.

  • Stanje se polako normalizuje: Sanacija banjalučkog aerodroma pri kraju, uskoro generalno otvaranje

    Stanje se polako normalizuje: Sanacija banjalučkog aerodroma pri kraju, uskoro generalno otvaranje

    Nakon što je sredinom januara Aerodrom Banja Luka zatvoren za vazdušni saobraćaj u periodu od 30 dana, stanje se polako normalizuje.

    Naime, već sada je ovaj aerodrom otvoren za manje avione, odnosno za one težine do 8 tona, a generalno otvaranje očekuje se u narednih nekoliko dana.

    Aerodrom je u proteklom periodu bio zatvoren zbog sanacije, koja je, kako su za Klix.ba kazali iz Aerodroma Banja Luka, podrazumijevala adaptaciju i uklanjanje oštećenja, zalijevanje saniranih pukotina staze i spojnica te zamjenu dotrajalih elemenata.

    “Sanacija manevarskih površina je nešto što je potrebna aktivnost u skladu sa zahtjevima i standardima zrakoplovnih vlasti odnosno Direkcije za civilno zrakoplovsto. U zimskom periodu ranije najavljenih suspenzija letova na svjetskom nivou i kod nas, a u skladu sa zahtjevima Direkcije za civilno zrakoplovstvo za sanaciju manevarskih površina, uvidjeli smo pravo vrijeme i mogućnost za pokretanje navedenih radova”, kažu iz banjalučkog aerodroma.

    Tokom zimske sezone s ovog aerodroma saobraćale su tri aviokompanije i to Ryanair, koji je letio za Brisel, Goteburg, Memmingen, Beč, Frankfurt, Milano-Bergamo i Stockholm, Wizz Air s linijama za Eindhoven, Dortmund, Bazel Mulhaus, Malmo, Stockholm i Hamburg, te Air Serbia koji dva puta sedmično leti za Beograd.

    U ljetnoj sezoni 2021. godine s banjalučkog aerodroma, između ostalih, saobraćala je kompanija Air Montenegro za Tivat, kao i Kontiki travel, koji je letio za Antaliju. U narednom periodu, kako su nam kazali s ovog aerodroma, biće uvedene i neke nove linije, a očekuju i veći intenzitet saobraćaja i putnika.

    “Od svih aerodroma u regionu, Aerodrom Banja Luka imao je najmanji pad putnika u postpandemijskom periodu. Riječ je o padu od 6 posto u odnosu na 2019. godinu. U 2022. godini planiramo preći brojku od 300.000 putnika”, kažu iz Aerodroma Banja Luka.

    Kada je riječ o broju letova koji su obavljeni s ovog aerodroma u 2020. godini, on je bio 1.454, dok je u 2021. godini taj broj povećan i iznosio je 2.702 leta. Što se tiče broja putnika, u 2020. godini kroz ovaj aerodrom prošlo je svega 43.904 putnika, dok je broj u 2021. godini porastao na 139.882 putnika.

  • Gasprom slavi rekordnu dobit

    Gasprom slavi rekordnu dobit

    Evropljani stenju plaćajući račune za gas, a ruski Gasprom slavi rekordnu dobit.

    Da li je gas Moskvi oružje protiv Evropljana zbog njihove podrške Ukrajini? I kakvi su planovi tog ruskog državnog koncerna?

    Gaspromu ide odlično: Aleksej Miler, dugogodišnji direktor ruskog energetskog koncerna i lični prijatelj Vladimira Putina, u januaru je objavio da je 2021. bila rekordna godina, i po količini eksploatisanog gasa i po ostvarenoj dobiti. Jer, gas se sve više traži, a cene i tog energenta, kao i nafte odletele su nebu pod oblake. Sve u svemu, u kasu Gasproma sliva prava bujica ne samo rublji, već i evra i dolara.

    Deoničari Gasproma imaju čemu da se raduju, a najviše onaj ko je najveći i najvažniji vlasnik: država Rusija. Inače, nešto deonica Gasproma imaju i neki nemački koncerni kao što je E.ON, a to su mali deoničari, koji po pravilu nemaju šta da kažu.

    Samo Gasprom i niko drugi!

    Odnos Gasproma i Kremlja i više je nego blizak: već i zbog tog starog prijateljstva Milera i Putina jasno je da se tamo ništa ne odlučuje, a da tako ne želi i ruski predsednik. Gasprom je najveći ponuđač zemnog gasa na svetu, a prema sopstvenim navodima raspolaže nalazištima s najvećim zalihama gasa i u Rusiji i na planeti Zemlji. Pored toga, za njega radi čitava vojska od pola miliona zaposlenih.

    I još jedan kuriozitet iz sovjetskog doba: samo Gasprom sme i može da koristi gasovod kako bi taj energent prodao Evropljanima, to tako piše u ruskom zakonu. Dakle nijedan drugi ruski energetski koncern ne može da ugrozi njegov monopol.

    Zavisnost Evrope od Gasproma je ogromna: 43 odsto gasa koji se potroši na Starom kontinentu dolazi od tog koncerna. Pritom Evropljani gotovo uopšte nemaju izbora: ostatak gasa dolazi iz Norveške, jedan veliki deo stiže ukapljen sa Bliskog istoka i iz SAD, a tu su i isporuke iz Alžira, kao i iz Libije, onoliko koliko je to u današnjim okolnostima moguće.

    Ipak, nisu sve evropske zemlje u istoj meri zavisne od gasa iz Rusije. Tu važi sledeće pravilo: što istočnije, to više gasa Gasproma. Nemačka je počela da uvozi gas iz Sovjetskog Saveza još u vreme kada je tamo vladao Brežnjev, a i danas je najveći kupac – 55 odsto svojih potreba pokriva gasom iz Rusije.

    Evropska unija smeta

    Međutim, Georg Kahman iz ekonomskog instituta Brugel iz Brisela smatra da Rusi na tržištu “igraju prljavo”: “Gasprom iskorišćava svoju dominantnu poziciju na tržištu tako da cenom utiče na količinu gasa koju isporučuje Evropi.”

    Ruskom koncernu već i zbog toga smeta Evropska unija: Gasprom želi da trguje s pojedinačnim državama, ali ne i sa EU kao celinom. Već desetak godina EU pokušava da uspostavi relativno jedinstveno tržište gasa u Uniji, gde bi, na primer Nemačka kupovala ruski gas, ali bi ga onda prosleđivala i nekoj drugoj članici ili nekoj državi van EU.

    Ali o tome Gasprom ne želi ni da čuje: “To je neka vrsta takmičenja između evropske regulative, koja želi da uspostavi zajedničko tržište s jednakim cenama, i Gasproma, koji želi da svoj gas prodaje po različitim cenama pojedinačnim državama“, objašnjava Kahman. A onda se na svu tu igra doda još i politika.

    To se najbolje vidi na slobodnom tržištu gasa: Gasprom je sklopio dugoročne ugovore o isporuci s pojedinim državama sa zagarantovanim količinama. A ako treba više od toga – onda je to druga stvar. “Gasprom ispunjava svoje ugovorne obaveze, to jeste tačno. Ali samo na najnižoj granici zagarantovanih količina“, kaže i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona smatra da je “čudno“ to što se, iako je potražnja u Evropi ove zime velika i što su cene visoke, gas ipak ne nudi. To neminovno vodi do pitanja, da li je to onda politika Kremlja? Fon der Lajen u izjavi za list “Handelsblat“ kaže da to u svakom slučaju “pobuđuje sumnje u pouzdanost Gasproma“.

    “Peta kolona” Gasproma

    Ono što je za Evropljane još nepovoljnije, jeste činjenica da je Gasprom sistematski preuzeo barem deo vlasništva nad firmama za distribuciju i skladištenje gasa praktično u svim državama Evropske unije. Na primer, u Nemačkoj je Gasprom, preko svoje firme „Astorija“, vlasnik najvećeg podzemnog skladišta gasa u čitavoj zapadnoj Evropi koje se nalazi u Rehdenu. Takva skladišta su zamišljena da ublažavaju neravnotežu ponude i potražne, ali šta vredi skladište kad je u vlasništvu samog isporučioca?

    Povrh toga, zalihe gasa u Evropi su na rekordno niskom nivou. Klaudia Kemfert iz Nemačkog ekonomskog instituta (DIW) smatra da se nije smela dozvoliti prodaja Rehdena ili da se makar morao regulisati način na koji se to skladište koristi. Kemfert istovremenom ukazuje i na nepromišljenost Nemačke koja istrajava na gasovodu Severni tok 2, iako je i on u nadležnosti Gasproma.

    Po pravilu, cene fosilnih goriva određuju i njihovu ponudu: eksploatacija nekog nalazišta isplati se tek kod određene cene, i to onda traje. Potrajaće i da se Evropa više okrene drugim izvorima, iako su predstavnici EU ovog ponedeljka razgovarali u Vašingtonu o dodatnim količinama ukapljenog gasa iz SAD.

    “Ako si bio poslušan…”

    Gaspromm odnosno Kremlj, i za to međutim imaju “oružje“: cena zemnog gasa. Svaki pokušaj EU da uspostavi zajedničko tržište i skladištenje gasa, Gasprom „ruši“ povoljnijom cenom za pojedinačne države koje se protive takvoj inicijativi. Tako je na primer Mađarska nedavno sklopila ekskluzivan ugovor sa Gaspromom po povoljnim cenama.

    Može li EU da “slomi“ toliki uticaj Gasproma na tržište Evrope? U uslovima kad taj koncern nudi gotovo polovinu potrošenog gasa – teško. “S nekim ko ima sve poluge u svojim rukama možete da pregovarate koliko god hoćete, ali kad se zatvori ventil u Moskvi, onda smo u lošoj poziciji za pregovaranje”, ukazuje Kahman. A da li će Rusija zaista potpuno da zatvori dovod gasa u Evropu? To bi naravno bila katastrofa, ali to ipak niko ne očekuje: i Rusiji su potrebne milijarde evra koje tako zarađuje.

    Za šefa Gasproma Milera, Evropa je međutim samo jedna stranica na putu uspeha koncerna. On želi mnogo više: želi da Gasprom bude najveći energetski koncern na svetu. Pored gasa, on trguje i naftom i električnom energijom, i to kako na istoku, tako i na zapadu. Upravo prilikom otvaranja Zimskih Olimpijskih igara u Pekingu, Putin je sa Kinom dogovorio ogromnu isporuku gasa toj zemlji. Gasprom ujedno izvozi naftu i u same Sjedinjene Američke Države: 2020. je 8 odsto američkog uvoza nafte otpalo na Gasproma. To je više nego što je SAD isporučila njena saveznica Saudijska Arabija.

  • Ukrajina dala Rusiji 48 sati

    Ukrajina dala Rusiji 48 sati

    Ukrajina je zatražila od Rusije objašnjenje u roku od 48 sati o njenim “vojnim aktivnostima” u oblastima blizu granice sa Ukrajinom.

    To je izjavio u petak ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba.

    Kuleba je na Tviteru rekao da je Kijev zvanično pokrenuo mehanizam smanjenja rizika u skladu sa stavom III Bečkog dokumenta i zatražio od Moskve da pruži detaljna objašnjenja o vojnim aktivnostima u oblastima blizu teritorije Ukrajine i na Krimu, prenosi TASS.

    On je rekao da Rusija ima 48 sati da odgovori.

    “U slučaju da ne bude odgovora ili da on bude nedovoljan ili nebitan, Ukrajina će se obratiti Rusiji kao i drugim državama potpisnicama Bečkog dokumenta, kako bi se održao vanredni sastanak na kojem će Rusija morati da pruži objašnjenje”, naveo je Kuleba.

  • Neočekivana saradnja – Savo Manojlović i Zmaj od Šipova na istom zadatku?

    Bivši rijaliti učesnik Ilija Grahovac famozni Zmaj od Šipova, snimio je promotivni spot u kom se zalaže za zaštitu reka i životne sredine, čime je praktično podržao „ekološku“ kampanju koju vodi Savo Manojlović iz pokreta „Kreni-Promeni“.

    Saznajemo da su najbliži Manojlovićevi saradnici sa negodovanjem prihvatili ovaj potez, smatrajući da se radi o „primitivizmu“ kojim se omalovažava organizacija „Kreni-Promeni“, koja po njima treba da okuplja intelektualnu urbanu elitu.

    Međutim, za Manojlovića je dragocena podrška Zmaja od Šipova, zbog očekivanja da bi mogao da privuče pažnju i doprinese omasovljenju uličnih protesta, koji su uprkos velikim početnim ambicijama doživeli potpuni kolaps.

    Ujedno, Manojloviću je poznato da se upotreba video-klipova i zabavno-humorističkog sadržaja, poput snimaka Zmaja od Šipova, preporučuje u svim priručnicima i obukama za sprovođenje „obojenih revolucija“, a što je uostalom i krajnji cilj organizacije „Kreni-Promeni“, koja uopšte nije ekološki pokret.

  • SAD: Ruska invazija na Ukrajinu je moguća u bilo kojem trenutku

    SAD: Ruska invazija na Ukrajinu je moguća u bilo kojem trenutku

    Američki državni sekretar Antony Blinken kazao je danas kako je Rusija poslala još vojnika na svoju granicu s Ukrajinom i mogla bi pokrenuti invaziju u bilo kojem trenutku, uključujući i za vrijeme Zimskih olimpijskih igara.

    On je za vrijeme svoje posjete Australiji kazao da Washington nastavlja povlačiti osoblje svoje ambasade u Ukrajini i ponovio je poziv State Departmenta svim američkim državljanima u Ukrajini da odmah napuste zemlju.

    “Jednostavno rečeno, i dalje vidimo vrlo zabrinjavajuće znakove ruske eskalacije, uključujući i to da još vojnika stiže na ukrajinsku granicu”, rekao je Blinken na konferenciji za medije u australskom gradu Melbourneu.

    Dodao je da kao što je već rekao, invazija bi mogla početi u bilo kojem trenutku, i da budemo jasni, to uključuje i vrijeme održavanja Olimpijskih igara.

    Rusija, koja ima više od 100.000 vojnika pored ukrajinske granice, poriče optužbe Zapada da planira napasti Ukrajinu, podsjeća Reuters.

    Američki State Department pozvao je Amerikance u Ukrajini da odmah napuste zemlju zbog, kako su rekli, povećanih prijetnji ruske vojne akcije i Blinken je rekao da će Washington nastaviti povlačiti svoju ambasadu.

    “Nastavit ćemo taj proces i bili smo vrlo jasni, svi američki državljani koji su još u Ukrajini trebali bi sad napustiti tu zemlju”, poručio je Blinken.

    Sličnih stavova o stanju na ukrajinskim granicama je u Velika Britanija.

  • Preminulo 18 pacijenata, na koronu pozitivne još 252 osobe

    Preminulo 18 pacijenata, na koronu pozitivne još 252 osobe

    Virus korona potvrđen je kod još 252 građana među 702 testirana laboratorijska uzorka. Nažalost, u protekla 24 sata preminulo je 18 ljudi.

    UInstitutu za javno zdravstvo RS kažu da je među novozaraženima 116 muškаrаcа i 136 žеnа, оd kојih је 41 mlаđе, 126 srеdnjе i 85 stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, 81 оsоbа је iz Bаnjаlukе, 26 iz Biјеljinе, 16 iz Trеbinjа, 13 iz Grаdiškе, 10 iz Prnjаvоrа, pо šеst iz Brаtuncа, Gаckа, Dеrvеntе, Knеžеvа i Mrkоnjić Grаdа, pо pеt iz Višеgrаdа, Dоbоја, Kоtоr Vаrоšа i Mоdričе, pо čеtiri iz Zvоrnikа, Lаktаšа, Pаlа, Sоkоcа i Srpcа, pо tri iz Vlаsеnicе, Kоzаrskе Dubicе, Pеtrоvа, Priјеdоrа, Stаnаrа i Šаmcа, pо dviје iz Brоdа, Ribnikа, Ugljеvikа, Fоčе Hаn Piјеskа i Čајničа i pо јеdnа iz Kоstајnicе, Lоpаrа, Milićа, Nеvеsinjа, Tеslićа i Šipоvа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе priјаvljеno је 18 smrtnih slučајеvа. Rаdi sе о 14 muškаrаcа i čеtiri žеnе, srеdnjе i stаriје živоtnе dоbi оd kојih su tri оsоbе iz Tеslićа, pо dviје iz Bаnjаlukе, Pаlа i Priјеdоrа i pо јеdnа iz Brаtuncа, Dоbоја, Fоčе, Istоčnоg Nоvоg Sаrајеvа, Kоtоr Vаrоši, Kоzаrskе Dubicе, Ljubinjа, Mrkоnjić Grаdа i Zvоrnikа.

    Dо sаdа je u Rеpublici Srpskој pоtvrđеno 109.885 slučajа virusа kоrоnа, а prеminule su ukupnо 6.123 оsоbе kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    U Rеpublici Srpskој, tеstirаno је ukupnо 408.505 оsоbа.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 595, u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 243, а u оstаlim bоlnicаmа 352. Nа rеspirаtоru је 38 оsоbа, 19 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 19 u оstаlim bоlnicаmа.

  • Političari sebi povećali plate, građani ljuti

    Političari sebi povećali plate, građani ljuti

    Političari u Tuzlanskom kantonu ove sedmice su odlučili da sebi povećaju primanja. Međutim, nije poznato koliko će to sredstava povući iz budžeta.

    Po novoj odluci, premijer TK dobit će platu uvećanu za 280 KM, predsjednik Skupštine za 390 KM, ministri 230 KM, poslanici 220 KM, savjetnici ministara 150 KM, itd.

    Povodom povećanja plata juče su se oglasile i Mirela Trepanić-Grbešić i Amra Nadarević-Vodenčarević, zastupnice Naše stranke. U sapoštenju navode da je povećanje osnovice za obračun plata i naknada izabranih dužnosnika, nosilaca izvršnih funkcija i savjetnika u organima vlasti Tuzlanskog kantona, posljedica usklađivanja nekoliko različitih osnovica zbog čega je i donesen Zakon u decembru.

    “To se moralo uraditi. S druge strane, potpuno je opravdana ljutnja građana. Političari su preplaćeni. Ono što možemo uraditi jeste da se tog povećanja odreknemo individualno i nas dvije to i činimo. Povećanje u iznosu od 136 KM, koliko iznosi u našem slučaju, svakog ćemo mjeseca dati u humanitarne svrhe”, istakle su zastupnice.

    Inače, Trepanić- Grbešić je članica komisije koja je donijela ovu odluku. Osim nje, komisiju čine i Fahrudin Skopljak, Žarko Vujović, Zlata Đedović, Damir Idrizović , Ćerim Rastoder te predsjednik Senad Alić.

    Podsjetimo, u decembru prošle godine u Skupštini TK izglasana je izmjena Zakona o platama i naknadama izabranih dužnosnika, nosilaca izvršnih funkcija i savjetnika u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti. Tako je osnovica za obračun plata povećana sa 404 na 438 KM. Ove sedmice Administrativna komisija na čelu sa Alićem, donijela je odluku da se i političarima povećaju primanja.

    “Imali smo razgovore sa sindikatima MUP-a, zdravstva, obrazovanja, uposlenih u kantonalnim organima, odnosno državnih službenika i svima su povećana primanja u određenom iznosu. O tome se radi. Ovo je kolektivno kako su donošene osnovice. Ne može se izostaviti jedna kategorija, a svima ostalima raditi povećanje osnovice. To je automatizam, ne može neko imati osnovicu 404, a neko 438 KM”, kazao je Alić za medije. I iz Vlade TK imaju slično pojašnjenje i naglašavaju da je odluku donijela pomenuta komisija.

    “Radi se o usklađivanju plaća s ostalima korisnicima budžeta, čije su plate povećanje kroz kolektivne ugovore, koje smo potpisali prošle godine. Odluku o povećanju je donijela Administrativna komisija Skupštine TK-a i mi smo praktično postupili po toj odluci. Kada pogledamo ovo povećanje, radi se o najmanjem povećanju u odnosu na sve ostale budžetske korisnike”, izjavio je Vedran Lakić, ministar finansija TK.

    Na ovu odluku je burno reagovao Mahir Mešalić, zastupnik DF-a u Skupštini koji je kazao da je ranije upozoravao da će doći do povećanja primanja i da je protiv toga.

    “Nismo svi isti. Digao sam glas protiv, jer sam još na Skupštini TK održanoj 22.decembra jedini diskutovao o podmukloj namjeri vlasti da ministri, poslanici, savjetnici povećaju plate i primanje sami sebi. Nažalost, nije bilo dovoljno ruku da se ova sramna odluka odbaci. Ova vlast mora otići, ne radi mene ili nekog pojedinca već radi sopstvene bahatosti i odnosa prema građanima”, rekao je Mešalić.

    Inače, Vlada TK je prije nekoliko mjeseci, kroz potpisivanje kolektivnih ugovora, povećala plate uposlenicima u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju za 8,6 posto, a policajcima za 11 posto.